Нисам сигуран да је то могуће, али било би добро када би сви Срби на овом свету, без обзира да ли живе у Србији или негде ван Србије, свој матерњи језик називали искључиво и само српски језик.
И никако другачије.
Пунктум.
(Што би рекла жена Симе Милутиновића Сарајлије коју су сви због тога звали Пунктаторка.)
Istakao je značaj strategije kao obavezujućeg dokumenta "koji sadrži temeljna opredeljenja države za definisanje opšteg nacionalnog i državnog interesa, i granica kulturnog prostora". Dodao je da to uključuje jasne principe za očuvanje srpske kulture i otvorenost za međunarodnu saradnju visokokvalitetnih sadržaja - i tradicionalnih i savremenih. Kako je rekao, postojeći Zakon o kulturi ostavlja prostor za "izvesne korekcije" i za veći "izlazak u susret realnoj situaciji" u toj oblasti. Taj zakon, napomenuo je, iako je nedavno usvojen, "bolje je korigovati, nego dozvoliti da njegove manjkavosti postanu novi princip".
(Блиц, 25. новембар 2016. ЛИНК)
"Deklaracija o zajedničkom jeziku predstavlja namerno nedorečenu provokaciju - u njoj se o nazivu jezika ne govori, a one koji se s njom neće složiti neki njeni potpisnici unapred nazivaju šovinistima, izjavio je sekretar Odeljenja jezika i književnosti Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Predrag Piper.
On je istakao da ne mogu Bošnjaci, Crnogorci ili Hrvati uređivati srpski jezik i njegovu terminologiju i ukazao da to ne bi trebalo da im dopuštaju ni državni organi Srbije nadležni za jezičku politiku."
Србија
Ја сам био у Србији,
Србија је на робији!
Срби седе у кафани
Што пијани, што поклани,
Срби леже покрај друма,
Из глава им ниче шума,
А из сваке српске главе
Теку мутне три Мораве.
Српског вођу Карађорђа
Убио је други вођа,
Место где је било клање
Срби зову Радовање.
Убијеном и убици
Дигнути су споменици,
Сад се сваки Србин бије
Са две своје историје.
Србин само из ината
Секирчетом млатне брата,
Док на гробље брат се сели
Србин се сав сневесели,
Празно му у родној кући,
Не може се ни с ким тући!
Жао му је брата, свега,
А досада изједе га.
Мучни Србин досети се,
Узме штрањку - обеси се!
Све су српске оранице
Саме као удовице.
Нит се оре, нит се жање,
Србије је стално мање!
Лети јато црних птица
Преко српских ораница.
И гробови небом лете,
Пошли Срби да се свете!
Из детињства видим слику:
Лисица на дрвљанику.
Прелаз, забран и брвине,
Србија од храстовине.
Дувар пуко са свих страна,
А унутра сама Нана.
Нано моја ти нас спаси,
Не дај ватри да се гаси.
Под земљом сам ти видео лице
Србијо, земљо небеснице,
Под земљом теку твоје Бистрице,
Под земљом звоне Грачанице.
Под земљом мач твој и штит се сија,
Под земљом - цела земља Србија.
(мај 2017.)