Istorija| Nauka| Obrazovanje| Politika| Sex

Време спорта и разоноде

tasadebeli RSS / 26.06.2017. u 23:10

Ма није уопште проблем сексуална оријентација.

Није проблем ни дедина националност.

Проблем је када су преци били стубови носачи једног времена за које данас мислимо да је остало далеко иза нас..

Ако је остало иза нас... Нисам баш сигуран у то...

 

 

 

 

 

 

(44:40 - 50:50 ЛИНК) 

 

"Filozofski fakultet u mutnim pravnim vodama

Propustom uprave fakulteta naši izbori u zvanja nisu okončani u roku, a vršilac dužnosti dekana Danijel Sinani nagoveštava naš premeštaj u nenastavno osoblje, tvrde predavači Miloš Ković i Žarko Petković


Predavačima s Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof. dr Žarku Petkoviću, doc. dr Milošu Koviću i doc. dr Veri Vasiljević istekli su ugovori o radu zbog propusta uprave fakulteta da proces njihovog izbora u zvanje okonča u za to propisima predviđenom roku.

Tako za naš list tvrde Ković i Petković, koji dodaju da se uprava fakulteta oglušila, i još uvek se oglušava, o uobičajenu praksu potpisivanja aneksa ugovora o radu, kojim se zaposlenima produžava postojeći status do okončanja procesa izbora u zvanje, posebno kada do odlaganja nije došlo zbog propusta zaposlenih.

Na to je prof. dr Danijelu Sinaniju, aktuelnom vršiocu dužnosti dekana Filozofskog fakulteta, pažnju skrenuo i prof. dr Branko Rakić, univerzitetski ombudsman, u dopisu od 29. maja 2017.

Ovim profesorima ugovori su istekli pre više od dva meseca, ali su svi nastavili da obavljaju posao na fakultetu - drže nastavu, ispite i učestvuju u radu fakultetskih organa i redovno primaju platu. Kako nam je objašnjeno, pomenuti aneksi su im ponuđeni tek pre nekoliko dana, 31. maja. Njih troje su ih potpisali, ali to još uvek nije učinio v. d. dekana Sinani. Oni ističu da je Sinani više puta javno nagoveštavao da će ovo troje predavača premestiti u nenastavno osoblje. Kako kažu Ković i Petković, čak i nakon što su nekima od njih zvanja konačno potvrđena 1. juna, na sednici veća, Sinani je javno ponovio nameru da će ovakav premeštaj ipak uslediti.

- Sinani pokušava da nam sada, pošto je sa bivšim dekanom Vojislavom Jelićem mesecima blokirao naš izbor u zvanje, oduzme akademska zvanja i da nas udalji iz nastave. Protiv sebe ima univerzitetske propise i praksu, mišljenje ombudsmana i pravne službe našeg fakulteta, kao i ubedljivu većinu članova fakultetskog veća i saveta, koji su odbili njegov pokušaj od 29. maja, da za nas sistematizacijom otvori nova, nenastavna radna mesta u Arheološkoj zbirci - ističe za „Politiku" Miloš Ković, docent na Odeljenju za istoriju, i dodaje: - Ovo što se događa nama samo je jedan od simptoma bolesti koja je odavno zahvatila naš fakultet. Jedna interesna grupa, koju čini deo predavača na Odeljenju za istoriju i Odeljenju za etnologiju, uz još neke kolege sa ostalih odeljenja, uporno pokušava da ovlada radom fakulteta i da sa posla izbaci, ili bar ponizi, one nastavnike koje proglase za neposlušne. O njihovim motivima mogu samo da nagađam, ali oni kažnjavaju čak i naše studente.

Ković naglašava da je zahvalan akademcima koji su stali uz njega tako što su na „Fesjbuku" napravili stranicu „Podrška Milošu Koviću".

Njegov kolega Žarko Petković, vanredni profesor na Odeljenju za istoriju, dodaje da je položaj u kojem su se našli bez presedana za instituciju u kojoj rade.

- Izborna procedura prvo nije mogla da se okonča zbog blokade u koju je ovu kuću uveo Jelić, najčešće prekidanjem sednica naučno-nastavnog i izbornog veća. Poslednja uspešna, do kraja održana sednica ovih tela odigrala se još u novembru 2016. Sledeća sednica veća održana je tek 1. juna 2017, a trebalo bi da se sastajemo svakog meseca. Odluku da sa nama ne sklopi anekse Jelić nije objasnio. Uveren sam da je u pitanju lična osveta zbog našeg protivljenja progonu prof. dr Aleksandra Fotića, u kome je učestvovala prethodna uprava i manji deo članova veća fakulteta. Svoje uverenje zasnivam na činjenici da je tadašnji dekan Jelić sa drugim kolegama, kada im je istekao ugovor kao nama, potpisao anekse ugovora o radu dok sa nama nije. Sinani, koji ga je nasledio, otišao je korak dalje pa je u nekoliko navrata, jednom prilikom i pred čitavim većem, izgovorio kako je najbliži rešenju da nas postavi na vannastavna radna mesta, budući da je to, po njegovoj zasada jedinstvenoj pravnoj ekspertizi, jedini način da se reši problem - ističe Petković.

Na pitanja koja smo pismeno uputili Sinaniju i Jeliću, a koja se tiču svega navedenog, nismo do zaključenja ovog izdanja dobili odgovore.

Univerzitetski ombudsman upozorava na kršenje propisa

Podsećajući u svom dopisu da se o izboru u zvanje nastavnika i asistenta fakulteta odlučuje u upravnom postupku i da članovi kolegijalnih stručnih organa tom prilikom vrše javno ovlašćenje, koje podrazumeva i njihovu odgovornost, počev od etičke pa do moguće krivične, univerzitetski ombudsman Rakić navodi: „Ne ulazeći u to da li se vrši svesna opstrukcija ili ne, sasvim je izvesno da nepoštovanje važećih propisima predviđenih rokova, u kojima se moraju pokrenuti i okončati postupci izbora u zvanja, a ta pojava je očigledno široko rasprostranjena na Filozofskom fakultetu, predstavlja kršenje propisa i povredu prava i na pravu zasnovanih interesa zainteresovanih nastavnika i drugih eventualnih učesnika na raspisanim konkursima."

 

(Политика, 9. јун 2017. - ЛИНК) 

 

 

"ЗАКОНСКИ ФОРМАЛИЗАМ ИЛИ...

На Филозофском факултету Универзитета у Београду ових дана кључа: из разлога, наводно формалних, неколицини наставника оспорено је право да држе наставу. Хоће да их баце међу библиотекере и архиваре, да не уче студенте. Међу угроженима је и један од најугледнијих историчара средње генерације, Милош Ковић.(1) Наравно, сви знају да су формални разлози само изговор: овог „незгодног сведока" истина наше историје треба уклонити са универзитетског обзорја, да не би, као Сократ некад, „кварио омладину". А кад смо већ код форме, професор др Бранко Ракић, омбудсман Универзитета у Београду, јасно је истакао да је право на страни Милоша Ковића и његових колега.

ЗАШТО ИМ СМЕТА?

Свако ко у последњих неколико година прати нашу јавну сцену зна да је Милош Ковић историчар чији ставови дубински сведоче не само о историјским чињеницама, него и о смислу нашег постојања на брдовитом Балкану. Ковић је, одавно, трн у оку домаћим аутошовинистима - нарочито после сведочења у случају генерала Ратка Младића, због чега га је „Блиц", главна дневна новина глобалистичког Новог поретка, назвао „Младићевим историчарем".(2) Да и не говоримо да је дотични „реметник" (израз Предрага Драгића Кијука) својевремено устао у одбрану Гаврила Принципа, приређујући зборник посвећен младобосанском хероју о стогодишњици Видовдана после кога је почео Први светски рат. Гле безобразлука!(3) Колико Ковић смета аутошовинистичким плановима за „денацификацију" Србије види се из грубих полемика које извесни медијски јуришници воде са њим као сведоком истине о свом народу.(4) Такође, не треба заборавити: Милош Ковић се, за разлику од неких колега са Филозофског факултета, није одрекао себе и свога. Рецимо, Никола Самарџић, један од главних другосрбијанских идеолога данас, писао је, почетком деведесетих година прошлог века, у крагујевачким „Погледима", текстове на ивици шовинизма, да би данас устајао на сваку вертикалу у србској историји и бранио НАТО пакт као меру и проверу наше будућности.(5) То се Ковићу није десило.

КОВИЋЕВО СТАНОВИШТЕ

Чиме се Ковић руководи у раду и сведочењу? У уводу за књигу својих текстова и разговора, „Упоришта", он јасно каже шта га води:"Да ли, наиме, у времену разарања наше земље, колонизовања и уништавања њене културе и пљачке њене имовине, предавати историју на Универзитету у Београду значи имати још неке одговорности осим бављења академским дисциплинама и школовања научног подмлатка? Зар предавати хуманистичке и друштвене науке на буџетској установи не подразумева одређене дужности према пореским обвезницима? Зашто се професори Универзитета у Београду, који воде угодне, материјално обезбеђене и професионално сређене животе, тако ретко и невољно изјашњавају о великим темама нашег времена? Је ли то у традицији српског Универзитета, Велике школе, Лицеја? Јесу ли се највећи српски историчари, Стојан Новаковић и Слободан Јовановић, или најзначајнији европски историчари 19. и 20. века, Леополд фон Ранке и Фернан Бродел, затварали у своје кабинете и да ли су ћутали о искушењима кроз које су пролазиле њихове земље? Шта је истинско наслеђе великог француског историчара Марка Блока, јунака Првог светског рата, који је у Другом светском рату, као члан Покрета отпора, дао живот за своју поражену отаџбину?"(6) Дати живот за поражену отаџбину - каква лудост! Каква? Па, наравно, донкихотска! Не издати Витеза Од Манче у себи - има ли ичег вреднијег у човековом животу? Не постати као они које осуђује Лаза Костић песмом „Дон Кихоту": „Ал' кад видим паметаре,/ где с' клањају шупљој сили;/ кад јунаке видим старе/ где их скоцка наслад гњили,/ те сад оно пале, жаре,/ чем' су били борци чили;/ да желуцу није сметње/мач отпашу са бедрине; -/ такве слике нису вредне/ будалине Севадрине."

ЛЕКОВИТИ СТИД И ЕТИКА ДУЖНОСТИ

Ковић је одговоран према прецима, знајући да нас се они могу одрећи ако се ми одрекнемо њих. Ковић је одговоран према потомцима, знајући да их треба гледати у очи. То лековито осећање „покајања и самоограничења као категорија националног живота" (Солжењицин) наш историчар овако вербално обликује:"Коначно, чудно осећање стида, које траје дуже од две деценије, било је главни мотив настанка текстова који су ушли у ову књигу. Оно што се у нашем добу догодило са Србима и Србијом не служи нам на част. Наши потомци имаће сва права да нас питају зашто смо раскрчмили дедовину, где смо били и шта смо радили док нам је земља уништавана, док је срамоћена, и док је ишла из пораза у пораз. Изласком из кабинета и уласком у јавни простор, са свим неугодностима и заблудама које то доноси, желео сам само да могу да својим синовима сутра погледам у очи, да могу им кажем да сам за нашу земљу чинио најбоље што сам умео, и да сам настојао да, и према њима и према нашим славним и мученичким прецима, испуним своју дужност."(6) Етика дужности - зар смо је заборавили? Ко још гледа звездано небо над собом и следи морални закон у себи? Има их, има. Ево Ковића. Зато они којима је задњица заузела место образа, они који пузе, а тврде да лете, желе да људе попут Ковића уклоне из јавности. Јер они, неуклоњени, а у НАТО агенде неуклопиви, сведоче да није све на продају, и доказују да нису сви на продају.

СТУДЕНТИ УЗ ПРОФЕСОРА

Ту је суштина: Милош Ковић не пристаје да ћути и гледа како му разарају отаџбину. Он нема власт и политичку моћ, али има знање и образ, историософску мудрост и храброст која извире из љубави према отаџбини и дужности према сопственим синовима. Ове вредности су препознали његови студенти, и зато су потписали петицију, из које се јасно види да га разумеју и следе као оличење морала и интелектуалног поштења: „Део Управе Филозофског факултета, отворено нетрпељив, недемократичан и политички острашћен у једноумљу, које на унутрашње политичком плану спроводи окупациони режим на челу са владајућом странком и добрим делом опозиције, жели да се на што бржи и суровији начин ратосиља свих оних научника и делатника који својим радом, достојанством, животним позивом и моралном честитошћу доприносе подизању опште друштвене свести, чувању националне самосвести српског народа и буђењу истинске демократске политичке културе. Професор Милош Ковић само је један у низу многих професора (у својству доцента), асистената, научника и осталих просветних радника против којих се отворено или прикривено води стравичан медијски рат, својесврсан „рат до истребљења". Њихово искрено и аутентично слободоумље, њихова укорењеност у хуманистичком приступу људској стварности, њихово искрено залагање за демократију и њихово заступање очувања националне самосвести и националне културе у условима глобализованог, изопаченог, потрошачког система вредности наилази на хистеричан, готово патолошки острашћен отпор свих оних политички подобних, суштински недемократски оријентисаних, наметљивих, безобзирних обожавалаца Европске уније, НАТО-а и других структура корпоративног фашизма које се тако сурово заговорају на сваком кораку. Професор Милош Ковић је достојанствен борац против корпоративног фашизма који данас темељно уништава државе, разара привреде, осиромашује националну културу и национални језик, спроводи репресију над сваким ко слободно мисли и делује. Ова петиција пружа подршку таквим људима. Студенти Филозофског факултета не желе да се помире са оваквом политиком застрашивања, прикривених претњи, отворених увреда, лицемерних ставова, малигног непотизма и сужањства; студенти Филозофског факултета достојанствено бране аутономију свог факултета, своје научне заједнице и свих оних професора који, попут Милоша Ковића, бране морални интегритет појединца, право на националну самосвест и демократско право на изражавање сопствених ставова."(7) Благо професору са оваквим студентима!

ГЛАСОВИ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА

Говорећи о законској и моралној обавези да се предавач који има све референце изабере у звање које му по праву припада, прво на свом матичном факултету, а затим и на Универзитету, Слободан Владушић истиче да је позивање садашњег в.д.декана Филозофског факултета у Београду на легалност, у случају кад је према Ковићу и његовим колегама почињено невиђено безакоње, прворазреди цинизам:"То је исто као када бисте жену која је силована у следећој минути казнили зато што је гола на улици". (8) Владушић истиче да су зли људи до сада учинили своје, а да је сад ред на добрим људима да делају у одбрану не дамо Ковића, него правде и здравог разума. Мило Ломпар наглашава да је случај Милоша Ковића својеврсна показна вежба чији је циљ да се дотични изложи „јавном и академском понижавању, упркос свим универзитетским добрм обичајима, разумном понашању и елементарној административној уредности", да би се послала претећа порука младим интелектуалцима спремним да крену „путем националних и интелектуалних одговорности"(9), сасвим у складу са захтевом Империје да се преобликује свест у Срба.

УМЕСТО ЕПИЛОГА

У међувремену, Ковић је на свом факултету изабран за ванредног професора, и чека се само потврда Већа научних области друштвено - хуманистичких области Универзитета у Београду. Ипак, в.д. декана, Данијел Синани, и даље сматра да Ковића и његове колеге не треба пуштати у учионице.(10) Жарко Видовић, србски мислилац чија је историософија утицала на Ковићев поглед на свет и Србе, увек је сведочио да наша криза није политичка, него морална. А бити моралан значи бити под влашћу задате речи; и значи бити спреман на страдање да би се та реч одбранила. Због су нам људи као што је Ковић насушно потребни. И зато ова реч у одбрану њихове узорности.

 

 

(Фонд стратешке културе, 10. јун 2017. - ЛИНК

 

 

 

 

"Сaoпштење

Медијска кампања којом се омаловажава и деградира Одељење за историју и Филозофски факултет Универзитета у Београду наставак је неуспешне опструкције рада Одељења која је почела 2015. године, приликом избора управнице Одељења. Незадовољна организацијом избора која је изведена у складу с прописима, и заступајући став да је потребно изабрати проф. др Смиљу Марјановић Душанић која није имала подршку већине (за управницу је изабрана проф. др Данијела Стефановић тајним гласањем), група наставника, међу којима и доц. др Милош Ковић, проф. др Александар Фотић и проф. др Жарко Петковић, напустила је седницу и започела бојкот Већа Одељења, што се пренело и на већа Факултета. Организовани и континуирани бојкот седница Одељења за историју, о чему је била обавештена и инспекција Министарства просвете, угрожава наставни процес и интересе запослених и студената.

Опструкција већа Факултета довела је до вишемесечних кашњења у доношењу свих одлука, те су се у правном вакууму нашле и колеге са историје које су опструкцији допринеле, верујући да им се овакав правни проблем не може догодити. Међутим, догодио се. Истеком избора у наставничка звања истекли су им и уговори о раду. Тиме се отворило и питање њиховог радног статуса.

У јавности се креира погрешна слика да се ради о личном или политичком прогону појединих професора. Овим дописом желимо да јавност упознамо с прецизним подацима о статусу наставника Одељења за историју којима су истеком звања на која су бирани на одређено време истекли и уговори о раду.

1. Др Александру Фотићу (1960) је 9. децембра 2015. истекло звање ванредног професора, тиме и уговор о раду. Тадашњи декан, проф. др Милош Арсенијевић, му је, пред истицање свог мандата крајем септембра 2015, уручио правно неутемељени „анекс" уговора, тако да је др Фотић наставио да ради, са свим последицама које могу из тога проистећи.

Упоредо с тим отворен је и конкурс за радно место ванредног професора за ужу научну област Општа историја новог века, на који се, поред др Фотића (трећи реизбор), јавила још једна кандидаткиња. У реферату који је потписала изабрана комисија констатовано је да кандидаткиња има већи број референци и испуњава кумулативан услов (за избор у доцента и ванредног професора истовремено), те је и предложена за избор у звање. Др Фотић је у каријери објавио само једну научну монографију 2000. године, и то докторску дисертацију одбрањену 1999, што према сада важећим прописима Филозофског факултета није довољно за избор у звање ванредног професора. Управо су покушаји да се поништи тај конкурс и довели до двогодишњих опструкција рада већа факултета. Читав конкурсни материјал доступан је на интернет страници Филозофског факултета.

2. Др Милош Ковић (1969) је у звању доцента од 2007. године. У децембру 2016, кад је коначно најавио излазак књиге која ја најважнији услов за напредовање, покренута је процедура за његово унапређење у звање ванредног професора. Међутим, због блокаде Факултета у којој је активно учествовао, истекли су му звање доцента (трећи изборни период) и уговор о раду што је у надлежности Управе и Опште службе ФФ. На седници Изборног већа 1. јуна 2017. године усвојен је предлог одлуке за избор у звање ванредног професора.

3. Др Жарку Петковићу (1967) је на седници Већа Одељења за историју децембра 2016. образована комисија за избор у звање (реизбор). У међувремену су му због опструкције Изборног већа, у којој је активно учествовао, истекли звање ванредног професора и уговор о раду. На седници Изборног већа 1. јуна 2017. године Веће је верификовало предложену комисију и донело одлуку о расписивању конкурса, чиме је покренута процедура избора.

Без жеље да улазимо у даљу полемику, и реагујући искључиво због претходно објављених тектова у Данасу, Вечерњим новостима, Печату и Политици, остајемо у уверењу да ће се, у сарадњи Факултета, Ректората и Министарства просвете, правни проблеми решити и да ће бити превазиђена изузетно опасна ситуација, у којој се медијском кампањом, петицијама и мотивисањем студената на блокаду Факултета свесно производи додатно расуло, као простор за ванинституционално деловање и остваривање партикуларних интереса.

Наставници Одељења за историју:

Проф. др Андрија Веселиновић, ред. професор
Проф. др Милош Јагодић, ред. професор
Проф. др Радош Љушић, ред. професор
Проф. др Синиша Мишић, ред. професор
Проф. др Радивој Радић, ред. професор
Проф. др Сузана Рајић, ред. професор
Проф. др Никола Самарџић, ред. професор
Проф. др Влада Станковић, ред. професор
Проф. др Данијела Стефановић, ред. професор
Проф. др Дубравка Стојановић, ред. професор
Проф. др Радина Вучетић, ван. професор
Проф. др Јелена Мргић, ван. професор
Проф. др Марко Шуица, ван. професор
Доц. др Чедомир Антић
Доц. др Харис Дајч
Доц. др Лариса Вилимоновић
Доц. др Јелена Рафаиловић
Доц. др Алексеј Тимофејев

Наставници Одељења за историју Филозофског факултета

 

 

(Пешчаник.нет, 12.06.2017. - ЛИНК)

 

 

 

 

 "Šok za studente

Nakon nekoliko saopštenja povodom nemile situacije na Filozofskom fakultetu, čiji su autori akteri samog događaja, studenti i ostali građani okupljeni oko fejsbuk grupe ,,Podrška Milošu Koviću", koja je za samo nekoliko dana okupila 4.000 ljudi, više od 2.000 potpisnika peticije i preko 80.000 pregleda, osećaju potrebu da se javno oglase povodom svih navoda.

Grupa je nastala na krilima studenata više fakulteta Univerziteta u Beogradu (pored Filozofskog, tu su studenti Pravnog, Bogoslovskog, Filološkog, Ekonomskog i mnogih drugih) koji su najpre bili šokirani samom mogućnošću da posao izgubi doc. dr Miloš Ković, najbolji istoričar srednje generacije, čovek koji je objavio knjigu za Oxford University Press, i to među retkim iz oblasti društveno-humanističkih nauka sa ovih prostora (kod nas jedini), omiljen među studentima i poznat široj javnosti po svojoj stručnosti i angažmanu.

Kada je mulj krenuo da isplivava na površinu, peticiji su se pridružile mnoge ličnosti iz javnog i akademskog života, akademik Danilo Basta, prof. dr Milo Lompar, prof. dr Aleksandar Jerkov, Vuk Jeremić, Dragan Hamović, Jelena Mila, Nikola Vrzić i mnogi drugi iz matice i rasejanja. Studenti su naravno i dalje prednjačili, a pridružili su se mnogi sa univerziteta u Novom Sadu, Subotici, Nišu, Banjaluci i drugim našim univerzitetskim gradovima."

 

(Политика, 17. јун 2017. - ЛИНК) 

 

 

А ја све време нешто мислим...

 

Ма, да није све ово због тога што је Милош Ковић једини од свих ових испотписиваних историчара са катедре за историју на Филозофском  факултету чији  је рад у скорије време објавио један Oxford University Press (Disraeli and the Eastern Question, 2011)?

 

Па ипак прорадила она тако типична машинерија српске паланке у главама оних који се јавно грозе те толико помињане  "филозофије"?

И онда решише да Ковићу одузму место предавача, те да га ставе на место теткице на факултету чији ће једини задатак бити да брише прашину са нумизматичких збирки и предачких лобања у подрумима факултета.

 

 

а те кости... Смејаше се... Бог да прости!

 

 

 

 

 

 

_______________________________________________________________________

 

Пратећа литература:

 

1)Zašto sam branio Mladića u Hagu  (Недељник, 15. фебруар 2017. -  ЛИНК)

"Generacija Dobrice Ćosića trebalo bi da se pozabavi sopstvenom odgovornošću za ono što je činila u Drugom svetskom ratu, kada je poslužila titoističkom projektu cepanja srpskog naroda u okvirima konfederalne SFRJ, a ne da za sopstvene greške optužuje Karađorđeviće i Pašića"

 

"Pogrešna je pretpostavka da su srpske političke elite bile naterane da prihvate Jugoslaviju. Ta ideja bila je ukorenjenija u srpskoj istoriji nego što danas žele da veruju oni koji kukaju zbog propuštenog 20. veka"

 

"Slušali smo ploče, gledali filmove i čekali "Nedeljno popodne" Saše Zalepugina da bismo videli najnovije muzičke spotove. Bili smo Zapadnjaci, ali mi nismo poznavali Zapad. To je problem cele Istočne Evrope"

 

2) The renewal of the British Left   (Политика, 22. мај 2017. - ЛИНК)

 

3) БУДУЋНОСТ ПРИПАДА ОНИМА КОЈИ СЕ НЕ ПРЕДАЈУ   (Нови стандард, 31. мај 2017. - ЛИНК)

 

 



Komentari (50)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

eloy eloy 23:27 26.06.2017

?


Taso koje su ovde ključne reči ?
tasadebeli tasadebeli 23:32 26.06.2017

Re: ?

eloy

Taso koje su ovde ključne reči ?




Наћи ћеш их све у речнику под словом П.

Паланка, партија, празилук, партизани, председници, политиканти, премијерке...
nask nask 11:56 27.06.2017

Re: ?

A pčetnici?
tasadebeli tasadebeli 15:51 27.06.2017

Re: ?

nask
A pčetnici?



Само ако су почетници.

Онај рад, почетници-четници. Што су почели да славе кућну славу 1991. Пошто су претходно исцепали чланску књижицу Савеза комуниста Југославије/Србије.

Они што су одмах потрчали за кумовима, Вуком, Шешељем, Јовићем,... и осталим творевинама Удбе, некадашњим секретарима Мике Шпиљака, докторима марксизма у доктринама општенародне одбране и осталима...

Знаш већ...






Оне искусне (још од Кулина бана) ту не рачунамо.







eloy eloy 18:57 27.06.2017

Re: ?

Онај рад, почетници-четници. Што су почели да славе кућну славу 1991. Пошто су претходно исцепали чланску књижицу Савеза комуниста Југославије/Србије.

Они што су одмах потрчали за кумовима, Вуком, Шешељем, Јовићем,... и осталим творевинама Удбе, некадашњим секретарима Мике Шпиљака, докторима марксизма у доктринама општенародне одбране и осталима...


Izvini meni naivnom i radoznalom. A šta je bila alternativa u tom trenutku ?
tasadebeli tasadebeli 20:41 27.06.2017

Re: ?

eloy
Онај рад, почетници-четници. Што су почели да славе кућну славу 1991. Пошто су претходно исцепали чланску књижицу Савеза комуниста Југославије/Србије.

Они што су одмах потрчали за кумовима, Вуком, Шешељем, Јовићем,... и осталим творевинама Удбе, некадашњим секретарима Мике Шпиљака, докторима марксизма у доктринама општенародне одбране и осталима...


Izvini meni naivnom i radoznalom. A šta je bila alternativa u tom trenutku ?



Није је било.

Слушај ону емисију на Радио Сербони коју сам окачио. Ту се прича о три колосека која су још тада понуђена Србима да се опредељују између њих не схватајући да сва та три колосека воде у истом правцу и да ће се данас, ето, "развојем" политичке мисли у Србији спојити у једно чвориште и наставити да егзистирају као један једини могући колосек.

А ниједан тих колосека није ишао у корист овом народу у том тренутку распадања бивше нам домовине као што ни сада не иду у корист.

Можда је алтернатива била не опредељивати се ни за један од та три колосека понуђена на политичкој сцени:

1. Милошевић - победници са 8. седнице;
2. "национална" опција типа Шешељ, Вук етц. - служило за каналисање и контролисање пробуђене националне свести;
3. "демократска" опозиција (читај: петооктобарци), наследници оне стране са 8. седнице која је изгубила.

него их још онда оставити све да се сами ваљају у сопственом блату које су донели Србији.


Па ако тада већина и није била свесна те три опције и истог корена из којег су никле, то не значи да данас не треба тога да буде свесна та већина у Србији. Поготово што су те три опције и данас једине на политичкој сцени.

Ако тада нисмо били тога свесни, зашто не бисмо данас били свесни и тражили неку другачију опцију од те три које нам потурају већ три пуне деценије?

Неку четврту опцију?

Неку коју неће креирати структуре државне безбедности те бивше нам домовине СФРЈ које још увек функционишу иако те државе одавно (званично) нема.

А ове горе наведене три опције оставити да се сами удаве у сопственим говнима која су изасрали током последње три деценије у Србији.

Овај текст о Ковићу и прогону са Филозофског, те устајању и студената и многих других у његову одбранму, није лош почетак за размишљања у том правцу...


П.С. - Нико те не може натерати да се пошто-пото опредељујеш за некога или за нешто ако ти то нећеш. Па макар то било и једино понуђено, нико те не тера да мораш да прихватиш то понуђено.

У алтернативу спада и не опредељивати се онда уопште, зар не?
eloy eloy 23:33 26.06.2017

??

vd dekan ?

,,dr Danijel Sinani je rođen 1973. godine, osnovnu i srednju školu završio je u Beogradu. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gde je i zaposlen. Autor je više radova iz domena antropologije religije, sa posebnim akcentom na verovanja u natprirodne fenomene iz tradicionalne i urbane kulture Srbije. Stručni konsultant je za oblasti antropologije, religije i etnologije za National Geographic Srbija. Oblasti u kojima istražuje su: alternativne religije i religioznost, antropologija natprirodnog, demonologija, mit, ritual, narodna religija.,,


OPSEDNUTOST I EGZORCIZAM U SRBIJI - čovek se bavi - rešio da istera đavola sa filozofskog - šta te čudi ?

PS. Taso da li grešim u percepciji da su ti komunizam, Tito, partizani, Jugoslavija nekako baš rak rana ?
anonymous anonymous 06:57 27.06.2017

Suviše.....

bi bilo jeftino, nenaučno i netačno za sve kriviti partizane, kao što bi to važilo i za Turke.

Ako se jedna Francuska ponosi/la i Sartrom i Aronom, u Srbiji bi moralo biti mesta i za Dubravku, ali i za Kovića.

Tolerantnost na žalost još uvek ne stanuje ovde.

Podrška Koviću.



I Tasi, što je ovu odavno aktuelnu temu konačno postavio za komentare.
tasadebeli tasadebeli 08:15 27.06.2017

Re: Suviše.....

anonymous



Не partizane.

Него "partizane".

Ми можда јесмо живели социјализму. Али то не значи да у том друштву није постојало класно раслојавање, зар не?


Ма није уопште проблем сексуална оријентација.
Није проблем ни дедина националност.
Проблем је када су преци били стубови носачи једног времена за које данас мислимо да је остало далеко иза нас..
Ако је остало иза нас... Нисам баш сигуран у то...




Tolerantnost na žalost još uvek ne stanuje ovde.



(40:50 - 50:50 ЛИНК)
eloy eloy 11:35 27.06.2017

Re: Suviše.....

Не partizane.

Него "partizane"


biće da je ipak


stefan.hauzer stefan.hauzer 08:58 27.06.2017

*

Наставници Одељења за историју:
Проф. др Андрија Веселиновић, ред. професор
Проф. др Милош Јагодић, ред. професор
Проф. др Радош Љушић, ред. професор
Проф. др Синиша Мишић, ред. професор
Проф. др Радивој Радић, ред. професор
Проф. др Сузана Рајић, ред. професор
Проф. др Никола Самарџић, ред. професор
Проф. др Влада Станковић, ред. професор
Проф. др Данијела Стефановић, ред. професор
Проф. др Дубравка Стојановић, ред. професор
Проф. др Радина Вучетић, ван. професор
Проф. др Јелена Мргић, ван. професор
Проф. др Марко Шуица, ван. професор
Доц. др Чедомир Антић
Доц. др Харис Дајч
Доц. др Лариса Вилимоновић
Доц. др Јелена Рафаиловић
Доц. др Алексеј Тимофејев
Наставници Одељења за историју Филозофског факултета



Svi ovi ljudi zajedno na Peščaniku, ja ne mogu
emsiemsi emsiemsi 12:13 27.06.2017

Re: *

stefan.hauzer
Наставници Одељења за историју:
Проф. др Андрија Веселиновић, ред. професор
Проф. др Милош Јагодић, ред. професор
Проф. др Радош Љушић, ред. професор
Проф. др Синиша Мишић, ред. професор
Проф. др Радивој Радић, ред. професор
Проф. др Сузана Рајић, ред. професор
Проф. др Никола Самарџић, ред. професор
Проф. др Влада Станковић, ред. професор
Проф. др Данијела Стефановић, ред. професор
Проф. др Дубравка Стојановић, ред. професор
Проф. др Радина Вучетић, ван. професор
Проф. др Јелена Мргић, ван. професор
Проф. др Марко Шуица, ван. професор
Доц. др Чедомир Антић
Доц. др Харис Дајч
Доц. др Лариса Вилимоновић
Доц. др Јелена Рафаиловић
Доц. др Алексеј Тимофејев
Наставници Одељења за историју Филозофског факултета



Svi ovi ljudi zajedno na Peščaniku, ja ne mogu

Па да !
Мора да је нека монтажа у питању.
Нисам у стању да се квалитетно укључим у расправу, но - ја бих, на невиђено, ипак и поред свега, подржао Ковића, из простог разлога што га подржавају студенти.
Кажем ово из простог разлога што студенти због недостатка година живота нису стигли да се укиселе и покваре.
anonymous anonymous 12:48 27.06.2017

Re: *

emsiemsi
stefan.hauzer
Наставници Одељења за историју:
Проф. др Андрија Веселиновић, ред. професор
Проф. др Милош Јагодић, ред. професор
Проф. др Радош Љушић, ред. професор
Проф. др Синиша Мишић, ред. професор
Проф. др Радивој Радић, ред. професор
Проф. др Сузана Рајић, ред. професор
Проф. др Никола Самарџић, ред. професор
Проф. др Влада Станковић, ред. професор
Проф. др Данијела Стефановић, ред. професор
Проф. др Дубравка Стојановић, ред. професор
Проф. др Радина Вучетић, ван. професор
Проф. др Јелена Мргић, ван. професор
Проф. др Марко Шуица, ван. професор
Доц. др Чедомир Антић
Доц. др Харис Дајч
Доц. др Лариса Вилимоновић
Доц. др Јелена Рафаиловић
Доц. др Алексеј Тимофејев
Наставници Одељења за историју Филозофског факултета



Svi ovi ljudi zajedno na Peščaniku, ja ne mogu

Па да !
Мора да је нека монтажа у питању.
Нисам у стању да се квалитетно укључим у расправу, но - ја бих, на невиђено, ипак и поред свега, подржао Ковића, из простог разлога што га подржавају студенти.
Кажем ово из простог разлога што студенти због недостатка година живота нису стигли да се укиселе и покваре.


Izem ti argument.

stefan.hauzer stefan.hauzer 13:56 27.06.2017

Re: *

Ne znam, o Fotiću sam čuo dosta pozitivnog od jednog čoveka kojeg mnogo poštujem, a i o Milošu Koviću i njegovom metodološkom pristupu sam čitao ovaj tekst od čoveka za kojeg znam da ne deli njegova politička stanovišta. U svakom slučaju reč je o dobrim istoričarima, ako je sudeći po rečima ljudi za koje znam da ne dele olake generalizacije. S druge strane, uopšte ne želim da se stavljam u ulogu sudije o tome ko drži pravu stranu u ovom sukobu, jer me to i ne zanima, ali i dalje mi je neobično smešna činjenica da su se neki ljudi našli, jedni uz druge, (složno?) potpisani na Peščaniku i u Danasu i još nekuda.. i da se na kraju sve svodi na partizane i četnike
tasadebeli tasadebeli 15:44 27.06.2017

Re: *

stefan.hauzer
Наставници Одељења за историју:
Проф. др Андрија Веселиновић, ред. професор
Проф. др Милош Јагодић, ред. професор
Проф. др Радош Љушић, ред. професор
Проф. др Синиша Мишић, ред. професор
Проф. др Радивој Радић, ред. професор
Проф. др Сузана Рајић, ред. професор
Проф. др Никола Самарџић, ред. професор
Проф. др Влада Станковић, ред. професор
Проф. др Данијела Стефановић, ред. професор
Проф. др Дубравка Стојановић, ред. професор
Проф. др Радина Вучетић, ван. професор
Проф. др Јелена Мргић, ван. професор
Проф. др Марко Шуица, ван. професор
Доц. др Чедомир Антић
Доц. др Харис Дајч
Доц. др Лариса Вилимоновић
Доц. др Јелена Рафаиловић
Доц. др Алексеј Тимофејев
Наставници Одељења за историју Филозофског факултета



Svi ovi ljudi zajedno na Peščaniku, ja ne mogu



Пази, Чеда Антић!

И Љушић, јбт!!!



Никола Самарџић је већ посебна прича... Наполеон Четрнаести.

А није монтажа... Имате линк за текст саопштења са потписима на сајту Пешчаника.
omega68 omega68 13:34 27.06.2017

Има ли овде Срба?

Радивој Радић

Никола Самарџић


Дубравка Стојановић

Таман за добру пробаву
И ко је тај Синани?Је л му нешто у роду ОНАЈ Синани?
Терајте бре то из Београда у пичку материну.

Ма није уопште проблем сексуална оријентација.

Јете
Није проблем ни дедина националност.

Јесте.
Шта је са мојим људским правом да НЕЋУ да ми таква сподоба буде премијер?
Ко мене штити?
Једино пушка па под мач
Биће и то, не брините.Морамо мало да орежемо наше стабло, није одавно, порасле водопије и метиљи.После ће крошња да буде још већа.
Ана Б. наручује у кафани песму : ,,Ја сам момак из Тополе мене цуре воле''
Поздрав са извора, из центра србске Србије - Ивањице :)
g.radicevic g.radicevic 13:40 27.06.2017

Re: Има ли овде Срба?

Поздрав са извора, из центра србске Србије - Ивањице :)


'nači još uvek važi ono '' u Ivanjicu ćeš ti meni...''


omega68 omega68 13:44 27.06.2017

Re: Има ли овде Срба?

Пази да не буде ,,на рацку ћеш ти мени''
emsiemsi emsiemsi 13:49 27.06.2017

Re: Има ли овде Срба?

omega68
Радивој Радић

Никола Самарџић


Дубравка Стојановић

Таман за добру пробаву
И ко је тај Синани?Је л му нешто у роду ОНАЈ Синани?
Терајте бре то из Београда у пичку материну.

Ма није уопште проблем сексуална оријентација.

Јете
Није проблем ни дедина националност.

Јесте.
Шта је са мојим људским правом да НЕЋУ да ми таква сподоба буде премијер?
Ко мене штити?
Једино пушка па под мач
Биће и то, не брините.Морамо мало да орежемо наше стабло, није одавно, порасле водопије и метиљи.После ће крошња да буде још већа.
Ана Б. наручује у кафани песму : ,,Ја сам момак из Тополе мене цуре воле''
Поздрав са извора, из центра србске Србије - Ивањице :)

Аууууу !

g.radicevic g.radicevic 13:51 27.06.2017

Re: Има ли овде Срба?

Шта је са мојим људским правом да НЕЋУ да ми таква сподоба буде премијер?


osnuješ stranku, pobediš na izborima i postaviš Palmu za premijera
prosto ko pasulj
tasadebeli tasadebeli 21:03 27.06.2017

Re: Има ли овде Срба?

omega68

.Морамо мало да орежемо наше стабло,



Куд ћеш више?

Зар га нису довољно орезивали и зар се није само довољно орезивало у последњих сто година.

На крају ће онда бити најједноставниоје то стабло посећи после толиког орезивања.

После ће крошња да буде још већа.


Неће. У томе и јесте проблем.

Је л' нам крошња порасла после 1918? Или после 1945?

Богами није. Него је бивала све мања и мања.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 06:25 28.06.2017

Re: Има ли овде Срба?

на хистеричан, готово патолошки острашћен отпор свих оних политички подобних, суштински недемократски оријентисаних, наметљивих, безобзирних обожавалаца Европске уније, НАТО-а и других структура корпоративног фашизма


Uh, uh, ovo kao Mira Marković i Radio Beograd, 1. program, za vreme bombardovanja 1999. Baš se prebijaju Ameri i Rusi preko leđa Srbije. Nadam se da će Srbija naći načina da ostane neutralna u tom fajtu, ali uzev u obzir koliko smo emocionalni, iracionalni, nepromišljeni i skloni manpipulativnom autoritarijanstvu, bojim se da ćemo opet dobiti po glavi. Inače, meni ustaljenost tog termina "drugosrbijanci" malo para sluh - nema "drugosrbijanaca", već samo post-titoista, bez vere i nacije, koji rade za kintu. Možemo eventualno govoriti o proevropskim i proruskim Srbima - gde je nejasan unutrašnji sukob kod Srba kada su i Rusi - Evropljani. U svako slučaju, izveštačenog li konflikta. I ja glasam za Kovića, barem samo zato što mi se rimuje sa prezimenom. :)
tasadebeli tasadebeli 06:48 28.06.2017

Re: Има ли овде Срба?

Srđan Fuchs

Inače, meni ustaljenost tog termina "drugosrbijanci" malo para sluh - nema "drugosrbijanaca", već samo post-titoista, bez vere i nacije, koji rade za kintu.






Да, о томе је овде реч. Термин "другосрбијанци" застарео.

А прича постаје нарочито занимљива када се упустиш у класно подријетло (мислим на друштвене класе у СФРЈ) тих пост-титоиста.


Винил је закон за пластику!

Био и остао.



omega68 omega68 14:38 28.06.2017

Re: Има ли овде Срба?

osnuješ stranku, pobediš na izborima i postaviš Palmu za premijera
prosto ko pasulj

Da nisam nešto propustio?
Znači Toma je osnovao stranku da bi Vučić 2017. doveo lezbijku za Premijera?
eloy eloy 18:53 27.06.2017

!

Srđan Fuchs Srđan Fuchs 06:35 28.06.2017

Re: !

eloy
vreme razonode

Više je kao ona špica "Radio Beograd, prvi program, slušate vesti."

Što im ne pričaš o razuđenosti vidika kod NATO-a, pa o pravoslavnim zemljama članicama?
Inače, i ovde u Kataluniji se sprema frka - 1. X referendum, SI il' NO!
emsiemsi emsiemsi 07:11 28.06.2017

Re: !

Srđan Fuchs
eloy
vreme razonode

Više je kao ona špica "Radio Beograd, prvi program, slušate vesti."

Što im ne pričaš o razuđenosti vidika kod NATO-a, pa o pravoslavnim zemljama članicama?
Inače, i ovde u Kataluniji se sprema frka - 1. X referendum, SI il' NO!

Ма, нема то појма !
Шпанија је исувише озбиљна да би њихови локални Хрвати имали икакве шансе за независност, па макар и изгласали са 100 процената за независност.
Нису Шпанци Срби - мислим да ће ефикасном акцијом (на жалост, увек неко убијање) скратити неколико виђенијих за главу - и фајронт за независност. Референдум ће од стране шпанске владе бити проглашен као неуставан и - готова прича. Остаће им као и до сада - да на Барселонином стадиону машу каталонским заставама.
Па јеботе - с ким ће "Барселона" да игра фудбал, ако не са "Реалом".
tasadebeli tasadebeli 07:18 28.06.2017

Re: !

emsiemsi

Па јеботе - с ким ће "Барселона" да игра фудбал, ако не са "Реалом".



Са Еспањолом.

К'о Звезда са Партизаном, Динамо са Хајдуком, Сарајево са Жељом, Олимпија са Марибором, Будућност са Сутјеском, Вардар са Пелистером.

nask nask 20:13 28.06.2017

Re: !

Шпанија је исувише озбиљна да би њихови локални Хрвати


Mislim da si ovde upotrebio prilično neupotrebljivu analogiju.

Niti sam istoričar, niti stručnjak za Španiju, ali nekih osnovnih stvari iz evropske istorije sećam se još iz onih trulih komunističkih škola i nekih predivnih pozorišnih predstava o Krsti Goluboviću i kako se spremao na svoje putešestvije za Indiju.

Analogija takođe implicira da su Srbi u svojoj istoriji kao nešto zajebali Hrvate ... ?
vcucko vcucko 22:46 30.06.2017

Re: !

tasadebeli
emsiemsi

Па јеботе - с ким ће "Барселона" да игра фудбал, ако не са "Реалом".



Са Еспањолом.

К'о Звезда са Партизаном, Динамо са Хајдуком, Сарајево са Жељом, Олимпија са Марибором, Будућност са Сутјеском, Вардар са Пелистером.


Meni taj Espanjol uvek bio čudo od kluba. Otprilike, kao da je u Zagrebu postojao neki osrednji prvoligaš imena "Jugoslavija".
Nagradno pitanje (za 50 centi): ko navija za Espanjol? Ili, ko bi navijao za pretpostavljenu Jugoslaviju iz Zagreba?
emsiemsi emsiemsi 07:53 02.07.2017

Re: !

vcucko
tasadebeli
emsiemsi

Па јеботе - с ким ће "Барселона" да игра фудбал, ако не са "Реалом".



Са Еспањолом.

К'о Звезда са Партизаном, Динамо са Хајдуком, Сарајево са Жељом, Олимпија са Марибором, Будућност са Сутјеском, Вардар са Пелистером.


Meni taj Espanjol uvek bio čudo od kluba. Otprilike, kao da je u Zagrebu postojao neki osrednji prvoligaš imena "Jugoslavija".
Nagradno pitanje (za 50 centi): ko navija za Espanjol? Ili, ko bi navijao za pretpostavljenu Jugoslaviju iz Zagreba?

Срби.
tasadebeli tasadebeli 10:20 02.07.2017

Re: !

emsiemsi
vcucko
tasadebeli
emsiemsi

Па јеботе - с ким ће "Барселона" да игра фудбал, ако не са "Реалом".



Са Еспањолом.

К'о Звезда са Партизаном, Динамо са Хајдуком, Сарајево са Жељом, Олимпија са Марибором, Будућност са Сутјеском, Вардар са Пелистером.


Meni taj Espanjol uvek bio čudo od kluba. Otprilike, kao da je u Zagrebu postojao neki osrednji prvoligaš imena "Jugoslavija".
Nagradno pitanje (za 50 centi): ko navija za Espanjol? Ili, ko bi navijao za pretpostavljenu Jugoslaviju iz Zagreba?

Срби.




vcucko vcucko 13:52 02.07.2017

Re: !

tasadebeli
emsiemsi
vcucko
tasadebeli
emsiemsi

Па јеботе - с ким ће "Барселона" да игра фудбал, ако не са "Реалом".



Са Еспањолом.

К'о Звезда са Партизаном, Динамо са Хајдуком, Сарајево са Жељом, Олимпија са Марибором, Будућност са Сутјеском, Вардар са Пелистером.


Meni taj Espanjol uvek bio čudo od kluba. Otprilike, kao da je u Zagrebu postojao neki osrednji prvoligaš imena "Jugoslavija".
Nagradno pitanje (za 50 centi): ko navija za Espanjol? Ili, ko bi navijao za pretpostavljenu Jugoslaviju iz Zagreba?

Срби.





Pa kažem da je pitanje za 50 centi (može evro, a može i dolarskih, svejedno)
omega68 omega68 11:34 28.06.2017

gde je sad onaj

gmaz krkar -
Vrhovni sud Evropske unije je u sredu presudio da neke vakcine verovatno izazivaju bolesti kod ljudi koji ih primaju.

Ovo zapanjujuće priznanje Evropskog suda pravde konkretno navodi da vakcine “ne pružaju bezbednost koju ljudi imaju pravo da očekuju.“
nask nask 19:56 28.06.2017

Re: gde je sad onaj

gde je sad onaj
gmaz krkar -
Vrhovni sud Evropske unije je u sredu presudio da neke vakcine verovatno izazivaju bolesti kod ljudi koji ih primaju.

Ovo zapanjujuće priznanje Evropskog suda pravde konkretno navodi da vakcine “ne pružaju bezbednost koju ljudi imaju pravo da očekuju.“



Ajde nemoj da se brukaš ovde, koliko je meni poznato engleski ti nije problem, i ako jeste a ne gadiš se hrvatskog idi pa čitaj o čemu je ova odluka Suda pravde Evropske Unije.
nask nask 22:05 28.06.2017

nomen est omen

Dalibor Drekić na radio Serbona koje sam naravno na prvu loptu pročitao kao Dalibor Drekić na radio Seronja.

... Ustaško-Komunističko koalicija koja ovde odrađuje posao i već, pa eto već nekih 80-90 drži konce u svojim rukama u Beogradu ...

Malkice sam zbunjen pa te stoga ozbiljno pitam, jesi li ti ovaj link postavio da nas zasmeješ ili iz nekog drugog razloga.
tasadebeli tasadebeli 22:33 28.06.2017

Re: bonum est diffusivum sui

nask
Dalibor Drekić na radio Serbona koje sam naravno na prvu loptu pročitao kao Dalibor Drekić na radio Seronja.

... Ustaško-Komunističko koalicija koja ovde odrađuje posao i već, pa eto već nekih 80-90 drži konce u svojim rukama u Beogradu ...

Malkice sam zbunjen pa te stoga ozbiljno pitam, jesi li ti ovaj link postavio da nas zasmeješ ili iz nekog drugog razloga.



Кажу да су најбољи текстови/дискурси (дискураци, што рече један блогер елоквентнији од мене) управо они који остављају много путева за асоцијације и интеракцију текста/дискурса са читаоцима/слушаоцима. (Поздрав Кости. - Ово је нешто интерно.)

Плод те интеракције текста и читаоца/слушаоца јесте мишљење тог читаоца/слушаоца о томе шта је то прочитао/чуо на основу онога што је прочитао или чуо. Или желео да прочита или чује, то већ зависи од читаоца/слушаоца...

Неки ће то своје мишљење градити на небитним детаљима на које их упућује њихов карактер и способности, а неки ће покушати да дођу до суштине реченог/одслушаног.

И свако је са својим мишљењем ту равноправан, тј. има подједнако право као и сви остали да га каже.

Мени је изузетно драго што си ти овим што си обележио курзивом обратио пажњу баш на суштину свега прочитаног/одслушаног, а не на неке небитне детаље.


Ма није уопште проблем сексуална оријентација.
Није проблем ни дедина националност.
Проблем је када су преци били стубови носачи једног времена за које данас мислимо да је остало далеко иза нас..
Ако је остало иза нас... Нисам баш сигуран у то...
nask nask 23:24 28.06.2017

Re: bonum est diffusivum sui

Ko jegulja, kliziš, čovek nikako da te ufati.

Pored raznoranih Drekića, koji ne umeju ni elementarnom logikom da se služe, nama stvarno nisu potrebne Ustaško-Komunističke-CIA-Vatikansko-NATO-Šiptarsko-Crnogorsko-Narko- ... -Holivudsko-Esperantske koalicije.

Taj način razmišljanja (ako se to tako može nazvati) i delovanja je autoimuna bolest.

Ako je ovo slika i prilika nacionalno osvešćenih ljudi, bojim se, ostaćemo još podugo u nacijonalnoj komi.

Sad moraš da pratiš kartu, a ako nemaš boju ... pravila već znaš.

I da, zakon difuzije/rasprostiranja je podjednak za dobro/zdravo kao i za loše/bolesno.

tasadebeli tasadebeli 23:39 28.06.2017

Re: bonum est diffusivum sui

nask
Ko jegulja, kliziš, čovek nikako da te ufati.

Pored raznoranih Drekića, koji ne umeju ni elementarnom logikom da se služe, nama stvarno nisu potrebne Ustaško-Komunističke-CIA-Vatikansko-NATO-Šiptarsko-Crnogorsko-Narko- ... -Holivudsko-Esperantske koalicije.

Taj način razmišljanja (ako se to tako može nazvati) i delovanja je autoimuna bolest.

Ako je ovo slika i prilika nacionalno osvešćenih ljudi, bojim se, ostaćemo još podugo u nacijonalnoj komi.

Sad moraš da pratiš kartu, a ako nemaš boju ... pravila već znaš.

I da, zakon difuzije/rasprostiranja je podjednak za dobro/zdravo kao i za loše/bolesno.




Ма не клизим, рекао сам ти. Драго ми је што си оним курзивом показао да си схватио суштину.

Добро, ја можда не бих употребио термин "усташко-комунистичка коалиција" мада не могу рећи да није близу истине.

Ипак, ја то некако пре називам:

Проблем је када су преци били стубови носачи једног времена за које данас мислимо да је остало далеко иза нас..
Ако је остало иза нас... Нисам баш сигуран у то...


(надам се да ово више нећу морати да цитирам)


Ako je ovo slika i prilika nacionalno osvešćenih ljudi, bojim se, ostaćemo još podugo u nacijonalnoj komi.



Надам се да овиме не мислиш на Милоша Ковића о коме је овде реч а који јесте био тема и свих оних окачених текстова, као и те емисије радија Сербона?

Односно, повод за те текстове и ту емисију.

А ако ме питаш зашто сам одабрао баш то за тему поста...

Па, одговорићу ти оним што сам већ одговорио Елоју јер ме мрзи да се понављам:



eloy

Онај рад, почетници-четници. Што су почели да славе кућну славу 1991. Пошто су претходно исцепали чланску књижицу Савеза комуниста Југославије/Србије.

Они што су одмах потрчали за кумовима, Вуком, Шешељем, Јовићем,... и осталим творевинама Удбе, некадашњим секретарима Мике Шпиљака, докторима марксизма у доктринама општенародне одбране и осталима...


Izvini meni naivnom i radoznalom. A šta je bila alternativa u tom trenutku ?




Није је било.

Слушај ону емисију на Радио Сербони коју сам окачио. Ту се прича о три колосека која су још тада понуђена Србима да се опредељују између њих не схватајући да сва та три колосека воде у истом правцу и да ће се данас, ето, "развојем" политичке мисли у Србији спојити у једно чвориште и наставити да егзистирају као један једини могући колосек.

А ниједан тих колосека није ишао у корист овом народу у том тренутку распадања бивше нам домовине као што ни сада не иду у корист.

Можда је алтернатива била не опредељивати се ни за један од та три колосека понуђена на политичкој сцени:

1. Милошевић - победници са 8. седнице;
2. "национална" опција типа Шешељ, Вук етц. - служило за каналисање и контролисање пробуђене националне свести;
3. "демократска" опозиција (читај: петооктобарци), наследници оне стране са 8. седнице која је изгубила.

него их још онда оставити све да се сами ваљају у сопственом блату које су донели Србији.


Па ако тада већина и није била свесна те три опције и истог корена из којег су никле, то не значи да данас не треба тога да буде свесна та већина у Србији. Поготово што су те три опције и данас једине на политичкој сцени.

Ако тада нисмо били тога свесни, зашто не бисмо данас били свесни и тражили неку другачију опцију од те три које нам потурају већ три пуне деценије?

Неку четврту опцију?

Неку коју неће креирати структуре државне безбедности те бивше нам домовине СФРЈ које још увек функционишу иако те државе одавно (званично) нема.

А ове горе наведене три опције оставити да се сами удаве у сопственим говнима која су изасрали током последње три деценије у Србији.


Овај текст о Ковићу и прогону са Филозофског, те устајању и студената и многих других у његову одбранму, није лош почетак за размишљања у том правцу...


П.С. - Нико те не може натерати да се пошто-пото опредељујеш за некога или за нешто ако ти то нећеш. Па макар то било и једино понуђено, нико те не тера да мораш да прихватиш то понуђено.

У алтернативу спада и не опредељивати се онда уопште, зар не?



EDIT: А на зезање сам ти одговорио зезањем.

Не обраћај пажњу на детаље као што су назив емисије, име водитеља, начин на који водитељ говори, да ли шушка, да ли користи изразе који су за тебе "прејаки",...

Један од начина да се избегне широко распрострањена медијска манипулација, нарочито присутна у Србији, и јесте да престанемо да обраћамо пажњу на то КО прича и КАКО прича, већ да обратимо пажњу на то ШТА прича.
nask nask 00:09 29.06.2017

Re: bonum est diffusivum sui

Драго м и је што си оним курзивом показао да си схватио суштину.

Добро, ја можда не бих употребио термин "усташко-комунистичка коалиција" мада не могу рећи да није близу истине.


Kurziv je transkript Drekićevog proliva iz priložene radio emisije.

Проблем је када су преци били стубови носачи једног времена за које данас мислимо да је остало далеко иза нас..
Ако је остало иза нас... Нисам баш сигуран у то...


Mislim da mešaš mehanizam i njegovo delovanje sa bojom točkića koji su deo tog mehanizma. Taso nema više partizana i četnika osim u našim glavama. Dok se ti jedeš, i ne samo ti, zbog svog tog kala sa kojim se svakodnevno susrećeš, mehanizam koji isti taj kal masovno proizvodi radi punom parom i motiv mu nije ideologija, nego pohlepa. Jedna prizemna, bezbojna pohlepa.

Надам се да овиме не мислиш на Милоша Ковића


Ne, o njemu i njegovom delovanju ne znam ništa. Ali sinovica treba da tamo uskoro diplomira, student generacije, pa ću baš da je pitam. Ako je ufatim.

П.С. - Нико те не може натерати да се пошто-пото опредељујеш за некога или за нешто ако ти то нећеш. Па макар то било и једино понуђено, нико те не тера да мораш да прихватиш то понуђено.

У алтернативу спада и не опредељивати се онда уопште, зар не?


Naravno, samo što je, kad već maštamo, još bolja opcija ako smo u stanju da sami stvaramo alternativu.
tasadebeli tasadebeli 00:26 29.06.2017

Re: bonum est diffusivum sui

nask

Kurziv je transkript Drekićevog proliva iz priložene radio emisije.



То и рекох, суштина. Е, сад... Да ли је пролив или не, рекох ти да и то зависи од интеракције појединца са текстом.

Што рекоше неки паметни блогери, лепота је у оку посматрача.


Taso nema više partizana i četnika osim u našim glavama.



Па ја и не причам о партизанима и четницима. Управо причам о тој фукари која нас је зарад сопствене похлепе убацила све у тај механизам и немилосрдно му окреће шарене точкиће већ деценијама.

Али је и непобитна чињеница да ту похлепну фукару данас чине углавном све потомци оних људи који су били већи или мањи, али свакако битни, шрафови механизма и система у којем смо живели у СФРЈ.


Рекох ти већ... Од тога да ли ми је премијерка геј или да ли јој је деда био Хрват, мени је много важнија чињеница то што јој је деда био високи официр ЈНА.

И таква, са таквим педигреом, успела је да после завршене гимназије, из Србије под санкцијама, оде на школовање у САД. У време док сам ја са истом онаквом сиротињом о каквој ти и данас у 2017. причам на оном тамо посту код Милутина, радио у српским школама за месечну плату од 5 немачких марака.

И није проблем у Брнабићки. Да је она једна таква, ни по јада...

Знаш ли колико их је таквих и данас у Београду?

(Видео си оно о три колосека из 1990. која се данас спајају у један једини на који нас осуђују? Ниси ништа по том питању прокоментарисао.?)

Мислим да је дошло време да се таквима одузме то ексклузивно право које су сами себи присвојили да одлучују о судбини Србије и Срба.

И отуд овде ова прича о Ковићу.


Ne, o njemu i njegovom delovanju ne znam ništa. Ali sinovica treba da tamo uskoro diplomira, student generacije, pa ću baš da je pitam. Ako je ufatim.



Питај је успут и како изгледају предавања Николе Самарџића. Усред Београда. Који је изгледа и даље главни град СФРЈ, а не Србије као што би требало да буде.

И да ли студенти питају понеки пут Николу колико је плаћен за подметање са професорске катедре студентима свакодневне приче о искључивој кривици Срба и Србије за рат и распад СФРЈ.

Барем тако Самарџић и остали потписници саопштења са Пешчаника још увек мисле.

Naravno, samo što je, kad već maštamo, još bolja opcija ako smo u stanju da sami stvaramo alternativu.



Можда и немамо исту полазну тачку за ово размишљање, али барем је то мишљење оно што нам је заједничка тачка у овом тренутку.
nask nask 01:23 29.06.2017

Re: bonum est diffusivum sui

Znaš šta je to što mi nekako najviše manjka u srpskom kozmosu.

Humor i opuštenost.

Sve je nešto ozbiljno, rekao bi ljuto i besno. Sve u nekakvom grču.

Ništa kao ova šetnja i fotka.



A sve je samo u glavi.

Ajde neću više da ti budem partizan.

emsiemsi emsiemsi 07:17 29.06.2017

Re: bonum est diffusivum sui

nask
Znaš šta je to što mi nekako najviše manjka u srpskom kozmosu.

Humor i opuštenost.


Sve je nešto ozbiljno, rekao bi ljuto i besno. Sve u nekakvom grču.

Ništa kao ova šetnja i fotka.



A sve je samo u glavi.

Ajde neću više da ti budem partizan.


Не мањка највише то, јер да то мањка, Срба више не би ни било (колико се разна ала и врана упела да их не буде).
Најжалосније је што је учешће у томе да Срба више не буде узео и одрђен број Срба, из кукавичлука или покваренсоти - како ко (ТасаДебели помену овога Самарџића и сличне).
Но - и поред свега, Срби ће опстати.
Наравно, основни предуслов је да се - што из Тасиних огромних чаршафа могу да прочитају они који знају да читају - Срби врате себи.
Тек када буду добри себи, моћи ће, истински да буду добри и свима осталима.
То не значи да сада нису добри осталима - нису у потпуности, али су бољи према осталима, него према себи.
И немерљиво су Срби бољи према осталима, него ти остали према Србима.
tasadebeli tasadebeli 07:22 29.06.2017

Re: bonum est diffusivum sui

nask


Znaš šta je to što mi nekako najviše manjka u srpskom kozmosu.

Humor i opuštenost.

Sve je nešto ozbiljno, rekao bi ljuto i besno. Sve u nekakvom grču.



А шта мислиш, зашто се ја тако чврсто држим заповести светих Јиржија Менцла и Бохумила Храбала:

"Претенциозно је говорити о озбиљним стварима без и трунке хумора."










A sve je samo u glavi.

Ajde neću više da ti budem partizan.




'Ајде, немој сад да будеш партибрејкер на "афтерпартију после пировања". (Хвала Доксу за ову синтагму.)




tasadebeli tasadebeli 07:25 29.06.2017

Re: bonum est diffusivum sui

emsiemsi

Наравно, основни предуслов је да се - што из Тасиних огромних чаршафа могу да прочитају они који знају да читају - Срби врате себи.
Тек када буду добри себи, моћи ће, истински да буду добри и свима осталима.
То не значи да сада нису добри осталима - нису у потпуности, али су бољи према осталима, него према себи.
И немерљиво су Срби бољи према осталима, него ти остали према Србима.






Хвала ти!


(Схватам и увиђам и ја да је ово много боље речено од свих оних мојих професорски дугачких чаршафа. Користим ову прилику да се свима извиним због професионалне деформације са којом се борим у себи.)
nask nask 18:39 29.06.2017

Re: bonum est diffusivum sui

... од свих оних мојих професорски дугачких чаршафа. Користим ову прилику да се ...


Treniraj fiziku.

'Ајде, немој сад да будеш партибрејкер на "афтерпартију после пировања"


Tamo sam zaboravio da dodam: večeras. Evo me, vratih se kao četrsčetvrte.
Ribozom Ribozom 21:19 29.06.2017

haba haba

"Slušali smo ploče, gledali filmove i čekali "Nedeljno popodne" Saše Zalepugina da bismo videli najnovije muzičke spotove. Bili smo Zapadnjaci, ali mi nismo poznavali Zapad. To je problem cele Istočne Evrope"


Toliko je losih stvari sa zapada u Srbiji ne prenosi.

Norvesku je na eurosongu 2011 predstavljala Stela Mwangi. Nigde nije primeceno da njena pesma govori o saobracajnim nesrecama u norveskoj u kojima stradaju stranci (prvenstveno ne beli), i za koje su drzavni organi nezainteresovani. Tako je stradao njen otac i nikad nije pronadjen krivac. Uglavnom se pocinioci pronadju, zbog kamera instaliranih svuda, ali ne i u ovakvim slucajevima.

Medjutim, vremena se menjaju nabolje. Proslog meseca je jedan mladic osudjen na maksimalnu robiju (21 godina, kao i Brejvik), zato sto je ubio bugarsku prostitutku. Verovatno, i to policija ne bi pronasla, ali su ga prijavili njegovi prijatelji kojima se pohvalio da ce eto ubiti nekog ko i ne 'zasluzuje da zivi'. Roditelji zrtve su svo vreme ponavljali da im je cerka bila na studije u Norveskoj...

I sad poenta.
Imamo jednog proevropskog blogera koji, eto siri ovde evropske vrednosti.
Ispricao nam je pricu o prostitutki iz Ukrajine koja je eto, prostituisala po Evropi i skupila novac i odskolovala cerku i plus kupila kucu na nekom grckom ostrvu.
Ta prica ima toliko supljina, ali valjda joj je smisao, da se i prostitucijom moze lepo zaraditi u Evropi, sto nikako nije tacno, i spada u bezobraznu manipulaciju.

I da povezem sa citiranim.
Seks nije nikakav tabu na 'zapadu'. Kapitalizam ne dozvoljava bilo koju frustraciju (pa i seksualnu) koji bi narod ucinio nezadovoljnim, pa je i seks svuda dostupan. Tako se deca veoma mlada podsticu na seksualne odnose kako ne bi nekad pitali za pare. Znaci, moze i pevanje i igranje i seks i nebo je granica, ali ne i pare i moc.
Tako da su oni koji potrazuju usluge prostitutki u uslovima verovatno najvece ljudsko dno. A takav olos nema da plati sumu da ukrajinska prostitku kupi kucu na grckom ostrvu, prostitutki koja nelegalno boravi u EU, ima vise od 30 godina. I ponavljam: ne postoji elitna prostitucija.

Moj carsav je malo banalan, izvinjavam se, ali cilj mu je da pokaze da se na takvim banalnim stvarima spinuje. Kako je tek sa vecim: istorijom, vestima, finansijama...


nask nask 21:44 29.06.2017

Re: haba haba

Tako se deca veoma mlada podsticu na seksualne odnose kako ne bi nekad pitali za pare. Znaci, moze i pevanje i igranje i seks i nebo je granica, ali ne i pare i moc.


Mislim da si se malkice zaleteo sa ovom generalizacijom. Evo ti recimo najsvežijih podataka za NL o prosečnoj dobi dece kada po prvi put imaju polni odnos i u kojoj meri. Slični trendovi su kod potrošnje duvana, narkotika i alkohola. Ukratko deca u NL sve kasnije gube nevinost, sve manje puše, sve manje piju i sve se manje drogiraju.

Seks nije nikakav tabu na 'zapadu'. Kapitalizam ne dozvoljava bilo koju frustraciju (pa i seksualnu) koji bi narod ucinio nezadovoljnim, pa je i seks svuda dostupan.


Srećom je Srbija još u komunizmu pa nema taj problem. Ni najmanje. Izvini molim te, uz sav rizik da ti ovde igraš tajvansku kanastu, je li tebi dobro večeras.
Ribozom Ribozom 22:15 29.06.2017

Re: haba haba

Hehe, a informaciju si nas'o na sajtu seksonderje25.
Ukratko deca u NL sve kasnije gube nevinost, sve manje puše, sve manje piju i sve se manje drogiraju.

... i sve su vise muslimani

Mene si nasao <_<
nask nask 22:40 29.06.2017

Re: haba haba

Hehe, a informaciju si nas'o na sajtu seksonderje25


Seks onder je 25e is een onderzoek van Rutgers en Soa Aids Nederland in samenwerking met GGD'en, het Ministerie van VWS, het RIVM, het CBS en I&O Researchen maakt deel uit van de Leefstijlmonitor van VWS/RIVM.

... i sve su vise muslimani


Netačno: CBS, a ako te mrzi da kopaš po sajtu evo ti na ovoj stranici negde po sredini tabela.

A i da jesu sve više muslimanu, u čemu je po tebi to problem.

Mene si nasao <_<


Ja te nisam našao, a kako vidim nisi ni ti.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana