АПЛИКАЦИЈА АКВИНСКИ
„… Тржиште је преплављено апликацијама, развија се и нова генерација кортагената који се стављају и на врх лобање, а не само иза ушију, тако да пријем менталне апликације више није везан за један улаз у сферу свести. Догађај игре или садржаја апликације већ постаје вишеструко сложенији него кад смо почели са Мондријановим ПП-ом. А свакако можемо све брже да урадимо кад нас је само троје.
Девојка је зачкиљила. Веберинг је то приметио и благо се осмехнуо.
– Четворо нас је овде – исправио га је Веберинг и погледао удесно ка холограмској пројекцији жене која је титрала бледопла вичастим сјајем, повремено се осмехивала и климала главом, а онда се окренула ка свом мужу и рекла дубоким, заносним гласом филмске диве:
– Волим када то кажеш.
– Добро, четворо.
– Мајка не би волела да говориш о њој као о одсутној особи, Максе. То што ју је прерана смрт спречила да присуствује овим састанцима не значи да и њен дух није уграђен у сваки наш по словни корак.
Веберинг се окренуо ка секретарици, која је и даље имала на лицу траг неупућености. – Чини ми се да Елеанора не зна за Мондријана. Упути је, Максе. Макс је дубоко удахнуо и усмерио очи на Елеанорине црвене усне.
– Случај из 2058. године. Неки лудак је постављао на произ вољним местима видео-камере које је повезивао на интернет. Потом је убацивао софтверске вирусе који су могли да активирају пла стични експлозив на разним местима. Окидач је био везан за мрежу и представљао је визуелни кôд који би највише личио на Мондријанову КОМПОЗИЦИЈУ СА ЦРВЕНИМ, ПЛАВИМ И ЖУТИМ,
односно који би садржавао пропорционалне односе као на тој слици: у горњем десном углу црвени квадрат који заузима две трећине слике, њему се дијагонално супротставља у доњем левом углу плави квадрат, а мали проценат заузима жута површина у доњем десном углу; остало заузимају беле, тј. неутралне површине са понеком црном линијом (пикселизација је била прилично грубо постављена).
Било је довољно да наиђе ватрогасно возило, да се насупрот њему а ближе камери паркира плави аутомобил, да прође ка десном углу жена у жутој хаљини и да остала превозна средства буду бела или бледих боја, да људи буду у одећи неупадљивих светлих нијанси и – дошло би до експлозије на неком сасвим другом крају државе. Једна бомба експлодирала је након месец дана од постављања, друга након тринаест дана, трећа након два месеца... Укупно педе сет мртвих и деведесет рањених.
Елеанора је била збуњена. – А зашто је то радио?
– Лудак је говорио да тероризам мора да буде естетизован. Кад су га ухапсили, тврдио је: „Тероризам мора да постане ЛЕП, иначе га нико више неће хтети”.
– Волим када то кажеш – огласио се холограм у том тренутку.
Веберинг се осмехнуо својој провидној супрузи и додао: – Реци јој, Максе, наш удео у тој причи. – Да, због нас је ухваћен. Ја сам радио на апликацији која би препознала да нека видео-камера преноси неком другом извору нешто што би личило на патерн. Нешто као против-патерн. Био је то наш први велики посао за владину агенцију. Елеанора се обрадовала овом последњем.
– Али да не дужимо. Реци нам, Ела, шта имамо данас у понуди.
Ела је погледала у Макса, оборила поглед за делић секунде и извукла провидне листиће. Дала их је обојици и они су их положили на делове рукава који су били пресвучени танким слојем дигиталне мреже. Холоекран се упалио испред њих, а свако је могао да управља апликацијом.
– Ово је нешто што има изузетан комерцијални потенцијал. Реч је о игри која се зове Хрислам. У њој најпре бирате веру и наци ју – хришћанство, ислам, хинду, будизам итд., а потом развијате стратегију са реалним очекивањима и геополитичким утицајима. Оно што је добро јесте што се апгрејдована верзија добија бесплат но на дневном нивоу, тако да заиста имате осећај вођења политике у стварном свету.
Веберинг је муљао нешто по устима, а Макс је рекао: – То је одлично. Сећаш се, Мартине, како смо продавали оне пуцачине са екстремистима? Вервер – Верзија вере?
– Да, сећам се. Добро се сећам. То је било безобзирно чак и за твоје стандарде.
– Волим када то кажеш.
– Није прави тренутак за то, драга – обратио јој се Мартин, а холограм се вратио у свој круг вечитог враћања истог…“
ЗОРАН ПЕНЕВСКИ: АПЛИКАЦИЈА АКВИНСКИ, ЛМС 12/2015.
Ово је одломак из приче Зорана Пеневског – тероризам у будућности или како је тероризам постао леп. Објашњења – и мотивационо и технолошко – изгледају ми натегнута, али су несвакидашња, занимљива и дискутабилна. Е, ту ви имате реч...