Glumac na pozornici

ГЛУМАЦ НА ПОЗОРНИЦИ

Професор nsarski (у тексту BIBLIJA LJUBITELJA KRATKE PRIČE код horheakimov -а, у коментару под насловом Dva kratka incidenta) подсетио ме је на причу коју сам писао на “задату тему”:

Нсарски пише:

Incident drugi: Ovo je pominjano kao briljantni početak jednog diplomskog rada na Yale school of drama (nju su posećivali, T. Williams, Salinger i ostali lumeni). Ovaj student je napisao početak drame koja nikad nije završena niti izvedena. Ali, kažu profesori škole, da je ideja odlična i nažalost nezavršena. U pitanju je drama, naravno.

Dakle, izvesni aspiring glumac dobije ulogu u nekoj predstavi. Predstava se odigra, pohvale uslede, i taj glumac, srećan zbog tog uspeha odluči da više ne silazi sa bine. Odluči da živi u tom pozorištu, na toj istoj bini, da mu tu donose hranu, da tu spava, da mu život tu bude...Kraj nikad nije napisan, ali su ga profesori sa Yale Univerziteta uvek isticali kao primer briljantne ideje koju niko ne ume istinski da dovrši.

Ту драму ја сам својевремено довршио као причу. Значи идемо, ево је:

izvesni aspiring glumac dobije ulogu u nekoj predstavi. Predstava se odigra, pohvale uslede, i taj glumac, srećan zbog tog uspeha odluči da više ne silazi sa bine. Odluči da živi u tom pozorištu, na toj istoj bini, da mu tu donose hranu, da tu spava, da mu život tu bude.

Поштујући културну улогу позоришта управа му то дозволи, и током следећих представа параваном огради његов део позорнице. Како више није ишао на кастинге, пријеме и коктеле, добијао је само мање улоге у новим представама у том позоришту, а касније ни то. Део публике је долазио да види не само актуелну представу већ и тај параван иза кога се одвија цео један живот. За то време на позорници се смењују представе Шекспира, Молијера, Есхила, Аристофана, Чехова, Острогорског, Тенеси Вилијамса... Он се понекад, случајно, појави иза паравана и брзо повуче у свој део позорнице и света.

После неколико година већина гледалаца се чудила том паравану на позорници и лику који се понекад појави, без функције у драми. Написана је докторска дисертација на тему: Глумац без улоге као лик без лика.

Најзад, после више година, глумац постепено схвати да пропушта десетине нових улога и да ни на позорници, ни у животу, више није доживео љубав, срећу, разна задовољства, уздизање после пораза, мржњу, освету и покајање – све је пропустио.

Он одлучује да сиђе са позорнице. На крају следеће представе руши параван и свечано силази са бине уз парафразу запамћене  реплике коју је прилагодио својој ситуацији:

- Зашто нам треба истина о минулој прошлости? Зато што стасавају нова поколења, упркос тој прошлости, коју не разумеју и у њеној критици уживају прве плодове осећања моћи!

 Публика га гледа са неразумевањем – нико га више не памти, није лик из управо завршене представе, а ово што говори није баш политички коректно.

Глумац тада схвати да се живот састоји од десетине  улога променљивих идентитета и да све морају да буду одигране да би, можда, понека била запамћена.

::: ::: :::

Како ни ја нисам ишао на пријеме, коктеле, кастинге и слично, и не познајем ни једног професора са Јела, не верујем да би прича била прихваћена као синопсис за драму, ако би уопште била прочитана. Ви ћете је бар прочитати, надам се.

.