Istorija| Literatura| Politika

Shape Of Things To Come

tasadebeli RSS / 30.05.2017. u 10:33

 

Panama: Umro bivši diktator Manuel Norijega

Panama -- Bivši diktator Paname, Manuel Norijega, preminuo je u ponedeljak kasno uveče, u 83. godini, javio je Rojters.

Vest o smrti Norijege, koji se nije oporavio nakon operacije mozga, na svom Tviter nalogu objavio je sadašnji predsednik Paname Huan Karlos Varela. "Smrt Manuela Norijege zatvara jedno poglavlje u našoj istoriji", napisao je na Varela.
Rojters podseća da je Norijega vladao Panamom od 1983. do 1989. Bio je blizak američki saradnik, ali su mu SAD okrenule leđa zbog tesnih veza sa najvećim švercerom droge Pablom Eskobarom.

Norijega je poslednje dve decenije proveo u zatvoru - jednu u SAD, a drugu u Francuskoj - zbog krijumčarenja narkotika i pranja novca, a kaznu je služio i u Panami zbog uklanjanja političkih protivnika. U tom zatvoru je i umro.

(Вест са сајта Б92.)

 

ЛИНК НА ВЕСТ

 

 

 

 

 

Инвазија на Панаму

Панамом је традиционално владала мала европска елита, која чини мање од 10% становништва. Ово се променило 1968. Кад је Омар Торијос, већински генерал, извео пуч којим је и сиромашним црнцима и мелезима омогућио бар неки удео у влади његовог диктаторског војног режима.

Торијос је 1981. погинуо у авионској несрећи. Већ 1983. године Панамом је фактички владао Мануел Норијега, криминалац који је пре тога радио за Торијоса и америчку обавештајну службу.

Америчка влада је знала да је Норијега умешан у трговину дрогом још 1972. године, ако не и пре, кад је Никсонова администрација размишљала о његовој ликвидацији. Али, Норијега је остао на платној листи ЦИА. 1983. године једна комисија америчког Сената је донела закључак да је Панама била центар трговине наркотицима и прања новца зарађеног продајом дроге.

Влада САД наставља да цени Норијегине услуге. Маја 1986. директор Агенције за борбу против наркотика је похвалио Норијегу за његову „одлучну политику у борби против трговине дрогом." Годину дана касније, исти директор је „нашу блиску сарадњу са Норијегом сматрао добродошлом", а државни тужилац Едвин Миз је зауставио истрагу Министарства правде САД о Норијегином криминалном деловању. Августа 1987. резолуцији Сената која је осуђивала Норијегу се супротставио Елиот Абрамс, службеник Стејт Департмента задужен за политику САД у Средњој Америци и Панами.

Ипак, кад је против Норијеге подигнута оптужница у Мајамију 1988. све изузев једне оптужбе су биле у вези ствари које су се десиле пре 1984. године, у време кад је Норијега био наш момак, кад је помагао САД у рату против Никарагве, лажирао изборе уз одобрење САД, и уопште, кад је успешно служио нашим интересима. Оптужба, дакле, уопште није подигнута зато што се открило да је Норијега гангстер и трговац дрогом - то је одувек било познато.

Све је ово прилично предвидљиво, како то студија за студијом показује. Кад неки окрутни тиранин почини злочин независности, он тада од нашег доброг пријатеља одједном постане уљез и битанга. Грешка коју најчешће направи је кад се поред пљачкања сиротиње - што је сасвим у реду - он почне бавити и стварима привилегованих, изазивајући тиме отпор пословне елите.

Норијега је већ средином осамдесетих био окривљен за такав злочин. Између осталог, чинило се да некако траљаво помаже Америци у контрашком рату, а његова независност је угрозила и наше интересе у зони Панамског канала. Највећи део управе над Каналом требало је да првог јануара 1990. пређе у руке Панаме - двехиљадите године Канал потпуно прелази у власништво Панаме. Ми смо пре тог датума морали да обезбедимо да Панама буде у рукама оних које можемо контролисати.


Пошто више нисмо имали поверења у Норијегу, он је морао да оде. Вашингтон је наметнуо економске санкције које су готово уништиле привреду, највише погодивши сиротињу и небелачко становништво - већину народа. И они су почели да мрзе Норијегу, пошто су га сматрали одговорним за економску блокаду (нелегалну, ако иког занима) која је глађу морила њихову децу.

Након тога, Вашингтон је покушао да изведе војни пуч, али није успео. Онда, децембра 1989. године САД прослављају пад Берлинског зида и крај хладног рата директном инвазијом на Панаму убијајући стотине, а можда и хиљаде цивила. (нико не зна колико, а мало ко северно од Рио Грандеа мари да сазна). Овим се на кормило вратила богата бела елита коју је својевремено Торијос свргао са власти, тако да је Вашингтон у последњи час обезбедио послушну владу за прихватање администрације над каналом првог јануара 1991. године (као што је то приметила европска десничарска штампа).

Све време америчка штампа следи Вашингтон, бирајући разбојнике према текућим потребама. Дела која смо некад подржавали постају злочини. На пример, 1984. године, Арналфо Аријес је победио на изборима за председника Панаме. Норијега је прво место отео користећи се насиљем и подвалама.

Међутим, у то време Норијега је још увек био послушан. Он је био наш човек у Панами, а за Аријесову партију смо сматрали да садржи опасне елементе „ултранационализма". Реганова влада је стога поздравила насиље и подвале и у Панаму послала државног секретара Џорџа Шулца да легитимује украдене изборе и похвали Норијегину верзију „демократије" као модел за грешне Сандинисте.

Савез Вашингтона и наших медија није критиковао лажиране изборе у Панами, али много слободније и поштеније изборе у Никарагви одржане те исте године одбацује као потпуно безвредне, пошто су се отели његовој контроли.

Маја 1989. године Норијега је опет лажирао изборе, на којима му је главни конкурент био представник бизниса, Џулијемо Ендара. Норијега је овај пут користио мање терора, али је Реганова влада већ била дала знак да се окреће против Норијеге. Следећи преднвидљив сценарио, америчка штампа је изразила бес због тога што Норијега није поштовао наше високе демократске стандарде.

Поред тога, штампа је почела да громогласно осуђује кршења људских права која раније нису успевала да побуде њену пажњу. Штампа је тако, пред нашу инвазију на Панаму, децембра 1989. године, била већ сатанизовала Норијегу, претворивши га у најгоре чудовиште од времена Атиле хунског (то је у основи била реприза Гадафијеве сатанизације). Тед Копел је проповедао како „Норијега припада оном посебном изданку међународних разбојника, људима као што су Гадафи, Иди Амин и Ајатолах Хомеини, које Американци тако воле да мрзе." Ден Радер га је ставио на „врх листе светских криминалаца и кријумчара дроге." А Норијега је, у ствари, остао ситни криминалац, баш какав је био и онда кад му се име налазило на платној листи ЦИА.

На пример, организација Америказ Воч је 1988. године објавила извештај о људским правима у Панами, дајући лош приказ стања. Али, као што то њихови извештају - и друга истраживања - јасно показују, Норијегино кршење људских права је много мање од оног што раде неки други клијенти САД у том региону, а није ништа веће него што је било кад је Норијега био наш миљеник и кад је извршавао наша наређења.

Погледајмо, на пример, Хондурас. Иако Хондурас није убилачка, терористичка држава као Салвадор или Гватемала, кршење људских права у тој земљи је много веће него у Панами. У ствари, само један батаљон у Хондурасу, који је тренирала ЦИА, починио је више зверстава него Норијега.

Или, погледајмо остале диктаторе које је подржавала Америка, као што су Трухиљо у Доминиканској Републици, Сомоза у Никарагви, Маркос на Филипинима, Дувалије на Хаитију и многи други средњеамерички гангстери осамдесетих година. Сви они су били много бруталнији од Норијеге, али их је Америка с одушевљењем подржавала, свих оних деценија ужасних зверстава, све док су се профити из њихових земаља одливали у САД. Џорџ Бушова администрација је наставила да, између осталих, одаје почасти Мобутуу, Чаушескуу и Садаму Хусеину - много већим злочинцима од Норијеге. Председник Индонезије, Сухарто, вероватно највећи убица од свих њих је још увек за Вашингтон и америчку штампу „умерењак".

У ствари, тачно у исто време кад је извршила инвазију на Панаму, због Норијегиног кршења људских права, Бушова администрација је објавила нови извоз робе високе технологије у Кину, наглашавајући да је у питању било 300 милиона долара посла за америчке фирме као и то да су разговори са Кинезима настављени тајно, неколико недеља након масакра на Тјенанменском тргу.

Истог дана кад је извршена инвазија на Панаму - Бела кућа је изнела и планове (убрзо их спроводећи након тога) да укине забрану додељивања кредита Ираку. Стејт Департмент је мирна срца објаснио да је ово урађено „с циљем повећања америчког извоза и стварања боље позиције у преговорима с Ираком у вези његовог третмана људских права."

Стејт Департмент је слично прокоментарисао и Бушову критику ирачке демократске опозиције (банкари, стручњаци итд.) као и блокирање иницијативе у Конгресу да се осуде зверски злочини његовог старог пријатеља, Садама Хусеина. У поређењу са Бушовим ортацима у Багдаду и Пекингу, Норијега је изгледао као Мајка Тереза.

 

 

 

 

После инвазије, Буш је прокламовао помоћ Панами од милијарду долара. Од тога, 400 милиона је било намењено као подстрејк америчким фирмама да извозе своје производе у Панаму; 150 милиона за отплату кредита америчким банкама, а 65 милиона је додељено у кредитима и гаранцијама за америчке инвеститоре. Другим речима, више од половине ове помоћи је био поклон америчког пореског обвезника америчком бизнису.

САД су након инвазије вратиле власт панамским банкарима. У поређењу с њиховим, Норијегино суделовање у трговини дрогом било је тривијално. У Панами су се увек првенствено банке бавиле трговином дроге, пошто закона за банке готово и нема, оне су природан извор прљавог новца. Банке су биле и остале основа веома надуване економије Панаме; можда и надуваније након инвазије. И одбрамбене снаге Панаме су обновљене са фактички истим официрима на старим местима.

Уопштено гледано, све је, мање-више, као и пре, само су сад на власти поузданије слуге. (Исто је и у Гренади, која је након америчке инвазије постала један од главних центара за прање прљавог новца. Никарагва је, такође, постала значајан канал наркотика за америчко тржиште. Формула је уобичајена - као и немоћ да се она примети.)


(Одломак из књиге Ноама Чомског „Шта то (у ствари) хоће Америка"; издавач: Чигоја штампа, Београд, 1999; превод: Александар Богданић)

(Наслов оригинала: Chomsky, Noam: What Uncle Sam Really Wants, Odonian Press, 1992.)

 

51logTML3VL._SY344_BO1,204,203,200_.jpg

 

 

 



Komentari (64)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

tasadebeli tasadebeli 10:36 30.05.2017

Тастер

"Битка за слободу никад није завршена." (Ноам Чомски)



nsarski nsarski 11:26 30.05.2017

Re: Тастер

Ja sam pre 5 godina napisao blog (skoro) istog naslova, Shape of the things to come, o obliku stvari koje će doći, ali on ima više optimizma jer se radi o Toričeliju, o obliku Gavrilove trube, Second coming of Christ koji Gavrilo najavljuje. Takodje, naravno, radi se i o masakru Guarani plemena, kako je prikazano u filmu "Misija", zahvaljujući suludoj kolonijalnoj politici.

U to ime, evo ga završni dijalog između jezuitskog sveštenika, Altamirana, koji je izgradio misiju u kojoj su Guarani radili i srećno živeli, i Hontara, španskog konkvistadora, koji ih je sve pobio.

Hontar: We must work in the world, your eminence. The world is thus.

Altamirano: No, Señor Hontar. Thus have we made the world... thus have I made it.

(Hontar: Moramo da radimo u ovom svetu, vaša Eminencijo. Takav je svet.
Altamirano: Ne, Senjor Hontar. Takvim smo ga mi napravili...takvim sam ga ja napravio.)

Za poboljšanje optimizma, evo Gabrielove oboe koju je komponovao Enio Morikone:




tasadebeli tasadebeli 12:13 30.05.2017

Re: Тастер

nsarski

Ja sam pre 5 godina napisao blog (skoro) istog naslova, Shape of the things to come, o obliku stvari koje će doći,



Упс!

Нисам се тог текста сетио... А учествовао сам.

Да променим ја наслов у déjà vu?




nsarski nsarski 12:15 30.05.2017

Re: Тастер

Да променим ја наслов у déjà vu?

Nemoj. Naslovi nisu isti, a i tema je druga. Mada, metaforički, sve su teme iste.
tasadebeli tasadebeli 12:26 30.05.2017

Re: Тастер

nsarski

Nemoj. Naslovi nisu isti,






a i tema je druga.



Па то како се узме... Ако већ помињемо Гуаране и колонијалну политику...

Сваки Гуарани на овоме свету имају своје Норијеге.


docsumann docsumann 12:31 30.05.2017

Re: Тастер


nsarski nsarski 12:43 30.05.2017

Re: Тастер

Па то како се узме... Ако већ помињемо Гуаране и колонијалну политику...

To rekoh (primeti virtuozno korišćenje aorista kod mene english speaking odroda). Metaforički isto. Mislim, Marko Kraljević i Robin Hood - u čemu je razlika? Jedan podjebavao Turke, drugi šerifa od Notingema.
Ima ta knjiga, nažalost samoubijenog, Svetozara Koljevića (mnogi već povraćaju na pomen njegovog imena, znam i ne brigam) o tome da je MK bio, pre svega, komičan junak - u istom smislu kao i Robin.



Da, i propustio si ono što sam rekao: sve su teme metaforički skoro iste. Zapravo, na jednom predavanju na Harvardu taj mudrac, Borhes, je sjajno argumentovao da postoje samo dve priče: Ilijada i Odiseja. Jorge Luis Borges’ 1967-8 Norton Lectures On Poetry (And Everything Else Literary). Prva je o nekom mučnom herojstvu, stradanju, stremljenju ka velikim ciljevima, o brodu koji stiže u neku mirnu luku, i ona druga o brodu koji ide sve dalje i dalje, doživljava čuda i strahote, oluje i smrtne opasnosti, ali ipak nastavlja, i nastavlja, dogod ima priče da se priča.

P.S. Izvini raspisao sam se, ali me tema ponela.
cane cane 22:43 30.05.2017

Re: Тастер

nažalost samoubijenog, Svetozara Koljevića


samoubistvo je izvrsio nikola, ne svetozar.
nsarski nsarski 04:17 31.05.2017

Re: Тастер

cane
nažalost samoubijenog, Svetozara Koljevića


samoubistvo je izvrsio nikola, ne svetozar.


Da. Pogrešio sam. Hvala na ispravci.
tasadebeli tasadebeli 06:47 31.05.2017

Re: О херојима и догађајима (причама)

nsarski

Da, i propustio si ono što sam rekao: sve su teme metaforički skoro iste.



Нотирао сам, али не одговорих.

То исто сам и ја видео, али не код Борхеса са Илијадом и Одисејом, него код Башевиса Сингера у једном интервјуу када је рекао да су све приче одавно испричане са десет божјих заповести, а да је само на умећу приповедача колико ће их опет учинити занимљивим.

P.S. Izvini raspisao sam se, ali me tema ponela.


Ако си, томе тема и служи.

Ево, да ти дам подршку... Поредио си Робина Худа и Марка Краљевића.

Mislim, Marko Kraljević i Robin Hood - u čemu je razlika?


Ово тумачење је дао Видо Латковић

ЛИНК

а ја сам га касније, као студент, чуо на једном предавању Наде Милошевић Ђорђевић.

ЛИНК


Наиме, ради се о народној епској песми "Марко Краљевић и (црни) Арапин".


ЛИНК


Многи су се питали откуд црни Арапин (црни!) на нашем делу Балкана. Оно јес да је Османско царство било империја на три континента, али...

А професор Латковић је тврдио да је та песма заправо настала још у 6-7 веку у доба када није било ни помена Турцима, него када се Ромејско царство (најдуговечнија држава у историји Европе и овог дела света) протезала исто тако на три континента (Турци су само наследили Ромејско царство - оно што на Западу зову Византија). И да је главни јунак те песме био вероватно припадник елитне царске гарде састављене искључиво од Словена на двору ромејских царева.

И главни јунак је у моменту настанка те песме која описује овај двобој








носио вероватно неко друго име.

Али се током векова усменог преношења те песме име оригиналног јунака замењивало актуелним херојима све док на крају није окамењено у имену Краљевића Марка (са све накнадно унетим турцизмима у песму) и тако доспело до папира на којем је песму записао Вук Караџић.

Занимљива теорија, јел'да?

И сасвим иде у прилог овоме што ти и ја тврдимо... Небитна су имена, то су само етикете (Ружа би исто тако лепо мирисала и када је не бисмо звали ружом ), а битан је сам догађај, порука свега...


А зашто је ово наше време депресивно и апатично?

(Мада ме ти грдиш и захтеваш оптимизам... Ти и ја јесмо оптимисти, знајући да је Човек ипак Човек, али не можемо порећи да је мноштво света око нас прилично апатично и депресивно.)


Па зато што нема више јунака. Нема више идеал узора. У античко доба, сваки стари Грк је хтео да буде Ахил из Илијаде или макар Одисеј. Али нема модерних Ахила и Одисеја.

Заправо, има их. Али се смењују толиком брзином у мору информација да и не стигну да буду хероји дуже од једног дана. Односно у тих својих пет минута славе.

Па онда није ни чудно што им ни имена не знамо.

Некада су за промену имена херојима билим потребни векови, данас је довољно пустити мали ЕПП између информација, па да име хероја већ исхлапи из меморије сећања свих нас.

Догађаји и даље теку, али су јунаци постали потрошна роба која се купује и продаје као и свака друга роба у тржним центрима.


Па сходно томе, какава је онда разлика између Мануела Норијеге и једног, рецимо, Слободана Милошевића (или било кога другог после Милошевића у Србији)?

За мене никаква.

Обојица купљени, продати, потрошени... Идемо даље, сутра ће се већ наћи неки нови Норијега или Милошевић којим ће потрошачка култура обрисати своју гузу, бацити у клозетску шољу и пустити воду. (Да, јел'те, говна оду...)





Хоћу рећи, није наш проблем данас што су хероји све исти, него што су постали потрошна роба која се већ сутрадан заборави.


А још већи проблем настаје онда када заједно са именом хероја заборавимо и на сам догађај, а нарочито на поруку тога што се догодило, јербо због повећање тражње на тржишту за херојима, све више се догађаја производи.


Што нас онда доводи до немоћи да било шта променимо у узрочно-последичном следу тих догађаја.


Што опет доводи до толиког броја апатичних и депресивних око нас што јесте постало највећи проблем ове наше цивилизације.


П.С. - Ето, сад си ти мене натерао да се распишем...
docsumann docsumann 06:59 31.05.2017

Re: Тастер

П.С. - Ето, сад си ти мене натерао да се распишем...


teško žabu u more naćerat*



* tako je glasio jedan novski lapsus
tasadebeli tasadebeli 07:09 31.05.2017

Re: Тастер

docsumann
П.С. - Ето, сад си ти мене натерао да се распишем...


teško žabu u more naćerat*



* tako je glasio jedan novski lapsus







Кад се већ фрљамо народним умотворинама... Један Нишлија хтеде да се направи важан пред својим сином од 5-6 година, па се баЧио у море, и одмах се нагутао воде. И онда, кашљуцајући и давећи се, сину виче из мора:

"Понеси ги и пераје!!!"


Дакле, Доксе, понео сам ги и пераје, не брини...



Srđan Fuchs Srđan Fuchs 12:11 31.05.2017

Re: Тастер

Врати Арап сиву бедевију,
Па говори Краљевићу Марку:
"Зла ти срећа, незнани јуначе!
"Који те је ђаво навратио,
"Да ти дођеш у моје сватове,
"Да погубиш кума и ђевера?
"Или си луд и ништа не знадеш?
"Ил' си силан, пак си полудио?
"Или ти је живот омрзнуо?
"А тако ми моје вјере тврде!
"Потегнућу дизген бедевији,
"Седам ћу те пута прескочити,
"Седам отуд, а седам одовуд,
"Пак ћу онда тебе одсјећ главу."
Ал' говори Краљевићу Марко:
"Бре не лажи, црни Арапине!
"Ако Бог да и срећа јуначка,
"Ти до мене ни доскочит' не ћеш,
"А камо ли мене прескочити!"
Ал' да видиш црног Арапина!
Кад покупи дизган бедевији,
Пак је уд'ри оштром бакрачлијом,
Доиста га прескочити шћаше;
Ал' не даде Шарац од мејдана,
Већ се пропе он на ноге стражње,
И кобилу на предње дочека,
И мало је довати зубима,
Те јој уво десно одадрије,
Сва кобила у крви огрезну.
Да је коме стати, те виђети,
Кад удари јунак на јунака:
Црни Арап на Краљића Марка!
Нити може погубити Марка,
Нит' се даде Арап погубити;
Стоји звека бриткијех сабаља.
Ћераше се четири сахата;
Када виђе црни Арапине,
Да ће њега освојити Марко,
Он окрену танку бедевију,
Па побјеже кроз Стамбол-чаршију.
За њиме се натурио Марко;
Ал' је брза пуста бедевија,
Брза му је, као горска вила,
И тијаше да утече Шарцу;
Паде Марку на ум топузина,
Пак заљуља покрај себе њоме,
Стиж' Арапа међу плећи живе,
Арап паде, а Марко допаде,
Одсијече од Арапа главу,
И увати танку бедевију;
Он се врати кроз Стамбол-чаршију,
Ал' од свата нигђе никог нема,
Сама стоји лијепа ђевојка,
И око ње дванаест товара
Лијепога руха ђевојачког.
Врати Марко лијепу ђевојку,
Одведе је у цареве дворе,
Па говори цару честитоме:
"Ето , царе, лијепе ђевојке,
"А ето ти од Арапа главе,
"А ето ти дванаест товара
"Што с' спремио руха уз ђевојку."
Па он врати својега Шарина,
Оде право бијелу Прилипу.




rispekt od Ajdiefa, dobro ga je roknuo Markić u krav maga fajtu...

zajebavam se, nego... meni se čini da je budalasta teorija o vizantijsko-arapskom okršaju, jer je fajt u stambolu, a tamo je itekako bilo arapskih oficira... kairo je igrao važnu ulogu turcima, i imali su u njoj važnu vojnu 'demiju. osim toga, koncept Janissari ratnika potiče odande.
omega68 omega68 21:34 31.05.2017

Re: О херојима и догађајима (причама)

Али се током векова усменог преношења те песме име оригиналног јунака замењивало актуелним херојима све док на крају није окамењено у имену Краљевића Марка (са све накнадно унетим турцизмима у песму) и тако доспело до папира на којем је песму записао Вук Караџић.

Занимљива теорија, јел'да?

I tačna!
Ne mogu trenutno da nađem za Marka ali evo ti analize jedne bajke.Sanjam dan kada će srbčići u školi ovako analizirati delo a profesori kao što si ti sa ponosom predavati.Obrati PAŽNJU:

БИБЕРЧЕ

Била жена нероткиња па молила Бога да роди дете, макар било малено као „биберово зрно“. Бог јој даде по жељи, те роди мушко дете као биберово зрно. Испочетка, у радости није марила што је толицно дете родила, али после јој дође жао гледајући на другу децу. Једнапут јој дође неко на сан и утеши је да не плаче више, јер ће њен син бити велики као јаблан.

Потом јој дође син и рече да мора да иде где му је у сну наложено. Ишавши задуго дође он у један царски двор, па уђе у башту. Кад царска кћи седи под једним дрветом и плаче. Он је запита зашто плаче, а она му одговори да је дрво под којим седи родило три златне јабуке које је по налогу цара требало да чува, али је дошла ала испод земље и за три јутра однела све три јабуке, једну по једну. Онда јој Биберче каже да престане да плаче, јер ће јој он све три јабуке вратити од але.
Потом, он купи једну овцу и заклавши је подели на четири дела и стави у торбу. Онда оде иза града на језеро са слугама, где дигне један камен, па рече слугама да га помоћу ужета спусте доле. Биберче превари алу, бацајући овче череке и украде јој све три јабуке, те га извуку горе. Потом даде царској кћери јабуке, па оде.

Мало време затим прође а ала почне горе излазити, те је сваки дан јела по једну девојку. Дође ред и на цареву кћер, која је била испрошена. Чекајући алу на језеру она се почне молити Богу да јој пошаље Биберчета. Утом се појави Биберче и нађе царску кћер да опет плаче, па је упита хоће ли поћи за њега ако је од але избави. Она му потврдно одговори, вајкајући се да је може само један спасити, али њега нажалост нема. Биберче упита ко је тај, а она му одговори да је он мали као „биберово зрно“, али да би је избавио од але. Биберче се насмеја и рече да заправо он тај, само што је порастао и показа јој прстен који му је дала када је вратио три златне јабуке. Девојка се зачуди, али кад виде прстен осведочи се да је то баш он.

Онда јој он каже да га пробуди ако заспи, кад се језеро задрма. Утом ето ти але с девет глава, али је Биберче дочека и одсече јој свих девет глава. Потом заиште од девојке мараму, па повади свих девет језика и веже у мараму и полазећи рече девојци да ће доћи када буде време.
Девојка пође кући, али је срете њен младожења и рече да ће је убити ако не каже да је он избавио. Потом се врати на језеро и покупи свих девет алиних глава. Кад девојка дође кући отац и мати науме да је одмах венчају, али се она направи болесна. Кад прође неколико дана, ето ти Биберчета који објави да је девојку избавио од але. Цар није знао коме да верује, па изађу на суд где им је речно у кога је сведочанство, онога је и девојка. Један изнесе главе, а други језике, па суд и даље не зна коме да верује. Онда цар рече, да обојица изјутра иду на молитву па ко пре дође његова је девојка.

Биберче није хтео да иде док звона не звоне, а младожења се дигне у по ноћи, али чим закорачи у цркву, провали се под њим земља и он се сав исече на ножеве. Онда девојка упали свећу и седе код јаме да чека суђеника. Кад ударе звона ето ти Биберчета, а цар се увери ко је прав, те венча своју кћер за Биберчета. Потом се Биберче врати својој матери, да она види да је он велики порастао.

***
Протумачена митским језиком симбола, митолошка приповетка Биберче је прича о рођењу младога Сунца у зимској сезони, о јужној повратници или оврагу, када је сунце најниже на небеском своду:

БИБЕРЧЕ < ариј. бимба, колут сунца или месеца, оличење је младог зимског Сунца. У митолошким причама зимско Сунце, иако малено као “зрно бибера”, по снази је јаче од але (дива), па се описује се као Бесомар (Страшна Мора), бог Смрти или победник над зимским Бесима (три зимска месеца). „Биберко“ или „Биберага“ има сабљу којом може одсећи главу “на дан хода”, што је песничко поређење за симболику дневног кретања светлости. Са њом он убија аждаху која једе птиће Див-птице (= Гаруда), а она га за уздарје носи из тамног (Нав) у бели свет (Јав). Див-птица је повезана са светлошћу, небом и сунцем, а змија с тамом и доњим светом:
"А на кубу златан барјак сјаше,
а под кубом црни змају спаше (спаваше)".
У Калевали се пореди с “бакреним јунаком педаљ-раста”, који сече горостасни храст („дрво од светлости“), јер, митолошко рођење Биберчета је астрономска прича о рођењу младог зимског Сунца, на врхунцу зимске краткодневице: Питали курјака (оличење Ноћи, нарочито зимске), када је највећа зима, а он одговорио: Кад се Сунце рађа!
НЕРОТКИЊА ЖЕНА, је обележје за пасивно начело Земље у зимској сезони, када Природа не рађа и не даје плода.
САН је обележје и замена за Нав или „други“ свет и припада мртвима.
ЈАБЛАН, дрво плодности, са заштитном улогом, јер чува од грома. Симбол је за високи и поносан стас:
"Ил’ си расла на бор гледајући,
Ил’ на јаблан дрво племенито".
У обреду плодности употребљава се за „мајум“, окресана глава у облику мушког уда. Расте у доњем свету, а на њему је гнездо митске див-птице.
ЦАР је митолошки симбол или друго име за Сунце:
Младом Богу, коледо,
"Младом цару, коледо,
Том Божићу, коледо".
ДВОР је реч од аријског двара, двор (место становања), али се за царство или станиште богова употребљава израз ст’ана, место или чин стајања, док се у српском миту за станиште богова и злодуха најчешће користи реч „град“, ариј. ариј. гурд, град.
ЗЛАТО је обележје сунчане нарави.
ЈАБУКА је дрво плодности (линга), које по српском миту расте у рају. Најчешће је обележје и замена за сунце, човека или звезду (Северњача или „златна јабука“ на врху божанске планине).
АЛА је од ариј. вала, „прикриватељ“, враг кишних облака или злодух облачне нарави, који доноси лоше време и уништава летину. „За алу се мисли да има од аждахе особиту духовну силу, те лети и води облаке и град наводи на летину“ (Вук). Корен ‘ал у српском језику има лоше значење: беда, напаст. Ал те нашао! Ало несита! Но да видиш ала и белаја!
АЛА С ДЕВЕТ ГЛАВА је поређење за зимску краткодневицу, када је ноћ најдужа.
ОВЦА је поређење за ноћни огањ звездане нарави: Пуно поље оваца, међу њима рогат чобанин? Звезде и Месец. Св. Сава је благосиљао овцу, у коју враг не може да се претвори.
ЈЕЗЕРО је као и река или море вода која граничи светове. По миту смештена је на западу смирујућег сунца. Вода граничи поље сила и нарочито је привлачна за мртве душе.
КАМЕН је митолошко поређење за небески свод и божију столицу:
"Моли Бога пречиста госпођа,
на камену престолу божијем".
ДРВО у царском двору, је митолошко „дрво од светлости“, којем је корен на небу, а гране и лишће на земљи.
ТРИ ЗЛАТНЕ ЈАБУКЕ су три зимска месеца, „годишњег дрвета“, у зимској сезони: Послао цар царици, у тисовој каблици, 12 златних јабука, у свакој јабуци четири кришке, у свакој кришци седам семена? Година, месеци, недеље и дани.
ЗЕМЉА КАД СЕ ПРОВАЛИ или небо, јесте казна божија за неправду: Шта је јаче од смрти? Правда божија.
Гали су се једино плашили да им небо не падне на главу. У Рамајани, Сита жена Рамина, пропала је у земљу када је узела грумен да се лажно закуне на верност Рами, а Скити (Сарбати) су такође веровали да небо може да падне над грешном савешћу.
Слободан М. Филиповић


P.S. Još je bolja analize pesme ,,Banović Strahinja''
cassiopeia cassiopeia 11:34 30.05.2017

...

Taso, ti baš imaš vremena na bacanje!

p.s. ovaj moj komentar moš' pripisati mojoj neviđenoj nadrkanosti koja je posledica bola u krstima. Uhvatilo juče i ne pušta. Ma što ne pušta, nego je sve gore. Blog nisam ni pročitala do kraja, nemam strpljenja.

Srećan ti kraj godine osmacima, to sam htela da ti kažem.
mirelarado mirelarado 11:43 30.05.2017

Nije lepo, ali je tako

Što bi Makijaveli rekao, politika nema nikakve veze s moralom. Bilo, jeste i biće.
docsumann docsumann 12:32 30.05.2017

Re: Nije lepo, ali je tako

mirelarado
Što bi Makijaveli rekao, politika nema nikakve veze s moralom.


što je dobro za moral
nsarski nsarski 11:51 30.05.2017

Eskobar

Kažeš (tj citiraš vest):
Bio je blizak američki saradnik, ali su mu SAD okrenule leđa zbog tesnih veza sa najvećim švercerom droge Pablom Eskobarom.

Pa, naravno da su mu okrenuli leđa! Pobogu, čak i obični dileri droge ne vole da dele svoju zaradu sa nekim drugim, a nekmoli ovi globalni dileri kao što što je CIA. Noriega im se otrgao iz kontrole, i to je bio njegov kraj. They want to pluck their own chicken, i tu nema zezanja.

Da se razumemo, Norijega nije bio nikakva cvećka, ali nije više bio njihov bastard.
docsumann docsumann 11:52 30.05.2017

Shapely shaped shapes of shape


tako se zvala izložba nekog japanskog umjetnik za koga sam čuo u vrijeme prije interneta.
u ova vremena interneta još uvijek nisam uspio da ga pronađem, pa ako ko od blogera može da pomogne...
nsarski nsarski 11:56 30.05.2017

Re: Shapely shaped shapes of shape

docsumann

tako se zvala izložba nekog japanskog umjetnik za koga sam čuo u vrijeme prije interneta.
u ova vremena interneta još uvijek nisam uspio da ga pronađem, pa ako ko od blogera može da pomogne...


Ovo nije isto, ali je iz vremena koje svakako ne pamtiš (pre interneta). Reklama za automobil Triumph TR7:


docsumann docsumann 12:29 30.05.2017

Re: Shapely shaped shapes of shape

Ovo nije isto, ali je iz vremena koje svakako ne pamtiš (pre interneta). Reklama za automobil Triumph TR7:


ha, interesantno. pogotovo što imam ja neka svoja promišljanja o dizajnu automobila.
tačnije, o tome kako današnji automobili izgledaju kao da su svi pravljeni na isti kalup.
svi teže nekom zajedničkom unificiranom, ispoliranom, spljoštenoliko-kosolikom dizajn idealu.

a nekad (kad sam bio mali) svaki je auto ličio na sebe na karakterističan sebi svojstven način.
nekima nisi mo0gao ni da povataš koja je to ideja vodilja vodila dizajnera koji nih je pravio (recimo Ami 8)... pa spaček, pežoi, citroeni, fordovi... da ne pričam o Pacer X-u... svi su imali svoj originalni stil.

prije neki dan vidjeh novog Jaguara. totalno razočarenje. ko malo nabudženiji pasat. predvidljivo i neuzbudljivo.

danas je sve stavljeno pod jedan kalup... one shape for all

mirelarado mirelarado 12:32 30.05.2017

Re: Shapely shaped shapes of shape

danas je sve stavljeno pod jedan kalup... one shape for all


Baš kao u Velsovom romanu.


gedza.73 gedza.73 12:40 30.05.2017

Re: Shapely shaped shapes of shape

ha, interesantno. pogotovo što imam ja neka svoja promišljanja o dizajnu automobila.
tačnije, o tome kako današnji automobili izgledaju kao da su svi pravljeni na isti kalup.
svi teže nekom zajedničkom unificiranom, ispoliranom, spljoštenoliko-kosolikom dizajn idealu.

E ti si kriv. Mislio da ne trolujem Tasi blog (isto hteo da se nadovežem na snimak koji je Nsarski postavio) a potpuno sam saglasan sa tvojim komentarom što kaže mc2.






danas je sve stavljeno pod jedan kalup... one shape for all

bolje da počnu sa restilizovanjem starih modela. ovo novo kad vidiš ništa ne osećaš. jeftina plastika koliko god bila skupa
ddsonik ddsonik 07:05 31.05.2017

Re: Shapely shaped shapes of shape

docsumann
Ovo nije isto, ali je iz vremena koje svakako ne pamtiš (pre interneta). Reklama za automobil Triumph TR7:


ha, interesantno. pogotovo što imam ja neka svoja promišljanja o dizajnu automobila.
tačnije, o tome kako današnji automobili izgledaju kao da su svi pravljeni na isti kalup.
svi teže nekom zajedničkom unificiranom, ispoliranom, spljoštenoliko-kosolikom dizajn idealu.

a nekad (kad sam bio mali) svaki je auto ličio na sebe na karakterističan sebi svojstven način.
nekima nisi mo0gao ni da povataš koja je to ideja vodilja vodila dizajnera koji nih je pravio (recimo Ami 8)... pa spaček, pežoi, citroeni, fordovi... da ne pričam o Pacer X-u... svi su imali svoj originalni stil.

prije neki dan vidjeh novog Jaguara. totalno razočarenje. ko malo nabudženiji pasat. predvidljivo i neuzbudljivo.

danas je sve stavljeno pod jedan kalup... one shape for all


Kad smo bili mali, bili su drugaciji zahtevi za bezbednost kako putnika, tako i pesaka.
Stosa radi sam sa kolegama jedanput ubacio sve regulatorne zahteve u CAD i eto gotovog automobila -kako unutra tako i spolja! Na dizajnerima je da se poigravaju linijama, ponekim uglom, dizajnom svetala malo...

Uporedi samo gornji deo A stuba kod starih kabrioleta (okvir za naocare;-)) i danasnje koji mogu da padnu na glavacke i da vozacu ne bude nista...

Slazem se, sva vozila izgledaju slicno danas, ali ne zato sto su proizvodjaci tako hteli...

Domatcine, izvinjavam se na trolu, ali diraju mi u struku;-)

Srdacan pozdrav
tasadebeli tasadebeli 07:26 31.05.2017

Re: Shapely shaped shapes of shape

ddsonik


Domatcine, izvinjavam se na trolu, ali diraju mi u struku;-)



Без устезања, молим!

Ја и нисам баш неки обожавалац моторних возила, још мање се разумем у то, па се зато и не мешам, али имам у фамилији такве и навикао сам од малих ногу да то поштујем.


EDIT: Мене да питаш, ја бих пре купио чамац него ауто или мотор, па макар то био и Харли.

Али добро, нека цвета хиљду цветова!


ddsonik ddsonik 08:41 31.05.2017

Re: Shapely shaped shapes of shape

Zahvaljujem!

Da budem iskren, nisam ni ja neki zaludjenik - konstruisem ih godinama, od toga zivim, pa ne mogoh da 'odcutim';-)

Meni licno najbolje prevozno sredstvo je taxi - nit moram da ga vozim, parkiram, odrzavam, ne ispituju me organi da li sam il' nisam pio...

Nego, da ne bude da samo trolujem: citam upravo Arhipelag gulag...nekako upada u oci koliko belaja mogu da naprave pogresni ljudi na pogresnom mestu. Tako i junak tvog bloga - osim naravno za uzak krug ljudi koji su mu i pomogli da bude tu gde je bio.

Ali ako samo malo sa distance pogledamo te 'lidere' po svetu, nekako ne ispunjavaju ocekivane moralne uslove, barem po nekom mom ocekivanju. Tako da nam ustvari dobro i ide kad se uzme u obzir 'ko vozi tenAk';-)

Svako dobro!
docsumann docsumann 14:36 31.05.2017

Re: Shapely shaped shapes of shape

Na dizajnerima je da se poigravaju linijama, ponekim uglom, dizajnom svetala malo...


upravo i pričam o tim završnim linijama, oblicima, uglovima... odnosno, ono što kupac na kraju percipira kao izgled automobila.

zakošenost faova, sploštene haube, cijenim da nemaju mnogo veze sa bezbjednošću vozila.

cijenim da bi se 90% posto automobila na tržišti moglo svesti pod 3-4 tipska dizajna.
ddsonik ddsonik 03:53 01.06.2017

Re: Shapely shaped shapes of shape

docsumann
Na dizajnerima je da se poigravaju linijama, ponekim uglom, dizajnom svetala malo...


upravo i pričam o tim završnim linijama, oblicima, uglovima... odnosno, ono što kupac na kraju percipira kao izgled automobila.

zakošenost faova, sploštene haube, cijenim da nemaju mnogo veze sa bezbjednošću vozila.

cijenim da bi se 90% posto automobila na tržišti moglo svesti pod 3-4 tipska dizajna.


Ceo prednji deo; branik, maska, hauba, svetla, spojevi - potpadaju pod 'pedestrian protection regulation'.
Rastojenje haube od motora, radijusi haube , svetala, maske, napadni uglovi maske/branika (kad udaris pesaka da ga ne iseces po nogama, nego da padne na haubu a da se hauba pritom deformise, absorbuje energiju udarca...bolje to nego pesak...) itd...nema tu puno prostora za igru.

Mi smo nedavno morali da se zezamo sa maskom i branicima da bi mogli da prodjemo kinesku regulaciju (ima svugde nekih specificnih nacionalnih regulacija, ali generalno su dosta standardizovane)...ni jedan radijus na 'udarnoj povrsini' (branik, maska, spoj sa haubom itd)ne sme da bude manji od 5 mm...drugari iz studija su bili sve sem srecni zbog toga...

Slazem se ja sa tobom da su svi novi automobili medjusobno slicni - pokusavam da objasnim zasto je to tako. Nije samo bezbednost vozaca u pitanju, nego svih ucesnika u saobracaju. Nesto mora da trpi, pa izgleda da je to estetika...inace nema 5 star za safety i sve sto to podrazumeva.

Znas kako je sa tim propisima; ako ne ispostujes, ne mozes uopste da plasiras proizvod. Vecina tehnickih propisa ima smisla, poneki ne bas puno (osim za uzimanje para...) ali to su pravila igre.;-)

pozdrav kolega!




omega68 omega68 13:33 30.05.2017

Тасо несрећо

ти баш желиш да ти демократски мрак одузме ауторску?

А овај Чомски као да је нацртао Вучића!

Ево ти један коментар из шпајза интернета, сетићеш се ти ко га је писао а знаћеш да нисам ја:

У току је стварање лимеса. Повлачење глобалне елите неминован је процес. Она није успела у стављању света под контролу. Спремност Русије да умре за своју слободу, био је иницијални импулс овог процеса. Као и изазов који им је Кина бацила истицањем властитог глобалног програма. Уз то, напале су их етатистичке елите, ослабљене али још постојеће унутар простора запада, које цео овај процес чине још неминовнијим. Све их је теже побеђивати, јер те елите сада имају подршку Русије. И као што су комунисти после рата, под руском доминацијом и уз њену помоћ постали борци за слободу својих држава, тако су то сада патриоте разних боја, које ће Русија помагати. И поред Будимпеште и прашког пролећа, степен суверенитета и слободе који су источни народи имали, неупоредив је са овим ропством у коме су сада.

На ширем западном плану, повлачење глобалиста и отпор патриота, одредиће меру повратка суверенитета западних држава, које ће исламском акцијом бити дестабилизоване изнутра као што су то и седамдесетих деловањем црвених терористичких група под контролом оних истих глобалиста који су организовали ове нове терористе у исламским бојама. Колико су они седамдесетих били далеко од социјалне правде, толико су ови нови далеко од религиозне парадигме ислама. У оба случаја само су форме у употреби.

Никада се неће глобалисти потпуно повући. Ни на западу ни у нас. Питање је само модуса вивенди. Који би могао да има најјезивији облик оног који је баш након рата успостављен. Па верификован петог октобра, уз помоћ родољуба, некада револуционарног, а петог националног осећаја.

Искочивши као хитна потреба споразума, глобалиста и Српске групе, СНС је хибридни инструмент те две силе, унутар које је лидерство Вучића неопходна карика повезивања, а тиме и постојања овог више покрета него странке. И не зависи сад како би се могло претпоставити из претходног да ће Вучићев избор, између две стране условити победу једне или друге. Одлучиће нашу судбину избор који буде направила Група. А она ће бирати између глобалиста и Русије. По матрици да унутар ње постоји подела из које је и произашао грађански рат међу нама унутар светског рата. Дражиновци били за Русију, а формално проруски орјентисани револуционари групе, у ствари против Русије, њене издаје револуције. Биће да ће се и сада у групи наћи они који митриновићевски замерају Русији одустајање од глобалне визије света, Космополиса (Кљакић), окрећући се западу, који једини може да ову визију света, ову више религиозну него политичку парадигму реализују.

Одабере ли Русију, Вучић ће опстати. Одабере ли запад, неће, jер ће натерати и Групу да се окрене западу.

А две су ствари у игри. Српско питање на Балкану и Група као снага унутар тог питања.

Запад ће несумњиво понудити доминацију Групе унутар Балкана, као сарадника, не слуге. За разлику од других елита. Уз противљење Русији и Велику Албанију као нужне полуге глобалистичке контроле Балкана.

Вучић ће отићи у пакету са реализацијом горње погодбе.

Русија га неће штитити, јер ће унутар нове парадигме морати да се позиционира.

Вишегодишња борба, од 2014., између цезаристичке демократије и аристократије, Вучића и Групе, завршава се његовом председничком инаугурацијом, његовом формалном победом, коју ће парадоксално моћи да задржи само уз споразум са Групом и признавањем њене доминантне улоге у српској политичкој и метаполитичкој сфери. Планирани избор Гашића на место првог обавештајца, указује да Вучић ово не разуме, или још горе неће. Правећи исту грешку као и Милошевић са Станишићем. Сем, ако он није залог споразума у коме ће Група поново моћи да од службе направи професионалну окосницу безбедности унутар које напредовање обезбеђује знање и патриотизам. Само то.

Вучић јесте гарант стабилности. Али само уз Групу, која будући доминантна сила овог простра, једина има искуство обезбеђивања те стабилности и мрежу довољно моћну да ово гарантује.

Једини начин за обезбеђење стабилности јесте да поново профункционише држава. Сви њени аспекти. Која онда опште интересе конкретне заједнице, у овом случају српске, ставља у први план и гледа да их реализује. У анархичном стању у коме смо, предуслов за ово је сарадња Вучића и Групе. Мало јачим отклоном од запада, од стране Вучића, и нешто већим отварањем простора Групи за деловање унутар српске државе и њених институција. Само српска група довољно зна и једино она има снаге да потисне титоистичко-глобалистичке мреже у Србији, које су додатно освежене после петог. А она те мреже неће напасти без подршке Русије.

А да ствар буде још занимљивија, само ће такав приступ моћи да отвори простор за онај део америчких елита, који је и сам патриотски и који би радо сломио ову глобалистичку мрежу унутар балканског простора. Како би могао да је замени својом. Што опет значи обнављање и канала српско америчке патриотске сарадње која није ништа ново.

У сваком случају, одлуке великих о лимесима биће кључне. Али наше пасивно држање није нам у интересу. Јер, велики нису богови па да брину о малима. Бринуће о савезницима. Савез Групе и Вучића, значи руско опредељење, које ће Русија морати да уважава на разговорима. А ако и не успемо, покушали смо. Тако гласи једна велика Андрићева умотрворина. Није страшно ако нешто покушаш па не успеш. Страшно је ако си могао да покушаш, а ниси. А ово горње би требало покушати.
tasadebeli tasadebeli 06:59 31.05.2017

Re: Тасо несрећо

omega68

Тасо несрећо
ти баш желиш да ти демократски мрак одузме ауторску?



Ш'оооо?

Ма неће... Ко би се још бавио једниим Тасом у свеопштој стрци и збрци?








А овај Чомски као да је нацртао Вучића!




Srđan Fuchs Srđan Fuchs 20:13 31.05.2017

Re: Тасо несрећо

Srpska grupa, Srpska Grupa, Grupa, srpska grupa;

nije niti sentimentalno niti duhovno na Zapadu, sigurno, barem već tridesetak godina. Senzacionalistička priča. Rascep srpskog dupeta je u tome što smo emocionalno s Rusijom a svesni da je tamo manja kinta. Od Zapada, tkz. globalista kako ih ovaj citat naziv, prisutni su samo Soroševci, a stara garda stvara od toga iluziju kao da je to jedina dosežna realnost na Zapadu za Srbe.
omega68 omega68 09:19 01.06.2017

Re: Тасо несрећо

Od Zapada, tkz. globalista kako ih ovaj citat naziv, prisutni su samo Soroševci, a stara garda stvara od toga iluziju kao da je to jedina dosežna realnost na Zapadu za Srbe.

Debilu naduvani ( ovo sam čuo od krkara )


А да ствар буде још занимљивија, само ће такав приступ моћи да отвори простор за онај део америчких елита, који је и сам патриотски и који би радо сломио ову глобалистичку мрежу унутар балканског простора. Како би могао да је замени својом. Што опет значи обнављање и канала српско америчке патриотске сарадње која није ништа ново.

anonymous anonymous 20:37 01.06.2017

Re: Тасо несрећо

omega68
Od Zapada, tkz. globalista kako ih ovaj citat naziv, prisutni su samo Soroševci, a stara garda stvara od toga iluziju kao da je to jedina dosežna realnost na Zapadu za Srbe.

Debilu naduvani ( ovo sam čuo od krkara )


А да ствар буде још занимљивија, само ће такав приступ моћи да отвори простор за онај део америчких елита, који је и сам патриотски и који би радо сломио ову глобалистичку мрежу унутар балканског простора. Како би могао да је замени својом. Што опет значи обнављање и канала српско америчке патриотске сарадње која није ништа ново.



Omega, dotako si i ti dno.

Kad si počeo Krkara da citiraš....
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 02:18 02.06.2017

Re: Тасо несрећо

Pusti, profesore Anonimo, niske strasti. Animalizam koji je posledica nekvalitetnog življenja. Hvala na zauzimanju, anyways. Plemenito.

Omega, kaži - cigara.
49 41 49 41 22:04 30.05.2017

Kolo kolo naokolo

plahovito vilovito.

Da udjes u kolo - gros(h)
Iz kola dva gros(h)a.

Kolo se uvecava, ubrzava. Ako ti "stisak" ruke oslabi; izbacuje te centripetalna sila.

Nekog u vecna lovista, nekog u cuzu.
blogov_kolac blogov_kolac 09:50 31.05.2017

pričam ti priču

Za celu diskusiju je važno razumeti značaj Panamskog kanala, pomorskoj tački na mapi sveta koja odvaja/spaja Južnu Ameriku od Severne Amerike, sa kojom po važnosti mogu samo malo prolaza da se mere poput Sueckog kanala, Bosfora, Gibraltara. Tu prosto ne može da se dozvoli luksuz da neki lokalni Indijanac napravi totalni pičvajz, a ako i dođe do toga, naravno da se od USA, koje su kanal i izgradile kada je to bilo jedno od najvećih ljudskih dostignuća, očekuje da to ekspresno razreši (a ne npr od Brazilaca, Meksikanaca, Kanađana... ili nekog preko okeana). To je krupan, ali svakako opravdan razlog zašto je Norijega dobio "prednost" u odnosu na neke zaista još surovije i gore diktatore svoga vremena, pogotovo što je 1999. država Panama trebala da preuzme sve nadležnosti koje se tiču Panamskog kanala. A bitna je svakako i činjenica da je te 1989. Panama dobila svog legitimnog predsednika koji je sa 75% ubedljivo pobedio na izborima koje je Norijega poništio, tako da ovde nije bilo svrgavanja vlasti suverene države, nego "asistencija" da se njena već postojeća legitimna vlast uspostavi.

Gornji tekst započinje 1968. kada se u Panami navodno dogodio nekakav "pravedan" vojni puč u kojem je predstavnik etničke većine smenio predsednika koji je pripadao beloj manjini. Taj svrgnuti predsednik je stvarno bio bogati belac, inače školovan na američkom Harvardu, ali i verovatno najpopularniji panamski političar XX veka koji je postao predsednik pobedivši na demokratskim izborima na kojim su svi punoletni građani imali pravo glasa, i to kao opozicioni kandidat. Zamislite da je Baraka Obamu posle njegove pobede 2008. svrgao pučem neki američki beli general, pa nekoliko decenija posle toga neko to opiše u kratkim crtama kako je "crnca, kojih je u Americi oko 10%, smenio predstavnik bele većine"!?? Ovo je bitan detalj i za nastavak priče, jer kada je 15 godina posle puča na čelo te navodno "dobre" vojne hunte došao Norijega već sledeće godine su kao deo prethodnih dogovora da se vlast vrati u ustavni okvir bili raspisani izbori, a onaj "bogati belac" koji je posle puča bio u USA egzilu se vratio u zemlju, i pobedio na tim predsedničkim izborima kao kandidat opozicije, ali mu je providnom krađom i 49.9%/50.1% preinačenim rezultatom u korist svog kandidata pobedu preoteo Norijega. On opet odlazi u USA egzil gde umire 1988., ali njegova partija i onaj njen pobednički kandidat iz 1989. će formirati prvu vladu po obaranju Norijege.

A iz teksta ispada da je maltene Norijega zbog Amerike i njenih potreba protivustavno uzurpirao vlast u zemlji, iako je legitimna i na izborima izabirana vlast (inače jedna te ista koalicija) svo vreme imala upravo američku podršku - i kada su zbačeni vojnim pučem 1968, i kada im je pokradena 1984 a poništena 1989 izborna pobeda. Takođe, kao što počinje sa "zamena teza" konstatacijom kako je pučem sa vlasti oterana bela manjina, tako se i završava konstatacijom da su tu belu manjinu američki vojnici 1989. ponovo nametnuli Panami, a da je nova "bankarska" vlada bila još gora od Norijegine. U stvarnosti, Amerikanci su bili vojno prisutni u Panami još oko 5 godina, pomogli da se učvrsti civilna vlast, a svi izbori i demokratski procesi i institucije u Panami nakon 1989. bili su daleko iznad latinoameričkih uobičajenih standarda. To je pratio i izuzetno dinamičan privredni razvoj (potpuno suprotan onome što se dešavalo u ostatku Centralne Amerike, sa izuzetkom Kostarike) i danas je posle samo četvrt veka nakon obaranja Norijegine diktature, od veoma siromašne i nesrećne zemlje, Panama izrasla u jednu od najprosperitetnijih država Latinske Amerike, i u skoro svim relevantnim statistikama koje mere snagu privrede i kvalitet života stanovništva, a izraženim "po glavi stanovnika", redovno se nalaze u latinoameričkih TOP3.

I na kraju jedna opaska o Noamu Čomskom. To što on radi je jako korisno i zdravo za Ameriku da ima jednog uglednog kritičkog intelektualca koji maltene u startu i po automatizmu kritikuje bukvalno svaki krupniji potez svoje administracije. On ni ne krije da mu je to neka vrsta lične misije, da ga greške drugih ne zanimaju jer kao Amerikanac može pre svega da utiče na svoju vladu, i ne sekira se kada upada u očigledne kontradiktornosti. Ne kažem naravno da ga treba ignorisati, ali ga koristiti kao jedini izvor za neku temu u zemlji gde su sve spoljnopolitičke diskusije već par decenija teško kontaminirane antiameričkim i antizapadnim diskursom je krajnje kontraproduktivno. A ne sumnjam da ogromna većina onih koji ga najradije citiraju, ni za živu glavu sami protiv postupaka svoje nacije i vlade ne bi tako dosledno koristili njegove metode kojima se on služi u kritici svoje američke vlade, niti dele njegove socijalno-političke stavove nevezane za antiameričku retoriku (ako se ne varam, samo u Španiji i Grčkoj procenat pristalica anarho-sindikalizma je iznad 1%).
tasadebeli tasadebeli 10:18 31.05.2017

Re: pričam ti priču

blogov_kolac

Tu prosto ne može da se dozvoli luksuz da neki lokalni Indijanac napravi totalni pičvajz,

Ne kažem naravno da ga treba ignorisati, ali ga koristiti kao jedini izvor za neku temu u zemlji gde su sve spoljnopolitičke diskusije već par decenija teško kontaminirane antiameričkim i antizapadnim diskursom je krajnje kontraproduktivno.



Који си ти "глобални" индијанац!

И то у смислу "глобализације" коју још називамо американизација.

Што би рекли баштиници те америчанске демократије, нека цвета хиљаду цветова, али да на сваком од њих пише кока-кола и мекдоналдс, а?

У мом селу се такви још називају и култур расисти.






П.С. -
A iz teksta ispada da je maltene Norijega zbog Amerike i njenih potreba protivustavno uzurpirao vlast u zemlji



Ма не, сцве је било по демократским правилима... Док се нису учврстиле демократске институције...

Је ли, јел' ти зезаш или те ови надасве морални и добронамерни ширитељи демократије бомбама по целом свету, који нам гарантују слободу само у економско-комерцијалним програмима али не и у стварности, плаћају нешто за ово твоје пропагандно деловање?

Ако плаћају, да променим и ја онда ту досадну плочу о корпоративном фашизму, па да ударим у одбрану тих корпоративних "демократа".
vcucko vcucko 10:34 31.05.2017

Re: pričam ti priču

blogov_kolac

Prva i pre svega je priča o samom nastanku države Paname. Taj komad zemlje je otet od Kolumbije isključivo radi izgradnje kanala, SAD su direktno vodile celu stvar. Od nalaženja i crtanja (i u krajnjoj liniji izmišljanja) nekakvih plemenskih granica do političkog ustrojstva i inih sitnica.

Kad se govori o Panamskom kanalu, pristojnom čoveku je uputno ustati i zaćutati bar na minut. Preko 25.000 ljudi je poginulo/pomrlo tkom gradnje, uglavnom od malarije i posebno žute groznice (u pitanju je verovatno najnezdravija mikroklima na svetu). Prosek 500 mrtvih po milji kanala! Za.ebali su verovatno i Keopsa.

U komunikacijskom smislu, Panamski kanal je skoro isključivo američka stvar: 90+% brodova koji ga koriste viju "Stars&Stripes". Ostali su maltene eksces. Moj pokojni otac, koji je 40 godina tuka more, prošao je jednom, pred kraj radnog veka (i života) - bila neka strka pa se Oferi otvorili da ne izgube na drugoj strani. Velika većina navigacije i dalje (i zauvek će) tuče Horn ili Mageljana, zavisno od godišnjeg doba.

Omar Torihos, Indios - vođa puča 1968. i gospodar života i smrti posle njega, smenio je lika koji je digao puč još 1931. godine(!). Sin Martin Torihos je postao (ako nije i dalje, zaista ne znam) predsednik neku deceniju posle Norijege. Stati na stranu bilo koga iz te galerije operetskih siledžija, a samo zato što je neki od njih bolje zastupao američke interese, je otužno. Nešto nisam primetio da je Tasa u tekstu hvalio bilo koga, samo je konstatovao (po ko zna koji put) onu Orvelovu da su neke svinje jednakije...
blogov_kolac blogov_kolac 12:03 31.05.2017

Re: pričam ti priču

vcucko
Nešto nisam primetio da je Tasa u tekstu hvalio bilo koga

Tasa nije u uvodnom tekstu napisao apsolutno ništa svoje. Samo je copy/paste vest o smrti Norijege, a potom i copy/paste članak Čomskog o američkoj intervenciji u Panami iz 1990. I mislio je da je time sve rekao šta treba da se zna o slučaju Norijege i Paname... Zato sam mu i napomenuo, da kada piše o nekoj internacionalnoj epizodi koja ima ikakve veze sa USA, ako se citira Noam Čomski, on nikako ne bi trebao da bude jedini izvor, jer ni on sam nikada po takvim pitanjima nije čak ni pokušavao da glumi nepristrasnost ili objektivnost, i uvek imaš kristalno jasan univerzalni princip kod njega: "Američka Imperija ne greši samo kada ne radi ništa". Tačka.

Evo Tasa se opet oglasio sada gore, ali konfuzno da ga ništa ne razumem, a recimo baš me zanima, šta njega tačno najviše tangira u ovoj USA vs Noriega priči:
a) Što ga je CIA godinama koristila kao svog najkorisnijeg i najbolje pozicioniranog informera za vreme Torijosove diktature, kao i za posredovanje u nekim lokalnim prljavim poslovima u tom regionu
b) Što je Amerika, u periodu 1983-1989 kada je on postao najjači čovek u Panami, toliko toga radila da lupež takvog profila bude obezvlašćen
c) Što su njegovu diktaturu Amerikanci na kraju 1989. okončali vojnom intervencijom, a što su opet neki tumačili kao flagrantni napad na suverenu državu

Kod Čomskog je sve jasno, jer je on u takvim stvarima uvek i pod a, i pod b, i pod c, d, e... i protiv svega što su USA ikada radile. Na primer, članak se završava zanimljivim pitanjem upućenom tadašnjem predsedniku Bušu (starijem) "zašto Norijega a ne Sadam Husein koji je mnogo veći zlikovac" a samo koji mesec kasnije Husein će okupirati Kuvajt i Buš će krenuti i na Sadama (i šta misliš, da je to tada Čomski podržao? Ne nego je kao i uvek samo još glasnije opleo po svojima). Ali Tasa se nije decidirano izjasnio šta to njega tu tačno muči, evo ne mora da deklamuje neka samo kucne jedno slovo a, b ili c, ili neka kaže "i ja sam protiv svega što radi Amerika" (tačnije šta je radila, pošto je Amerika sada konačno dobila predsednika koji je većini Srba po volji). Ali taj univerzalno antiamerički stav nije nikako pogodan za dalju diskusiju i za dijalog nego samo za monologe.

A o značaju Panamskog kanala za svetsku trgovinu, a pogotovo za USA, i mogućim problemima koji bi nastali da je 1999. kada je prešao u panamsku nadležnost na vlasti tamo i dalje ostao jedan od najkrimogenijih vladara koji su ikada vladali nekom državom, ne treba previše trošiti reči.
Atomski mrav Atomski mrav 13:15 31.05.2017

Re: pričam ti priču

Kod Čomskog je sve jasno, jer je on u takvim stvarima uvek i pod a, i pod b, i pod c, d, e... i protiv svega što su USA ikada radile. Na primer, članak se završava zanimljivim pitanjem upućenom tadašnjem predsedniku Bušu (starijem) "zašto Norijega a ne Sadam Husein koji je mnogo veći zlikovac" a samo koji mesec kasnije Husein će okupirati Kuvajt i Buš će krenuti i na Sadama (i šta misliš, da je to tada Čomski podržao? Ne nego je kao i uvek samo još glasnije opleo po svojima)


Ti si onda inverzni Noam Čomski pošto podržavaš i opravdavaš sve što su američke administracije ikada uradile.
docsumann docsumann 14:31 31.05.2017

Re: pričam ti priču

Kod Čomskog je sve jasno, jer je on u takvim stvarima uvek i pod a, i pod b, i pod c, d, e... i protiv svega što su USA ikada radile. Na primer, članak se završava zanimljivim pitanjem upućenom tadašnjem predsedniku Bušu (starijem) "zašto Norijega a ne Sadam Husein koji je mnogo veći zlikovac" a samo koji mesec kasnije Husein će okupirati Kuvajt i Buš će krenuti i na Sadama (i šta misliš, da je to tada Čomski podržao? Ne nego je kao i uvek samo još glasnije opleo po svojima).


zašto tučete a) kad je b) krivlji? ne znači samo da ne treba tući a), već b).

to jednostavno ukazuje na krive aršine procjene krivice.

to što ni b) ne treba tući je pozivanje na univerzalniji princip - da (skoro) nikoga ne treba tući


blogov_kolac blogov_kolac 17:34 31.05.2017

Re: pričam ti priču

Atomski mrav
Ti si onda inverzni Noam Čomski pošto podržavaš i opravdavaš sve što su američke administracije ikada uradile.
A ako nije tajna, šta je tu za USA išta afirmativno u onome što sam navodio? U možda najosetljivijoj tački u inostranstvu sa stanovišta hladnoratovske USA (uz Zapadni Berlin), dozvolili su 1968. da puč izvede anti-američki diktator kome su bili prinuđeni da se obavežu da će 1999. u potpunosti predati sve nadležnosti Panamskog kanala Panami. Posle 15 godina (i njegove smrti) 1983. dozvolili su da ga nasledi najnepodesnija i najnepoželjnija osoba za upravljanje državom, kojeg su rešili pošto-poto da razvlaste, ali ih je on punih 6 godina uspešno vukao za nos i pravio majmunima sve dok na kraju nisu poveli pravi rat da bi ga napokon skinuli. To je bilo baš onako kako sam već opisao: 1984 pokrao je pobedu normalnom/kooperativnom kandidatu koji se kandidovao vrativši se iz USA egzila, zatim se obavezao da će se tokom 1987. povući sa svih funkcija i odstupiti sa bilo kakve vlasti, ali kada je došlo vreme on je opozvao predsednika (onog što je bio lažni pobednik) kao i svog nesuđenog naslednika na čelu vojske, posle čega su izbili masovni protesti u zemlji, koje je ugušila policija i vojska uz masovna hapšenja zbog čega im USA uvodi stroge sankcije. I na kraju, 1989. poništava izbore na kojima je njegov predsednički kandidat potučen do nogu, i posle par neuspešno organizovanih pučeva prinuđeni su da pokrenu rat u najosetljivijem mogućem geopolitičkom trenutku (oko mesec dana posle pada Berlinskog zida, i to između Božića i Nove Godine).

Istina, nisam koristio ovde omiljeni spoljnopolitički narativ - nepovezano antiameričko buncanje, ali ipak, ništa od toga što sam opisivao nikako se ne može podvesti pod USA hvalospev. Jedino sam se za poslednji čin, samu vojnu intervenciju, izjasnio da je bila sa USA stanovišta i interesa uspešna i opravdana, i da je samoj Panami donela ogromni boljitak gledajući iz današnjeg ugla (a što je "statistički" lako dokazati).

A samog Norijegu nisam previše opisivao, a u pitanju je bio jedan od najkoloritnijih likova XX veka, koji je bio model i inspiracija u bukvalno desetinama holivudskih filmova za vojne diktatore banana država ogrezle u kriminal, korupciju, narko biznis, trgovinu oružjem, i sličnim aktivnostima. Tasa da se samo malo potrudio, mogao je da se proslavi ovim blogom o žitiju Norijeginom. Ali on po svojoj navici samo copy/paste Čomskog, i to je valjda uvek dovoljno ako tema ima veze sa USA. A materijala o pokojnom generalu koliko hoćeš, jer se direktor CIA iz 80ih kandidovao 1988 za predsednika, a oponentima Demokratama panamski CIA fijasko je bila omiljena tema pa se do detalja u Senatu i Kongresu raspravljalo o svim propustima. A CIA ne da nije poricala, već je i preuveličavala saradnju sa njim da ne bi ispali smešni koliko ih je magarčio.

Na primer, CIA mu je plaćala red veličine 100 hiljada dolara godišnje, što njemu ništa nije značilo osim što su oni imali privid da radi za njih, jer je od pranja novca i poslova sa kokainom zarađivao godišnje na desetine miliona dolara. Davao im je neke jako ekskluzivne informacije o trgovini drogom, ali se ispostavilo da je to rađeno u dosluhu sa najačim kolumbijskim kartelom iz Medeljina (Pablo Eskobar) koji je time uz pomoć DEA suzbijao svoju konkurenciju. Od Norijege su dobijali najkvalitetnije podatke o diktatoru Trojosu, jer je kao šef panamske obaveštajne službe bio u prilici mnogo toga da zna, ali se ispostavilo da bi Amerikancima tada verovatno zanimljivije bilo da im je pričao malo o sopstvenim aktivnostima. Formirao je najpouzdanije kanale za naoružavanje kontraša u Nikaragvi, a to je ustvari rađeno u saradnji sa sandinistima kao cover operacija za velike kontigente kolumbijskog kokaina koji su posredstvom braće Kastro sa Kube završavali na US tržištu od čega je kupovano i deljeno oružje nikaragvanskim sandinistima i kolumbijskom gerilskom FARC pokretu. Ali to nije bila jedina saradnja sa braćom Kastro, jedna od najvećih blamaža za CIA je bilo to što je dugo snabdevao Kubance originalnim panamskim pasošima (na stotine njih, uz veoma pristojnu nadoknadu) kojima su se godinama služili kubanski agenti širom sveta, dok stvar nije razotkrivena.

Naravno, Čomski je u svom stilu samo elegantno pomenuo kako su sve optužbe (sem jedne) za koje mu je suđeno u USA vezane za dela počinjena pre 1984., a iz čega je izdvojio samo onaj deo koji se tiče USA: da je od CIA primao novac, da je sa velikim dilerima sarađivao a ne samo cinkario ih, da je posredovao u naoružavanju kontraša u Nikaragvi... iskusno...
alselone alselone 18:02 31.05.2017

Re: pričam ti priču

A ako nije tajna, šta je tu za USA išta afirmativno u onome što sam navodio?

To sto verujes u najmainstream od svih mainstream verzija istorije. Kao da si se direktno na slavini rahmetli Bzezinskog napajao znanjem.
tasadebeli tasadebeli 07:21 01.06.2017

Re: pričam ti priču

blogov_kolac

Tasa da se samo malo potrudio, mogao je da se proslavi ovim blogom



Темељна грешка у претпоствкама о концептуализацији овог поста.

Таса не жуди за својих пет минута славе. Не треба му.

Таса тражи универзални принцип на којем функционише свет и међународни односи у последњих стотинак година све до, ево, и наших дана.

И при томе жели да чује што више других људи шта мисле о томе.

А случај Норијега је само лепа илустрација за то. Уместо имена Норијега може да стоји и било које друго име типа Гадафи, Маркос, Хусеин, Милошевић, Мило Ђукановић, Заев, Вучић,...

Небитно је, већ сам у дописивању са Професором устврдио да је небитно да ли говно зовемо говнетом или изметом... Оно ће смрдети, па ће смрдети.

И тешко да тај смрад може да неутралише било какав парфем који посипамо накнадно по говнету користећи пропаганду мејнстрим медија.


П.С. - А зашто само копи/пејст?

Па не желим ниједном својом речју да усмеравам шта ће мислити онај ко пост прочита.

Нека свако мисли оно што мисли. То је право свакога од нас.

И нека потом каже, ако то жели, шта то мисли.

Свака моја реч у томе би само била обична пропаганда која заузима стране по принципу ЗА или ПРОТИВ.

А рекох већ и Омеги, ма кога уопште и занима шта један Таса мисли о томе.


Успут, ти си се баш лепо показао називајући грађане Панаме индијанцима који не умеју да на демократски начин воде своју земљу, него им је потребан старатељ у виду америчких вашингтонских администрација које тобоже у име Сједињених Држава и њених грађана, и наводно демократских принципа и људских права, а у ствари у своје лично име и име корпоративног фашизма који промовишу, изводе државне ударе, намештају изборе, постављају и смењују послушнике и на крају у инвазији на дотичну земљу побију на хиљаде недужних цивила и раде то што раде.

Ради се о живим људима, побогу, не о тамо некаквим статистикама у завршним књиговодственим рачунима.

Па ето, Таса само покушава да уочи и схвати принцип како то вашингтонске администрације у низу током последњих сто година, заједно са својим партнерима, естаблишментима Велике Британије и осталих подгузних, махом европских поред Јапана, мувама гувернирају читавом планетом уз помоћ култур расизма који си и ти промовисао овде својим првим коментаром.






П.П.С. -

Evo Tasa se opet oglasio sada gore, ali konfuzno da ga ništa ne razumem, a recimo baš me zanima, šta njega tačno najviše tangira u ovoj USA vs Noriega priči


Извини, једна од темељних поставки модерних методика и педагогија је да предавач не испоручује слушаоцима своје мишљење о нечему као готову истину јер се то онда подводи под идеологизацију и индоктринацију.

Него се слушаоцима (читаоцима) испоручи одређени материјал на основу којег ће онда сами извлачити своје закључке.

И какви год да су ти закључци, ниједан није погрешан. Сви су у праву јер о оваквим стварима свако и треба да има своје сопствено мишљење, а не да му се намеће шта треба да мисли.

А зашто Чомски?

Па баш зато што се разликује од свих оних наметнутих званичних мејнстрим верзија историје којих смо се сви наслушали током последњих деценија и сви видимо да ту нешто није у реду и да нас неко онако баш душановачко-дорћолски и шибицарски лаже покушавајући да нас натера да сви, једнообразно и унисоно, плешемо онако како њихов оркестар свира...

Све у десно и у десно и милитантно, са силом као јединим аргументом.

Норијега је само једна епизодица у тој сапунској опери. Остале епизоде, као што ти већ рекох, носе другачије наслове: Гадафи, Хусеин, Маркос, Милошевић, Тадић, Вучић,...

То баш и није свет који мени одговара да живим у њему. А свакако није добра будућност за ову децу која долазе после нас.





Надам се да сам ти сада јаснији?


Успут, дао си ми добру идеју! И то једино сматрам твојом конструктивном замерком за овај пост.

Качићу овде по блогу део по део те Чомскијеве књиге јер и она покушава да говори о општем принципу кроз појединачне епизоде сапунске опере у којој живимо. Тек када се сви делови те књиге по поглављима (Главни циљеви америчке спољне политике, Разарање у иностранству, Испирање мозга код куће, Будућност) прочитају и повежу у целину, добија се права слика онога што је Таса уопште и хтео да каже овим постом.

(Књига "Шта то, у ствари, хоће Америка" штампана је у Србији 1999, па ја оправдано помишљам да су многи и заборавили на њу. А и штампана је у само 500 примерака, па верујем да многи нису ни могли да дођу до ње.)

П.П.С.С. - И да разјасним још једну могућу забуну овде.

Таса уопште не говори о Американцима. (Што рече, чини ми се, Фри у једном свом посту: Нећете ме натерати да мрзим Америку, рокенрол, мјузикле, Буковског, Селинџера, Сачма, Керуака, Морисона, џез, Косинског...)

Америка је велика и изузетно значајна република (република! - од res publica) за читаво човечанство са својим темељним демократским принципима на којима је устројена а које су, као што то видимо данас, америчке администрације успеле да подреде својим интересима и интересима својих спонзора.

Америка је велика, њене председничке администрације су те које су мале, шићарџијске, подређене ситносоптвеничким интересима оног 1% својих грађана који и спонзорише те администрације.

Дакле, Таса овде говори о председницима САД и њиховим администрацијама. Не о свим грађанима САД.

Та два скупа се никако не поклапају.

Чомски је добар пример за то.

А рекао бих да је тих примера у последње време све више и више...

О том потом. Видећемо већ за то.



Milan Novković Milan Novković 08:56 01.06.2017

Re: pričam ti priču

alselone
A ako nije tajna, šta je tu za USA išta afirmativno u onome što sam navodio?

To sto verujes u najmainstream od svih mainstream verzija istorije. Kao da si se direktno na slavini rahmetli Bzezinskog napajao znanjem.

East meets west u napajanju znanjem

blogov_kolac blogov_kolac 15:14 01.06.2017

Re: pričam ti priču

tasadebeli
Надам се да сам ти сада јаснији?

Ovo je neuporedivo jasnije i razumljivije od tvog prethodnog posta u ovoj pod-temi, ali opet u ovom svom odgovoru meni nisi rekao ama baš ništa (pa makar samo 1 slovo preko onih a/b/c opcija) na moje konkretno pitanje. Zamolio sam te da se izjasniš šta predstavlja tvoje lično mišljenje o tome kako su Amerikanci trebali ispravno da se postavljaju u odnosu na pokojnog generala u različitim fazama trajanja panamske vojne hunte (prvo dok je bio čovek od poverenja diktatora Trojosa i glavni obaveštajac, a potom kada ga je nasledio), ili kako su trebali da se postave krajem 1989. kada je postalo jasno da mu je namera doživotno diktatorski da vlada nakon što je poništio predsedničke izbore, a kada je bilo jasno da je on ključni regionalni posrednik u trgovini drogom i oružjem, i pranju novca od tih poslova. Ili mi reci, šta bi ti radio da si 70'ih bio u poziciji CIA da ti se za saradnju ponudila jedna takva odvratna njuška, ali koji se nalazi u najužem okruženju Americi nenaklonjenog diktatora po njih geostrateški neopisivo bitne teritorije i koji je samim tim na izvoru za USA važnih informacija, a bio bi im u to vreme jedan od retkih direktnih linkova ka kubanskoj braći Kastro, i pritom je bio u poziciji i da im odradi neke logističke poslove vezane za građanski rat u susedstvu gde su Amerikanci podržavali jednu od strana. Najlakše je reći "šta će Americi uopšte obaveštajna služba?" ili "a što nisu angažovali umesto njega neku uglednu balerinu ili metereologa" jer tu vrstu informacija i usluga ne mogu ti obezbediti balerine ili metereolozi, nego jedino neki lokalni Arkani ili Legije...

Takođe, nisi ponudio nikakav svoj lični stav o samom Norijegi, iako je ovo blog posvećen njemu. Njegova umešanost u razne kriminalne radnje i zločine nije sporna, ali ako nekog vladara posmatramo samo kroz tu jednostranu prizmu, onda bi se ogrešili o mnoge div-junake anti-imperijalističke borbe od Lenjina i Staljina pa do Putina, ili Maoa i Fidela, Huseina i Gadafija... jer je valjda osnov za ocenjivanje nekog svetskog lidera njegov doprinos borbi protivu američko/zapadnog imperijalističkog zla - jel tako TASSo? E po tom pitanju ovaj Norijega je bio prava gromada, u drugoj polovini 80'ih se na vrhu liste najvećeg američkog državnog neprijatelja #1 smenjivao sa svojim najboljim ortakom Pablom Eskobarom, njegov realni doprinos naoružavanju nikaragvanskih sandinista i kolumbijske FARC gerile bio je znatno veći od doprinosa naoružavanju kontraša iz Hondurasa, dok je obaveštajna korist koju je CIA imala iz sarednje sa njim bila skoro zanemarljiva u odnosu na onu koju je od njega imao Kastro. A sve to je trebalo da bude samo zagrevanje za neuporedivo veće glavobolje koje bi priredjivao američkim imperijalistima posle 1999., po preuzimanju uprave nad Panamskim kanalom.

Ono što si ti ovde opisao je samo nevešti pokušaj objašnjavanja opravdavanosti besomučnog spamovanja u jednostranom antizapadnom smeru na spoljnopolitičkim temama, koje svečano obećavaš da ćeš nastaviti i u budućnosti (a zar je iko ovde uopšte posumnjao u to?). Posle 8. sednice SKS od pre oko 3 decenije, takvim (univerzalnim "anti-zapad" ) pristupom smo u Srbiji u kontinuitetu potpuno zagušeni i overdozirani, tako da će tvoj pojedinačni doprinos toj vrsti zaglupljivanja, i opravdanost takve dobrovoljne "misije" koju si odabrao da sprovodiš, biti slična kao da se posvetiš prikupljanju i poklanjanju peska Sudancima ili Saudijcima. Takođe, moram to da ti najdobromernije saopštim, puno grešiš sa svojim "kao pedagog" pristupom ovde. Razumem da je to kod tebe više neka vrste profesionalne deformacije, ali posle par godina provedenih na ovom blogu ipak si morao da primetiš da superiornost koju osećaš na svim temama medju svojim osnovcima nema smisla ovde da projektuješ, a pogotovo je van pameti ambicija da nam umesto ličnih stavova ovde samo prezentiraš nekakvo "gradivo" i gde sam ne želiš da učestvuješ u diskusiji, nego samo da nas ocenjuješ koliko smo dobro to gradivo usvojili!?

tasadebeli tasadebeli 19:14 01.06.2017

Re: pričam ti priču

blogov_kolac



Јбг, изгледа да нисам био јаснији...

Није ни важно. Ионако не гајим ту врсту амбиција да свима будем јасан. Уосталом, није овај Блог школска учионица као што си то већ лепо приметио.
anonymous anonymous 20:33 01.06.2017

Re: pričam ti priču


blogov_kolac
16:14 01.06.2017 /



Razumem da je to kod tebe više neka vrste profesionalne deformacije,........................a pogotovo je van pameti ambicija da nam umesto ličnih stavova ovde samo prezentiraš nekakvo "gradivo" i gde sam ne želiš da učestvuješ u diskusiji, nego samo da nas ocenjuješ koliko smo dobro to gradivo usvojili!?


Sedi 1.

Ko vrata .


anonymous anonymous 20:36 01.06.2017

Re: pričam ti priču


blogov_kolac
13:03 31.05.2017

Ali Tasa se nije decidirano izjasnio šta to njega tu tačno muči, evo ne mora da deklamuje neka samo kucne jedno slovo a, b ili c, ili neka kaže "i ja sam protiv svega što radi Amerika" (tačnije šta je radila, pošto je Amerika sada konačno dobila predsednika koji je većini Srba po volji). Ali taj univerzalno antiamerički stav nije nikako pogodan za dalju diskusiju i za dijalog nego samo za monologe.



tasadebeli tasadebeli 06:58 02.06.2017

Re: pričam ti priču

anonymous

blogov_kolac
13:03 31.05.2017

Ali Tasa se nije decidirano izjasnio šta to njega tu tačno muči, evo ne mora da deklamuje neka samo kucne jedno slovo a, b ili c, ili neka kaže "i ja sam protiv svega što radi Amerika" (tačnije šta je radila, pošto je Amerika sada konačno dobila predsednika koji je većini Srba po volji). Ali taj univerzalno antiamerički stav nije nikako pogodan za dalju diskusiju i za dijalog nego samo za monologe.









Да ли си приметио како се елегантно избегава свако помињање невиних жртава војних ангажовања САД после Другог светског рата? (ЛИНК)


Јбг, то је ионако књиговодствена ставка која се у завршним рачунима прелепи црним медијским изолир бандом да се не види...

Онако монолошки...
nsarski nsarski 07:19 02.06.2017

Re: pričam ti priču

Онако монолошки...

We don't do body counts - This is war - "we don't do body counts"

Collateral damage is rarely ever seen on TV..

"We don't do body counts," Gen. Tommy Franks, who directed the Iraq invasion, has said.

Not of the brown skinned variety anyway... they do plenty of body counts when it comes to their own.


The world will never know how many Iraqis died in the war to oust Saddam Hussein, in part because the United States adamantly refuses to estimate the number of people it kills in combat and because gathering accurate numbers is all but impossible after the Iraqi government's chaotic collapse.

No doubt made impossible by the act of war itself.

Maybe whats contained within this video, will provide some backbone to the fight against such events.

People don't see enough of this stuff, and I apologise if the images contained make you feel ill. They're supposed to, ignoring the facts of war/greed is ignorance.

LINK na video
tasadebeli tasadebeli 07:41 02.06.2017

Re: pričam ti priču

nsarski

Collateral damage is rarely ever seen on TV..





nsarski nsarski 06:20 03.06.2017

Re: pričam ti priču

To sto verujes u najmainstream od svih mainstream verzija istorije

Ima i drugih verzija, naravno. Ali, kako kažu Tamili: None are so blind as those who refuse to see.

Preporučujem ove dve:
Chained together in hell, o padu Noriege, o ovaj dokumentarac - The Panama deception

anonymous anonymous 06:31 03.06.2017

Re: pričam ti priču


tasadebeli
07:58 02.06.2017 /


Да ли си приметио како се елегантно избегава свако помињање невиних жртава војних ангажовања САД после Другог светског рата?



Наравно.

И излуђује ме та шизоидна ситуација.

Када пишемо о злочинима Амера...пребацују нам да смо антиамериканци .

И то - ко ?

Они , који пишу о злочинима Срба,а за себе тврде да нису - антисрби.


А ја само желим да кажем да се не може " деконтаминирати " нико , ако се о злочинима једних говори, а о злочинима других ћути....

У таквој атмосфери се не одгајају толерантна, неагресивна деца.

Педагозима је то јасно.

Али не и "пешчаницима"



tasadebeli tasadebeli 07:14 03.06.2017

Re: pričam ti priču

anonymous

У таквој атмосфери се не одгајају толерантна, неагресивна деца.




49 41 49 41 13:26 31.05.2017

Ko ume ume

Tesko zaraditi prvi milion, vlast, poziciju...
Posle je lakse.

http://www.blic.rs/vesti/svet/putinova-osveta-rusi-su-prvo-proterali-milovog-konsiljerea-a-sada-su-udarili-novi/2fwp74r

Scenario je vazna stvar.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 20:07 31.05.2017

Re: Ko ume ume

http://www.blic.rs/vesti/svet/putinova-osveta-rusi-su-prvo-proterali-milovog-konsiljerea-a-sada-su-udarili-novi/2fwp74

no page u bljucu.
omega68 omega68 09:37 01.06.2017

evo

nsarski nsarski 10:43 01.06.2017

Re: evo

omega68
Za Tasu

Za Milana

Za sve ostale


Ah, ovo o ženskim studijama (za Tasu). Ja sam mislio da je Alan Sokal jednom za uvek stavio tačku na bulshit "naučne radove" iz sociologije, a koji se bave socijalnim konstruktima.

Dakle, ko ne zna, Sokal afera. U pitanju je fizičar koji je u redakciju "uvaženog" časopisa poslao takav bulshit rad, pa im posle javio da je u pitanju obična glupost, objavljena samo zato što je u taj tekst ubacio "magične reči" prihvaćenog diskursa (auh!). Digla se prašina.

Međutim, nedavno se pojavio sličan tekst, koji je objavljen, ali povučen sa interneta. Evo zvanične reakcije na tekst iz časopisa Cogent koji se bavi "gender studies" naslovljen Konceptualni penis kao socijalni konstrukt
tasadebeli tasadebeli 07:34 02.06.2017

Re: evo

omega68

Za Tasu



У знак захвалности, причица са разредног часа која потврђује ово из окаченог текста...

Обично још на почетку петог разреда, када добијем ново одељење као разредни старешина, успоставим са родитељима такав систем правдања часова да ниједан ученик не може да одсуствује са часова а да родитељ то не зна и не јави ми се телефоном да зна да му је дете одсутно са часова. (Лекарска оправдања су ми од секундарне важности јербо се сви сећамо, јел 'те, оних метода фалсификовања истих са печатом на бареним јајима и слично.)

Па тако ти мученици које судбина казни да им будем разредни углавном никада и не беже са часова јер знају да ће добити неоправдани и додатну грдњу код куће зато што су бежали.

(Не рачунам ту оне којима родитељи правдају бежање са часова по читав дан зато што нису научили неки предмет који треба да одговарају... Обично таквим родитељима кажем да чине медвеђу услугу сопственом детету и праве од њега лошег и неодговорног човека, али ту се завршавају моје ингеренције у таквим случајевима и пошто не желим одраслим људима у лице да говорим да лажу правећи од соптвеног детета говно од човека, правдам све што ти родитељи захтевају.)

Елем, мученици којима сам ја разредни обично тек негде крајем осмог разреда одлуче да сви колективно побегну са неког часа тек да испробају како то изгледа јер виде да друга одељења то раде, па би и они... Макар само да виде како је то иако немају неку потребу за бежањем са часа из неке користи.

Последњи пут, генерација осмака пре две године, побегли са часа хемије. На разредном часу ја осуо дрвље и камење по свима њима, поделио укоре са смањивањем оцене из владања на крају године (и онима што имају просек 5,00), теку сузе у потоцима, кајање за почињено недело, итд...

Тек ће неки храбрији дечак да ми каже:"Па зар нам нисте ви, разредни, рекли да ако већ бежимо са часова, онда да бежимо сви заједно, сложно, цело одељење?"

- Ја ти то рекао? Ја ти то рекао? Никада ти то ја не бих рекао!!! - урлам ја на њега. (А истовремено тријумфујем, али тихо, у себи, због тога што су тако сложни знајући да то не смем у том тренутку да покажем... То ће чути од мене као похвалу када буду завршили осми разред.)

У том моменту једна девојчица која седи испред тог дечака се окрене и каже му:"Није нам, бре, то разредни рекао него учитељица! Све си побркао!"

И ја шта ћу, одем после тог часа до учитељице и кажем јој:

"Је ли, бре!!! Значи, ти си мама која прашта, а ја сам тата који кажњава? Тако смо поделили улоге у њиховом одрастању, а?"

omega68 omega68 09:43 01.06.2017

Iz Lambrosovog teksta

Izvini ali moram ovo da naglasim:

...Ми којима је геостратешки намењена та периферија „цивилизованог света“ осуђени смо да по сваку цену будемо економска, технолошка, културолошка маргина. A да би то и били није довољно само непрестано нас политички злостављати на скали од лакшег медијско пропагандног малтретмана, па све до конкретног и жестоког, геноцидно-уранијумског. Цивилизацијски свет вам је онај што игра валцере и једе захер торте у барокним салонима позлаћеним колонијалном пљачком, све спроводећи геноциде у трочетвртинском валцер такту. Нецивилизовани, по несрећи ми, су они који би да су слободни, независни и који уз то имају и нешто мало изворног стваралачког генија, па не мисле да су валцер и захер и напудерисана перика врхунац цивилизације, штавише, за разлику од, назови цивилизованих, код којих само танушни слој богате елите има стваралачког импулса, код нецивилизованих стваралачким генијем је обдарен читав етнос, о чему, макар у српском примеру, сведочи народна поезија и целокупан фолклор. И да би нас се држало у тој пројектованој позицији као што рекох горе, није потребно само непрестано нас злостављати, већ је потребно у томе имати и поуздане помагаче, а где ћеш наћи боље од искомплексиране домаће елите. Баш онакве каква сам ја и слични мени, добри ђаци који су се спрдали с Марином што иде на концерт Весне Змијанац, требали да постанемо...
marco_de.manccini marco_de.manccini 19:30 01.06.2017

ожалошћена породица

Umro bivši diktator Manuel Norijega

Плачем већ неколико дана. А верујем и Чомски.
niccolo niccolo 21:26 01.06.2017

Re: ожалошћена породица

Pa jeste, realno tužno zvuči
bivši diktator


Ima ona scena u filmu Amistad, kad dvojica komentarišu i jedan kaže "Nema ništa jadnije od bivšeg predsednika"...
tasadebeli tasadebeli 06:48 02.06.2017

Re: ожалошћена породица

marco_de.manccini
Umro bivši diktator Manuel Norijega

Плачем већ неколико дана. А верујем и Чомски.



Малопре сам баш нешто тандрљао по Фантому слободе због неког коментара код Владимира, па налетех на ову сцену која ми се много свиђа...

Па реко', штета се баци...







Да искористим прилику овде, па да свим "обожаваоцима" Чомског на овом Блогу Б92, с правом гласа и на Блогу и на изборима у САД, кажем да је и Чомски такође против Трампа...





Што рече један коментатор испод овог клипа на Јућубету:


Fascist left or fascist right? It is fascism anyway.



Јбг, црно-бијели свијет... Док ми плешемо...


Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana