Jasminka Kocijan (1959-2017)

Novinarstvo daruje toliko lepog i dobrog, što čoveka ponekad uznese i zavede.

Medju novinarskim darovima poznanstva i prijateljstva sa izuzetnim ličnostima svakako su najdragocenija.

Meni je novinarstvo poklonilo mnogo vrednih ljudskih bića, a medju njima dve izuzetne žene: glumicu Sonju Savić i novinarku Jasminku Kocijan.

I Sonju i Jacu sam sreo početkom novotalasnih osamdesetih: Sonju u Radio Beogradu, a Jacu u redakciji "Studenta". Svi na početku karijera, opijeni nadom, verom u vlastite izbore i nemerljivim, neiskazivim osećanjem slobode.

I Sonja i Jaca su imale neku neobjašnjivu, detinjastu moć da vas opčine svojim prisustvom, svojim smehom, svojim komentarima, onom magijom izmedju redova... Slovima i rečima u njihovim izgovorenim rečenicama nikada nije bilo dosadno. Kao i svima u njihovom društvu.

Talenat, rečitost, erudicija, šarm... sve je to cvetalo u njihovim baštama.
I još nešto: etički kod, u ime koga su bile spremne da se odreknu privilegija, moći, uticaja, pa čak i normalne egzistencije.
Nešto što se na Balkanu ne shvata, ne prihvata, čak prezire: biti sa stavom! Biti svoj!

Držati se činjenica, a ne mitova. Poštovati načela profesije, a ne nagodbe sa savešću i interesima.

Ovako je to Sonja Savić objasnila: "...Bila je to generacija koja se borila za današnje vreme, jer nije želela biti u nekom epsko-lirskom palanačkom zakašnjenju. Oficijelno pozorište zvalo me je u svoj angažman, ja sam slovila kao neka nada beogradskog teatra, ali i mom profesoru bilo je jasno da od toga neće biti ništa. Tada mi je jedan mladić napisao pismo: ‘Moraš se odlučiti hoćeš li postaviti crtu između života i profesije. Ako postaviš crtu imaćeš mnogo obožavatelja, a ako je izbrišeš malo će te ljudi voleti. Najvažnije je da se zapitaš u kojoj ćeš opciji biti srećna."

I Sonja i Jaca bile su srećne u svojim izborima, bez crte izmedju života i profesije. Ali su taj izbor platile preskupo: teškim bolestima i preranom smrću!

Poput pokojnog kolege Dušana Bogavca, i Sonja i Jaca nisu umrle, već su privedene na onaj svet. Oterane u smrt, jer su radile i stvarale u pogrešnoj zemlji, ogrezloj u kriminalu, korupciji i sveopštem nemoralu.

Poslednje godine života Jasminka Kocijan je provela pred sudinicom Višeg suda u Beogradu kao tužilac protiv direktorke TANJUG-a zbog zlostavljanja na radu. Šta je sve Jasminka Kocijan doživela od zime 2014. godine i to samo zbog jednog kratkog komentara o aktuelnom premijeru, napisanom na svom privatnom profilu jedne od društvenih mreža!?
Uzalud sve godine, decenije besprekorne novinarske karijere, toliko radno iskustvo, mnoštvo objavljenih članaka, uredjene stranica novina, toliko sređenih vesti za publikovanje, naučenih koleginica i kolega... Radila je u agencijama TANJUG, FONET, BETA. Bila je novinar u "Nedeljnom Telegrafu", "Našoj Borbi", "Danasu", saradnik više listova i magazina iz regiona. Radila je za TV produkciju "VIN" i kao urednik na portalu www.nadlanu.com. Bila je i izveštač iz Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu.

Premeštaj sa uredničkog mesta u desku, na distributersko mesto, koje je osim umanjenja plate za oko 30.000 dinara, podrazumevalo više različitog posla koji se radi istovremeno i veću mogućnost da se napravi greška, raspoređivanje na rad u noćnoj smeni, iako je već bila bolesna... Ignorisanje i omalovažavanje obeležilo je poslednje tri godine Jacinog života:

"Direktorka TANJUG-a Branka Đukić htela je da me predstavi kao manje sposobnu, psihički nestabilnu, samo da bi me spustila na nižu poziciju. Za tužbu je rekla da je baš briga, da mogu i da dobijem na sudu ali da će suđenje da traje najmanje dve godine", izjavila je Jasminka Kocijan na jednom od sudskih ročišta. Inače, taj proces se otegao pred našim pravosudjem više do 3 godine. I sada će biti arhiviran, jer tužioca više nema!!!

Sonja Savić i Jasminka Kocijan, još dve zvezde u sazveždju neshvaćenih, izuzetnih, nadarenih...
Blago svima nama koji smo sa njima razgovarali, saradjivali, družili se...