Ма није уопште проблем сексуална оријентација.
Није проблем ни дедина националност.
Проблем је када су преци били стубови носачи једног времена за које данас мислимо да је остало далеко иза нас..
Ако је остало иза нас... Нисам баш сигуран у то...
"Filozofski fakultet u mutnim pravnim vodama
Propustom uprave fakulteta naši izbori u zvanja nisu okončani u roku, a vršilac dužnosti dekana Danijel Sinani nagoveštava naš premeštaj u nenastavno osoblje, tvrde predavači Miloš Ković i Žarko Petković
Predavačima s Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof. dr Žarku Petkoviću, doc. dr Milošu Koviću i doc. dr Veri Vasiljević istekli su ugovori o radu zbog propusta uprave fakulteta da proces njihovog izbora u zvanje okonča u za to propisima predviđenom roku.
Tako za naš list tvrde Ković i Petković, koji dodaju da se uprava fakulteta oglušila, i još uvek se oglušava, o uobičajenu praksu potpisivanja aneksa ugovora o radu, kojim se zaposlenima produžava postojeći status do okončanja procesa izbora u zvanje, posebno kada do odlaganja nije došlo zbog propusta zaposlenih.
Na to je prof. dr Danijelu Sinaniju, aktuelnom vršiocu dužnosti dekana Filozofskog fakulteta, pažnju skrenuo i prof. dr Branko Rakić, univerzitetski ombudsman, u dopisu od 29. maja 2017.
Ovim profesorima ugovori su istekli pre više od dva meseca, ali su svi nastavili da obavljaju posao na fakultetu - drže nastavu, ispite i učestvuju u radu fakultetskih organa i redovno primaju platu. Kako nam je objašnjeno, pomenuti aneksi su im ponuđeni tek pre nekoliko dana, 31. maja. Njih troje su ih potpisali, ali to još uvek nije učinio v. d. dekana Sinani. Oni ističu da je Sinani više puta javno nagoveštavao da će ovo troje predavača premestiti u nenastavno osoblje. Kako kažu Ković i Petković, čak i nakon što su nekima od njih zvanja konačno potvrđena 1. juna, na sednici veća, Sinani je javno ponovio nameru da će ovakav premeštaj ipak uslediti.
- Sinani pokušava da nam sada, pošto je sa bivšim dekanom Vojislavom Jelićem mesecima blokirao naš izbor u zvanje, oduzme akademska zvanja i da nas udalji iz nastave. Protiv sebe ima univerzitetske propise i praksu, mišljenje ombudsmana i pravne službe našeg fakulteta, kao i ubedljivu većinu članova fakultetskog veća i saveta, koji su odbili njegov pokušaj od 29. maja, da za nas sistematizacijom otvori nova, nenastavna radna mesta u Arheološkoj zbirci - ističe za „Politiku" Miloš Ković, docent na Odeljenju za istoriju, i dodaje: - Ovo što se događa nama samo je jedan od simptoma bolesti koja je odavno zahvatila naš fakultet. Jedna interesna grupa, koju čini deo predavača na Odeljenju za istoriju i Odeljenju za etnologiju, uz još neke kolege sa ostalih odeljenja, uporno pokušava da ovlada radom fakulteta i da sa posla izbaci, ili bar ponizi, one nastavnike koje proglase za neposlušne. O njihovim motivima mogu samo da nagađam, ali oni kažnjavaju čak i naše studente.
Ković naglašava da je zahvalan akademcima koji su stali uz njega tako što su na „Fesjbuku" napravili stranicu „Podrška Milošu Koviću".
Njegov kolega Žarko Petković, vanredni profesor na Odeljenju za istoriju, dodaje da je položaj u kojem su se našli bez presedana za instituciju u kojoj rade.
- Izborna procedura prvo nije mogla da se okonča zbog blokade u koju je ovu kuću uveo Jelić, najčešće prekidanjem sednica naučno-nastavnog i izbornog veća. Poslednja uspešna, do kraja održana sednica ovih tela odigrala se još u novembru 2016. Sledeća sednica veća održana je tek 1. juna 2017, a trebalo bi da se sastajemo svakog meseca. Odluku da sa nama ne sklopi anekse Jelić nije objasnio. Uveren sam da je u pitanju lična osveta zbog našeg protivljenja progonu prof. dr Aleksandra Fotića, u kome je učestvovala prethodna uprava i manji deo članova veća fakulteta. Svoje uverenje zasnivam na činjenici da je tadašnji dekan Jelić sa drugim kolegama, kada im je istekao ugovor kao nama, potpisao anekse ugovora o radu dok sa nama nije. Sinani, koji ga je nasledio, otišao je korak dalje pa je u nekoliko navrata, jednom prilikom i pred čitavim većem, izgovorio kako je najbliži rešenju da nas postavi na vannastavna radna mesta, budući da je to, po njegovoj zasada jedinstvenoj pravnoj ekspertizi, jedini način da se reši problem - ističe Petković.
Na pitanja koja smo pismeno uputili Sinaniju i Jeliću, a koja se tiču svega navedenog, nismo do zaključenja ovog izdanja dobili odgovore.
Univerzitetski ombudsman upozorava na kršenje propisa
Podsećajući u svom dopisu da se o izboru u zvanje nastavnika i asistenta fakulteta odlučuje u upravnom postupku i da članovi kolegijalnih stručnih organa tom prilikom vrše javno ovlašćenje, koje podrazumeva i njihovu odgovornost, počev od etičke pa do moguće krivične, univerzitetski ombudsman Rakić navodi: „Ne ulazeći u to da li se vrši svesna opstrukcija ili ne, sasvim je izvesno da nepoštovanje važećih propisima predviđenih rokova, u kojima se moraju pokrenuti i okončati postupci izbora u zvanja, a ta pojava je očigledno široko rasprostranjena na Filozofskom fakultetu, predstavlja kršenje propisa i povredu prava i na pravu zasnovanih interesa zainteresovanih nastavnika i drugih eventualnih učesnika na raspisanim konkursima."
(Политика, 9. јун 2017. - ЛИНК)
"ЗАКОНСКИ ФОРМАЛИЗАМ ИЛИ...
На Филозофском факултету Универзитета у Београду ових дана кључа: из разлога, наводно формалних, неколицини наставника оспорено је право да држе наставу. Хоће да их баце међу библиотекере и архиваре, да не уче студенте. Међу угроженима је и један од најугледнијих историчара средње генерације, Милош Ковић.(1) Наравно, сви знају да су формални разлози само изговор: овог „незгодног сведока" истина наше историје треба уклонити са универзитетског обзорја, да не би, као Сократ некад, „кварио омладину". А кад смо већ код форме, професор др Бранко Ракић, омбудсман Универзитета у Београду, јасно је истакао да је право на страни Милоша Ковића и његових колега.
ЗАШТО ИМ СМЕТА?
Свако ко у последњих неколико година прати нашу јавну сцену зна да је Милош Ковић историчар чији ставови дубински сведоче не само о историјским чињеницама, него и о смислу нашег постојања на брдовитом Балкану. Ковић је, одавно, трн у оку домаћим аутошовинистима - нарочито после сведочења у случају генерала Ратка Младића, због чега га је „Блиц", главна дневна новина глобалистичког Новог поретка, назвао „Младићевим историчарем".(2) Да и не говоримо да је дотични „реметник" (израз Предрага Драгића Кијука) својевремено устао у одбрану Гаврила Принципа, приређујући зборник посвећен младобосанском хероју о стогодишњици Видовдана после кога је почео Први светски рат. Гле безобразлука!(3) Колико Ковић смета аутошовинистичким плановима за „денацификацију" Србије види се из грубих полемика које извесни медијски јуришници воде са њим као сведоком истине о свом народу.(4) Такође, не треба заборавити: Милош Ковић се, за разлику од неких колега са Филозофског факултета, није одрекао себе и свога. Рецимо, Никола Самарџић, један од главних другосрбијанских идеолога данас, писао је, почетком деведесетих година прошлог века, у крагујевачким „Погледима", текстове на ивици шовинизма, да би данас устајао на сваку вертикалу у србској историји и бранио НАТО пакт као меру и проверу наше будућности.(5) То се Ковићу није десило.
КОВИЋЕВО СТАНОВИШТЕ
Чиме се Ковић руководи у раду и сведочењу? У уводу за књигу својих текстова и разговора, „Упоришта", он јасно каже шта га води:"Да ли, наиме, у времену разарања наше земље, колонизовања и уништавања њене културе и пљачке њене имовине, предавати историју на Универзитету у Београду значи имати још неке одговорности осим бављења академским дисциплинама и школовања научног подмлатка? Зар предавати хуманистичке и друштвене науке на буџетској установи не подразумева одређене дужности према пореским обвезницима? Зашто се професори Универзитета у Београду, који воде угодне, материјално обезбеђене и професионално сређене животе, тако ретко и невољно изјашњавају о великим темама нашег времена? Је ли то у традицији српског Универзитета, Велике школе, Лицеја? Јесу ли се највећи српски историчари, Стојан Новаковић и Слободан Јовановић, или најзначајнији европски историчари 19. и 20. века, Леополд фон Ранке и Фернан Бродел, затварали у своје кабинете и да ли су ћутали о искушењима кроз које су пролазиле њихове земље? Шта је истинско наслеђе великог француског историчара Марка Блока, јунака Првог светског рата, који је у Другом светском рату, као члан Покрета отпора, дао живот за своју поражену отаџбину?"(6) Дати живот за поражену отаџбину - каква лудост! Каква? Па, наравно, донкихотска! Не издати Витеза Од Манче у себи - има ли ичег вреднијег у човековом животу? Не постати као они које осуђује Лаза Костић песмом „Дон Кихоту": „Ал' кад видим паметаре,/ где с' клањају шупљој сили;/ кад јунаке видим старе/ где их скоцка наслад гњили,/ те сад оно пале, жаре,/ чем' су били борци чили;/ да желуцу није сметње/мач отпашу са бедрине; -/ такве слике нису вредне/ будалине Севадрине."
ЛЕКОВИТИ СТИД И ЕТИКА ДУЖНОСТИ
Ковић је одговоран према прецима, знајући да нас се они могу одрећи ако се ми одрекнемо њих. Ковић је одговоран према потомцима, знајући да их треба гледати у очи. То лековито осећање „покајања и самоограничења као категорија националног живота" (Солжењицин) наш историчар овако вербално обликује:"Коначно, чудно осећање стида, које траје дуже од две деценије, било је главни мотив настанка текстова који су ушли у ову књигу. Оно што се у нашем добу догодило са Србима и Србијом не служи нам на част. Наши потомци имаће сва права да нас питају зашто смо раскрчмили дедовину, где смо били и шта смо радили док нам је земља уништавана, док је срамоћена, и док је ишла из пораза у пораз. Изласком из кабинета и уласком у јавни простор, са свим неугодностима и заблудама које то доноси, желео сам само да могу да својим синовима сутра погледам у очи, да могу им кажем да сам за нашу земљу чинио најбоље што сам умео, и да сам настојао да, и према њима и према нашим славним и мученичким прецима, испуним своју дужност."(6) Етика дужности - зар смо је заборавили? Ко још гледа звездано небо над собом и следи морални закон у себи? Има их, има. Ево Ковића. Зато они којима је задњица заузела место образа, они који пузе, а тврде да лете, желе да људе попут Ковића уклоне из јавности. Јер они, неуклоњени, а у НАТО агенде неуклопиви, сведоче да није све на продају, и доказују да нису сви на продају.
СТУДЕНТИ УЗ ПРОФЕСОРА
Ту је суштина: Милош Ковић не пристаје да ћути и гледа како му разарају отаџбину. Он нема власт и политичку моћ, али има знање и образ, историософску мудрост и храброст која извире из љубави према отаџбини и дужности према сопственим синовима. Ове вредности су препознали његови студенти, и зато су потписали петицију, из које се јасно види да га разумеју и следе као оличење морала и интелектуалног поштења: „Део Управе Филозофског факултета, отворено нетрпељив, недемократичан и политички острашћен у једноумљу, које на унутрашње политичком плану спроводи окупациони режим на челу са владајућом странком и добрим делом опозиције, жели да се на што бржи и суровији начин ратосиља свих оних научника и делатника који својим радом, достојанством, животним позивом и моралном честитошћу доприносе подизању опште друштвене свести, чувању националне самосвести српског народа и буђењу истинске демократске политичке културе. Професор Милош Ковић само је један у низу многих професора (у својству доцента), асистената, научника и осталих просветних радника против којих се отворено или прикривено води стравичан медијски рат, својесврсан „рат до истребљења". Њихово искрено и аутентично слободоумље, њихова укорењеност у хуманистичком приступу људској стварности, њихово искрено залагање за демократију и њихово заступање очувања националне самосвести и националне културе у условима глобализованог, изопаченог, потрошачког система вредности наилази на хистеричан, готово патолошки острашћен отпор свих оних политички подобних, суштински недемократски оријентисаних, наметљивих, безобзирних обожавалаца Европске уније, НАТО-а и других структура корпоративног фашизма које се тако сурово заговорају на сваком кораку. Професор Милош Ковић је достојанствен борац против корпоративног фашизма који данас темељно уништава државе, разара привреде, осиромашује националну културу и национални језик, спроводи репресију над сваким ко слободно мисли и делује. Ова петиција пружа подршку таквим људима. Студенти Филозофског факултета не желе да се помире са оваквом политиком застрашивања, прикривених претњи, отворених увреда, лицемерних ставова, малигног непотизма и сужањства; студенти Филозофског факултета достојанствено бране аутономију свог факултета, своје научне заједнице и свих оних професора који, попут Милоша Ковића, бране морални интегритет појединца, право на националну самосвест и демократско право на изражавање сопствених ставова."(7) Благо професору са оваквим студентима!
ГЛАСОВИ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА
Говорећи о законској и моралној обавези да се предавач који има све референце изабере у звање које му по праву припада, прво на свом матичном факултету, а затим и на Универзитету, Слободан Владушић истиче да је позивање садашњег в.д.декана Филозофског факултета у Београду на легалност, у случају кад је према Ковићу и његовим колегама почињено невиђено безакоње, прворазреди цинизам:"То је исто као када бисте жену која је силована у следећој минути казнили зато што је гола на улици". (8) Владушић истиче да су зли људи до сада учинили своје, а да је сад ред на добрим људима да делају у одбрану не дамо Ковића, него правде и здравог разума. Мило Ломпар наглашава да је случај Милоша Ковића својеврсна показна вежба чији је циљ да се дотични изложи „јавном и академском понижавању, упркос свим универзитетским добрм обичајима, разумном понашању и елементарној административној уредности", да би се послала претећа порука младим интелектуалцима спремним да крену „путем националних и интелектуалних одговорности"(9), сасвим у складу са захтевом Империје да се преобликује свест у Срба.
УМЕСТО ЕПИЛОГА
У међувремену, Ковић је на свом факултету изабран за ванредног професора, и чека се само потврда Већа научних области друштвено - хуманистичких области Универзитета у Београду. Ипак, в.д. декана, Данијел Синани, и даље сматра да Ковића и његове колеге не треба пуштати у учионице.(10) Жарко Видовић, србски мислилац чија је историософија утицала на Ковићев поглед на свет и Србе, увек је сведочио да наша криза није политичка, него морална. А бити моралан значи бити под влашћу задате речи; и значи бити спреман на страдање да би се та реч одбранила. Због су нам људи као што је Ковић насушно потребни. И зато ова реч у одбрану њихове узорности.
(Фонд стратешке културе, 10. јун 2017. - ЛИНК)
"Сaoпштење
Медијска кампања којом се омаловажава и деградира Одељење за историју и Филозофски факултет Универзитета у Београду наставак је неуспешне опструкције рада Одељења која је почела 2015. године, приликом избора управнице Одељења. Незадовољна организацијом избора која је изведена у складу с прописима, и заступајући став да је потребно изабрати проф. др Смиљу Марјановић Душанић која није имала подршку већине (за управницу је изабрана проф. др Данијела Стефановић тајним гласањем), група наставника, међу којима и доц. др Милош Ковић, проф. др Александар Фотић и проф. др Жарко Петковић, напустила је седницу и започела бојкот Већа Одељења, што се пренело и на већа Факултета. Организовани и континуирани бојкот седница Одељења за историју, о чему је била обавештена и инспекција Министарства просвете, угрожава наставни процес и интересе запослених и студената.
Опструкција већа Факултета довела је до вишемесечних кашњења у доношењу свих одлука, те су се у правном вакууму нашле и колеге са историје које су опструкцији допринеле, верујући да им се овакав правни проблем не може догодити. Међутим, догодио се. Истеком избора у наставничка звања истекли су им и уговори о раду. Тиме се отворило и питање њиховог радног статуса.
У јавности се креира погрешна слика да се ради о личном или политичком прогону појединих професора. Овим дописом желимо да јавност упознамо с прецизним подацима о статусу наставника Одељења за историју којима су истеком звања на која су бирани на одређено време истекли и уговори о раду.
1. Др Александру Фотићу (1960) је 9. децембра 2015. истекло звање ванредног професора, тиме и уговор о раду. Тадашњи декан, проф. др Милош Арсенијевић, му је, пред истицање свог мандата крајем септембра 2015, уручио правно неутемељени „анекс" уговора, тако да је др Фотић наставио да ради, са свим последицама које могу из тога проистећи.
Упоредо с тим отворен је и конкурс за радно место ванредног професора за ужу научну област Општа историја новог века, на који се, поред др Фотића (трећи реизбор), јавила још једна кандидаткиња. У реферату који је потписала изабрана комисија констатовано је да кандидаткиња има већи број референци и испуњава кумулативан услов (за избор у доцента и ванредног професора истовремено), те је и предложена за избор у звање. Др Фотић је у каријери објавио само једну научну монографију 2000. године, и то докторску дисертацију одбрањену 1999, што према сада важећим прописима Филозофског факултета није довољно за избор у звање ванредног професора. Управо су покушаји да се поништи тај конкурс и довели до двогодишњих опструкција рада већа факултета. Читав конкурсни материјал доступан је на интернет страници Филозофског факултета.
2. Др Милош Ковић (1969) је у звању доцента од 2007. године. У децембру 2016, кад је коначно најавио излазак књиге која ја најважнији услов за напредовање, покренута је процедура за његово унапређење у звање ванредног професора. Међутим, због блокаде Факултета у којој је активно учествовао, истекли су му звање доцента (трећи изборни период) и уговор о раду што је у надлежности Управе и Опште службе ФФ. На седници Изборног већа 1. јуна 2017. године усвојен је предлог одлуке за избор у звање ванредног професора.
3. Др Жарку Петковићу (1967) је на седници Већа Одељења за историју децембра 2016. образована комисија за избор у звање (реизбор). У међувремену су му због опструкције Изборног већа, у којој је активно учествовао, истекли звање ванредног професора и уговор о раду. На седници Изборног већа 1. јуна 2017. године Веће је верификовало предложену комисију и донело одлуку о расписивању конкурса, чиме је покренута процедура избора.
Без жеље да улазимо у даљу полемику, и реагујући искључиво због претходно објављених тектова у Данасу, Вечерњим новостима, Печату и Политици, остајемо у уверењу да ће се, у сарадњи Факултета, Ректората и Министарства просвете, правни проблеми решити и да ће бити превазиђена изузетно опасна ситуација, у којој се медијском кампањом, петицијама и мотивисањем студената на блокаду Факултета свесно производи додатно расуло, као простор за ванинституционално деловање и остваривање партикуларних интереса.
Наставници Одељења за историју:
Проф. др Андрија Веселиновић, ред. професор
Проф. др Милош Јагодић, ред. професор
Проф. др Радош Љушић, ред. професор
Проф. др Синиша Мишић, ред. професор
Проф. др Радивој Радић, ред. професор
Проф. др Сузана Рајић, ред. професор
Проф. др Никола Самарџић, ред. професор
Проф. др Влада Станковић, ред. професор
Проф. др Данијела Стефановић, ред. професор
Проф. др Дубравка Стојановић, ред. професор
Проф. др Радина Вучетић, ван. професор
Проф. др Јелена Мргић, ван. професор
Проф. др Марко Шуица, ван. професор
Доц. др Чедомир Антић
Доц. др Харис Дајч
Доц. др Лариса Вилимоновић
Доц. др Јелена Рафаиловић
Доц. др Алексеј Тимофејев
Наставници Одељења за историју Филозофског факултета
(Пешчаник.нет, 12.06.2017. - ЛИНК)
"Šok za studente
Nakon nekoliko saopštenja povodom nemile situacije na Filozofskom fakultetu, čiji su autori akteri samog događaja, studenti i ostali građani okupljeni oko fejsbuk grupe ,,Podrška Milošu Koviću", koja je za samo nekoliko dana okupila 4.000 ljudi, više od 2.000 potpisnika peticije i preko 80.000 pregleda, osećaju potrebu da se javno oglase povodom svih navoda.
Grupa je nastala na krilima studenata više fakulteta Univerziteta u Beogradu (pored Filozofskog, tu su studenti Pravnog, Bogoslovskog, Filološkog, Ekonomskog i mnogih drugih) koji su najpre bili šokirani samom mogućnošću da posao izgubi doc. dr Miloš Ković, najbolji istoričar srednje generacije, čovek koji je objavio knjigu za Oxford University Press, i to među retkim iz oblasti društveno-humanističkih nauka sa ovih prostora (kod nas jedini), omiljen među studentima i poznat široj javnosti po svojoj stručnosti i angažmanu.
Kada je mulj krenuo da isplivava na površinu, peticiji su se pridružile mnoge ličnosti iz javnog i akademskog života, akademik Danilo Basta, prof. dr Milo Lompar, prof. dr Aleksandar Jerkov, Vuk Jeremić, Dragan Hamović, Jelena Mila, Nikola Vrzić i mnogi drugi iz matice i rasejanja. Studenti su naravno i dalje prednjačili, a pridružili su se mnogi sa univerziteta u Novom Sadu, Subotici, Nišu, Banjaluci i drugim našim univerzitetskim gradovima."
(Политика, 17. јун 2017. - ЛИНК)
А ја све време нешто мислим...
Ма, да није све ово због тога што је Милош Ковић једини од свих ових испотписиваних историчара са катедре за историју на Филозофском факултету чији је рад у скорије време објавио један Oxford University Press (Disraeli and the Eastern Question, 2011)?
Па ипак прорадила она тако типична машинерија српске паланке у главама оних који се јавно грозе те толико помињане "филозофије"?
И онда решише да Ковићу одузму место предавача, те да га ставе на место теткице на факултету чији ће једини задатак бити да брише прашину са нумизматичких збирки и предачких лобања у подрумима факултета.
а те кости... Смејаше се... Бог да прости!
_______________________________________________________________________
Пратећа литература:
1)Zašto sam branio Mladića u Hagu (Недељник, 15. фебруар 2017. - ЛИНК)
"Generacija Dobrice Ćosića trebalo bi da se pozabavi sopstvenom odgovornošću za ono što je činila u Drugom svetskom ratu, kada je poslužila titoističkom projektu cepanja srpskog naroda u okvirima konfederalne SFRJ, a ne da za sopstvene greške optužuje Karađorđeviće i Pašića"
"Pogrešna je pretpostavka da su srpske političke elite bile naterane da prihvate Jugoslaviju. Ta ideja bila je ukorenjenija u srpskoj istoriji nego što danas žele da veruju oni koji kukaju zbog propuštenog 20. veka"
"Slušali smo ploče, gledali filmove i čekali "Nedeljno popodne" Saše Zalepugina da bismo videli najnovije muzičke spotove. Bili smo Zapadnjaci, ali mi nismo poznavali Zapad. To je problem cele Istočne Evrope"
2) The renewal of the British Left (Политика, 22. мај 2017. - ЛИНК)
3) БУДУЋНОСТ ПРИПАДА ОНИМА КОЈИ СЕ НЕ ПРЕДАЈУ (Нови стандард, 31. мај 2017. - ЛИНК)