Budućnost| Društvo| Kultura| Obrazovanje| Politika

Ало, пронто! Је л' то Торонто?

tasadebeli RSS / 09.06.2017. u 23:25

Нисам сигуран да је то могуће, али било би добро када би сви Срби на овом свету, без обзира да ли живе у Србији или негде ван Србије, свој матерњи  језик називали искључиво и само српски језик.

И никако другачије.

Пунктум.

(Што би рекла жена Симе Милутиновића Сарајлије коју су сви због тога звали Пунктаторка.) 

 


 

 
"Usledilo je obraćanje ministra kulture Vladana Vukosavljevića koji je, između ostalog, u svom izlaganju naglasio da je „država bez kulture osuđena na lutanje i propadanje", da kultura može da preživi političke i ideološke udare "ako joj je sačuvano jezgro", osvrnuo se na aktuelni problem kadrova u kulturi tj. našeg "političkog kadriranja"
 

Istakao je značaj strategije kao obavezujućeg dokumenta "koji sadrži temeljna opredeljenja države za definisanje opšteg nacionalnog i državnog interesa, i granica kulturnog prostora". Dodao je da to uključuje jasne principe za očuvanje srpske kulture i otvorenost za međunarodnu saradnju visokokvalitetnih sadržaja - i tradicionalnih i savremenih. Kako je rekao, postojeći Zakon o kulturi ostavlja prostor za "izvesne korekcije" i za veći "izlazak u susret realnoj situaciji" u toj oblasti. Taj zakon, napomenuo je, iako je nedavno usvojen, "bolje je korigovati, nego dozvoliti da njegove manjkavosti postanu novi princip".

 

(Блиц, 25. новембар 2016. ЛИНК

 

 

"Deklaracija o zajedničkom jeziku predstavlja namerno nedorečenu provokaciju - u njoj se o nazivu jezika ne govori, a one koji se s njom neće složiti neki njeni potpisnici unapred nazivaju šovinistima, izjavio je sekretar Odeljenja jezika i književnosti Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Predrag Piper.

 

On je istakao da ne mogu Bošnjaci, Crnogorci ili Hrvati uređivati srpski jezik i njegovu terminologiju i ukazao da to ne bi trebalo da im dopuštaju ni državni organi Srbije nadležni za jezičku politiku."

 

(Блиц, 11. април 2017. ЛИНК

 

 

 

Србија

 

Ја сам био у Србији,
Србија је на робији!
Срби седе у кафани
Што пијани, што поклани,
Срби леже покрај друма,
Из глава им ниче шума,
А из сваке српске главе
Теку мутне три Мораве.
Српског вођу Карађорђа
Убио је други вођа,
Место где је било клање
Срби зову Радовање.
Убијеном и убици
Дигнути су споменици,
Сад се сваки Србин бије
Са две своје историје.

Србин само из ината
Секирчетом млатне брата,
Док на гробље брат се сели
Србин се сав сневесели,
Празно му у родној кући,
Не може се ни с ким тући!
Жао му је брата, свега,
А досада изједе га.
Мучни Србин досети се,
Узме штрањку - обеси се!

Све су српске оранице
Саме као удовице.
Нит се оре, нит се жање,
Србије је стално мање!
Лети јато црних птица
Преко српских ораница.
И гробови небом лете,
Пошли Срби да се свете!

Из детињства видим слику:
Лисица на дрвљанику.
Прелаз, забран и брвине,
Србија од храстовине.
Дувар пуко са свих страна,
А унутра сама Нана.
Нано моја ти нас спаси,
Не дај ватри да се гаси.

Под земљом сам ти видео лице
Србијо, земљо небеснице,
Под земљом теку твоје Бистрице,
Под земљом звоне Грачанице.
Под земљом мач твој и штит се сија,
Под земљом - цела земља Србија.

 

 

(Аутор: Петар Пајић)

 

 

 

 

 

(мај 2017.) 



Komentari (83)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

aureus aureus 00:27 10.06.2017

Bože, brani je od zla

Na kojem je jeziku napisana ova pjesma?


Ona ima oči
koje znaju moje tajne sve,
moje tuge sve i moje nemire.

Ona ima ruke
i u njima svemir čitavi;
u tom zagrljaju mogu umrijeti.
U tom zagrljaju mogu umrijeti.

Bože, meni tako malo treba
ispod ovog svetog neba:
topla postelja i njena oka dva.

Šalji anđele čuvare svoje
jer je duša duše moje,
brani je od zla, Bože, kad ne mogu ja.
O, kad ne mogu ja, Bože, brani je od zla.
tasadebeli tasadebeli 08:20 10.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

aureus

Na kom je jeziku napisana ova pjesma?




На српском језику.

Али није баш неки квалитет. Ни поетски ни језички.

Из ког је ово периода? Неки касни српски романтизам с краја 19. века? Неки окаснели имитатор Лазе Костића?


aureus aureus 11:17 10.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

tasadebeli
aureus
Na kom je jeziku napisana ova pjesma?

На српском језику.

Dobro.
Ali prije ponavljanja refrena pjesma u originalu ima još dva stiha:

"Ona ima usne i na njima okus trešanja
koje niko ne zna ljubit kao ja."

Je li okus srpska riječ?
Zatim, ovaj oblik infinitiva ljubit koriste, čini mi se, češće Hrvati, pa me zanima da li je pjesma još uvijek na srpskom jeziku?
tasadebeli tasadebeli 16:04 10.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

aureus

Јe li okus srpska riječ?
Zatim, ovaj oblik infinitiva ljubit koriste, čini mi se, češće Hrvati, pa me zanima da li je pjesma još uvijek na srpskom jeziku?



Богами ту реч користе и Срби. Као и тај инфинитив.

А у коликој фреквенцији ту реч и тај инфинитив користе Хрвати, то ме уопште/уопће не занима.

Па је тако за мене то српска реч и српски инфинитив.

А надам се и за те Србе које ја чујем да користе ту реч и такав инфинитив.

Није овде реч о томе, Ауреус, идеш ван теме. Ја не тражим од Хрвата да свој језик називају српским језиком. Како ће га они за себе називати, то је њихова ствар.

Ја апелујем на све Србе, и оне у Србији и оне ван Србије (Хрватска, Босна, Херцеговина, Црна Гора, Македонија, Европа, Канада, САД, Аустралија,... где год, да свој језик називају искључиво и увек само српски језик и никако другачије.


Можда ниси то приметио, али овај пост нема категорију ЛИНГВИСТИКА.

Сасвим намерно.

Зато што овде уопште и није реч о лингвистичким и научним гледиштима на тај језик.

Ту су ствари сасвим јасне.

Али не треба то бркати са категоријама овог поста.

Овде је реч најпре о КУЛТУРНО-ПОЛИТИЧКОМ гледању на српски језик данас међу Србима из чега онда происходи и положај тог језика у српском ОБРАЗОВАЊУ, па затим и у целом српском ДРУШТВУ, што нас на крају доводи и до БУДУЋНОСТИ културног и језичког идентитета Срба (у Србији и ван Србије.)

А хрватски, црногорски, босански и остали језици ме ту заиста не занимају.

Отуд и "пунктум" на крају као што то већ рекох Владимиру.

И отуд оно "Који Пера?" као одговор на твој први коментар. (ЛИНК)
anonymous anonymous 16:36 10.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

...није баш неки квалитет. Ни поетски ни језички.



КАДА БИ ЖРТВЕ ПРОГОВОРИЛЕ

Када би жртве проговориле…..
….Јаук би се чуо до неба.
Из свих гробница, јама, пећина…
Из мочвара, река, океана и пустињског песка….

Када би жртве проговориле…..
….Јаук би се чуо до неба.
Из свих крајева света….
Србије, Сирије, Либије, Ирака , Авганистана…..

Када би жртве проговориле…..
….Јаук би се чуо до неба.
Из уста свих, оних убијених метком, бомбом, секиром, маљем…
као и оних чији су делови тела завршили на пијаци људским органима.

Када би жртве проговориле…..
….Јаук би се чуо до неба.
Нико не би остао нем.
Силована жена, утопљено дете, масакрирана старица , часни војник…

Када би жртве проговориле…..
….Јаук би се чуо до неба.
Из свих људских душа, православаца, католика, муслимана,или неверујућих.
Изненадиле би вас речи исте молитве.

Када би жртве проговориле…..
….Јаук би се чуо до неба.
Не правите разлику међу нама,
Јер смо сви једнаки у чињеници да нас нема међу живима.

Када би жртве проговориле…..
….Јаук би се чуо до неба.
Не правите разлику међу нама,
Тиме што ће смрт неких од нас бити предмет Историје , а неких не.

Када би жртве проговориле…..
….Јаук би се чуо до неба.
Не правите разлику ни међу њима – нашим убицама,
По томе, што су неки осуђени за учињена зла , а неки не.

Када би жртве проговориле…..
….Јаук би се чуо до неба.
Да би наше смрти имале смисао , треба да разумете
Шта је све Исто, а где је Разлика, и чему кад придати важност!

Када би жртве проговориле…..
….Јаук би се чуо до неба.
Или говорите у име свих нас….
…или заувек заћутите !

Када би жртве проговориле…..
Када би жртве проговориле…..
Када би жртве проговориле…..
angie01 angie01 17:29 10.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

где год, да свој језик називају искључиво и увек само српски језик и никако другачије.


izvini, a kako ga jos nazivaju?
aureus aureus 19:21 10.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

tasadebeli
aureus

Јe li okus srpska riječ?
Zatim, ovaj oblik infinitiva ljubit koriste, čini mi se, češće Hrvati, pa me zanima da li je pjesma još uvijek na srpskom jeziku?

Богами ту реч користе и Срби. Као и тај инфинитив.

Није овде реч о томе, Ауреус, идеш ван теме. Ја не тражим од Хрвата да свој језик називају српским језиком. Како ће га они за себе називати, то је њихова ствар.

Можда ниси то приметио, али овај пост нема категорију ЛИНГВИСТИКА.
(ЛИНК)

Izvinjavam se što sam otišao van teme, ali, eto - manje je bitno što je pjesmu otpjevao Makedonac Toše Proeski, tekst je napisala Hrvatica Antonija Šola.

I onda imamo situaciju da ni po čemu ne možemo da razaznamo da li je u pitanju srpski ili hrvatski jezik, osim što eventualno postoje dvije sporne riječi...na 16 stihova!

Eto koliko se razlikuje srpski od hrvatskog.

I onda te pitam na kojem je jeziku pjesma, a ti k'o iz topa odgovoriš na srpskom.
Da li će se Antonija složiti?

Hoćeš li, Antonija?



Antonija: Da, naravno.

- A ti, Toše?
Toše: Meni je svejedno.

hoochie coochie man hoochie coochie man 19:28 10.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

где год, да свој језик називају искључиво и увек само српски језик и никако другачије.


Uglavnom ga tako i zovu, i ne vidim ja problem sa tim zajedničarima, regioncima, i sličnima.
I ne krivim ni njih, oni su, jednostavno identitetski zbunjeni, nisu načisto sami sa sobom, ali to je ljudski i razumnjivo.

Nešto što je postojalo sedam decenija, a što je glavni uzrok postojanja te identitetske zbunjenosti, je prestalo da postoji tek nedavno.
Logično je, onda, da se još uvek vuku kojekakvi repovi tog neuspelog eksperimenta.

Zajedničari su osuđeni na propast jer su oni relikti prošlosti, ne treba se njih bojati, ne treba ih ni osuđivati, brane se, pokušvaju, logično i prirodno, ali nemaju šanse, vreme radi protiv njih.

Ono što je bitno da država ne podilazi tim samrtničkim trzajima, da se ne dovodi u pitanje kako se zove jezik, da se u školama ne telali o kojekakvom zajedničkom, a kako će ga neki pojedinci zvati, da li će se ti pojedinci udruživati u neke svoje gubitničke grupice, pa neka ih, široko im polje.
Vratiti istoriju ne mogu, a samo to bi im moglo ispuniti snove.
tasadebeli tasadebeli 19:38 10.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

aureus

I onda te pitam na kojem je jeziku pjesma, a ti k'o iz topa odgovoriš na srpskom.
Da li će se Antonija složiti?

Hoćeš li, Antonija?

Antonija: Da, naravno.


- A ti, Toše?

Toše: Meni je svejedno.




Не буди патетичан, не приличи ти.

Рекох ти већ да удараш на погрешно место. Ово није лингвистичка расправа.

И, што се мене тиче, ја никада не бих питао некога ко није (да нагласим: није) Србин/Српкиња да ли он/она свој језик назива српским језиком пошто сам ја већ Србин ма колико год се ми одлично међусобно разумели.

И то због два разлога.

Прво, зато што би такво моје питање било исто тако подједнако непристојно као и када неког Србина убеђујеш како му се матерњи језик не зове српски језик због некакве патетичне југоносталгије.

А друго, зато што ме заиста не занима како би једна Хрватица и један Македонац називали језик којим говоре или пишу песме јер ме то не занима.


Мислим да је крајње време да Срби престану да се баве некаквим имагинарним интегративним југословенством које постоји још само у српским главама и нигде више и да почну коначно да се баве интегративним српством.
mariopan mariopan 19:58 10.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

Ја апелујем на све Србе, и оне у Србији и оне ван Србије (Хрватска, Босна, Херцеговина, Црна Гора, Македонија, Европа, Канада, САД, Аустралија,... где год, да свој језик називају искључиво и увек само српски језик и никако другачије.


tasadebeli tasadebeli 20:00 10.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

hoochie coochie man

Nešto što je postojalo sedam decenija, a što je glavni uzrok postojanja te identitetske zbunjenosti, je prestalo da postoji tek nedavno.
Logično je, onda, da se još uvek vuku kojekakvi repovi tog neuspelog eksperimenta.



Па није баш недавно, Хучи.

Још мало, па ће проћи три деценије од када тог "заједништва" нема.

Врло брзо ћемо доћи на пола пута од тих седам деценија, а Срби, односно њихове институције државне, културне и образовне, још увек се устежу да отворено кажу да стратегија њихове културне (а језик је ту на првом месту) политике није и не сме да се сведе само на Србе у Србији ( "идеологија србијанства", што би рекао Ломпар) већ мора да обухвати и Србе ван Србије ( "идеологија српства", што би такође рекао Ломпар) јер је тих Срба ван Србије исто онолико колико и Срба у Србији.


Да не причамо што ти та тврдња о "седам деценија заједништва" и није баш тачна када погледаш Декларацију о хрватском језику из 1967. године. Њу је потписао и један Крлежа, велики "Југославен".

Ако узмеш у обзир да заједничке српско-хрватске језичке политике није никако ни било између два светска рата, те када узмеш у обзир годину настанка Декларације о хрватском језику, онда испада да је то наше "заједништво", барем што се језика тиче, трајало тек неких петнаестак година, од Новосадског договора из 1950. па до средине шездесетих. (А и у међувремену су Хрвати бушкали и роварили инсистирајући на свом језичком ексклузивитету у тој језичкој заједници.)

Тако да, Хучи, та синтагма о "нашем заједништву од седам деценија" уопште није тачна. Барем када гледаш језичко заједништво, а кроз њега се касније преламало и све остало када је у питању заједништво.

То "заједништво" изгледа да је постојало, и данас још увек постоји, само у српским главама и ни код кога другог из те бивше СФРЈ, односно Југославије.

И утолико више је патетична ова Декларација о заједничком језику од ове године где су потрчали да се потписују углавном само Срби.

После свега што знамо о томе како је третиран српски језик као оруђе културе српског народа у тој Југославији у протеклих седам деценија, та Декларација о заједничком језику из ове 2017. још је патетичнија чак и од Ауреусових коментара овде.

А тужно је да после свега што смо ту имали око језика у последњих седам деценија на ту патетику још увек углавном падају Срби.

У 2017. години.

Скоро три пуне деценије од распада тог "заједништва" како ти кажеш.

Није, бре, то Хучи било тако скоро како ти се чини. Можда теби и мени време лети, али то је дужи период него од стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенца ( "пита од гованаца" како је за ту државу говорио мој деда) 1918. па до априлског слома те краљевине 1941.
aureus aureus 20:06 10.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

tasadebeli

Рекох ти већ да удараш на погрешно место. Ово није лингвистичка расправа.

I da jeste lingvistička rasprava, vjerovatno bi se složili da svako ima pravo da svoj jezik zove kako hoće.
Ali ovo je gore od lingvističke rasprave.
Ovo je puki poziv na neko valjda nacionalno jedinstvo iza kojeg se u suštini krije nametanje neke obaveze ljudima koje to a) nacionalno jedinstvo možda i ne zanima i b) možda ih i zanima, ali ne vide da to nužno ima veze sa jezikom i njegovim imenovanjem.

Zbilja, šta se to gubi ako neki Srbin kaže da je njegov jezik srpsko-hrvatski, i šta se to dobija ako svaki Srbin, uključujući i Milorada Pupovca, svoj jezik obavezno i isključivo naziva srpskim?

Прво, зато што би такво моје питање било исто тако подједнако непристојно као и када неког Србина убеђујеш како му се матерњи језик не зове српски језик због некакве патетичне југоносталгије.

Možda nije zbog patetične jugonostalgije.
Možda je zbog razuma i lingvističkih razloga.
Ali ti ne daš da se priča o lingvistici.
tasadebeli
А друго, зато што ме заиста не занима како би једна Хрватица и један Македонац називали језик којим говоре или пишу песме јер ме то не занима.

Zamisli da je Makedonac pokušao da napiše pjesmu na srpskom i da je greškom upotrebio dvije-tri hrvatske riječi. Da li je pjesma zapravo na makedonskom jer je piše Makedonac?

tasadebeli
Мислим да је крајње време да Срби престану да се баве некаквим имагинарним интегративним југословенством које постоји још само у српским главама и нигде више и да почну коначно да се баве интегративним српством.

Nije isključivo pravilo, ali narodima je obično sasvim dobro kad se niko ne stara za njih. Čim počne neko da se stara i govori šta bi svi pripadnici tog naroda trebalo da rade, obično nastane nekakva nevolja.
sasaminijature sasaminijature 20:15 10.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

Nije isključivo pravilo, ali narodima je obično sasvim dobro kad se niko ne stara za njih. Čim počne neko da se stara i govori šta bi svi pripadnici tog naroda trebalo da rade, obično nastane nekakva nevolja.


Ако је ово тачно питам се следеће; Зашто се онда неки упињу да брину о нама па нам намећу како ће језик да се зове?
hoochie coochie man hoochie coochie man 20:43 10.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

а Срби, односно њихове институције државне, културне и образовне, још увек се устежу да отворено кажу да стратегија њихове културне (а језик је ту на првом месту) политике није и не сме да се сведе само на Србе у Србији ( "идеологија србијанства", што би рекао Ломпар) већ мора да обухвати и Србе ван Србије ( "идеологија српства", што би такође рекао Ломпар) јер је тих Срба ван Србије исто онолико колико и Срба у Србији.


E ovo jeste problem.

Ali taj problem ne proizilazi iz činjenice da postoje neki regionci i zajedničari, pa da bi se privođenjem njih "pravom putu" taj problem rešio.
Ne, to nije put i način, put je menjanje odnosa institucija sprske države prema srpskoj naciji, ukupnoj naciji, ne samo prema Srbima u matici.

Zato mi se čini da je tvoj poziv svim Srbima da jezik zovu srpskim po malo gađanje u pogrešnu metu.

Mi, naša država, treba jasno da kaže, kao što je rekla hrvatska država, ma kakav zajednički jezik, to je glupost, a kako će neki Vladimir Arsenijević da ga zove to je njegova stvar.
Od države treba tražiti, zahtevati, a od Vladimira, em nemamo pravo, em nema efekta.

Тако да, Хучи, та синтагма о "нашем заједништву од седам деценија" уопште није тачна. Барем када гледаш језичко заједништво


Možda nije tačna sa tog stanovišta, jezičkog, ali ni deklaracija nije jezičko, ma kako to na prvi pogled tako zvučalo, već političko pitanje.
A političko jugoslovenstvo, čega je posledica i ova deklaracija, jeste postojala dugo.
E sad, otkud to da se kod Srba najbolje primi, tu su odgovori još uvek nejasni.
aureus aureus 20:53 10.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

sasaminijature
Nije isključivo pravilo, ali narodima je obično sasvim dobro kad se niko ne stara za njih. Čim počne neko da se stara i govori šta bi svi pripadnici tog naroda trebalo da rade, obično nastane nekakva nevolja.


Ако је ово тачно питам се следеће; Зашто се онда неки упињу да брину о нама па нам намећу како ће језик да се зове?

Да сачекамо да се неко од њих појави на блогу, па ти можда одговори. Осим ако не мислиш на Тасу који ти је већ препоручио шта ћеш на питање имена језика да одговориш? Прво добро види шта си и ко си, па онда то додатно печатирај именом језика.
Ако си какав мјешанац или одгојен у југословенском духу, постарај се да немаш никакав проблем са идентитетом.
tasadebeli tasadebeli 21:01 10.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

aureus

I da jeste lingvistička rasprava, vjerovatno bi se složili da svako ima pravo da svoj jezik zove kako hoće.



Наравно. Никоме ја и не спорим то право.

Ја само позивам све Србе ма где год да живе на овој планети да свој језик називају српски језик.

Јер, ако имамо заједничку језичку политику за све Србе, онда ћемо имати и заједнички језик, па самим тим и заједничку културну политику која ће водити рачуна о очувању културног идентитета свих Срба на овој планети.

Ali ti ne daš da se priča o lingvistici.


Не дам.

Рекох ти већ, ово није лингвистичко питање јер је ту лингвистички све јасно.

Ово је питање заједничке језичке и културне политике за све Србе ма где год живели.

А ту ствари уопште нису јасне. Заправо, много је оних који ту муте воду. Што из ситносопственичких интереса, што због онога о чему је причао Саша у свом коментару.

Nije isključivo pravilo, ali narodima je obično sasvim dobro kad se niko ne stara za njih. Čim počne neko da se stara i govori šta bi svi pripadnici tog naroda trebalo da rade, obično nastane nekakva nevolja.


Зашто не покушаш то да објасниш онима који већ вековима воде рачуна о језичкој и културној политици Енглеза, Француза, Немаца, Шпанаца, Руса и осталих народа које ми Срби обично сматрамо много напреднијима у култури од нас.

Баш ме занима какакв би одговор добио од њих.


Zbilja, šta se to gubi ako neki Srbin kaže da je njegov jezik srpsko-hrvatski, i šta se to dobija ako svaki Srbin, uključujući i Milorada Pupovca, svoj jezik obavezno i isključivo naziva srpskim?



Пуповца познајем лично поодавно, па тако и знам шта као лингвиста мисли о томе.

Никада га нисам питао шта као Србин мисли о томе.

Рекох ти већ, таква питања сматрам непристојним.

Али нећемо овде о именима појединаца јер не желим никога нити да славим нити да разапињем на крст.

И понављам ти, ни од кога ја овде не тражим изјашњавање о томе како ће свој језик звати.

А ја сам већ једном овде на Блогу Б92 рекао како ћу ја свој матерњи језик звати. (ЛИНК)

Овај мој пост је само апел свим Србима ма где год да живе на овом свету да свој матерњи језик називају искључиво и само српски и никако другачије.

Због будућности.


Овде причамо о нечему што је изнад свих нас, појединаца, са својим посебним и ексклузивним правом на сопствено мишљење.


Кад већ толико инсистираш на патетици, могу онда мало и ја да будем патетичан?

Песма једног Србина рођеног ван Србије који је ратовао за туђинску униформу, био прогањан зато што се противио ономе што су његовом народу закувавали као кашу коју мора да срче иако то не жели и којем су на крају, преплашеном и измученом, његови Срби једва допустили да коначно умре тамо где му је и место:







Сербиа

Испливах гробљу, у несвести, као модар рак.
Вазнесен у зеленом вртлогу, из бездана.
Са неба је у свет отицала ноћ звездана,
а Месец, у таму, спуштао свој последњи зрак.Безмерно је свитало и ја, неизвесна сен,
за острвом овим, осунчаним вукодлаком,
још у мутном сну, у вале и пене разнесен,
поскочих морем рујним, на игру лак, и лаком.Погледах увис, да ли је то месечине прах,
или је ледени вир зоре, што ми гуши дах?

Нисам знао да ми, трешњом и бистрим потоком,
и страсном виткошћу девојке, њином притоком,
Она то већ, из далека, колена пребија!
Први пут изговирих: Сербиа.

Порођајем у туђини, под замрзлим снегом,
хранише ме твојим гласом, слабошћу и негом.
Спустише ме у немоћ детињства, да те волим
и бригом, за Тобом, за цео живот, оболим.

Повише ме у беду, да Те дивну, рајску, знам,
али не додирнем дисањем и не сагледам.
Тридесет година да чекам да ми се јавиш
и зеницом твојом, грозном, над земљом заплавиш.

Таласај,
милуј, спавај – као јарак сад чека завичај,
да трулим, и да се никуд више не винем, жив.
Кад изнемогнем, и мога распадања талог
сливаће се у таму, кроз река наших муљ и слив,
у земљу која ври, на дну блата устајалог.

О, та крпа,
страшило у житу, испод Месечевог српа,
бедница што вреба пут и стада, из заседа.
То је сад Она, одмор вранама и врапцима,
што ни сахранити мирно у небеса не да,
сјај, што ми још оста, под болним очним капцима!

Зар лутајућ ми отац ту је земљу видео?
И њој ме мати дојила, од првога плача?
Љубичасти Шар зна колико сам се стидео,
јер, са мном, цветно дрво, већ уморно корача.

Никад ме нису свет, ни блуд, слатко опијали,
већ та земља коју се умарам да разгалим!
Ни свила, ни страст, ме нису тако увијали,
као загрљај болан тих мртвих, телом палим.

За тамни јаз лепоте државе сам лудео,
у души мирис горак рађања удисао,
па и кад бих, смућен, у туђини заблудео,
брак, на родном тлу, враћао је свему смисао!

И сад, у тој
брдини тврдој, без смисла по крви расутој,
не само да сенима својим не нађох мира,
него ни за туге, што се родих да ублажим,
не знам више шапата, погледа, ни додира!

У Сербии, зорњачу тражим.

А биће:
аметист нису ни овде зенице, кад свиће,
и дах је жића мање, него у туђини, чист.
У Богу је ведро. У нас, све се сневесели
и, као што јесен не зна сваки свој свео лист,
умрећу због Сербие, а нисмо се ни срели.

Да ли је
то иста моћ, која све расипа и разлије?
Месец, што котрља, вечером, празни свет свој
жут?
Она магла, и дим, што стреса, луком сребрним,
кад раздире ноћ, на светли, незнан, Млечни Пут,
што се губи у звезданим пустињама црним?

Или сјај
јутарње буктиње Сунца, што диже у бескрај,
па нас љуља, у плаветнилу, као росну кап?
Лед вечерњаче, румен, у надземаљској тузи?
Кад, у сутон, преливају облаци, као слап,
пролазност, у којој смо сви, у провидној сузи?

Увек сам, блед и празан, у света овог сласти,
знао да све то губим, у телу, и под травом.
Да и са тих промена пада мрак пепељасти,
и веје, густо, блиском и даљем, сном и јавом.

Сербиу, једину још, хучала је та бура,
које се сад, модар од дављења, горко, стидим!
Урлах, сред лудог скакања мора и мехура,
да тишину ванредну над завичајем видим.

Надах се да ћу на брду уморан да духнем,
зачеће и весеље пољупцем да потпирим.
Расцветане падине да врачам и укунем,
непомичношћу, сав свет да стишам и умирим!

Па то зар
да буде и мени гроб? Где је болан Светозар
миловао лица, под образинама руским?
Зато се, као Михајло, туђине лиших?
И ја ћу ту вртети, по гунгулама уским,
бедне знаке љубави, све празнијих и тиших?

И би рат,
да се, над гробљем нашим, омили смех и разврат,
и скине, навек, жуд за сином, са мутна ока?
Зато је зар била тама меса и сјај мисли,
дуж младости, невеселост горка и дубока,
да са Сербиом умру и мог имена смисли?

Патио сам увек, и зар није прах, ништа, дим,
то пролеће, са својим биљкама и бубама?
У земљи мог детињства, коју и не видим,
невраћеној више дечјим, ни војним, трубама.

Зар ме није киша мутна, марта и априла,
увела у болну збрку играчака ситних?
Па шта ми добро оста, од свих тих топлих крила,
што су ме над Фрушку бацала, са равни житних?
Не остаде ми ни мила рода,
што, бела, руменом ногом, хода.

Ни дете моје, дакле, не силази са неког,
пречистог и предивног, нежног, света, далеког,
у коме се невидљиво у видљиво мења,
недокучивом, свезнајућом слашћу рођења!

Стидни бол прве неправде, лажни жиг срамоте,
и прво понижење, кикотом је опекло,
али тек кад љубав снагу и вољу ми оте,
све је, изнемогло, у неповрат, отекло.

Жар, сан, свилу, песам, шта ли, сад, у руци држим?
Кад све то, што тамо би и прође, овде захватим.
Зар сам то ја, што упаљеним погледом спржим,
сав тај свет, куда више не могу да се вратим?

Да ли тела, мили градови, или сени, то
дрхте, у слабости сна и жуди руку грубих?
Све оно што видех драго, тужно, племенито,
због чега, где све, и шта све, жарко, не изљубих?

Вратих Ти се!
Па зар да копним, болујем, мрем,
у смрти, куда си брдовита се расула?
Будућност, што ми обећа расцветани Срем,
узалуд је, сузом брака, на Тебе, канула.

Љубав мутна више на уснама ми не руди,
нит ми по несвести протичу преображења.
Згаснуо жар за Тобом сија ми још из груди,
али пун жалости и очајног раздражења.

Нећу сачувати ни мисао,
да сам цветну грану удисао.

Занавек, збиља, зар, овај свршетак се шири,
свему што је било сазидано уврх гора?
Зато су фрулом у планини свирали пастири
и души мојој Сербиа била што и зора?


(На Крфу, 1925.)

tasadebeli tasadebeli 21:13 10.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

hoochie coochie man


Mi, naša država, treba jasno da kaže, kao što je rekla hrvatska država, ma kakav zajednički jezik, to je glupost, a kako će neki Vladimir Arsenijević da ga zove to je njegova stvar.
Od države treba tražiti, zahtevati, a od Vladimira, em nemamo pravo, em nema efekta.




Изгледа да ме ниси разумео.

Никаквом Арсенијевићу и осталим опскурним ликовима српске културе данас се не обраћам.

Рекох већ, они ме не занимају.

Ово је позив свим Србима да свој језик зову само и једино онако како би требало да га зову - српски језик. И да се не осврћу на позиве и некаква трабуњања о "заједничком језику".

Ено ти у основном тексту лепо речено шта о томе мисли Предраг Пипер.

И да, поред тог мог позива Србима, ово је и апел српским државним институцијама на које и ти мислиш.

Није без разлога Пајићева песма, која 20 година није смела да буде објављена, штампана, саставни део овог поста:

Србија

Ја сам био у Србији,
Србија је на робији!



А ако још и Срби помогну у томе својим институцијама и државним органима да лакше превазиђу сопствене страхове одрицања од интегративног југословенства и да се заиста посвете интегративном српству, онда ће то све много лакше и боље функционисати.


E sad, otkud to da se kod Srba najbolje primi, tu su odgovori još uvek nejasni.



Читај Пајићеву песму. Читај је целу...
aureus aureus 21:35 10.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

hoochie coochie man

Zajedničari su osuđeni na propast jer su oni relikti prošlosti, ne treba se njih bojati, ne treba ih ni osuđivati, brane se, pokušvaju, logično i prirodno, ali nemaju šanse, vreme radi protiv njih.

Можда је и тако, али постоји не тако мала могућност да вријеме ради против језичког сепаратизма, првенствено насилног језичког сепаратизма.

У вријеме Туђмана мислило се да је бит хрватске нације у хрватском језику: писане су граматике у којима је стајало да хрватски нема никакве везе са српским језиком, да је потпуно посебан и аутономан, а постојале су и радио-емисије у које су се јављали одрасли грађани не би ли разјаснили своје недоумице шта је исправно и шта је хрватски, је ли "хисторија" или "повијест", је ли "шпорт" или може и "спорт".
Било је то вријеме језичког пуританизма, диктираног управо од државе и њеног апарата.

Сигурно би тај пуританизам резултирао одређеним успјехом да је спровођен у неко давно прошло вријеме, кад су контакти са окружењем били минимални, кад се није много путовало у друге крајеве...

Али ово није такво вријеме.
Кад је прошло ратно лудило и кад је прошао најјачи талас политичког и менталног лудила, људи су ипак почели да циркулишу и занимају се једни за друге. Срби поново иду на хрватско море, а Хрвати долазе у Београд на провод. Гледају се тв сапунице и блесава музичка такмичења за дјечурлију и одрасле. Писци праве књижевне промоције.
И тако...умјесто удаљавања, изгледа да, на ужас пуританаца, долази до повременог приближавања.
У сваком случају - никако да престанемо да разумијемо једни друге.

И тако можеш чути Србе који кажу "текма", а ја сам у пар наврата чуо и "момчад" (ево крстим се са три прста). Хрватски медији кажу да је неко страдао у "сачекуши" иако је та згодна ријеч први пут употребљена у београдским медијима 1992. кад смо се већ растали једни од других.

Не иде па не иде.
Можда можеш звати и овако и онако, али потреба људи да разумију једни друге јача је од жеље за посебношћу и вјештачким чистунством.

Кад се све то има у виду, онда не изненађују декларације о заједничком језику. Више изненађују позиви на искључивост у именовању (и то на основи етничког принципа осим у случају босанског) јер личе на манифестацију језичког пуританизма, што је заправо само увод у ментални и идентитетски пуританизам.
aureus aureus 21:56 10.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

hoochie coochie man

Mi, naša država, treba jasno da kaže, kao što je rekla hrvatska država, ma kakav zajednički jezik, to je glupost, a kako će neki Vladimir Arsenijević da ga zove to je njegova stvar.
Od države treba tražiti, zahtevati, a od Vladimira, em nemamo pravo, em nema efekta.

Само што ова држава припада и Арсенијевићу.
Шта ако држава уважи његов поглед па каже: "По питању језика код нас ствари званично стоје овако како Владимир предлаже, а Хучи, нарарвно има право да свој језик зове како хоће. Нећемо му ништа наметати; ем немамо право ем нема ефекта."
hoochie coochie man hoochie coochie man 22:03 10.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

али постоји не тако мала могућност да вријеме ради против језичког сепаратизма, првенствено насилног језичког сепаратизма.


Ali nema ovde jezičkog separatizma, niko ne kaže ovo je naše i niko drugi ne sme to da koristi, ili, ovo je njihovo i mi to nikako ne smemo da koristimo.
Slučajevi sa momčad i sačekuša.
To bi bio separatizam, striktno odvajanje, razgarničavanje.
Ovde toga nema, ima samo insistiranja na tome da Srbi govore svojim, srpskim jezikom, da to nije nikakav zajednički jezik, nego sprski.
Koje god reči u njemu koristili, turske, engleske, nemačke, hrvatske... to ne menja činjenicu da on ostaje srpski.
Izmišljanje novih reči da bi se jezik definisao kao zaseban jeste ludost, ali o tome neka razmišljaju oni koji to rade.



Више изненађују позиви на искључивост у именовању

Vidi, mene to imenovanje iznenađuje samo tamo gde se uvode nova imena za jezike, crnogorski npr, ili bosanski.
Iznenađuje me po malo, ali mi ne smeta, ako tako hoće da ga zovu, neka ih.

Ali prihvatanje da srpski ne bude više srpski, nego neki zajednički, bi zapravo bilo sahranjivanje već postojećeg jezika, i baš bih voleo da mi se objasni što Srbi treba na to da pristanu, tj. što treba da odustanu od insistiranja na tome da imaju svoj jezik nego da ga zovu nekim zajedničkim?

Nema odgovora jer nema logike, nema smisla, i zato verujem da su zajedničari prošlost, samo da toga nisu svesni.
hoochie coochie man hoochie coochie man 22:07 10.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

Само што ова држава припада и Арсенијевићу.
Шта ако држава уважи његов поглед


Ako bude u većini uvažiće, a ako se država ne bude na vreme osvestila i rekla, zajednički jezik je glupost, postoji (teoretska, ne i praktična, nadam se) šansa da nekad to postane većina.
I zbog toga država treba jasno da se odredi prema tome, i da objasni zbog čega je to budalaština.
tasadebeli tasadebeli 22:10 10.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

aureus
sasaminijature
Nije isključivo pravilo, ali narodima je obično sasvim dobro kad se niko ne stara za njih. Čim počne neko da se stara i govori šta bi svi pripadnici tog naroda trebalo da rade, obično nastane nekakva nevolja.


Ако је ово тачно питам се следеће; Зашто се онда неки упињу да брину о нама па нам намећу како ће језик да се зове?

Да сачекамо да се неко од њих појави на блогу, па ти можда одговори. Осим ако не мислиш на Тасу који ти је већ препоручио шта ћеш на питање имена језика да одговориш? Прво добро види шта си и ко си, па онда то додатно печатирај именом језика.
Ако си какав мјешанац или одгојен у југословенском духу, постарај се да немаш никакав проблем са идентитетом.




Па буди ти Југословен, нико ти то не забрањује. И говори "југословенским" језиком, нико ти то не оспорава.

Само не видим ниједан једини разлог зашто би због сопственог васпитања или проблема са идентитетом то своје опредељење, национално и језичко, покушавао да наметнеш и онима који се тако не осећају и сматрају да им је језик српски језик. (А ова Декларација о заједничком језику је био управо један од таквих покушаја наметања.)

"Deklaracija o zajedničkom jeziku predstavlja namerno nedorečenu provokaciju - u njoj se o nazivu jezika ne govori, a one koji se s njom neće složiti neki njeni potpisnici unapred nazivaju šovinistima, izjavio je sekretar Odeljenja jezika i književnosti Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Predrag Piper.

On je istakao da ne mogu Bošnjaci, Crnogorci ili Hrvati uređivati srpski jezik i njegovu terminologiju i ukazao da to ne bi trebalo da im dopuštaju ni državni organi Srbije nadležni za jezičku politiku."


Понављам још једном, овај мој позив није позив да Срби било коме намећу било шта.

Овај мој позив Србима је ту да би Срби коначно назвали ствари њиховим правим именом и свој језик називали искључиво и само српски језик.

Не видим зашто би се ту они који су "мешанци" (то је твој израз, није мој, да се зна) или који се због свог васпитања осећају као Југословени због тога увредили.

Као што мислим да Србе не треба уопште да се тиче и да их буде брига шта било ко други мисли и ради по питању језика, тако исто мислим и да нико други не треба Србима да се меша у то како ће свој језик називати и зато треба да одбаце сваки покушај наметања некаквих вештачких конструкција о "заједничком језику".

Зашто је то тако тешко схватити?

Па и један од потписника те Декларације о заједничком језику, Ранко Бугарски, човек васпитаван у строго југословенском духу којем је рат деведесетих нанео и личну породичну несрећу, у својој књизи "Смрт језика" констатовао је да је српскохрватски/хрватскосрпски (додај ту данас и црногорски и босански) био само тек пуки административни назив за велику групу говора од Сутле до македонске границе, а да су се његове стандардне варијанте као оруђе културе користиле полицентрично, Београд и Загреб и нешто касније Сарајево. (Подгорица није била у опцији у СФРЈ.)

И шта је ту спорно?

Ако је још тада та полицентричност била разумљива сама по себи, зашто би се онда данас потписивале некакве изјаве о језичком заједништву?

Зашто би Срби сада опет прихватали некакав административни, на силу наметнути назив за свој језик када га, сасвим природно као и већина нација у Европи, називају по називу нације - српски језик?

Зашто би се опет Србима тако нешто наметало?

Отуд овај мој позив да сви Срби на овом свету свој језик називају искључиво и само српски и никако другачије.

А о Југославији и Југословенима нека мало брину и они остали проистекли из те Југославије. Довољно су дуго Срби и српске државне и културне институције водиле рачуна о Југословенима. Ред би био да и ови остали мало ту припомогну и понесу свој део терета.

Мислим, ако већ сви делимо имовину те СФРЈ споразумно, онда треба споразумно и да свако мало брине о својим Југословенима, а не само Срби да брину о свим Југословенима проистеклим из доба заједничке државе.
hoochie coochie man hoochie coochie man 22:11 10.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

Читај Пајићеву песму. Читај је целу...


Čuj čitaj...:)
Nekoliko puta ovde postavljao delove te pesme.
a i ono

Simonido, kad ćemo znati ko ponovo ti oči kopa, da li to čine Azijati, il prosvećena Evropa


Ali ne odgovara ta pesma do kraja na pitanje što se u Srbiji teško iskorenjuje jugoslovenstvo.
tasadebeli tasadebeli 22:19 10.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

hoochie coochie man

Ali ne odgovara ta pesma do kraja na pitanje što se u Srbiji teško iskorenjuje jugoslovenstvo.



Не знам ни сам колико је ту у питању читава Србија или само Београд.

Често ми као одговор на то питање падне на памет да је Београд као престоница СФРЈ био седиште ондашњих савезних органа, са упосленицима из свих република те бивше нам државе, а који су ту имали сасвим добро ухљебљење у ондашњој држави, па да ето Београд и данас на неки начин, иако је данас престоница Србије а не те СФРЈ, још увек вуче то наслеђе прошлости.

И да се то онда огледа и на јавној сцени, у медијима, у култури, у образовању, у институцијама садашње Републике Србије,...

А из престонице иде онда то и даље по Србији што је тек посебни апсурд.


Само што ова држава припада и Арсенијевићу.
Шта ако држава уважи његов поглед



Ako bude u većini uvažiće, a ako se država ne bude na vreme osvestila i rekla, zajednički jezik je glupost, postoji (teoretska, ne i praktična, nadam se) šansa da nekad to postane većina.
I zbog toga država treba jasno da se odredi prema tome, i da objasni zbog čega je to budalaština.






И не само будалаштина, него и лов у мутном.

За додатну дезоријентисаност Срба као народа и Србије као државе.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 23:22 10.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

Песма једног Србина рођеног ван Србије који је ратовао за туђинску униформу, био прогањан зато што се противио ономе што су његовом народу закувавали као кашу коју мора да срче иако то не жели и којем су на крају, преплашеном и измученом, његови Срби једва допустили да коначно умре тамо где му је и место.

Гомила флоскула коју си исписао...

Црњански је био "прогањан" као сваки талентовани а карактером незгодан човек, који и талентом и карактером медиокритетима и бескичмењацима смета. Црњански није био преплашен а јесте био уморан човек. Његове Србе, то своје национство, он је релативизовао -- насупрот оној слици коју ти или десничарска цепаница Мило Ломпар имате.

Писао сам о томе у свом великом и широко читаном тексту о Црњанском: ПАПРИКА, ЦРВЕНА, КАО СРЦЕ МАТЕРИНО

Само да цитирам једну своју реченицу из тог текста, читаоци ће разумети зашто, па да се одјавим:

У ствари, кочоперни писац није био спреман да буде део књижевног паланачког вашара који је о патриотизму, нацији и историји још увек размишљао у недораслим деветнаестовековним митским сликама.
tasadebeli tasadebeli 23:54 10.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

Predrag Brajovic

насупрот оној слици коју ти или десничларска цепаница Мило Ломпар имате.



Цепаница до цепанице, цепанице две, читав народ је цепаница једна паланачка којег се треба гадити. ( "Крезуба, прљава и смрдљива..." Замислите, српски сељак не мирише " на месечину млаку"! О, ужаса! Како ћемо такви пред Европу?)

Мило Ломпар је председник Задужбине Милош Црњански, ти ниси. (ЛИНК)

Мило Ломпар написао неколико студија о Милошу Црњанском и његовом књижевном делу и за сваку од тих књига добијао је значајне награде. (ЛИНК)

Ти ниси.

И на крају, Мило Ломпар је редовни професор Филолошког факултета у Београду на којем предаје два предмета: Српска књижевност 18. и 19. века и Културна историја Срба.

Ти не предајеш на Филолошком факултету ништа колико ја знам.

Јави се и неки следећи пут са таквим квалификацијама ( "цепаница" ) за људе који су много успешнији од тебе у томе чиме се баве.

Само, ако будеш следећи пут опет користио такве идиотске комесарске квалификације као да си на неком партијском састанку, а ја при томе не пронађем твоје име на оном сајту Ризница српска, обрисаћу ти коментар.

Овер енд аут, што би рекли они паланчани који би да се разликују од осталих паланчана тиме што гурну себи празилук у буљу.

П.С. - А зашто је Црњански био прогањан 20 година после Другог светског рата и зашто му је био онемогућен повратак у Србију, најбоље би било да то питаш једног дана, ако се будете срели на неком небеском литерарном кружоку, оног малог човека са замашћеном поштарском торбом под мишком, Марка Ристића, који је по ослобођењу Београда 1944. ишао од врата до врата и прстом показивао новим револуционарним властима кога све то треба стрељати да не би стајали на путу "револуцији".
aureus aureus 00:24 11.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

tasadebeli
Ја само позивам све Србе ма где год да живе на овој планети да свој језик називају српски језик.

Јер, ако имамо заједничку језичку политику за све Србе, онда ћемо имати и заједнички језик, па самим тим и заједничку културну политику која ће водити рачуна о очувању културног идентитета свих Срба на овој планети.

Ne.
Ako budemo imali naziv za jezik onda ćemo imati upravo to što ta riječ kaže: naziv.
Jezik postoji i bez naziva; ne nastaje jezik tek onda kad mu daš ime.
Ima naroda i manjih zajednica koji nemaju naziv za svoj jezik - jer nije bilo kulturnjaka koji će insistirati na imenu. Kako onda oni zovu jezik kojim govore? Uglavnom nešto kao "naš jezik" ili varijacija na tu temu.

E, kad imamo naziv za jezik, kao što rekoh, i ako se stvarno svi Srbi slože da svoj maternji jezik po sebi nazivaju, i to ma gdje da žive i ma kako da ga govore, mi ipak još uvijek nemamo nikakvu zajedničku jezičku pa ni kulturnu politiku. Imamo samo IME JEZIKA i naviku da ga stalno zovemo na jedan isti način.

Zajedničku jezičku politiku možemo da imamo tek kad se dogovorimo oko sijaset stvari:
1) hoće li biti preskriptivna ili deskriptivna?
2) kojim ćemo institucijama pokloniti pravo da budu vrhovni autoriteti kad je u pitanju gramatika, pravopis i izdavanje rječnika i ostalih jezičkih priručnika: Matici, SANU ili još nekome?
3) hoće li ta politika biti na liniji puritanizma ili će biti u određenoj mjeri otvorena, a ako je otvorena - na koji način je otvorena i u kojoj mjeri?
4) šta ćemo raditi sa Pešikanom, Jerkovićem i Pižuricom koji ispred Matice srpske 1993-4. sami pišu pravopis (dakle, tri čovjeka ukupno) i kažu da je sasvim uobičajeno i dopušteno pisati sveti Petar, sveti Nikola, pa čak i sveti Sava, a onda petnaest godina kasnije pišu novi pravopis i, pokleknuvši pred crkvenim uticajem, insistiraju da je jedino pravilno da Sveti bude velikim slovom? Pogledajte šta su ta trojica navela kod kurziva ćiriličnih slova t, p, g, b i d u svom prvom pravopisu, a šta u ovom iz 2010. Je li svako petnaest godina treba da učimo pismo iznova?
5) ima još pitanja, ali da ne širimo puno priču. Ponovio bih ovu Tasinu konstataciju:

Јер, ако имамо заједничку језичку политику за све Србе, онда ћемо имати и заједнички језик, па самим тим и заједничку културну политику која ће водити рачуна о очувању културног идентитета свих Срба на овој планети.

Ja bih, umjesto insistiranja da se vodi zajednička kulturna politika u svrhu očuvanja kulturnog identiteta svih Srba na ovoj planeti, više volio da vidim da su konačno završeni neki davno započeti rječnici. To što nisu možda i nema veze sa kulturnom politikom, već sa nekom ljenošću i kilavljenjem, možda nedostatkom novca.
Volio bih takođe da vidim neka nova izdanja i djela kakva dosad nismo imali, recimo ilustrovani srpsko-engleski rječnik (a upravo na polici gledam u englesko-srpski: ODLIČAN JE). Ne bi li bilo divno da mali Kanađani srpskog porijekla mogu (ako žele) na taj način da uče maternji jezik svojih roditelja dok su ovi na poslu? Ili stranci koji iz hobija uče najšašavije jezike na svijetu? Ili domaći ljudi, svejedno. Mogu i Hrvati.
Pošto takvog rječnika uopšte nema, svejedno je što se ne zove ovako ili onako (srpsko/srpsko-hrvatsko/jugoslovensko...-engleski). Nema ga pa nema. I tu nikakvo ime ne pomaže.
aureus aureus 03:46 11.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

tasadebeli
И, што се мене тиче, ја никада не бих питао некога ко није (да нагласим: није) Србин/Српкиња да ли он/она свој језик назива српским језиком пошто сам ја већ Србин ма колико год се ми одлично међусобно разумели.
И то због два разлога.
Прво, зато што би такво моје питање било исто тако подједнако непристојно као и када неког Србина убеђујеш како му се матерњи језик не зове српски језик због некакве патетичне југоносталгије.
А друго, зато што ме заиста не занима како би једна Хрватица и један Македонац називали језик којим говоре или пишу песме јер ме то не занима.

Ovako ja vidim ovu našu debatu (dakle, ne samo ovo što sam sad citirao).

Aureus: Na kojem je jeziku ova pjesma?
Tasa: Na srpskom.
Antonija: Eeee, ček! Ja sam je napisala. A ja sam Hrvatica. Po meni, pjesma je na hrvatskom, a pošto sam ja autorica, držim da imam pravo da se prvo mene pita o jeziku pjesme.
Tasa: Neka bude. S tim što kad je ja čitam, onda je na srpskom: jer sam ja Srbin, a to su sve srpske reči, uključujući "okus".
Aureus: A na kojem je jeziku ova pjesma?
Tasa: 'Ajde da za svaki slučaj prvo vidimo ko je autor i koje je nacionalnosti.
Aureus: Al' pošto je nepristojno pitati...
Tasa: Al' pošto je nepristojno pitati koje je nacionalnosti, a i ne zanima me i ne bih nikoga da ubeđujem kako mu se jezik zove...sem ako nije Srbin - onda to mora biti srpski. I to bi moralo biti svakom Srbinu jasno. Ovo je moj apel u tom smeru.
Aureus: Zbog čega?
Tasa: Zato što je to dobro za naš kulturni identitet i za našu budućnost. Moj stav je da je ovo vrlo važno pitanje koje nadilazi lične stavove. Potrebna nam je jedinstvena kulturna politika, a ostali kako hoće.
sasaminijature sasaminijature 08:22 11.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

aureus
sasaminijature
Nije isključivo pravilo, ali narodima je obično sasvim dobro kad se niko ne stara za njih. Čim počne neko da se stara i govori šta bi svi pripadnici tog naroda trebalo da rade, obično nastane nekakva nevolja.


Ако је ово тачно питам се следеће; Зашто се онда неки упињу да брину о нама па нам намећу како ће језик да се зове?

Да сачекамо да се неко од њих појави на блогу, па ти можда одговори. Осим ако не мислиш на Тасу који ти је већ препоручио шта ћеш на питање имена језика да одговориш? Прво добро види шта си и ко си, па онда то додатно печатирај именом језика.
Ако си какав мјешанац или одгојен у југословенском духу, постарај се да немаш никакав проблем са идентитетом.



Не замери ми али ја не бих никога овде чекао, мени је нешто друго интересантно.

Део који на који сам се надовезао сам сматрао твојим ставом па сам тако и одговорио, можда грешим. Да поновим ;

Nije isključivo pravilo, ali narodima je obično sasvim dobro kad se niko ne stara za njih. Čim počne neko da se stara i govori šta bi svi pripadnici tog naroda trebalo da rade, obično nastane nekakva nevolja.


Ја сам сагласан са овом тврдњом. Мени јако, да кажем смрди ова иницијатива и потреба да неко нешто уређује што већ деценијама функционише. Исто тако из авиона се види простор за манипулацију, зараду и све оно што није тема саме иницијативе. Дакле, смрди све је само није брига о оном за шта се представља.

Ја веома добро знам ко сам и шта сам и то браним од разних који имају кризу индетитета. Ти са кризом мало мало па ми петљају и својом кризом чачкају по основним питањима моје државе која нису наивна, што би рекли та питања су темељ друштва дају му обрисе, индетитет. Сваки прави домаћин брине о својој кући па тако брине и о темељу јер је свестан његове важности. А ови мученици што кризирају и мотају се око куће, од њих се мора чувати јер ја немам никакву кризу а и нисам установа која то решава. Схватам али нисам у могућности да помогнем, нажалолст.
tasadebeli tasadebeli 08:23 11.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

aureus

Jezik postoji i bez naziva; ne nastaje jezik tek onda kad mu daš ime.
Ima naroda i manjih zajednica koji nemaju naziv za svoj jezik -



Проблем је у томе што Срби имају назив за свој језик одавно и користе га већ вековима.

А то што су га се у једном периоду одрекли зарад неког тобожњег заједништва... Па о томе баш и причамо. То не мора да значи да и даље треба да се одричу тог свог старог назива за свој језик.


Zajedničku jezičku politiku možemo da imamo tek kad se dogovorimo oko sijaset stvari:
1) hoće li biti preskriptivna ili deskriptivna?



Језичка политика не може бити прескриптивна или дескриптивна, већ само може имати своје стратегијске циљеве.

Правописи су прескриптивни или дескриптивни (српски је дескриптивни, хрватски прескриптивни и сл.)

А правописи су само део језичке политике.

2) kojim ćemo institucijama pokloniti pravo da budu vrhovni autoriteti kad je u pitanju gramatika, pravopis i izdavanje rječnika i ostalih jezičkih priručnika: Matici, SANU ili još nekome?



Матица српска, Институт за српски језик САНУ и Одбору за стандардизацију српског језика који постоји већ две деценије. (ЛИНК)


Њима смо то већ дали у задатак. Треба им помоћи у томе. Колико год ко може, зна и уме.


А резултате њиховог рада већ видимо: Речник из 2007, Правопис из 2010. и Нормативна граматика из 2013. Ево их на сличици испод:







(плус још ијекавско издање истог Правописа из 2014. за Србе ијекавце - ЛИНК)


Уз већу и значајнију помоћ државних органа, то би било сасвим довољно за сада.


3) hoće li ta politika biti na liniji puritanizma ili će biti u određenoj mjeri otvorena, a ako je otvorena - na koji način je otvorena i u kojoj mjeri?



Прво дефинисати шта то уопште значи "отвореност" и "затвореност" за ту политику, па тек онда одлучити да ли ће бити "отворена" или "затворена".

Језички пуританизам (онај који у том смислу употребљава један Владо Ђукановић, рецимо, нема никакве везе са тим. То треба раздвојити.

А на линији пуританизма српска језичка политика свакако неће бити јер српска лингвистичка и филолошка традиција никада није била таква, па нема ни разлога да то сада постане.

То што данас одређени поједини лингвисти због својих ситносопственичких потреба покушавају да је као такву представе, то је већ нешто друго.

А у језички пуританизам свакако не спада потреба и захтев да Срби свој језик називају српски језик и никако другачије без обзира да ли се то свиђа некима другима или не.


4) šta ćemo raditi sa Pešikanom, Jerkovićem i Pižuricom koji ispred Matice srpske 1993-4. sami pišu pravopis (dakle, tri čovjeka ukupno) i kažu da je sasvim uobičajeno i dopušteno pisati sveti Petar, sveti Nikola, pa čak i sveti Sava, a onda petnaest godina kasnije pišu novi pravopis i, pokleknuvši pred crkvenim uticajem, insistiraju da je jedino pravilno da Sveti bude velikim slovom? Pogledajte šta su ta trojica navela kod kurziva ćiriličnih slova t, p, g, b i d u svom prvom pravopisu, a šta u ovom iz 2010. Je li svako petnaest godina treba da učimo pismo iznova?



Ово ти једноставно није тачно.

Срби су у последњих сто година имали 4 званична важећа правописа:

1) Белићев из 1923.
2) Новосадски из 1960. (дошао као последица тог "језичког заједништва" са Хрватима које је трајало петнаестак година и после чега смо се само ми Срби придржавали тог Правописа као пијани плота док су га се Хрвати увелико одрекли (сети се Анић-Силић правописа с почетка осамдесетих);

(Мислим, Ауреус, за љубав је ипак потребнои двоје (најмање); а ако само један деценијама тврди како је заљубљен, а онај у кога је заљубљен при томе га понижава све време, онда је тај заљубљени заиста озбиљно болестан.)

3) Овај Правопис који ти помињеш из 1993. када су се аутори још увек ослањали на нека решења из Правописа из 1960. и зато имали много дублетних облика који збуњују кориснике.
4) Правопис из 2011. који је сада на снази и који треба поштовати, а у којем су нека решења тог типа који ти помињеш из 1993. (свети Сава/Свети Сава) коначно укинута јер су ионако били реликт неких прошлих идеологија тамо где нису потребна, у правопису.

Има још тих остатака и наноса из прошлости и у Правопису из 2011.

Знаш ли рецимо како у Белићевом Правопису из 1923. гласи правило за писање именице Бог?

"Одредница Бог има се вазда писати великим словом."

И готово. Не збуњујеш народ непотребно када треба именицу Бог да пише великим, а када малим словом јер је много дублетних решења у правописима лоше за тај правопис.

(И онда Тасу не зивкају разни људи на свака два дана да га питају како треба писати именицу Бог. )

Ево, послушај шта о томе прича Милорад Дешић, члан Одбора за стандардизацију српског језика:





Уосталом, ево ти основна почетна литература о историјату израде правописа за српски језик и у доба "заједништва" и у доба самосталности српског језика. (ЛИНК)


Па ако се заинтересујеш, тандрљај даље сам по литератури као што сам то и ја радио.



Ja bih, umjesto insistiranja da se vodi zajednička kulturna politika u svrhu očuvanja kulturnog identiteta svih Srba na ovoj planeti, više volio da vidim da su konačno završeni neki davno započeti rječnici. To što nisu možda i nema veze sa kulturnom politikom, već sa nekom ljenošću i kilavljenjem, možda nedostatkom novca.
Volio bih takođe da vidim neka nova izdanja i djela kakva dosad nismo imali, recimo ilustrovani srpsko-engleski rječnik (a upravo na polici gledam u englesko-srpski: ODLIČAN JE). Ne bi li bilo divno da mali Kanađani srpskog porijekla mogu (ako žele) na taj način da uče maternji jezik svojih roditelja dok su ovi na poslu? Ili stranci koji iz hobija uče najšašavije jezike na svijetu? Ili domaći ljudi, svejedno. Mogu i Hrvati.
Pošto takvog rječnika uopšte nema, svejedno je što se ne zove ovako ili onako (srpsko/srpsko-hrvatsko/jugoslovensko...-engleski). Nema ga pa nema. I tu nikakvo ime ne pomaže.



Израда речника и јесте део свеукупне језичке политике.

И ту се ја могу само сложити са тобом у пуној мери.

А зашто је код нас израда речника

(осим Речника српског народног и књижевног језика САНУ - ускоро треба да се појави 20. том тог Речника, до сада су у 19 томова стигли до речи петогласник - и једнотомног Речника књижевног српског језика Матице српске који је прерађено, допуњено и осавремењено издање на основу оног шестотомног Речника српскохрватског књижевног језика Матице српске и Матиоце хрватске из шездесетих година прошлог века)

сведена искључиво на ентузијазам појединца, а не на институционалне напоре?

Па не бих желео да ово звучи као да кривим друге. Сами смо за то највише криви јер смо, опет зарад некаквог лажног језичког јединства, пристајали на такве ствари.

Па се тако у бившој нам СФРЈ, под патронатом "великог Југославена" Мирослава Крлеже, у Загребу сместио Југославенски лексикографски завод који је баштинио лексикографску традицију институционално у тој Југославији и зато су нам тада квалитетни речници (и енциклопедије) долазили искључиво из Загреба.

А Срби су сами пристали да се одрекну такве могућности и у Београду, иако разлога за то није било осим политичких, па зато немамо ту лексикографску традицију која ће институционално изнедрити један, рецимо, српско-енглески илустровани речник.

Хоћу рећи, за све квалитетно што и имаш од речника објављених у Београду у последњих 70 година (не рачунам ту она два институционална), можемо да захвалимо ентузијазму појединаца и никоме другом. Ни држави, ни њеним органима.

И таква је ситуација још увек ево 30 година од распада СФРЈ.

А одговорна држава ваљда треба да води рачуна и о томе.

Ево, ја баш терам сестру, убеђујем је, да сада када је у пензији у коју је отишла као стручни преводилац почне са израдом стручног двосмерног енглеско-српског/српско-енглеског речника везаног за област грађевинарства (или можда више речника јер јој ни правна терминологија није далека пошто је била и судски тумач за енглески језик) при чему бих јој ја помогао јер ми квалитетних речника на том пољу немамо.

Али, то се опет своди на напоре и ентузијазам појединаца, односно колико ће Тасина сестра и Таса имати снаге и воље да кроз то пролазе сами, а не на озбиљне напоре државе која треба озбиљно да се бави језичком политиком у којој је израда речника само један део.



Tasa: Zato što je to dobro za naš kulturni identitet i za našu budućnost. Moj stav je da je ovo vrlo važno pitanje koje nadilazi lične stavove. Potrebna nam je jedinstvena kulturna politika, a ostali kako hoće.



Да, баш тако. Потребна нам је јединствена језичка политика за све Србе и то не само у Србији, него и Црној Гори, Републици Српској, Хрватској, Босни, Херцеговини, на Балкану, у Европи, САД, Канади, Аустралији,... Рекох већ, где год се Срби данас налазили.

А остали како хоће.

То и јесте смисао овог мог поста.
tasadebeli tasadebeli 09:22 11.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

Ауреус, имам још једну препоруку за тебе по питању литературе!

Поменуо си Пешикана?





Ево ти један одломак из књиге (страна 87):


Да ли ће Црна Гора у будућности развити своју књижевну варијанту или језик, зависи од ње саме, али и од лингвистичких законитости, које осуђују на неуспјех језичке експерименте иза којих не стоје јаки и истрајни духовни покрети или јаке стварне потребе. Подавно сам написао у сарајевском "Одјеку" да Црна Гора има правну могућност да потпуно одвоји своју језичку норму, као и да свој стандардни језик измијени по свом нахођењу, рецимо да до крајње консеквенције прилагоди својој дијалекатској ситуацији; навео сам тамо и како би то конкретно могло изгледати. Међутим, да не би било сумње како гледам на ту могућност, цитираћу једну опширнију реченицу из истог написа:

"Ја сам за ову алтернативу (на коју, надам се, нико и не помишља) намјерно рекао правна могућност, а не право, јер је питање има ли икад ико право да уништава позитивне тековине покољења што се црногорска дјеца већ од текстова у предшколским сликовницама (или и од домаћег говора) оспособљавају да буду баштиници и судионици једне у поређењу са републичким могућностима развијене културе и богате белетристичке, стручне и информативне литературе, што се оспособљавају да тај фонд примају и осећају као свој."

Не видим ни данас шта бих одузео од тога - сем што је нада да нико и не помишља на могућност језичког одвајања Црне Горе испала превише оптимистична.


(болдовао Таса)



Пази, Ауреус, ова Пешиканова књига је објављена пре скоро пола века, 1970. године.

А ми и данас, у 2017. години, још увек дрвимо о истим овим стварима које су људима још пре пола века биле сасвим јасне.


Ко то, Ауреус, не дозвољава и не да србистици и српском језику да се искобеља из таквих расправа које трају већ пола века?

Коме је то у интересу да Срби, ево и пола века после објављивања ове књиге, треба да се преиспитују како ће називати свој језик?

Доста је, вала, било брате рођени.

Време је да сви кренемо даље својим путем свако за себе и да то "заједништво" (под наводницима јер је време показало да је то заједништво било лажно заједништво) оставимо већ једном иза себе.

Е, сад, ја то не могу да саветујем Црногорцима, Хрватима, муслиманима из Босне и Херцеговине јер они сами морају до тога да дођу.


Али зато могу да позовем Србе, народ којем и сам припадам, да то "заједништво" и све оно што је то "заједништво" носило са собом оставимо иза себе у прошлости и да кренемо даље.

Имамо ми ту пуно посла.

Ето, рецимо, једна од ствари које бисмо могли да радимо јесте та израда речника коју си поменуо уместо да губимо време на питањима која се нису могла решити ни током пола века (50 година, бре!), односно да свој језик назовемо искључиво и само српским језиком, да на Филолошком факултету и Филозофским факултетима у Србији и Републици Српској коначно уместо сербокроатистике заснујемо ваљану србистику и да се коначно посветимо свом језику без уплитања оних Других у то.
aureus aureus 00:32 12.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

tasadebeli
aureus
Je li svako petnaest godina treba da učimo pismo iznova?

Ово ти једноставно није тачно.
Срби су у последњих сто година имали 4 званична важећа правописа:

Nisam najbolje shvatio šta mi nije tačno, možda učestalost izdavanja pravopisa?
Nek je i jedanput na dvadeset pet godina: mnogo je ako se ispravlja ono što valja, a nepotrebno je ako se ne ispravlja ono što ne valja.

Pazi ovo:



Dakle, iznenada hladne noći te '42. godine činilo se kao da će sneg, a stigao je rat...

Umalo zapjevah.
1. Dakle, imaš čovjeka koji se rodio u Kruševcu 1942. godine i kad je krenuo u školu - naučio je da čita i piše po Belićevom pravopisu. Bio je radoznalo dijete te imao običaj čitati knjige, pa je tako vrlo brzo naletio na "Belićev" kurziv gdje su ćirilična slova g i d u stvari samo zakošena štampana slova g i d, dok p i t imaju oblikovanje po uzoru na pisana slova. B je bilo relativno uobičajeno oblikovano, ali se mali radoznali Kruševljanin pitao zašto mu zavijutak počinje kao kod pisanog latiničnog b, a ne ćiriličnog; no rekao je sebi ali nema veze - i štampano malo ćirilično b je takvo, iz kojegod razloga).

2. Onda je Dragan iz Kruševca pošao na fakultet i tamo se suočio sa novim pravopisom, svježe izdatim. U njemu se kurziv ćiriličnih slova b, g, d, p i t konsekventno oslanja na svoje pisane ćirilične rođake. Ne znam da li se Dragan bunio zbog ove promjene - propustio sam da ga pitam, ali ako jeste - mogao je vremenom da se utješi činjenicom da su mu ovaj pravopis i njegove norme bar potrajali najduže u životu.

3. Onda negdje pred penziju dočekalo je Dragana novo pravopisno iznenađenje: prigodna knjižica u izdanju ugledne Matice srpske i na njenim početnim stranama stajalo je poglavlje PISMO, a u PISMU...nešto potpuno novo. Kurziv je izgledao kao da je potpuno poludio: nijedno od onih pet slova, inače sklonih metamorfozi, u kurzivu nije izgledalo isto kao u dotadašnjem pravopisu. Posebnu pažnju mu je privuklo što je Pravopis dao neke normativno dopuštene varijacije kurziva, a što je dovelo do toga da kod pojedinih slova postoje po tri verzije. Morao je Dragan sve ispočetka da uči, a nije baš lako u pedesetim navikavati se na nove verzije slova koja si mislio da znaš. Nerviralo ga je i što sve više knjiga ima ta nova slova, a opet je bilo novih knjiga koja su koristila stara slova.

4. E, sad je naš Kruševljanin u penziji i ima priliku da uživa u najnovijem pravopisu koji su napisali isti ljudi kao onaj prethodni. Stvari sa kurzivom djeluju malo bolje, ali džaba se nadate da je sve ispravljeno. Ćelavo g je dobilo svoju crticu, p i t su isti kao u pravopisima iz 1960. i 1950 (1923), b je...isto kao 1993 (1994) i 1950 (1923). A ćirilično d je još uvijek rusko i bode oči. Prekontrolisavši ostala slova, vidio je da je malo kurzivno ćirilično ž izmijenjeno u osnosu na prethodno izdanje pravopisa. Ono što je 1993. bila dopuštena varijacija sad je glavna i jedina norma: umjesto da jedna horizontalna crtica križa vertikalnu, sad su tu dvije kose crtice. S druge strane, veliko Ž je zadržalo horizontalnu crticu.

(5) Odavno je Draganu jasno da ne živi u zemlji u kojoj se polaže puno pažnje na logiku i estetiku, ali se nada da će poživjeti dovoljno dugo da dočeka neki novi pravopis u kojem će bar kurziv biti sređen. Ne rade često ljudi - to da nadgrobne spomenike ispisuju u kurzivu; ali želje su želje, a naš Kruševljanin želi baš to: cijelog se života nervirao zbog ćiriličnog kurziva, pa mu je palo na pamet da mu na nadgrobnom spomeniku stoji

Драган Предојевић (1942-2032)
живeо поштено, умро пред сам крај живота


Ali kako ako kurziv ostane isti?
Dragan nikad nije volio da se krši pravopis.
tasadebeli tasadebeli 07:13 12.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

aureus

mnogo je ako se ispravlja ono što valja, a nepotrebno je ako se ne ispravlja ono što ne valja.





То стоји. Потпуно се слажем са тим.

Само сада мени није јасно шта ова твоја сличица са курзивом писане ћирилице доказује?

Па решења из 1950, 1960. и 2010. су скоро иста, зар не? (Имајући у виду технологију штампе и штампарске могућности када је у питању дизајн ћирилице из тих времена објављивања тих Правописа.)

И ја када сам полазио у први разред 1971. године, учитељица ме је учила да пишем писано ћирилично Ш са цртицом испод, а ја данас то не тражим од деце.

То и није баш толико значајно.

Значајнија је промена у садашњем Правопису то што се Свети Сава увек пише са оба велика почетна слова јер више корисник не мора да размишља да ли је у питању личност или црквени празник.

Чиме је укинут један непотребни дублет у писању који је збуњивао кориснике.

Или то што се називи иторијских догађаја сада, по Правопису из 2010. пишу увек са почетним великм словом (Други светски рат, а не други светски рат као што је било у правопису из 1994.) јер се тиме доследно прати правило писања назива (као лична имена, зар не?).

Наши правописци нису савршени, људи су као и ми.

Али признајем им једну добру ствар у њиховом послу. Нису се при изради Правописа правили луди као да нека традиција у томе пре њих не постоји, него су се ослањали на решења својих претходника и, ако су добра, та решења су остављали.

Па ти је тако Правопис из 1994. добрим делом ослоњен на решења из 1960. А овај последњи из 2010. добрим делом се ослања на решњења из 1994.

И не видим шта је ту спорно?

Ухватио си се курзивне ћирилице, али то је заиста нешто чиме би пре требало да се позабаве графички дизајнери, него правописци. Срећом, ови наши су то у овом електронском добу и радили, па сада имамо и сасвим пристојну резерву фонтова тога и за електронска документа.

За разлику од пределектронског доба када се том мученом штампаном ћирилицом, односно њеним дизајном, бавило заиста врло мало људи, па си као најбоље решење имао ону ћирилицу из дневног листа Политика (тајмсова) све док се крајем осамдесетих и попчетком деведесетих није шире запатила ћирилица из Мирослављевог јеванђеља. И то не из неких "патријотских" разлога како то неки тврде, него зато што и ниси имао много тога у избору, па је та Мирослављева ћирилица дошла као неко добро освежење после деценија и деценија сиромаштва у графичком дизајнирању ћирилице за штампу.

Али слажем се да би и графички дизајн ћириличних слова такође требало да уђе у заједничку језичку и културну политику свих Срба на овој планети ма где год живели.

И тај посао који је, понављам, пре посао графичких дизајнера којих хвала богу имамо, а не посао правописаца, јесте само делић те заједничке језичке и културне политике свих Срба ма где год живели.

(Мој Кум, иначе по професији архитеТка, баш воли тиме да се бави. И увек ме за рођендан обрадује поклоном књигом (поклања ми књиге још откада смо седели заједно у истој клупи од првог разреда основне школе) на којој ми посвету испише својом руком у неком новом дизајну ћирилице до којег је дошао бавећи се тиме. )

А да ли ће данас неко писати писано Ш са цртицом испод или не (ја сам то престао још у трећем разреду основне школе јер је и учитељица престала да инсистира на томе) потпуно је ирелевантно јер ће читаоци моћи да га прочитају.

Ја и данас имам у сваком одељењу по четворо-петоро деце у просеку која пишу писано Ш са цртицом испод. Вероватно имају овако маторе родитеље као што сам ја, па су то од њих видели. Када их питам зашто лупају ту цртицу испод Ш, они ми увек кажу:"Јер је тако лепше." И наравно да им ја то не узимам као правописну грешку.

Право да ти кажем, много ми је важније да ја ту децу за те четири године, од 5. до 8. разреда учиним функционално писменима јер џабе ће им бити што знају да читају и пишу сва слова када не разумеју шта су то прочитали.

А то нам је, на жалост, врло честа глобална појава која се види и у Србији у овом конзументском добу брзих и непотребних водопада информација којима смо засипани свакога дана а којима не умемо да одредимо приоритете по важности, односно да их селектујемо и да слушамо и читамо само оно што нам је заиста битно,, па није ни чудо што више нико нема ни времена ни живаца да саслуша/прочита неког другог осим себе.

Зато и не треба да нас чуди када се појави податак да у Србији имамо преко 60% функционално неписмених.

Ми у школи се боримо са тим како год знамо и умемо, али наспрам себе имамо много јаког непријатеља у облику ових сокоћала која су много примамљивија од неког маторог наставника који покушава да те научи да разумеш оно што си прочитао.

И то питање данас нам је много важније од курзива писане ћирилице кроз историјат израде правописа у Срба.

И то важније питање данас би такође требало да буде један од стратешких циљева заједничке језичке и културне политике свих Срба ма где год живели данас.


П.С. - Извини на дужини одговора, али покушавам да схватим шта твој коментар о курзиву писане ћирилице оспорава када је у питању мој апел свим Србима на овом свету да имају заједничку језичку и културну политику и да у томе пре свега пођу од тога што ће свој језик називати искључиво и само српски језик и никако другачије као преко потребног темеља у даљој разради стратешких циљева те језичке и културне политике за све Србе на овом свету.
aureus aureus 09:01 12.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

tasadebeli

Само сада мени није јасно шта ова твоја сличица са курзивом писане ћирилице доказује?
Па решења из 1950, 1960. и 2010. су иста, зар не?

Nisu, vidiš da nisu. Pogledaj samo slovo "d".

И ја када сам полазио у први разред 1971. године, учитељица ме је учила да пишем писано ћирилично Ш са цртицом испод, а ја данас то не тражим од деце.

То и није баш толико значајно.

Ухватио си се курзивне ћирилице, али то је заиста нешто чиме би пре требало да се позабаве графички дизајнери, него правописци.

И тај посао који је, понављам, пре посао графичких дизајнера којих хвала богу имамо, а не посао правописаца

Polako, polako.
Svi naši tekstovi sastoje se od slova, posebnih znakova i bjelina. Sve to potpomognuto određenim dizajnom. A svrha pravopisa je da obezbjedi čitljivost koju nemamo kad ne postoje velika slova, znakovi interpunkcije, odvajanje riječi itd. (To je, uz jasnoću, primarna svrha. Sekundarna je da bar malo uživamo u izgledu teksta.)
Zato ne može jedan tako značajan dio pravopisa kao što je izgled slova da prolazi kroz tako šašave metamorfoze u toku jednog ljudskog vijeka. A Pižurica, Pešikan i Jerković ako ne žele da se tim segmentom ozbiljno bave, onda nek se ne bave nikako.
Zapravo, najbolje bi bilo da se njih trojica i ne bave pisanjem pravopisa sami jer, kao što primjećuješ:
Наши правописци нису савршени, људи су као и ми.

Stoga pravopisi oktroisani od strane velike trojke nisu poželjni jer ovo nije vrijeme nepismenih, pa da nam tri Vuka sve odrede, nego bi pri izradi pravopisa trebalo konsultovati što veći broj pismenih ljudi jer će onda: grešaka biti manje, a pravopisi će duže trajati.
Значајнија је промена у садашњем Правопису то што се Свети Сава увек пише са оба велика почетна слова јер више корисник не мора да размишља да ли је у питању личност или црквени празник.
Чиме је укинут један непотребни дублет у писању који је збуњивао кориснике.

Mogu misliti. Zbunjuju i zarezi, dvotačke, skraćenice...
Onaj ko piše ne mora da razmišlja, on odjedared postaje pismeniji, ali zato onaj ko čita ne zna (bez konteksta) je li riječ o ličnosti ili crkvenom prazniku. Izgubila se distinkcija. Šta ćemo s tim?
tasadebeli
Или то што се називи иторијских догађаја сада, по Правопису из 2010. пишу увек са почетним великм словом (Други светски рат, а не други светски рат као што је било у правопису из 1994.) јер се тиме доследно прати правило писања назива (као лична имена, зар не?).

Nije tako bilo.
U Pravopisu iz 1994. stoji ovo:
"Ustaljeni nazivi ratnih i drugih događaja u pridjevsko-imeničkom obliku (kao jednom od tipičnih oblika vlastitih imena) velikim slovom: Kosovski boj, Kosovska bitka, Marička bitka..."
Ne, ima još bolji primjer:
"Posebna imena ratova (simbolična, po motivu, po poprištu, po jednoj ratujućoj strani, po trajanju): Rat dviju ruža, Otadžbinski rat...Drugi svjetski rat, Korejski rat..."

Čak ne mogu da se sjetim da je ikad bilo "drugi svjetski rat" - to bi moglo da stoji tako napisano samo u čisto opisnom smislu.
tasadebeli
Ухватио си се курзивне ћирилице

Evo, prelazim na velika slova.
tasadebeli tasadebeli 09:37 12.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

aureus

Nije tako bilo.
U Pravopisu iz 1994. stoji ovo:
"Ustaljeni nazivi ratnih i drugih događaja u pridjevsko-imeničkom obliku (kao jednom od tipičnih oblika vlastitih imena) velikim slovom: Kosovski boj, Kosovska bitka, Marička bitka..."
Ne, ima još bolji primjer:
"Posebna imena ratova (simbolična, po motivu, po poprištu, po jednoj ratujućoj strani, po trajanju): Rat dviju ruža, Otadžbinski rat...Drugi svjetski rat, Korejski rat..."



Па зар није ово исувише компликовано?

"Устаљени називи"? А ко ће да арбитрира који су називи устаљени, а који нису?

Зато то правило и није поштовано, него се писало по ономе оз 1960.

Сада, у 2010, правило је поједностављено.

Страна 59, тачка 60. ЛИНК

Континуитет напора у поједностављивању правописних решења кроз традицију израде правописа српског језика свакако постоји, то се творцима правописа српског језика данас не може оспорити.

Čak ne mogu da se sjetim da je ikad bilo "drugi svjetski rat"


Млад си ти човек.

Izgubila se distinkcija. Šta ćemo s tim?


Дистинкција ће бити јасна. Ономе ко је функционално писмен.

Nisu, vidiš da nisu. Pogledaj samo slovo "d".


Одговорићу ти цитатом из претходног комнтара. Можда ниси то приметио...

Ухватио си се курзивне ћирилице, али то је заиста нешто чиме би пре требало да се позабаве графички дизајнери, него правописци. Срећом, ови наши су то у овом електронском добу и радили, па сада имамо и сасвим пристојну резерву фонтова тога и за електронска документа.

За разлику од пределектронског доба када се том мученом штампаном ћирилицом, односно њеним дизајном, бавило заиста врло мало људи, па си као најбоље решење имао ону ћирилицу из дневног листа Политика (тајмсова) све док се крајем осамдесетих и попчетком деведесетих није шире запатила ћирилица из Мирослављевог јеванђеља. И то не из неких "патријотских" разлога како то неки тврде, него зато што и ниси имао много тога у избору, па је та Мирослављева ћирилица дошла као неко добро освежење после деценија и деценија сиромаштва у графичком дизајнирању ћирилице за штампу.

Али слажем се да би и графички дизајн ћириличних слова такође требало да уђе у заједничку језичку и културну политику свих Срба на овој планети ма где год живели.

И тај посао који је, понављам, пре посао графичких дизајнера којих хвала богу имамо, а не посао правописаца, јесте само делић те заједничке језичке и културне политике свих Срба ма где год живели.



Zato ne može jedan tako značajan dio pravopisa kao što je izgled slova da prolazi kroz tako šašave metamorfoze u toku jednog ljudskog vijeka. A Pižurica, Pešikan i Jerković ako ne žele da se tim segmentom ozbiljno bave, onda nek se ne bave nikako.



Полако, полако сад ти... Шта ћемо са технологијом штампарства кроз све то време, са небригом о ћирилици која се огледала и у сиромашном избору графичких решења за дизајн?

Лако је нама данас да се правимо важни са оволиким бројем фонтова (чак и за ћирилицу) у овом електронском добу...

Стога ова "три Вука" како их називаш треба поштовати јер су у своје времне урадили оно шта су могли и колико су могли да би Срби имали правопис као један од темеља (поред граматике и речника) нормирања језика.


Данас се израдом Правописа из 2010. бавило много више људи него што ти мислиш на основу тога што њихова три имена стоје на насловници правописа јер јесу заиста изузетно заслужни у тој области нормирања српског језика.

Када кажем много више људи, мислим пре свега стручних људи, а не лаика чија би једина квалификација за тај посао била то што су научили да читају и пишу сва слова азбуке.


Stoga pravopisi oktroisani od strane velike trojke nisu poželjni jer ovo nije vrijeme nepismenih, pa da nam tri Vuka sve odrede, nego bi pri izradi pravopisa trebalo konsultovati što veći broj pismenih ljudi jer će onda: grešaka biti manje, a pravopisi će duže trajati.



Имаш већ одговор на ово у претходном цитату из мог претходног коментара.

Ево, један од пријављених на конкурсу за дизајнирање ћирилице ће сигурно бити и мој Кум...


jer ovo nije vrijeme nepismenih,



То ти мислиш... Ја, богами, видим нешто другачију слику.

Да би неко био писмен, није довољно само да зна да прочита и да напише сва слова.


trebalo konsultovati što veći broj pismenih ljudi jer će onda: grešaka biti manje, a pravopisi će duže trajati.



Мала допуна.

Што већи број писмених, а стручних људи.


Ено, Хрвати су пробали ово што ти тврдиш да је добро, па су одмах добили правописну папазјанију.

(Имаш то у оном клипу са Милорадом Дешићем.)



П.С. - Ја и даље не могу да схватим какав су то доказ правописне ситничице и аномалије произашле из несавршене технологије штампарства некада или у сиромаштву избора графичких решења за ћирилицу које вадиш против мог апела свим Србима да свој језик једино и искључиво називају српски језик јер је то једини ваљани темељ заједничке језичке и културне политике свих Срба ма где год живели у настојањима да сачувају свој културни, па самим тим и национални идентитет.





Шта је циљ овог нашег дописивања о правописима српског језика и дизајну ћирилице?

Исцрпети се у споредним токовима и занемарити главну тему поста?



EDIT: И ето! У расплињавању расправе кроз правописне зачкољице, ниси ми одговорио на једно од кључних питања која сам ти поставио.


Дакле, Ауреус, коме је то у интересу да се Срби и после 50 година од објављивања оне Пешиканове књиге чију сам ти слику окачио баве истим тим питањима која су постављана и пре пола века (да ли треба да постоји црногорски језик) и да се онда због тога и данас преиспитују треба ли и смеју ли да свој језик називају српским језиком не питајући никога за дозволу?
aureus aureus 10:39 12.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

Pošto ne vjerujem da će se neko umetnuti, ovaj ću post napisati bez citata.

1. Ne mogu oni koji brinu o pismu, a to bi trebalo da budu i pisci pravopisa, da opšti izgled slova uključujući kurzivna slova prepuste grafičkim dizajnerima.
Grafički dizajner se bavi estetikom, vizuelnom dosljednošću u rješenju nekog sloga - a sve to na temelju pravila koje je od nekog dobio.
Jedno od pravila je hoće li onaj "zavijutak" kod malog kurzivnog čiriličnog slova д da ide na gore (kao u ruskoj ćirilici) - pa da na kraju liči na latinično d - ili nadole, kao kod pisane srpske ćirilice. To treba da kažu oni koji brinu o pismu i oni kojima je do pisma stalo, a grafički dizajneri će se onda baviti proporcijskim slikama, debljinama horizontalnih i vertikalnih greda, serifima i sl...kod konkretnih postojećih ili svježe izmišljenih fontova. (A mi ćemo sa strane da stojimo i da se nadamo da će dizajneri napraviti što više fontova, bilo sami od sebe bilo finansijski stimulisani.)

2. Ako se i pravila o opštem izgledu slova prepuste dizajnerima, onda stavljam ruku u vatru da će jedan dio fontova imati štampano ćirilično Д nalik grčkoj delti sa podvučenom linijom jer je to nekima kul.

3. Ako dobijemo pismo u kojem slova dolaze u nekoliko dopuštenih varijanti, jer je naš pravopis jelte deskriptivan, a izdavačka praksa poznaje i ovakva i onakva slova onda...onda nek nam autori pravopisa ne raščišćavaju ni ostale stvari, pa ni dublete. Jer i kod dubleta neko koristi jednu varijantu, a nekom se više sviđa ona druga.

4. To što nemamo sređeno pismo (kojim se neprestano ponosimo) nije krivica ni grafičkih dizajnera niti ima mnogo veze sa razvojem tehnologije u Srba; meni djeluje da je propust u tome što je pitanje pisma izgleda bilo deveta rupa na svirali onih kojima bi to trebalo da bude u opisu zanimanja.

aureus aureus 10:45 12.06.2017

Re: Bože, brani je od zla

tasadebeli
EDIT: И ето! У расплињавању расправе кроз правописне зачкољице, ниси ми одговорио на једно од кључних питања која сам ти поставио.

Kako ću da ti odgovorim kad ti toliko pišeš?
Htio sam da nešto kažem o Bogu i bogu, ali još nisam stigao.

Mislio sam i da se osvrnem na ovu tvoju opasku:
Зашто не покушаш то да објасниш онима који већ вековима воде рачуна о језичкој и културној политици Енглеза, Француза, Немаца, Шпанаца, Руса и осталих народа које ми Срби обично сматрамо много напреднијима у култури од нас.

ali nije bilo vremena.
vladimir petrovic vladimir petrovic 08:26 10.06.2017

Svud problemi/problemčići, pa i u kulturi


Tasadebeli
Пунктум.
(Што би рекла жена Симе Милутиновића Сарајлије коју су сви због тога звали Пунктаторка.)


Svaka čast toj dami koja je, verovatno, sa Simom imala muka.
Ipak, ja mislim da nema tačke.
Osim kada su tri u redu, jedna za drugom. Naime, uvek se nešto još može dodavati.

(Блиц, 25. новембар 2016. ЛИНК)

Ti, dakle, ne zaobilaziš Blic. Baš te briga što Svetislav Basara, u svojoj kolumni u Danasu, požuti od jeda svaki put kad mora da pomene Blic, za koji kaže da je najveća "žutara" u regionu.
Žutu štampu treba izbegavati.

O citiranoj pesmi P. Pajića imam mixed feelings, a ove dve stvarčice su mi najviše privukle pažnju:

Срби седе у кафани
Што пијани, што поклани,

Мучни Србин досети се,
Узме штрањку - обеси се!

Mnogo tanatosa, malo erosa.
tasadebeli tasadebeli 08:51 10.06.2017

Re: Svud problemi/problemčići, pa i u kulturi

vladimir petrovic

Baš te briga što Svetislav Basara, u svojoj kolumni u Danasu, požuti od jeda



И ја сваки пут пожутим и позеленим чим ми неко спомене Басару, па трчим у тоалет да бацим пеглу у клзетску шољу. Једва стигнем на време...

Занемари назив Блиц... Битно је оно што је оно цитирано и ко је то изговорио.

"Usledilo je obraćanje ministra kulture Vladana Vukosavljevića koji je, između ostalog, u svom izlaganju naglasio da je „država bez kulture osuđena na lutanje i propadanje", da kultura može da preživi političke i ideološke udare "ako joj je sačuvano jezgro", osvrnuo se na aktuelni problem kadrova u kulturi tj. našeg "političkog kadriranja"

Istakao je značaj strategije kao obavezujućeg dokumenta "koji sadrži temeljna opredeljenja države za definisanje opšteg nacionalnog i državnog interesa, i granica kulturnog prostora". Dodao je da to uključuje jasne principe za očuvanje srpske kulture i otvorenost za međunarodnu saradnju visokokvalitetnih sadržaja - i tradicionalnih i savremenih. Kako je rekao, postojeći Zakon o kulturi ostavlja prostor za "izvesne korekcije" i za veći "izlazak u susret realnoj situaciji" u toj oblasti. Taj zakon, napomenuo je, iako je nedavno usvojen, "bolje je korigovati, nego dozvoliti da njegove manjkavosti postanu novi princip".



"Deklaracija o zajedničkom jeziku predstavlja namerno nedorečenu provokaciju - u njoj se o nazivu jezika ne govori, a one koji se s njom neće složiti neki njeni potpisnici unapred nazivaju šovinistima, izjavio je sekretar Odeljenja jezika i književnosti Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Predrag Piper.

On je istakao da ne mogu Bošnjaci, Crnogorci ili Hrvati uređivati srpski jezik i njegovu terminologiju i ukazao da to ne bi trebalo da im dopuštaju ni državni organi Srbije nadležni za jezičku politiku."



Чек' да овде придодам и речи председника САНУ изречене на отварању поменутог скупа у новембру прошле године:


- Kroz vekove su umetnost i kultura bile tim potrebnije ako se stvari nisu radile na najbolji mogući način. Želim da otvarajući skup budem i do kraja iskren. U pripremi skupa nisu izostala pitanja - zašto ličnost A a ne ličnost B, znate li da predavači A, B i C pripadaju opciji Y za razliku od predavača D i F, koji pripadaju opciji X. Želeli smo, međutim, ozbiljnost i kompetentnost pod senkom obavezne različitosti!






Mnogo tanatosa, malo erosa.


Тешка времена. Увек је тако када умире једна култура. Природном смрћу или буде сасвим намерно, с предумишљајем убијена, небитно...







П.С. - А за оне које мрзи да слушају Ломпара један сат, могу да оду на сам крај излагања... На 54:30. То и јесте главни мотив за качење овог поста...

ЛИНК




EDIT:

Svaka čast toj dami koja je, verovatno, sa Simom imala muka.
Ipak, ja mislim da nema tačke.
Osim kada su tri u redu, jedna za drugom. Naime, uvek se nešto još može dodavati.



Свака част и теби, али ја мислим да постоје неке ствари где се мора ставити тачка без икаквих двоумљења.

Три тачке могу да послуже када је у питању нешто мање битно од језика као сржи и истовремено инструмента једне културе.

А ти и сам знаш колико је језик битан за постојање једне културе и културног идентитета. Барем ми језичаре то можемо да схватимо и уочимо лакше радећи ове своје језичке послове од оних којима то и није баш тема која их заокупља, па језик користе онако како им се он пружи на готово, као неки производ на полици у супермаркетима, у датом тренутку.
sasaminijature sasaminijature 10:29 10.06.2017

Криза индетитета!

Где је сада Чарли, само он мудро све сажме у пар речи али га мало њих разуме, не размишљају о оном шта поручује, дакле, ;

Није лако Србин бити!


Од када је Срба сви проблеми се своде на само једно, или сви проблеми на овим просторима произилазе из једене ствари: Криза индетитета!

Мали народ, геополитички стешњен између великих, две, можда чак три филозофије живота. Самим тим између две велике религије а то све се одражава тако што се у том малом народу кроз векове појављују појединци са кризом индетитета јер исти изложен сталном притиску.
Па се тако кроз време створи повећа група тих са кризом индетитета па би да гради неки нови индетитет.
Време пролази и носи са собом разна дешавања.
Кроз тешка времена смо добили нову појаву од тих који пролазе кроз кризу индетитета. Појавиле су се потурице. Тада креће у нашем народу раздор и свађа по којој смо препознатљиви. Прави Срби који нису поклекли су са тугом гледали своју браћу како сами себе губе.
Ето нам Првог Великог Рата. У рату су показали своје право лице. После рата, пошто нису свој индетитет пронашли, изградили, дошли су под скуте своје мајке Србије.
Ето нам и другог рата, нова прилика. Тада су мислили да ће проблем нестати ако се закоље, ако га физички нема. Опет су наравно погрешили и пошто је Србији потурено у гнездо јаје комунизма тада су за своја тешка дела још и награђени.
Обичан човек и даље гледа заблуделог брата и пита се шта то ради. Опет као после прво рата поверова да се брат покајао и наседа на какву бајку о Братству и Јединству.
Деведесетих када их је запад пустио са ланца опет јадни тражећи свој индетитет једино о чему су мислили прегорно је да са Србима и Србијом немају никакве везе.

Опет су се мало играли етничког чишћења и када су направили по својим жељама државе схватили су ссву своју празнину.
И тако, криза индетитета их и даље лупа као каквог пубертетлију а они би сада да причају истим језиком.

Разуми их Тасо, болест је то која се не лечи адекватно...
zilikaka zilikaka 12:44 10.06.2017

Re: Криза индетитета!

Где је сада Чарли,...

Stvarno, a nevezano za ovu priču, gde je taj čovek?
Pre nekoliko nedelja neko reče da se trenitno banja na nekoj plaži. Teško da mu do sad potrajalo.
Ima tu još nešto....
mariopan mariopan 15:32 10.06.2017

Re: Криза индетитета!

zilikaka
Где је сада Чарли,...

Stvarno, a nevezano za ovu priču, gde je taj čovek?
Pre nekoliko nedelja neko reče da se trenitno banja na nekoj plaži. Teško da mu do sad potrajalo.
Ima tu još nešto....


Ja mislim da je još na trešnji. Trešnje još nisu prošle a poslednji put je rekao da ide na trešnju. Nadam se da je dobro.
tasadebeli tasadebeli 16:12 10.06.2017

Re: Криза индетитета!

sasaminijature

Разуми их Тасо, болест је то која се не лечи адекватно...



Ма разумем ја њих. Одавно сам их разумео.

Али ме они не занимају.

Док је нама нас, има неке наде. Па се зато само за то и занимам.
sasaminijature sasaminijature 20:11 10.06.2017

Re: Криза индетитета!

tasadebeli
sasaminijature

Разуми их Тасо, болест је то која се не лечи адекватно...



Ма разумем ја њих. Одавно сам их разумео.

Али ме они не занимају.

Док је нама нас, има неке наде. Па се зато само за то и занимам.



Слажем се са тобом Тасо, ни мене они не занимају. Ја сам изнео своје виђење.

Највећи проблем ће да праве ови домаћи, латентни са кризом индетитета. Пошто су такви, њима титра нешто лепо и шарено из прича ових што су отишли и такви несигурни ће највише да упињу да ми објасне како треба да ми се зове језик којим говорим и пишем.

zovitemegrunf zovitemegrunf 11:10 11.06.2017

Re: Криза индетитета!

mariopan

Ja mislim da je još na trešnji. Trešnje još nisu prošle a poslednji put je rekao da ide na trešnju. Nadam se da je dobro.


Na trešnji je uvek dobro. Kad se čovek u zrelim godinama popne na trešnju, seti se detinjstva i konačno razume izreku koju je naučio u mladosti.
amika amika 18:44 10.06.2017

Два цитата - довољно...

„Цепање и отуђење српског језичког простора извршено је под окриљем националних покрета и идеологија који су тежили ка потпуном затварању српског језика у границе Србије:

- преименовањем српског језика у друге језике,
- покушајима одбацивања ијекавице и
свођењем српског језика на екавицу,
- затварањем српског језика у ћирилицу.

Тиме би се српски језик свео на Србију, екавицу и ћирилицу.
Тако би српски језик био оно што остане кад свак од њега узме што хоће“.

Са Трибине о језику УКС

„Где је људима завичај? Тако где други људи око њих разумеју до краја и до дна шта они кажу, до последњег спољног и унутрашњег трепета језичког разумеју шта је онима драго и шта их боли. Заузме ли нашу њиву или село народ другога језика, завичају нашем је крај.
Туђина, то је туђ језик.
Оставили су исељеници села и њиве, куће и гробља, али у горко стиснутим устима носе свој језик,и где се проспе реч која се до дна и до краја разуме, тамо ће бити завичај и живот.
Али, рећи ће онај неко, језик не само да стари него чили и умире, долази други. Није сасвим тако. Језик као богата шума, отреса лишће, наравно, и заодева се новим, али не умире језик цео, не изумире шума ако се занављају гране и зеленило. А ако неки језик умре, умро је доиста и народ.(Исидора Секулић)
mariopan mariopan 19:56 10.06.2017

Re: Два цитата - довољно...

amika



Lepo si to rekao.
omega68 omega68 20:48 10.06.2017

А на ком језику је ово?

Handrij Zejler

Gde je Srbima rodni zavičaj?

Gde je Srbima rodni zavičaj?
Je li to Saksonija ili Pruska možda,
gde Laba tiho teče
i sa Šprevom se sastaje?
Ah ne, ah ne,
Naš rodni kraj mora biti još prostraniji!

Gde je Srbima rodni zavičaj?
Da nije to Pomorje ili Litva možda,
gde još žive uspomene polabske
i ;gde je potonula Vineta?
Ah, ne, ah ne,
Naš rodni kraj mora biti još prostraniji!

Gde je Srbima rodni zavičaj?
da nisu to moravska ili češka zemlja?
Ah, snaga Češke i njena sloboda
pretvorene su u prah...
Ah, ne, ah ne,
Naš rodni kraj mora biti još prostraniji!

Gde je Srbima rodni zavičaj?
Da nije, možda, riterska Poljska,
koja je slobodu izgubila .isto tako
i koju rastržu nesloge?
Ah, ne, ah ne,
Naš rodni kraj mora biti još prostraniji!

Gde je Srbima rodni zavičaj?
Da nije u Iliriji ili Dalmaciji?
Tamo gde je - Raguza* prastara

kraljica mora?
Ah, ne, ah ne,
Naš rodni kraj mora biti još prostraniji!

Gde je Srbima rodni zavičaj?
Nije li to Slovenija, ili možda Srbija,
čija nam je reč bliska

i gde Miloš kraljevski presto ima**?
Ah, ne, ah ne,
Naš rodni kraj mora biti još prostraniji!

Gde je Srbima rodni zavičaj?
Da nije to Rusija beskrajna,
trećina sveta,

u kojoj sunce ne zalazi nikad?
Ah, ne, ah ne,
Naš rodni kraj mora biti još prostraniji!

Reci mi onda gde je taj prostrani kraj!?
Od Labe počinje on, pa ide do Dunava,
od Crnog Mora čak do Kamčatke,
eto, to je taj prostrani kraj,
nas Srba rodni zavičaj...!

Napomene

* Dubrovnik

** I ako je bio savremenik kneza Miloša, X. Zejler nije znao, da je Miloš bio samo vazalni knez. M. M. P. 1859. god.


Него, овај јеки великосрбски хегемониста и шовиниста , мајку му божју империјалистиЋку!
marco_de.manccini marco_de.manccini 21:08 10.06.2017

саксонски или нормански

Ја се не питам, али да се питам ја се не бих либио да у српски речник уврстим све речи које се чују наоколо. Мрзи ме да објашњавам зашто (а мислим и да би било узалудно).

Невезано, да питам, постоји ли добар и доступан дигиталан речник српскога језика?

Постоји фантастичан пројекат за македонски језик,

Дигитален речник на македонскиот јазик,

приступ је отворен, нема ни реклама ни ништа, само речи, правопис, синоними, примери из литературе, ...

Претраживање је довољно интелигентно да налази праву реч чак и када погрешите мало (не, не ради тако добро као гугл, али ипак постоји мало "луфта" у претрази, а то много значи).
tasadebeli tasadebeli 21:41 10.06.2017

Re: саксонски или нормански

marco_de.manccini

Невезано, да питам, постоји ли добар и доступан дигиталан речник српскога језика?





http://www.srpskijezik.com/
marco_de.manccini marco_de.manccini 21:46 10.06.2017

Re: саксонски или нормански

Извини, Тасо, али ја рекох добар и доступан. За овај речник који си поставио мораш да се региструјеш, а за "одређене делове сајта" и да се претплатиш "према ценовнику који ће ускоро бити објављен".

Ево, хватам залет да потрчим.
tasadebeli tasadebeli 23:27 10.06.2017

Re: саксонски или нормански

marco_de.manccini


Ево, хватам залет да потрчим.



А да, заборавио сам да се у Србији патуљасти пинч назива пироћански доберман!






Зезам се, зезам се, шала...

Ето, и то је нешто чиме би државне институције и институције културе у овој Србији могле да се позабаве када је српски језик у питању.

Не верујем да су у ту у питању велики новци да би се овако нешто за шта ти дадох линк учинило доступним свима без плаћања.

Држава Македонија изгледа више брине о македонском језику него што држава Србија брине о српском језику.

Није ни чудо... Видиш и сам да државни органи Србије тек сада вуку прве кораке у промовисању ћирилице. (ЛИНК)



Од тога до бесплатног дигиталног речника и правописа српског језика на нету који финансира држава Србија имамо још да путујемо. Са свим кривинама на путу које праве творци разноразних декларација.


А дотле, драги мој Марко, нађи правописну грешку и излекториши часком овај натпис на табли на улазу у Министарство просвете, науке и технолошког развоја.


marco_de.manccini marco_de.manccini 04:32 11.06.2017

Re: саксонски или нормански

Претпостављам да си поставио слику, али ја је не видим.

ЕДИТ. А, видим сад, сигурно мислиш на оксфордски зарез. Ја сматрам да је оксфордски зарез понекад одлично решење и, да се питам, сутра бих га укључио у српски правопис као дозвољену, али не и обавезну, варијанту при набрајању. Ја га, у ствари, и користим, чак и у српском, кад мислим да се реченица може погрешно протумачити ако се тај зарез изостави. У називу Министарства просвете, науке и технолошког развоја га вероватно не бих употребио, али у следећим реченицама бих, без икаквог фемкања.

By train, plane and sedan chair, Peter Ustinov retraces a journey made by Mark Twain a century ago. The highlights of his global tour include encounters with Nelson Mandela, an 800-year-old demigod and a dildo collector."


This book is dedicated to my parents, Ayn Rand and God
49 41 49 41 23:11 10.06.2017

Pronto Milice

duge trepavice.

https://youtu.be/nkSKuAksyIQ

Milica nije samo agrarni tehnicar, i poeta, pesnik, recitator...
tasadebeli tasadebeli 09:02 12.06.2017

Re: Pronto Milice

49 41
duge trepavice.

https://youtu.be/nkSKuAksyIQ

Milica nije samo agrarni tehnicar, i poeta, pesnik, recitator...











П.С. - https://www.youtube.com/watch?v=fwNr36vJ3-A

(Гледати клип до краја, али обавезно од 4:24.)
rade.radumilo rade.radumilo 11:54 12.06.2017

Priznajem, Jugosloven sam.

Govorim Srpskohrvatski jezik i možete mi pod prozor pljunuti.

principessa_etrusca principessa_etrusca 12:30 12.06.2017

Re: Priznajem, Jugosloven sam.

Govorim Srpskohrvatski jezik i možete mi pod prozor pljunuti.

А који правопис користиш? Енглески?
rade.radumilo rade.radumilo 13:02 12.06.2017

Re: Priznajem, Jugosloven sam.

А који правопис користиш? Енглески?


Klingonski.
tasadebeli tasadebeli 19:42 12.06.2017

Re: Priznajem, Србин sam.

rade.radumilo
Govorim Srpskohrvatski jezik i možete mi pod prozor pljunuti.




Само напред!

Имаш моју подршку.

Ја говорим српски језик и такође могу под прозор да ми пљуну сви којима се то не свиђа.


П.С. - Нисам знао да Клингонци пишу Srpskohrvatski jezik са великим почетним S

Можда се и договоре ти Клингонци да једнога дана праве заједничку државу са Југословенима пошто већ имају заједнички правопис и језик.

Поштујем. Нека је са срећом, машала!



cassiopeia cassiopeia 09:46 13.06.2017

...

Govorim i pišem srpskohrvatski, tako me naučili, tako ostalo.

Nego, nešto sam drugo htela da napišem, tačnije da prepišem.

"...A nisam uspeo da proniknem ni u genezu nastanka paničnog (i državotvorno zvaničnog) straha od "nestajanja", od "gubljenja identiteta", "rasrbljavanja" i ostalih srpskih kulturno-političkih trica i kučina. Vrlo je to čudno za narod koji je sačuvao i jezik i veru i običaje tokom više od četiristo godina provedenih pod Osmanlijama. Kao što je isti taj jezik, veru i običaje sačuvao tkom dvesta i kusur godina u K.u.K. Monarhiji. Ali sve to nije sačuvao tamo gde je očekivao da će se spasti i naći sreću - i gde je mnogi Srbi i dan-danas traže - u Matuški Rosiji. Nestali su tamo Srblji za manje od jednog pokolenja. Još nam se vuku prezimena po ruskim tleefonskim imenicima. Tamo gde imenika ima. Vladimir Vojnovič je, sigurno to znaš, potomak nekog Isakoviča koji je tražio "plavi krug i u njemu zvezdu". Šta je našao, to samo Bog zna."
aureus aureus 10:28 13.06.2017

Re: ...

cassiopeia
.A nisam uspeo da proniknem ni u genezu nastanka paničnog (i državotvorno zvaničnog) straha od "nestajanja", od "gubljenja identiteta", "rasrbljavanja" i ostalih srpskih kulturno-političkih trica i kučina.

Ko zna odakle dolazi taj strah od nestajanja ili gubljenja identiteta, ali očigledno je on prisutan u nekoj mjeri i kod Tase čim je uputio ovaj apel.
Samo što je Tasa tu malo obrnuo situaciju: umjesto da nam potanko objasni zašto apeluje, on druge pita šta toliko smeta što on apeluje i kome toliko smeta očuvanje srpskog kulturnog identiteta kod svih Srba na ovoj planeti.

A što se tiče srpskog kulturnog identiteta, možeš ti njega manje-više uspješno održati kod Srba na Balkanu, ali posle dvjesta godina života u Sjedinjenim Američkim Državama - ti si Amerikanac, i tu teško da ima neke pomoći.
tasadebeli tasadebeli 10:33 13.06.2017

Re: ...

cassiopeia

Govorim i pišem srpskohrvatski, tako me naučili, tako ostalo.



Добро.

Све је то добро.

До момента док не почнеш и мене да убеђујеш да не говорим српски него некакав "заједнички језик", не буним се.

И да додам, није у питању никакав страх.

Него здрав разум који не допушта да га вређају тиме што му опскурни типови са ситносопственичким менталитетом који су сами себе промовисали у "српску елиту" продају муда за бубреге разноразним патетично-носталгичним декларацијама о "заједничком језику" у покушају да наставе своје вишедеценијско опструирање било каквог развоја и даље држање овог народа на свим пољима заглибљеног до гуше у некакве илузије о "југословенском заједништву".

Хоћу рећи, српска елита, она права, налази се негде другде, а не међу потписницима тих политикантских декларација.

Само то, ништа друго.
tasadebeli tasadebeli 10:57 13.06.2017

Re: ...

aureus

umjesto da nam potanko objasni zašto apeluje


Ако то није јасно из уводног текста и клипа окаченог у њему, ја заиста не знам како другачије да то објасним.


on druge pita šta toliko smeta što on apeluje



Па да... У ствари, то ми је најмање јасно...

Разумем ја оне који се неће одазвати том мом апелу јер не мисле као и ја о питању језика и културе српског народа. Чак их подржавам у њиховом изјашњавању за супротну опцију иако их нико није ни питао за шта су, али су се ипак осетили позваним да се изјашњавају.

А ја их подржавам и у том изјашњавању иако је та опција супротна од мог става и опредељења по том питању...

Ето, и тебе сам и подржао и охрабрио у твом ставу и опредељењу што се тиче језика. И Радумила. И Касиопеју.

Али ми није јасно зашто мене заузврат не подржавају и они који не мисле као и ја у мом личном ставу и опредељењу што се тиче језика којим говорим и културе којој припадам, а који не намећем никоме, него сад још почињу и са неким квазипсихо анализама моје личности... Не знам. Гледам и чудим се.

Позив није наметање никоме ничега, него само позив.

Па ко хоће, хоће... Ко неће, опет добро. Мој апел се онда и не односи на њега.

Свака птица своме јату лети, нема ту шта да се додаје или одузима.
aureus aureus 11:58 13.06.2017

Re: ...

Ja sam za objektivna mjerila, a ne za podlijeganje subjektivnim porivima.

Hoću kad vidim pjesmu napisanu na papiru da mogu reći ova je pjesma na tom i tom jeziku, a ne da se raspitujem za autorova krvna zrnca, ili da dolazim u situaciju da je neko čita na srpskom, neko na hrvatskom, neko je recituje na bosanskom, a neko na crnogorskom. Istu pjesmu.

"Suština našeg nacionalnog identiteta leži u našem jeziku" - ta fantastična rečenica se piše i izgovara istovjetno na srpskom, hrvatskom, bosanskom i crnogorskom jeziku.
Eto ti jezika, eto ti identiteta.

Svi znamo da je to jedan (zajednički) jezik, doduše, kao i svaki drugi jezik - sa svojim varijetetima.
A pravo na imenovanje varijeteta je PRAVO koje se može koristiti ali i ne mora.
Koliko vidim, to se pravo uglavnom koristi, kako na nivou naroda tako na nivou pojedinca.

Na ovom blogu je par puta pomenuta ovogodišnja deklaracija o zajedničkom jeziku. Koliko znam, potpisnici te deklaracije nikome ne spore pravo da jezik kojim govori naziva kako hoće.
Štaviše, Snježana Kordić, lingvistkinja, potpisnica deklaracije kaže da se deklaracija ne bavi pitanjem imena jezika te čak i ne predlaže ime za zajednički jezik. Čitava svrha deklaracije, ako sam dobro razumio, jeste da prestane laganje u javnom prostoru da ne postoji zajednički jezik.


tasadebeli tasadebeli 17:18 13.06.2017

Re: ...

aureus

Na ovom blogu je par puta pomenuta ovogodišnja deklaracija o zajedničkom jeziku. Koliko znam, potpisnici te deklaracije nikome ne spore pravo da jezik kojim govori naziva kako hoće.
Štaviše, Snježana Kordić, lingvistkinja, potpisnica deklaracije kaže da se deklaracija ne bavi pitanjem imena jezika te čak i ne predlaže ime za zajednički jezik. Čitava svrha deklaracije, ako sam dobro razumio, jeste da prestane laganje u javnom prostoru da ne postoji zajednički jezik.



Рекох ти већ да нећемо о лингвистици јер се овај пост не бави лингвистичким питањима око тог језика него културно-политичким питањима.

Не би било лоше када би и творци и потписници Декларације јасно раздвојили та два, а не да у својим јавним наступима збуњују и замајавају народе који користе тај језик/те језике.

Рекох већ Касиопеји: то је продавање муда за бубреге. Или, ако хоћеш продавање магле.

Не знам само у чијем је то интересу.

У интересу Срба и српског језика свакако није.

Само иде на штету и Србима и српском језику. И краткорочно и дугорочно гледано.


Дакле, не бих се ја овде бавио мешањем лингвистичких и културно-политичких становишта јер то ионако раде творци и потписници те Декларације.

Неки од њих то раде јер су за то плаћени, а они остали... Па нека сами себи одговоре зашто то раде.



aureus aureus 18:52 13.06.2017

Re: ...

Ајде да видимо шта заправо стоји у Декларацији.
Ово је текст Декларације, који сам управо пронашао. Није уопште дугачак. Видио сам да су Декларацију, поред поменутих Арсенијевића и Басаре, потписали Бора Ћосић и Филип Давид, Ранко Бугарски и Иван Клајн.

Suočeni s negativnim društvenim, kulturnim i ekonomskim posljedicama političkih manipulacija jezikom i aktualnih jezičnih politika u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji, mi, doljepotpisani, donosimo

DEKLARACIJU O ZAJEDNIČKOM JEZIKU

Na pitanje da li se u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji upotrebljava zajednički jezik – odgovor je potvrdan.
Riječ je o zajedničkom standardnom jeziku policentričnog tipa – odnosno o jeziku kojim govori više naroda u više država s prepoznatljivim varijantama – kakvi su njemački, engleski, arapski, francuski, španjolski, portugalski i mnogi drugi. Tu činjenicu potvrđuju štokavica kao zajednička dijalekatska osnovica standardnog jezika, omjer istoga spram različitoga u jeziku i posljedična međusobna razumljivost.

Korištenje četiri naziva za standardne varijante – bosanski, crnogorski, hrvatski i srpski – ne znači da su to i četiri različita jezika.

Inzistiranje na malom broju postojećih razlika te nasilnom razdvajanju četiri standardne varijante dovodi do niza negativnih društvenih, kulturnih i političkih pojava, poput korištenja jezika kao argumenta za segregaciju djece u nekim višenacionalnim sredinama, nepotrebnih ”prevođenja” u administrativnoj upotrebi ili medijima, izmišljanja razlika gdje one ne postoje, birokratskih prisila, kao i cenzure (te nužno auto-cenzure), u kojima se jezično izražavanje nameće kao kriterij etno-nacionalne pripadnosti i sredstvo dokazivanja političke lojalnosti.

Mi, potpisnici ove Deklaracije, smatramo da
činjenica postojanja zajedničkog policentričnog jezika ne dovodi u pitanje individualno pravo na iskazivanje pripadnosti različitim narodima, regijama ili državama;
svaka država, nacija, etno-nacionalna ili regionalna zajednica može slobodno i samostalno kodificirati svoju varijantu zajedničkog jezika;
sve četiri trenutno postojeće standardne varijante ravnopravne su i ne može se jedna od njih smatrati jezikom, a druge varijantama tog jezika;
policentrična standardizacija je demokratski oblik standardizacije najbliži stvarnoj upotrebi jezika;
činjenica da se radi o zajedničkom policentričnom standardnom jeziku ostavlja mogućnost svakom korisniku da ga imenuje kako želi;
između standardnih varijanti policentričnog jezika postoje razlike u jezičnim i kulturnim tradicijama i praksama, upotrebi pisma, rječničkom blagu kao i na ostalim jezičnim razinama, što mogu pokazati i različite standardne varijante zajedničkog jezika na kojima će ova Deklaracija biti objavljena i korištena;
standardne, dijalekatske i individualne razlike ne opravdavaju nasilno institucionalno razdvajanje, već naprotiv, doprinose ogromnom bogatstvu zajedničkog jezika.

Stoga, mi, potpisnici ove Deklaracije, pozivamo na
ukidanje svih oblika jezične segregacije i jezične diskriminacije u obrazovnim i javnim ustanovama;
zaustavljanje represivnih, nepotrebnih i po govornike štetnih praksi razdvajanja jezika;
prestanak rigidnog definiranja standardnih varijanti;
izbjegavanje nepotrebnih, besmislenih i skupih ”prevođenja” u sudskoj i administrativnoj praksi kao i sredstvima javnog informiranja;
slobodu individualnog izbora i uvažavanje jezičnih raznovrsnosti;
jezičnu slobodu u književnosti, umjetnosti i medijima;
slobodu dijalekatske i regionalne upotrebe;
i, konačno, slobodu ”miješanja”, uzajamnu otvorenost te prožimanje različitih oblika i izričaja zajedničkog jezika na sveopću korist svih njegovih govornika.
..............................................


Ово је декларација која за академика Пипера представља "намјерно недоречену провокацију".

ЕДИТ: Таса ме је претекао, мислио сам постирати дебату Ломпара и Мандића.
Препоручујем да се послуша. Игор по обичају бриљира стилски. У поређењу с њим, Ломпар уопште не личи на интелектуалца, више на неког образованог гњавежа.
emsiemsi emsiemsi 20:09 13.06.2017

Re: ...

tasadebeli
aureus

Na ovom blogu je par puta pomenuta ovogodišnja deklaracija o zajedničkom jeziku. Koliko znam, potpisnici te deklaracije nikome ne spore pravo da jezik kojim govori naziva kako hoće.
Štaviše, Snježana Kordić, lingvistkinja, potpisnica deklaracije kaže da se deklaracija ne bavi pitanjem imena jezika te čak i ne predlaže ime za zajednički jezik. Čitava svrha deklaracije, ako sam dobro razumio, jeste da prestane laganje u javnom prostoru da ne postoji zajednički jezik.



Рекох ти већ да нећемо о лингвистици јер се овај пост не бави лингвистичким питањима око тог језика него културно-политичким питањима.

Не би било лоше када би и творци и потписници Декларације јасно раздвојили та два, а не да у својим јавним наступима збуњују и замајавају народе који користе тај језик/те језике.

Рекох већ Касиопеји: то је продавање муда за бубреге. Или, ако хоћеш продавање магле.

Не знам само у чијем је то интересу.

У интересу Срба и српског језика свакако није.

Само иде на штету и Србима и српском језику. И краткорочно и дугорочно гледано.


Дакле, не бих се ја овде бавио мешањем лингвистичких и културно-политичких становишта јер то ионако раде творци и потписници те Декларације.

Неки од њих то раде јер су за то плаћени, а они остали... Па нека сами себи одговоре зашто то раде.




ТасоДебели,
ми ћемо да говоримо српски, па како нам буде.
Ако је суђено да пропаднемо, нека тако и буде.
hoochie coochie man hoochie coochie man 21:41 13.06.2017

Re: ...

straha od "nestajanja",

Ko zna odakle dolazi taj strah


Ovo je zamena teza.
Nema straha, pa je zato deplasirano nagađati odakle dolazi.
Pitanje koje traži odgovor je, zašto, čemu to, zbog čega bi Srbi svoj jezik zvali nekim drugim imenom, a posebno tim kretenskim "zajednički jezik", ili debilnim "srpskohrvatskim"
Dva naroda, dve države, svaka govori svojim jezikom, što od toga uopšte praviti problem?
Šta time dobijaju Srbi, Srbija, bilo ko?


golubica.bg golubica.bg 22:49 13.06.2017

Re: ...

aureus

Na pitanje da li se u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji upotrebljava zajednički jezik – odgovor je potvrdan.


Slažem se.

Riječ je o zajedničkom standardnom jeziku policentričnog tipa


Ovde je terminologija malo neprecizna: reč je o zajedničkom policentričnom jeziku koji ima više standardnih varijeteta.

Korištenje četiri naziva za standardne varijante – bosanski, crnogorski, hrvatski i srpski – ne znači da su to i četiri različita jezika.


Živa istina.

Inzistiranje na malom broju postojećih razlika te nasilnom razdvajanju četiri standardne varijante dovodi do niza negativnih društvenih, kulturnih i političkih pojava, poput korištenja jezika kao argumenta za segregaciju djece u nekim višenacionalnim sredinama, nepotrebnih ”prevođenja” u administrativnoj upotrebi ili medijima, izmišljanja razlika gdje one ne postoje, birokratskih prisila, kao i cenzure (te nužno auto-cenzure), u kojima se jezično izražavanje nameće kao kriterij etno-nacionalne pripadnosti i sredstvo dokazivanja političke lojalnosti.


Oovome sam davnih dana pisala i predložila da se u najmanju ruku potpiše neka vrsta deklaracije o međusobnoj razumljivosti, što bi eliminisalo razvlačenje sudskih procesa jer nema tumača za bosanski ili crnogorski, ili "nerazumevanje" dopisa u bosanskoj administraciji ako je napisan na ćirilici, a onaj ko ga prima se ne izjašnjava kao Srbin.


svaka država, nacija, etno-nacionalna ili regionalna zajednica može slobodno i samostalno kodificirati svoju varijantu zajedničkog jezika;


Lepo, i treba.

sve četiri trenutno postojeće standardne varijante ravnopravne su i ne može se jedna od njih smatrati jezikom, a druge varijantama tog jezika;


Ovo je vrlo često bio argument na srpskoj strani, svodi se otprilike na "Bošnjaci su poturčeni, a Hrvati pounijaćeni Srbi" i nema nikakvog lingvističkog smisla.

činjenica da se radi o zajedničkom policentričnom standardnom jeziku ostavlja mogućnost svakom korisniku da ga imenuje kako želi;


Eto, ovde ga zovemo srpski, ali preko Drine vec biva čupavo: valjda je srpski ako se krstiš sa tri spojena prsta, hrvatski ako se krstiš malo drugačije, a bosanski ako se klanjaš. Ne znam, ali stojim iza toga da svako ima pravo da ga krsti kako želi.

Stoga, mi, potpisnici ove Deklaracije, pozivamo na
ukidanje svih oblika jezične segregacije i jezične diskriminacije u obrazovnim i javnim ustanovama;
zaustavljanje represivnih, nepotrebnih i po govornike štetnih praksi razdvajanja jezika;
prestanak rigidnog definiranja standardnih varijanti;
izbjegavanje nepotrebnih, besmislenih i skupih ”prevođenja” u sudskoj i administrativnoj praksi kao i sredstvima javnog informiranja;
slobodu individualnog izbora i uvažavanje jezičnih raznovrsnosti;
jezičnu slobodu u književnosti, umjetnosti i medijima;
slobodu dijalekatske i regionalne upotrebe;
i, konačno, slobodu ”miješanja”, uzajamnu otvorenost te prožimanje različitih oblika i izričaja zajedničkog jezika na sveopću korist svih njegovih govornika.


Sa ovim pa tek ne vidim nikakav problem, sve su ili poželjne prakse ili potencijalna rešenja problema. Provokacija može biti samo onima kojima trenutna situacija iz bilo kog razloga odgovara.

Tako da eto, sad kad več imamo tekst crno na belo, pozivam uvažene komentatore koji se ne slažu sa mojim mišljenjem da što jasnije napišu koji aspekti Deklaracije su po njihovom mišljenju problematični.


emsiemsi emsiemsi 23:25 13.06.2017

Re: ...

hoochie coochie man
straha od "nestajanja",

Ko zna odakle dolazi taj strah


Ovo je zamena teza.
Nema straha, pa je zato deplasirano nagađati odakle dolazi.
Pitanje koje traži odgovor je, zašto, čemu to, zbog čega bi Srbi svoj jezik zvali nekim drugim imenom, a posebno tim kretenskim "zajednički jezik", ili debilnim "srpskohrvatskim"
Dva naroda, dve države, svaka govori svojim jezikom, što od toga uopšte praviti problem?
Šta time dobijaju Srbi, Srbija, bilo ko?



Тако је !
Срби не добијају ништа.
За друге ме баш брига - нека говоре како год хоће. Ако хоће, могу и српски.
aureus aureus 23:40 13.06.2017

Re: ...

golubica.bg
Deklaracija
Riječ je o zajedničkom standardnom jeziku policentričnog tipa

Ovde je terminologija malo neprecizna: reč je o zajedničkom policentričnom jeziku koji ima više standardnih varijeteta.

Po mom sudu, ti si to bolje sročila.
golubica.bg
Oovome sam davnih dana pisala i predložila da se u najmanju ruku potpiše neka vrsta deklaracije o međusobnoj razumljivosti, što bi eliminisalo razvlačenje sudskih procesa jer nema tumača za bosanski ili crnogorski, ili "nerazumevanje" dopisa u bosanskoj administraciji ako je napisan na ćirilici, a onaj ko ga prima se ne izjašnjava kao Srbin.

Bravo još jednom.
Plus sasvim nepotrebno ekaviziranje ijekavskog govora i obrnuto. Umjesto da se isprinta dobijena izjava, neko u medijima sjedi i prepravlja "lepo rečeno" u "lijepo rečeno".
golubica.bg
Deklaracija
sve četiri trenutno postojeće standardne varijante ravnopravne su i ne može se jedna od njih smatrati jezikom, a druge varijantama tog jezika;

Ovo je vrlo često bio argument na srpskoj strani, svodi se otprilike na "Bošnjaci su poturčeni, a Hrvati pounijaćeni Srbi" i nema nikakvog lingvističkog smisla.

Ponekad se zaboravlja da je jezik sredstvo komunikacije koje može biti vezano i za određeno područje, a ne samo za konkretan narod.
golubica.bg
Deklaracija
činjenica da se radi o zajedničkom policentričnom standardnom jeziku ostavlja mogućnost svakom korisniku da ga imenuje kako želi;

Eto, ovde ga zovemo srpski, ali preko Drine vec biva čupavo: valjda je srpski ako se krstiš sa tri spojena prsta, hrvatski ako se krstiš malo drugačije, a bosanski ako se klanjaš. Ne znam, ali stojim iza toga da svako ima pravo da ga krsti kako želi.

Po posljednjim rezultatima popisa u BiH podudaranje na relaciji narod-jezik je izuzetno, pogotovo među Srbima.
Ovo su podaci za Republiku Srpsku:

Срба је 970.857, Бошњака 148.477, а Хрвата 26.509.
Српским језиком говори 982.480 грађана Републике Српске, босанским 150.221, а хрватским језиком 17.315 грађана.


Ovdje su se Hrvati pokazali nacionalno neosviješćeni.
tasadebeli tasadebeli 08:04 14.06.2017

Re: ...

aureus

Ово је декларација која за академика Пипера представља "намјерно недоречену провокацију".



Као што видиш, Пипер је у праву.

Декларација је намерно тако срочена да оставља простор за даље расправе оваквог типа јер се у њој нису, сасвим намерно и свесно у циљу даљег манипулисања јавности за своје потребе, јасно раздвојили лингвистички од културно-политичких фактора, а нарочито од културно-политичких имликација, не само за Србе него и за остале, културно-политичке факторе које исто тако тако намерно недоречена Декларација носи у себи поред оних лингвистичких чињеница.

Било би лепо да су аутори те Декларације раздвојили лингвистичке од културно-политичких фактора око давања назива језику.

А културно-политичке импликације "заједничког језика" могу бити многобројне. Кроз неке од њих смо већ пролазили, па пошто смо се опекли, треба ту бити опрезан јер је очигледна намера да српски језик и српску културу опет провлаче кроз некаквог "топлог зеца"..

Много тога, узимајући у обзир историју тог "заједничког језика" они Други присвајају као део своје културе, али при томе им не пада на памет да кажу да то припада и култури српског народа или чак искључиво култури српског народа иако је то више него очигледно.

Па онда у међународним институцијама које се баве културом пажљиво избегавају помињање Срба као да Срби и не постоје.

Већ смо то виђали са хрватским покушајем присвајање ћирилице при чеми Србе не треба ни спомињати као да их и нема и да их никада није нио било на овим просторима. Па црногорски покушај присвајања Мирослављевог јеванђеља јер је оно, боже мој, настало на територији ДАНАШЊЕ Црне Горе. И то тако раде као да Срби и не постоје нити су постојали на тој територији ДАНАШЊЕ Црне Горе.

Синоћ сам баш гледао документарну емисију на некој црногорској телевизији о Ријеци Црнојевића, Жабљаку и Жабљачком језеру, манастиру Црнојевића на Цетињу,...

Мислиш да су једном једином речју поменули именицу Срби и придев српски?

Ма какви... Шта их брига што су се Црногорци 16. века сматрали делом српског народа...

Треба то онако политикантски, коминтерновски забашурити и по могућству потпуно избрисати било коју историјску чињеницу која указује на вишевековно постојање Срба и српске културе на овом делу Балкана.

И замисли, молим те, још на крају емисије траже помоћ од Турске (јер са њом, боже мој, деле заједничку историју, али са Србима не) за обнову тог подручја.

Пази, поменули су чак и везе са Албанцима (неоспорне) помињући како је један потомак Црнојевића узео име Скендербег по свом славном ујаку и како је био постављен за управитеља турског санџаката Црне Горе.

Али зато о Србима ни мукајет.

Е, видиш, ова Декларација о заједничком језику носи у себи могућност управо за такве политикантске манипулације.

Уосталом, и она сама је манипулација јер намерно и свесно подмеће лингвистичке факторе тамо где су културно-политичка питања на дневном реду. Типично политикантски и коминтерновски јер та Декларација само наставља некада установљену политику Комунистичке партије Југославије вођену по упутствима из брошура НКВД и Коминтерне по којима је срспки народ и његову културу на Балкану требало раздробити на што мање политичке чиниоце (народе и вере, па онда и авнојевске границе) и, по могућству идеологију интегративног српства свести на идеологију искључиво србијанства омеђеног границама београдског пашалука. (Као да су се договарали са оним Калајем из Аустроугарске, зар не?)

А то једноставно није истина. Ни историјска истина ни реална слика садашњег стања.


ЕДИТ: Таса ме је претекао, мислио сам постирати дебату Ломпара и Мандића.
Препоручујем да се послуша. Игор по обичају бриљира стилски. У поређењу с њим, Ломпар уопште не личи на интелектуалца, више на неког образованог гњавежа.



Видиш, утисци из те полемике нам се разликују. Мени Мандић ту више делује као нека хистерична домаћица, а Ломпар сасвим супротно... Као човек који сасвим смирено, са широким предзнањем о ономе о чему говори, износи непобитне истине.
tasadebeli tasadebeli 08:37 14.06.2017

Re: ...

golubica.bg

Tako da eto, sad kad več imamo tekst crno na belo, pozivam uvažene komentatore koji se ne slažu sa mojim mišljenjem da što jasnije napišu koji aspekti Deklaracije su po njihovom mišljenju problematični.



Ја се слажем са твојим мишљењем. Када је у питању лингвистика.

Али ти и ја смо лингвисти. И када гледамо питање тог језика којим смо некада говорили и којим сада говоримо, лингвистички гледано, ту ништа није спорно.

И то сам и нагласио више пута у коментарима.


Али исто тако сам и нагласио да се овде не ради о лингвистичким питањима (читав твој коментар се бави искључиво тиме), него културно-политичким питањима које та Декларација о "заједничком језику", у ко зна којем покушају подметања кукавичјег јајета Србима, доноси српском језику и српској култури.

Ено ти, прочитај шта сам Ауреусу написао о Ријевци Црнојевића. Знаш ли колико је тога било до сада и колико ће тек бити ако Срби опет, по ко зна који пут, као овце потрче на лилихип који зовемо "заједништво" са онима којима није до истинског заједништва већ до доминације на овим просторима (конкретно, Хрвати којима су и муслимани у Босни били инструмент за то као што су то сада Црногорци. Албанци су већ постали инструмент неког много јачег од Хрвата који се по питању српско-албанских односа само придодају на читаву ситуацију.).


Шта треба? Да допустимо да Србија не буде само


економска колонија једне Хрватске (ЛИНК)


као што је то постала после 5. октобра 2000. него и политичка и медијска, па ето са том Декларацвијом и културна (и језичка јер је језик срж једне културе) колонија једне Хрватске?


Као у доба СФРЈ?

Е, па неће да може...


Зато ћу ти пононовити још једном оно што сам рекао неколико пута у коментарима.

У расправу о лингвистичким чиниоцима везаним за питање тог фамнозног "заједничког језика" нећу уопште да улазим. Ту је све јасно.

Али зато културно-политичке последице такве Декларације су понављање грешке коју Срби себи никако не би смели да дозволе тако што ће се опет одушевити што нас "браћа" ето ипак воле.

(А тако је отприлике реаговала већина Срба потписника те Декларације. Не рачунам ту оне политиканте манипуланте у српској култури који су нам одавно познати.)


Како то изгледа данас са свим тим медијским манипулацијама у присвајању искључиво за себе (по коминтерновским принципима и авнојевским границама) културе која ипак припада и Србима, можемо да видимо и по последњем документарном серијалу на Хисторију:







Мислиш да се ту негде помиње улога Срба католика у историји Републике дугој 14 векова, све до окупације у 26 слика у Другом светском рату? (Па чак и после тога Срби у дубровнику су имали значајну улогу у животу града... То знам из прве руке.)

Али не... Све је то сада искључиво и само "повијест Хрвата" и никога другог.

Не би поменули назив Срби и придев српски, нема шансе.

Што би рекао Муса Кесеџија на суђењу Марку Краљевићу у Хагу (Надреална телевизија) одговарајући на питање на чему је заснован конфликт између њега и Марка:

"На ВЈЕРИ! Ми смо различите НАЦИОНАЛНОСТИ!"






Е, исте те импликације у себи носи и ова Декларација о заједничком језику.

Извини, без обзира на све лингвистичке и научне аргументе, ја због сопственог здравог разума нити могу нити хоћу да опет пристајем на такве небулозе зарад некаквог "заједништва" које је, изгледа ми, једино Србима још искрено на срцу.
tasadebeli tasadebeli 08:48 14.06.2017

Re: ...

emsiemsi

ТасоДебели,
ми ћемо да говоримо српски, па како нам буде.
Ако је суђено да пропаднемо, нека тако и буде.



Тако је !
Срби не добијају ништа.
За друге ме баш брига - нека говоре како год хоће. Ако хоће, могу и српски.






Нико не уме то тако лепо да сажме као што ти умеш.
aureus aureus 09:24 14.06.2017

Re: ...

1. Каква је то примједба да Декларација оставља простор за овакве расправе?
Декларација је текст о нечему на страници-двије и као и свака декларација, оставља простор за најразличитије расправе.
Ти имаш примједбу да аутори Декларације нису јасно раздвојили лингвистичке факторе од културно-политичких фактора? Па аутори Декларације у преамбули кажу да они и доносе декларацију јер сматрају да су политичари претјерали са манипулацијама, а што се по суду аутора негативно одражава на културу и на економију чак, те као примјер наводе сегрегацију по школама, бесмислено превођење у администрацији и медијима...

2. Ево, мени је нешто пало на памет.
Сјећам се да је Милорад Додик у јануару дао интервју за "Курир". У том интервјуу је рекао да би волио да се Република Српска и Србија уједине. "Курир" је уредно све његове реченице екавизирао. О чему се ради? Милорад Додик би се уједињавао са Србијом, а србијански медиј њему не допушта да буде ијекавска верзија Србина?? Да ли то "Курир" штити своје читаоце од српске ијекавице или претпоставља да је они не би ни разумјели без превода?
Је ли то та заједничка српска културна политика која треба да се води у циљу одржања српског идентитета свих Срба на свијету?

3. Не стављајмо Декларацији превише терета на њена плећа. Фалсификовање историје одвијало се и без ње, па нити је можемо оптужити да служи као подлога за фалсификовање историје, нити од ње можемо тражити да то фалсификовање спријечи.
Надам се да нико овдје не мисли да су Срби за разлику од других неспособни за фалсификовање историје. Мислило се и да су неспособни за злочине, па се, на жалост, испоставило да је то било наивно увјерење.

4. За оне који не знају, Игор Мандић, осим што је писац, књижевни критичар и полемичар, човјек је - Хрват, да додам - који је ИЗУЗЕТНО наклоњен Србима. Често Хрватима отворено пребацује однос према Србима, а посебно Србима у Хрватској; међутим, кад је видио какав тип интелектуалца сједи наспрам њега, морао је Ломпару да каже: "Па, ви сте, човјече, параноик!"
tasadebeli tasadebeli 09:44 14.06.2017

Re: ...

aureus

Сјећам се да је Милорад Додик у јануару дао интервју за "Курир".



Их. "Курир"!

То нису српске новине!

То су новине Раје Родића, човека који свакако не мисли никада добро никоме другоме осим самом себи.

Зато и не могу да буду огледало српске културе.


А узгред, било је и неких времена "заједништва" осамдесетих у СФРЈ када сам ја у много угледнијим загребачким новинама и часописима од једног таблоида данас на српској медијској сцени читао ијекавизираног интервјуисаног Бајагу или Ђорђа Балашевића.

Па се нико никада није бунио против тога...


То нека иде на част Хрватима. Не треба уопште око тога да се узрујавамо.


Пусти Курир... Боље послушај шта у оном клипу који сам ти окачио говори један Милорад Дешић из Одбора за стандардизацију српског језика о српској екавици и ијекавици и нека ти то буде главни параметар за то питање, а не један "Курир" који свакако није српска новина и не припада српској култури иако су га пилићари и башибозук међу Србима наметнули српском медијском простору, па га трпимо као и осталу његову жуту сабраћу...
aureus aureus 11:42 14.06.2017

Re: ...

tasadebeli
aureus
Сјећам се да је Милорад Додик у јануару дао интервју за "Курир".

Их. "Курир"!
То нису српске новине!
То су новине Раје Родића, човека који свакако не мисли никада добро никоме другоме осим самом себи.
Зато и не могу да буду огледало српске културе.

То превођење ради Политика, Вечерње новости, Информер, поменути Курир, и вјероватно сви медији у Србији осим покојних Е-новина и још увијек живог Пешчаника.

И тако, по обичају, медији који су на удару због мањка патриотизма - по обичају у свему испадну ако не најпатриотскији онда бар најнормалнији. (Е-новине су престале да буду нормалне откад су повјеровале да се Вучић промијенио, но то је мање битно.)

А узгред, било је и неких времена "заједништва" осамдесетих у СФРЈ када сам ја у много угледнијим загребачким новинама и часописима од једног таблоида данас на српској медијској сцени читао ијекавизираног интервјуисаног Бајагу или Ђорђа Балашевића.

Није уопште истовјетно, јер ту Хрвати ијекавичари "преводе" Србе екавичаре, а овдје Срби "преводе" Србе, и то данас. Осим тога, ти си већ рекао да те не занима шта Хрвати раде.
tasadebeli tasadebeli 18:04 14.06.2017

Re: ...

aureus

Осим тога, ти си већ рекао да те не занима шта Хрвати раде.



Да, ту си у праву. Ако ме је некада и занимало, тих осамдесетих, не занима ме више данас.


Понављам, пусти медије. Они су се показали и доказали већ у Србији ко су и шта су.

Слушај Дешића. То је меродавно.
tasadebeli tasadebeli 08:46 14.06.2017

Да подвучем још једном!

За оне који то можда не виде или неће да виде (попут, рецимо, аутора и потписника ове Декларације о "заједничком језику".)


ОВО НИЈЕ ПОСТ СА КАТЕГОРИЈОМ ЛИНГВИСТИКА!


И то сасвим намерно нисам ставио ту категорију.


Друге ствари су овде у питању...
rade.radumilo rade.radumilo 11:01 14.06.2017

Re: Да подвучем још једном!

ОВО НИЈЕ ПОСТ СА КАТЕГОРИЈОМ ЛИНГВИСТИКА!


A šta je, kog đavola?
tasadebeli tasadebeli 03:44 15.06.2017

Re: Да подвучем још једном!

rade.radumilo
ОВО НИЈЕ ПОСТ СА КАТЕГОРИЈОМ ЛИНГВИСТИКА!


A šta je, kog đavola?




Ау, брате Радумило!

Па пише ти лепо! И то више пута!

Тако ти и треба када ти говориш и читаш српскохрватски језик, а не српски језик који сви на свету знају и разумеју.
golubica.bg golubica.bg 11:56 15.06.2017

Re: Да подвучем још једном!

tasadebeli

ОВО НИЈЕ ПОСТ СА КАТЕГОРИЈОМ ЛИНГВИСТИКА!


И то сасвим намерно нисам ставио ту категорију.


Друге ствари су овде у питању...


Ali taso, problem je što su te druge stvari neodvojive od jezika i (socio)lingvistike, pa koliko god ti to želeo, diskusiju je nemoguće voditi bez toga.
tasadebeli tasadebeli 15:22 15.06.2017

Re: Да подвучем још једном!

golubica.bg
tasadebeli

ОВО НИЈЕ ПОСТ СА КАТЕГОРИЈОМ ЛИНГВИСТИКА!


И то сасвим намерно нисам ставио ту категорију.


Друге ствари су овде у питању...


Ali taso, problem je što su te druge stvari neodvojive od jezika i (socio)lingvistike, pa koliko god ti to želeo, diskusiju je nemoguće voditi bez toga.



Дискусију око назива за језик?

Па зашто онда нису српскохрватски/хрватскосрпски још далеке 1945. назвали по свим оним говорима који су улазили у корпус тог што смо административно назвали српскохрватски/хрватскосрпски ?

Очигледно је да је овде у питању искључиво ствар политичког договора када је назив језика у питању.

А какве ће последице то оставити на културу (културе) којима је тај језик (језици) у сржи?

Па ето, видимо данас како то изгледа после давања административног назива српскохрватски/хрватскосрпски пре 70 година и његовог коришћења (мислим на тај административни назив) током потоњих 45 година.

Последица је да Срби још увек не могу међусобно да се договоре да ли говоре српски језик (што никако није административни назив) или српскохрватски/хрватскосрпски + најновији босански и црногорски језик.

А од распада СФРЈ и језичког разлаза са осталима протекло је већ 25 година... Четврт века.

Кад ћемо кренути даље, померити се из тих расправа које смо водили са онима са којима мислимо да делимо језик још пре 50 година и почети да енергију трошимо за паметније и корисније језичке послове за српску културу? (Види Пешиканову књигу.)

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana