Ljubav| Putovanja| Reč i slika| Život| Životni stil

Upoznati Kineze (Kina, Jiangxi)

Snezana Radojicic RSS / 26.08.2017. u 09:59

*

Ljudi kao najbitniji deo putovanja. Upoznati ljude u svakoj sredini u koju se dođe. Saznati kako žive. Pitati ih o čemu sanjaju. Otkriti kako razmišljaju. Čuti šta vole ili ne vole. Razumeti njihove strahove, izbore, probleme. Putovanja bez upoznavanja lokalnog stanovništva su nepotpuna. Ostaju površna, bez pravog uvida u stvarni život tog naroda.

No kako pričati sa ljudima koji ne govore jezike koje vi znate? Koji ne razumeju ni vaše gestove i mimiku, jer imaju potpuno drugačiji govor tela. Koji se, uz sve to, stide poput dece pred strancima, budući da ste vi verovatno prvi belac kojeg uživo sreću. I koji će zbog toga radije pobeći od vas, kikotati se kao ’lud na brašno’ dok vi ne odustanete, ili vas uporno ignorisati kao da ne postojite.

Kako upoznati Kineze u Kini?

*

Od 2012. putovala sam Kinom u tri navrata, ukupno pola godine, i još toliko provela sam podučavajući u jednoj državnoj školi u mestu od svega trista hiljada stanovnika. To je za kineske pojmove selo. Sredina u kojoj ni kineski profesori engleskog ne govore engleski. Od četiri koleginice sa kojima sam delila kancelariju od februara, samo sam sa jednom mogla da razgovaram. Druga je jedva natucala, dok ostale dve nisu umele da izgovore ni najprostije rečenice.

Nijednom se nije desilo da ijedna od njih, tokom celog semestra, pokuša da vežba svoj engleski sa mnom. A sedele smo zajedno mesecima.

*

Pre početka nove školske godine, organizovan je seminar za kineske učitelje engleskog. Dva i po dana nastave koju smo držali nas troje stranih nastavnika. Ponuđeno nam je dvadesetak tema između kojih smo izabrali po pet prema svojim sklonostima. No one su bile samo podsticaj da kineski nastavnici engleskog progovore engleski. Da se podstaknu da razgovaraju bez stida i straha od grešaka, koji ih blokiraju.

Kinezima to nije nimalo lako. Na Istoku je najveći kamen spoticanja ’gubitak obraza’. Jedna od najčešćih situacija u kojoj se obraz gubi je kad nešto ne znate ili kad na nešto ne umete da odgovorite. Otvaranje Kine prema svetu znači i borbu sa tom tradicijom. Na Zapadu, prihvatanje novih znanja podrazumeva greške i učenje kroz njih; na Istoku, greške znače ukaljani obraz i kažnjavaju se podsmehom, osudom zajednice, isključivanjem iz nje.

Kako se s tim izboriti?

IMG_9237-e1503737632693.jpg

*

Moja prva tema bila je, naravno, putovanja. Da bih četrdesetak prisutnih u po tri razreda oslobodila straha, ukratko sam im ispričala o svom putovanju oko sveta. Zatim sam im dala nekoliko školskih ESL pitanja kao polazište za razgovor:

Da li volite putovanja?

Gde ste putovali ovog leta?

Da li ste ikada putovali u inostranstvo?

Da li ste ikad putovali avionom?

Koju zemlju (ili kontinent) biste voleli da posetite?

Kada biste imali 100.000 $, gde biste otišli na odmor? A sa 10.000$? A kuda sa 1.000$?

*

Većina nastavnika rekla je da voli putovanja, ali od njih sto četrdeset, svega troje-četvoro je ikada putovalo izvan Kine. A i tada je to bilo u Hong Kong i samo u jednom slučaju u Tajland.

Mlada žena koja ga je posetila pričala mi je sa čuđenjem o jednom od svojih najvećih utisaka iz Bangkoka: o psima koji slobodno šetaju ulicama, a čak i ne laju. Podjedanko neshvatljivo bilo joj je i to koliko svi poštuju kralja, te ga obavezno pominju u svakom razgovoru.

Zanimljiv odgovor dobila sam od druge mlade učiteljice, koja je izjavila da ne voli putovanja. Na dosta lošem engleskom uspela je da mi objasni kako su putovanja opasna. Ako, recimo, odete u Ameriku, može vam se desiti da vas kidnapuju ili ubiju zbog trgovine organima. Rekla mi je da je gledala više emisija o tome.

Ogromna većina prisutnih izjavila je kako je skupo putovati izvan Kine. Pasoše nemaju, niti su ikad i pomislili da ih podignu.

Pitanje o sto hiljada, deset hiljada i hiljadu dolara za putovanje potpuno ih je zbunilo. Kada bi imali te pare, kupili bi kuće svojim sinovima, pošto je u Kini pravilo da muškarac mora da sagradi kuću kada želi da se oženi. Ne bi nikada dali toliki novac za putovanja.

*

Drugoga dana, za temu sam izabarala ’Upoznavaje ljudi’. Pošto je seminar i za mene predstavljao nešto sasvim novo, tek sam juče shvatila kakva je to prilika za nekog poput mene, ko je uvek gladan priča i učenja o drugačijim iskustvima, običajima, kulturama. Upravo to sam im i rekla: da su ovi časovi meni važni podjednako koliko i njima, jer zapravo pomažemo jedni drugima: oni imaju priliku da vežbaju svoj engleski, a ja da saznam toliko toga o Kinezima.

Jedna devojka požurila je da mi saopšti kako je pod uticajem našeg jučerašnjeg časa rano jutros otišla u turističku agenciju i uplatila sebi vikend aražman do nekog mesta u Kini čije ime nisam zapamtila. Nikada ranije nije putovala, jer je mlada i neudata, ali sada sam je podstakla da pokuša.

IMG_9239-e1503737489262.jpg

 

Poželela sam da je zagrlim. Ali u Kini to nije običaj. Rekli su mi da se osećanja ne pokazuju u javnosti. Dodiri su retki. Ljudi se čak i ne rukuju. To me je podsetilo na jedan od mojih časoca sa trećacima, kada smo pred tablom improvizovali susret i upoznavanje.„Nice to meet you“, kaže jedno dete.

„Nice to meet you, too“, odgovara drugo.

I onda treba da se rukuju, ali to svaki put biva propraćeno burnim smehom celog razreda, dok se ovi na sceni drže za stomake, ne mogući da zaustave napade smeha.

Pitala sam sada nastavnike kako izgleda uobičajeno upoznavanje novih ljudi u Kini. Između sebe, Kinezi su veoma komunikativni. Lako uspostavljaju nova poznanstva. Teme o kojima najčešće razgovaraju su porodica, hrana, posao, hobiji. Improvizovali smo susrete pred tablom, a zatim smo razgovarali o kulturološkim razlikama između Istoka i Zapada.

Prema mom iskustvu, tri prva pitanja kada upoznam nekog Kineza su: odakle sam, da li sam udata i koliko imam dece, koliko zarađujem. Više zbog mog načina kako sam im to prepričala, nego zbog toga što su naslutili da su ta pitanja za zapadnjačke pojmove previše lična, nastavnici engleskog smejali su se kao na dobar vic. Smeh ima relacionu ulogu da oslobađa od napetosti, pa su tako sada i oni počeli da se oslobađaju svog straha od mene, tog stranca pred kojim bi trebalo da se pokažu u najboljem svetlu – i da ni slučajno ne pogreše pred njim.

Neki su se toliko oslobodili da je jedna žena ’hrabro’ izjavila kako bi mnogo više volela kada bi svi oni dobili priliku da više razgovaraju i vežbaju engleski jedni sa drugima, a ne samo sa mnom, kao učenici sa profesorom.

„Ok, ajde da uradimo tako“, složila sam se odmah, i podelila ih u grupe prema tome kako sede. Dobili su zadatak da se predstave jedni drugima i da svako o svakome sazna nešto, što će kasnije moći da mi prenese, kada im se budem priključila.

Kroz nekoliko minuta, učionica je oživela – iz svih grupa čuo se samo engleski. Kao u pravoj jezičkoj radionici.

 

*

Za ručkom, od organizatora nastave, saznala sam da su nastavnici iz te grupe prezadovoljni. Izjavili su kako im je to do sada bio najbolji čas. Stoga nam je preporučio da primenimo isti metod na preostalim časovima.

Izgleda da je to udruživanje u grupe delovalo i psihološki na kineske nastavnike, jer kada bih se nadalje priključila nekoj, razgovor između njih ne bi se prekinuo, kao što je to ranije bio slučaj. Moj zadatak je takođe bio da ocenim svakoga (u skali: A, B, C), zbog čega su mnogi bili dodatno uplašeni u početku. Više njih doslovno se treslo dok bismo razgovarali, ili bi im ruke drhtale, a na licima igrali tikovi. Sada je toga bilo neuporedivo manje.

Kinezi su me prihvatali. A ja sam njih sada bolje razumela.

IMG_9238.jpg
*

Poslednjeg dana, tema mojih prepodnevnih časova bila je ’Podučavanje engleskog’. Tokom prethodnih meseci, već sam donekle upoznala školski sistem u Kini.

Kad je reč o učenju engleskog, program je katastrofalan. Akcenat je na gramatici i pisanom engleskom, pa je otuda moguće da taj predmet predaju nastavnici koji ne umeju da izgovore ni najprostiju rečenicu. Mladi Kinezi završavaju srednju školu sa boljim znanjem engleske gramatike od mnogih predavača kojima je engleski maternji jezik, ali zato ne umeju da kažu tri proste rečenice o bilo kojoj temi. Predmet ’Oral English’ postoji u vrlo malom broju škola, predaju ga stranci, ali imaju samo po jedan čas nedeljno. Kada se tome doda da kineska odeljenja u gradovima broje po pedesetoro dece, a u selima i po sedamdeset, jasno je zašto i nakon dvanaest godina učenja engleskog, mladi Kinezi ne znaju ni reč engleskog.

Uz sve navedeno, strani filmovi su simultano sinhronizovani, pa se ne čuju originalni glasovi, zapadnjačka muzika se ne sluša, a najpopularniji Guglovi sajtovi su zabranjeni i blokirani. Kinezi naprosto nemaju prilike da čuju govorni engleski. Iznenadila sam se podatkom da taj predmet postoji u školama preko trideset godina. Više od tri decenije vlada izdvaja ogromne sume za program učenja engleskog, za udžbanike, za profesore, za završne ispite koji su se pretvorili u svrhu po sebi, umesto da budu samo provera naučenog. Učenicima je jedini cilj da prođu ispit. I njihovim nastavnicima – da ih osposobe za to. Ispit je, naravno, test gramatike, bez govornog dela.

Kina jeste zemlja formalnosti, ali ovakva zamena teza, brkanje sadržaja i forme, teško je razumljiva. Na kraju svog školovanja, nakon dvanaest godina učenja engleskog, Kinezi ne umeju da kažu više od jednog „Hi“ i „Hello“.

Poražavajuće.

*

Za popodnevnu temu zadnjeg dana seminara izabrala sam ’Zdravlje’. Da li su zdravi? Šta čine da ostanu zdravi ili da unaprede svoje zdravlje? Da li piju i puše? Šta obično jedu? Kojih saveta tradicionalne medicine se pridržavaju?

„Nisam zdrava“, rekla je mlada devojka. „Imam višak kilograma.“

„Nisam zdrava“, rekla je druga devojka. „Kao što vidite, veoma sam mršava. Ali ne uspevam da se ugojim.“

„Nisam zdrava“, izjavila je treća žena. „Stalno se osećam umornom, ali možda je to zbog svih obaveza koje imam. Dobila sam nedavno bebu.“

Kinesko društvo je strogo patrijarhalno. Ne postoji polna ravnopravnost. Žene rade sve kućne poslove i same se staraju o deci. Muškarci su ti koji ’naporno rade’ po ceo dan izvan kuće.

S druge strane, zbog politike jednog deteta i zakona koji je važio do prošle godine, u Kini ima nekoliko procenata više muškaraca nego žena. Nebrojeno je slučajeva abortusa sa devojčicama, jer je svaka porodica želela muškog naslednika. Ta politika uslovila je i nezdrav odnos prema jedincima. Svi do jednog, nastavnici su mi potvrdili da su njihovi jedinci i jedinice ’zločesti’, razmaženi, hiroviti, ali da tu ne mogu ništa.

Teme su se preplitale. Kineski nastavnici želeli su da mi kažu toliko toga, ali vreme je isticalo. Kako je većina došla iz još manjih mesta od Dešina, to smo današnje časove morali da skratimo, kako bi stigli na poslednji autobus nazad. Uspeli su još da mi ispričaju o ’kupingu’, metodi izvlačenja vlage iz tela, koja se primenjuje za sve moguće bolesti (garantovali su mi da će izlečiti i moju disk herniju), dok već od ranije znam kako pijenje vrele vode pomaže protiv svih problema.

Za kraj, slikali smo se svi zajedno ispred škole. Sto četrdeset kineskih nastavnika engleskog i nas troje stranaca. Sa nekima sam razmenila i kontakte, drugi su obećali da će potražiti i pročitati moje knjige.

*

Neko pametan jednom je rekao da se ne može voleti ceo svet, ali se zato može voleti pojedinac. A da bi se on zavoleo potrebno ga je upoznati.

Bilo bi preterano reći da sam zavolela Kineze nakon dvoipodnevnog seminara. Ali posle intezivnog druženja i razgovora sa njima, postali su mi mnogo razumljiviji. A kada nešto razumemo, lakše prihvatamo. Zahvalna sam na prilici koja mi je to omogućila.

Moje putovanje Kinom i upoznavanje te zemlje zapravo tek sad počinje. Tek sad sam spremna za nju.

 

 



Komentari (35)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

zemljanin zemljanin 11:29 26.08.2017

bravo

kao I uvek - odusevljavas me
cassiopeia cassiopeia 15:25 26.08.2017

Re: bravo

Snežana, oduševio me tvoj post. Da znaš samo kojim mirom odiše i nekim zadovoljstvom proživljenog.
Tako mi je drago zbog tebe!
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 14:45 27.08.2017

Re: bravo

zemljanin
kao I uvek - odusevljavas me


Ja sebe iznenađujem
emsiemsi emsiemsi 16:04 26.08.2017

М'да !

Здраво Снежана !
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 14:53 27.08.2017

Re: М'да !

emsiemsi
Здраво Снежана !


Zrdavo
emsiemsi emsiemsi 16:05 27.08.2017

Re: М'да !

Snezana Radojicic
emsiemsi
Здраво Снежана !


Zrdavo

Фала, фала !
Знам да си хтела да кажеш 'Здраво'.
srdjan.pajic srdjan.pajic 19:29 26.08.2017

Diploma

Pa jel to znači da su ti stigli oni overeni prevodi diplome, iz Ministarstva za istraživanje ruda i gubljenje vremena, ili odakl si ih ono morala pribavljati?
blogovatelj blogovatelj 04:16 27.08.2017

Re: Diploma

Diploma
Pa jel to znači da su ti stigli oni overeni prevodi diplome, iz Ministarstva za istraživanje ruda i gubljenje vremena, ili odakl si ih ono morala pribavljati?


Ti da ćutiš, dolaziš iz države gde kidnapuju i ubijaju zbog trgovine organima.
Sad bez zezanja, ne znam jesam li po blogu to pominjao ili ne. Mislim da jesam.
Jednom sam u trenucima dokolice izračunao da sam za svog života u Kanadi sretao, radio ili se družio sa ljudima iz preko osamdeset država sveta. U tih 80+ država nalaze se najverovatnije i prvih deset po broju stanovnika, a i po teritoriji. Dakle, to je uzorak pokupljen iz preko 90% svetske populacije i svetske teritorije. Znam, nije reprezentativan uzorak, ali je ipak solidan.
I sa svim tim ljudima sam pre ili kasnije nalazio zajednički jezik, sem sa Kinezima. Izuzetak je možda troje ljudi od verovatno stotinu Kineza sa kojima sam imao malo dublju komunikaciju. Kinezi su mi nerešiva enigma, misterija nad misterijama. U stanju su da istovremeno izgledaju i kao ljudi bez mozga i najveći genijalci na svetu. Uopšte mi nije jasno kako to izvode.
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 14:46 27.08.2017

Re: Diploma

srdjan.pajic
Pa jel to znači da su ti stigli oni overeni prevodi diplome, iz Ministarstva za istraživanje ruda i gubljenje vremena, ili odakl si ih ono morala pribavljati?


Stigli su oni u e-formi još pre početka raspusta, a u papirnatoj verziji pre par dana, kod drugarice u Šangaj, pa će ih poslati ovde. Fali mi još jedna papir, ali to mogu brzo da sredim. Upravo sam se danas preselila u to novo mesto, kod drugogo poslodavca. Za sada, utisci su odlični, i stančić je lep, i oni su normalni...
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 14:53 27.08.2017

Re: Diploma

blogovatelj
Diploma
Pa jel to znači da su ti stigli oni overeni prevodi diplome, iz Ministarstva za istraživanje ruda i gubljenje vremena, ili odakl si ih ono morala pribavljati?


Ti da ćutiš, dolaziš iz države gde kidnapuju i ubijaju zbog trgovine organima.
Sad bez zezanja, ne znam jesam li po blogu to pominjao ili ne. Mislim da jesam.
Jednom sam u trenucima dokolice izračunao da sam za svog života u Kanadi sretao, radio ili se družio sa ljudima iz preko osamdeset država sveta. U tih 80+ država nalaze se najverovatnije i prvih deset po broju stanovnika, a i po teritoriji. Dakle, to je uzorak pokupljen iz preko 90% svetske populacije i svetske teritorije. Znam, nije reprezentativan uzorak, ali je ipak solidan.
I sa svim tim ljudima sam pre ili kasnije nalazio zajednički jezik, sem sa Kinezima. Izuzetak je možda troje ljudi od verovatno stotinu Kineza sa kojima sam imao malo dublju komunikaciju. Kinezi su mi nerešiva enigma, misterija nad misterijama. U stanju su da istovremeno izgledaju i kao ljudi bez mozga i najveći genijalci na svetu. Uopšte mi nije jasno kako to izvode.


Pisao si jednom o tome, ja se sećam, skoro istim rečima
srdjan.pajic srdjan.pajic 15:13 27.08.2017

Re: Diploma

Znam, nije reprezentativan uzorak, ali je ipak solidan.
I sa svim tim ljudima sam pre ili kasnije nalazio zajednički jezik, sem sa Kinezima


Pa kad si veliki drkoš, a i voliš stalno da pametuješ i da si u pravu, čak i kad nemaš pojma, a to ume da smara ljude.

Zezam se, ja sam bolje poznavao samo par Kineza do sada, pa nemam nikakav generalni utisak. Jedan mi je bio i drugar, i dobar ko panja. Drugi je bio neko teško đubre, od onih čiji su bogataši roditelji robovali tamo po radnim logorima u Inner Mongliji, pa je valjda i on ispao sjeban. Tako da se ne bih usudio da iznesem nikakav zaključak. E, da, i svi do jednog, kad dođu ovde, gledaju da se amerikanizuju, ono, do koske, tu su isti ko Meksikanci. Evo sad ovde neke komšije par kuća pored, mladi muž, žena i tašta Kinezi, doselili se, kuću kupili u kešu, odma nabavilii džipove, komada dva, parkirali ispred kuće. Pa raskopali sve ispred i posadili najsavršeniji američki travnjak koji sam ikad video, iako je to ovde kod nas sad postalo demode, jer ište previše vode, pa ljudi prelaze na gajenje domaćih kultura. A na vratima se o praznicima viori strogo američka zastava, itd. Palo mi je napamet i to da se možda ljudi boje ovih trampovaca i white supremacy morona, iako ih ovde kod nas baš i nema, ali što je sigurno, sigurno je. Inače su sasvim prijatan svet, šetaju taštu (u tradicionalnoj nošnji) svakog dana, jave se pristojno, itd. Ali se ne druže nisakim iz komšiluka, koliko sam uspeo da povatam, nego se drže svoje kućice, svoje slobodice i svog travnjaka. No, možda se i otkrave.


A ovaj moj ortak, vodio nas jednom u kafanu, kinesku (bili srbi, ameri, par izrealaca, i još nekih sa svih strana, malo sam sad i zaboravio). I dođe konobarica sa menijima, oni klasični, kineska hrana ali na američki način. I ovaj joj nešto promrmlja, ona skupi te jelovnike, ode, i vrati se sa drugim jelovnicima, malo manje šarenim i uglednim, i na njima sve na kineskom. I onda se ovaj momčić baci na posao da svakom od nas prevede šta je šta, i da preporuči šta je dobro. Braćo, razbismo se. To nije imalo nikakve veze sa onim što se kod nas servira kao "kineska kuhinja", ali je bilo jako dobro.


srdjan.pajic srdjan.pajic 15:16 27.08.2017

Re: Diploma

Snezana Radojicic


Pisao si jednom o tome, ja se sećam, skoro istim rečima


Pa da, smara, ponavlja jedno te isto sedamnaest puta iako ni prvi put nije bilo zanimljivo ni impresivno, i posle se čudi što ga i Kinezi zaobilaze u širokom luku i gledaju podozrivo, misle da ih ovaj zajebava.
emsiemsi emsiemsi 16:07 27.08.2017

Re: Diploma

srdjan.pajic
Znam, nije reprezentativan uzorak, ali je ipak solidan.
I sa svim tim ljudima sam pre ili kasnije nalazio zajednički jezik, sem sa Kinezima


Pa kad si veliki drkoš, a i voliš stalno da pametuješ i da si u pravu, čak i kad nemaš pojma, a to ume da smara ljude.

Zezam se, ja sam bolje poznavao samo par Kineza do sada, pa nemam nikakav generalni utisak. Jedan mi je bio i drugar, i dobar ko panja. Drugi je bio neko teško đubre, od onih čiji su bogataši roditelji robovali tamo po radnim logorima u Inner Mongliji, pa je valjda i on ispao sjeban. Tako da se ne bih usudio da iznesem nikakav zaključak. E, da, i svi do jednog, kad dođu ovde, gledaju da se amerikanizuju, ono, do koske, tu su isti ko Meksikanci.
...

Шта к'о Мексиканци !?
Исти ти !
blogovatelj blogovatelj 18:01 27.08.2017

Re: Diploma

Pa da, smara, ponavlja jedno te isto sedamnaest puta iako ni prvi put nije bilo zanimljivo ni impresivno, i posle se čudi


Zajedno sa Čarlijem ušao si u superfinale za smor blogera godine.
Ali ti bar imaš duha kad smaraš, Čarli tuši či tuši.
emsiemsi emsiemsi 18:34 27.08.2017

Re: Diploma

blogovatelj
Pa da, smara, ponavlja jedno te isto sedamnaest puta iako ni prvi put nije bilo zanimljivo ni impresivno, i posle se čudi


Zajedno sa Čarlijem ušao si u superfinale za smor blogera godine.
Ali ti bar imaš duha kad smaraš, Čarli tuši či tuši.

Ооооо, где си Блоги !?
Може ли се ?!
Има ли шта о дислоцирању Тојоте из Канаде у Мексико !?
srdjan.pajic srdjan.pajic 00:23 28.08.2017

Re: Diploma

Čarli tuši či tuši.


E, tu si u pravu. Taj nedostatak duhovitosti najviše zameram tim desničarima, patriotama, ljotićevcima, domaćinima, kjukluksklanovcima (pored nastojanja da mi povremeno kroje sudbinu). Od njih bre, ne možeš ni poluloš vic da čuješ, da prepričaju, a kamo li da smisle neki komentar koji će bar jednom iil dvojici blogera da izmami osmeh, ili da se posle negde prepričava. Nego samo Smor, kao glavni i jedini proizvod. A i kad se baš trude da budu vickasti, to uvek ispadne nekako jadno, ono, jel možeš da zamisliš Koštunicu da ispriča neki dobar vic? Ili čarlija? Oni su, brate, sami sebi najviše dosadni, i to je tragedija njihovih života, kao i onih koji moraju da ih trpe (žene, muževi, deca, kolege na poslu, blogeri, kućni ljubimci).
emsiemsi emsiemsi 09:06 28.08.2017

Re: Diploma

srdjan.pajic
Čarli tuši či tuši.


E, tu si u pravu. Taj nedostatak duhovitosti najviše zameram tim desničarima, patriotama, ljotićevcima, domaćinima, kjukluksklanovcima (pored nastojanja da mi povremeno kroje sudbinu). Od njih bre, ne možeš ni poluloš vic da čuješ, da prepričaju, a kamo li da smisle neki komentar koji će bar jednom iil dvojici blogera da izmami osmeh, ili da se posle negde prepričava. Nego samo Smor, kao glavni i jedini proizvod. A i kad se baš trude da budu vickasti, to uvek ispadne nekako jadno, ono, jel možeš da zamisliš Koštunicu da ispriča neki dobar vic? Ili čarlija? Oni su, brate, sami sebi najviše dosadni, i to je tragedija njihovih života, kao i onih koji moraju da ih trpe (žene, muževi, deca, kolege na poslu, blogeri, kućni ljubimci).

Не знам како си мене успео да стршаш заједно са тим побројанима.
Успут --- ја сам сигуран да си се на мој понеки коментар насмејао. Ако и ниси, има ко јесте. Но, то и није толико битно. Оно што јесте битно је чињеница да се свемир не врти око тебе, нити било којега појединца. Ако успеш да схватиш ту рудиментарну чињеницу, попећеш се на виши ниво. Ако не, није ни много битно. Није свима дато, а, ионако, примарне мотиве може да постигне свако.
principessa_etrusca principessa_etrusca 21:36 26.08.2017

Хвала

Ја се обично не јављам, али увек с пажњом и уживањем читам твоје инспиративне постове.

Велики поздрав!
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 14:47 27.08.2017

Re: Хвала

principessa_etrusca
Ја се обично не јављам, али увек с пажњом и уживањем читам твоје инспиративне постове.

Велики поздрав!


Hvala na čitanju 'iz potaje'. A ovog puta i na javljanju
bene_geserit bene_geserit 05:14 27.08.2017

odmor

Kada biste imali 100.000 $, gde biste otišli na odmor? A sa 10.000$? A kuda sa 1.000$?

Skroz razumem kineze sto ih je ovo pitanje zbunilo.
I meni bi odgovor bio slican kao njihov, u sva 3 slucaja bi otisao na kampovanje (i potrosio manje od 1000$).
Jukie Jukie 09:49 27.08.2017

Re: odmor

bene_geserit
Kada biste imali 100.000 $, gde biste otišli na odmor? A sa 10.000$? A kuda sa 1.000$?

Skroz razumem kineze sto ih je ovo pitanje zbunilo.
I meni bi odgovor bio slican kao njihov, u sva 3 slucaja bi otisao na kampovanje (i potrosio manje od 1000$).

Pa jeste, a mislim da to pitanje treba da gledamo kao na pitanje o vaučeru, isto kao pitanje "imaš poklon vaučer za hiljadu dolara u hipermarketu, šta ćeš sve da kupiš" i onda kreneš da razmišljaš o svim onim kutijicama i flašicama koje koštaju oko crvene hiljadarke (a što Krkar kupuje kad mu padne na pamet)
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 14:48 27.08.2017

Re: odmor

bene_geserit
Kada biste imali 100.000 $, gde biste otišli na odmor? A sa 10.000$? A kuda sa 1.000$?

Skroz razumem kineze sto ih je ovo pitanje zbunilo.
I meni bi odgovor bio slican kao njihov, u sva 3 slucaja bi otisao na kampovanje (i potrosio manje od 1000$).



Zavisi od dužine kampovanja. Ako kampuješ par meseci, svakako ćeš potrošiti 1000 $.
blogovatelj blogovatelj 18:02 27.08.2017

Re: odmor

i onda kreneš da razmišljaš o svim onim kutijicama i flašicama koje koštaju oko crvene hiljadarke (a što Krkar kupuje kad mu padne na pamet)


jedi-knight jedi-knight 06:43 27.08.2017

Pozdrav, Snezana...

...iz Changchuna
Sticajem okolnosti zivim u Kini skoro godinu dana i Kinezi su, i dalje, velika nepoznanica za mene. Tvoja opaska da imaju strah od greske, tj da je sramota nesto ne znati, objasnjava mnoge situacije u kojima sam se nasao.
U mom poslu, postoji stroga podela ko sta radi i ko je za sta odgovoran; bar po zapadnom sistemu u kome sam, do sada, uglavnom radio, ali koji bi oni zeleli da uvedu u svoj svet. Po njihovom shvatanju, najstariji, ili onaj sa najvisom funkcijom treba da donosi odluke koje posle svi postuju, koliko god one bile nelogicne ili cak lose. Cini mi se da imaju strah jedan od drugog, bas kada je rec o kompleksnim situacijama gde je potrebno brzo reagovati i doneti odluku: cesto je ne donesu jer nemaju koga da pitaju, a ne smeju sami da preuzmu odgovornost. Nisu fleksibilni i ne mogu da razumeju da je ponekad potrebno prilagodjavati nacin rada u zavisnosti od okolnosti koje se, u mom poslu, neprekidno menjaju. Ja, naime, radim u sportu, cesto putujemo i nije isto kada se nadjemo u Guangzou, Sangaju ili "nasem" Changchunu. Prosto, klima je drasticno razlicita, a to utice na izbor aktivnosti. Npr, ako je obicaj da se proseta oko podne na dan utakmice, oni ce to isto raditi makar bilo 50 stepeni i 120% vlage, a ukoliko im se ukaze na stetnost toga, ne smeju da promene jer se plase kako ce reagovati neki "tamo gore", koji pritom pojma nema o razlozima promene. Plase se i jedan od drugog jer ukoliko bi neko i doneo odluku, on bi bio izlozen potencijalnoj kritici od strane nadredjenih itd.
Mislim da su previse brzo sa bicikla usli u mercedese, pa te mercedese voze kao da su bicikle. I metaforicki i bukvalno.
Inace su veoma blagi, dobronamerni i prijatni u komunikaciji.
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 14:52 27.08.2017

Re: Pozdrav, Snezana...

jedi-knight
...iz Changchuna
Sticajem okolnosti zivim u Kini skoro godinu dana i Kinezi su, i dalje, velika nepoznanica za mene. Tvoja opaska da imaju strah od greske, tj da je sramota nesto ne znati, objasnjava mnoge situacije u kojima sam se nasao.
U mom poslu, postoji stroga podela ko sta radi i ko je za sta odgovoran; bar po zapadnom sistemu u kome sam, do sada, uglavnom radio, ali koji bi oni zeleli da uvedu u svoj svet. Po njihovom shvatanju, najstariji, ili onaj sa najvisom funkcijom treba da donosi odluke koje posle svi postuju, koliko god one bile nelogicne ili cak lose. Cini mi se da imaju strah jedan od drugog, bas kada je rec o kompleksnim situacijama gde je potrebno brzo reagovati i doneti odluku: cesto je ne donesu jer nemaju koga da pitaju, a ne smeju sami da preuzmu odgovornost. Nisu fleksibilni i ne mogu da razumeju da je ponekad potrebno prilagodjavati nacin rada u zavisnosti od okolnosti koje se, u mom poslu, neprekidno menjaju. Ja, naime, radim u sportu, cesto putujemo i nije isto kada se nadjemo u Guangzou, Sangaju ili "nasem" Changchunu. Prosto, klima je drasticno razlicita, a to utice na izbor aktivnosti. Npr, ako je obicaj da se proseta oko podne na dan utakmice, oni ce to isto raditi makar bilo 50 stepeni i 120% vlage, a ukoliko im se ukaze na stetnost toga, ne smeju da promene jer se plase kako ce reagovati neki "tamo gore", koji pritom pojma nema o razlozima promene. Plase se i jedan od drugog jer ukoliko bi neko i doneo odluku, on bi bio izlozen potencijalnoj kritici od strane nadredjenih itd.
Mislim da su previse brzo sa bicikla usli u mercedese, pa te mercedese voze kao da su bicikle. I metaforicki i bukvalno.
Inace su veoma blagi, dobronamerni i prijatni u komunikaciji.


Da, znam tačno očemu pričaš. To nepreuzimanje odgovornosti ni za najbanalnije odluke bukvalno me je izluživalo dok sam putovala. On ima svoje ingerencije i kao oni konji sa amovima, neće da pogleda ni malo levo ni malo desno, a ispred sebe jedino ako je tačno u vidnom polju, tj. ono što mu je stavljeno na sto kao njegov zadatak. Ne znam zašto tako, ali je jako teško nositi se sa time.

I ovo poslednje se slažem. Rambo, koji je skovao izraz turbo-folk, i definisao ga je upravo tako: kad tehnološki napredak nije ispraćen intelektualnim i kulturnim, to je onda turbo folk. Kinezi su nacija trubo folka, to često ponavljam, ali me malo ko od naših razume.


blogovatelj blogovatelj 18:10 27.08.2017

Re: Pozdrav, Snezana...

I ovo poslednje se slažem. Rambo, koji je skovao izraz turbo-folk, i definisao ga je upravo tako: kad tehnološki napredak nije ispraćen intelektualnim i kulturnim, to je onda turbo folk.



"Mile voli disko,
A ja kolo šumadijsko,
Da budemo blisko, blisko
Harmonika svira disko"

Tačno tako. I Čarli ima isti problem. Zato mu komentari bazde na turbo folk.
emsiemsi emsiemsi 18:36 27.08.2017

Re: Pozdrav, Snezana...

blogovatelj
I ovo poslednje se slažem. Rambo, koji je skovao izraz turbo-folk, i definisao ga je upravo tako: kad tehnološki napredak nije ispraćen intelektualnim i kulturnim, to je onda turbo folk.



"Mile voli disko,
A ja kolo šumadijsko,
Da budemo blisko, blisko
Harmonika svira disko"

Tačno tako. I Čarli ima isti problem. Zato mu komentari bazde na turbo folk.

Оооо, Блоги !
Пишао си по прашини док је овај чика на концерт Смака ишао три дана узастопно.
blogovatelj blogovatelj 01:01 28.08.2017

Re: Pozdrav, Snezana...

Писао си по прашини док је овај чика на концерт Смака ишао три дана узастопно.


Baš o ovome i govorim. Gde ćeš veći turbo folk od hvaljenja na kojim si koncertima bio.
Nije fora gde si bio, nego šta si shvatio. A shvatio si ništa.
emsiemsi emsiemsi 09:01 28.08.2017

Re: Pozdrav, Snezana...

blogovatelj
Писао си по прашини док је овај чика на концерт Смака ишао три дана узастопно.


Baš o ovome i govorim. Gde ćeš veći turbo folk od hvaljenja na kojim si koncertima bio.
Nije fora gde si bio, nego šta si shvatio. A shvatio si ništa.

Шта има у музици да се схваћа ?!
Музику слушаш - и уживаш.
Или не уживаш.
blogovatelj blogovatelj 15:52 28.08.2017

Re: Pozdrav, Snezana...

Шта има у музици да се схваћа ?!


Još jedan dokaz moje prethodne tvrdnje. Recimo, da li si ikada shvatio da Smak ima neopisivo glupe tekstove? Ekstremno glupe.
emsiemsi emsiemsi 17:05 28.08.2017

Re: Pozdrav, Snezana...

blogovatelj
Шта има у музици да се схваћа ?!


Još jedan dokaz moje prethodne tvrdnje. Recimo, da li si ikada shvatio da Smak ima neopisivo glupe tekstove? Ekstremno glupe.

Оооо, Блоги !
Како је у Канади ?
Осећа ли се надолазећа зима ?
vcucko vcucko 19:58 28.08.2017

Re: Pozdrav, Snezana...

blogovatelj
Шта има у музици да се схваћа ?!


Još jedan dokaz moje prethodne tvrdnje. Recimo, da li si ikada shvatio da Smak ima neopisivo glupe tekstove? Ekstremno glupe.

Aranđelovićev način pevanja (glas = peti instrument i ništa manje ni više od toga) nikad mi nije omogućio da razaznam šta on, u stvari, peva.

Meni je to uvek zvučalo, recimo ovako:
e-e-iza-e-aa
u-ju-se-aiee
ese-e-o-e-oo
o-aze-i-aii
e-e-iza-e-aa-a-aaa

Muzika prva liga, tekstovi? Nemam pojma.
Dobro, malo priglupi, pa šta; drugi su kao bolji?
blogovatelj blogovatelj 18:53 30.08.2017

Re: Pozdrav, Snezana...

Muzika prva liga, tekstovi? Nemam pojma.
Dobro, malo priglupi, pa šta; drugi su kao bolji?


Gomile boljih, jer ovi su toliko glupi da su naprosto preglupi.
Turbo folk zamaskiran virtuoznošću izvođača.

"O kad ce doci dan
da sletim u Japan
da vidim suncev dom
i s gejsom cinim lom

Za ovaj dugi put
spremicu dukat zut
i njegov mio sjaj
dajem za ovaj raj

Zelim u Michigan
da vidim lady Ann
zelim u Hollywood
da vidim lady Wood

Da imam dukat zut
ja bih na ovaj put
i njegov mio sjaj
menjam za ovaj raj

Isto rade sigurno u Bombaju
isto rade mladi kao ja"
emsiemsi emsiemsi 19:23 30.08.2017

Re: Pozdrav, Snezana...

blogovatelj
Muzika prva liga, tekstovi? Nemam pojma.
Dobro, malo priglupi, pa šta; drugi su kao bolji?


Gomile boljih, jer ovi su toliko glupi da su naprosto preglupi.
Turbo folk zamaskiran virtuoznošću izvođača.

"O kad ce doci dan
da sletim u Japan
da vidim suncev dom
i s gejsom cinim lom

Za ovaj dugi put
spremicu dukat zut
i njegov mio sjaj
dajem za ovaj raj

Zelim u Michigan
da vidim lady Ann
zelim u Hollywood
da vidim lady Wood

Da imam dukat zut
ja bih na ovaj put
i njegov mio sjaj
menjam za ovaj raj

Isto rade sigurno u Bombaju
isto rade mladi kao ja"

Теноменалан текст !
А тек музика --- ево за Блогија и његово весело друштво !


49 41 49 41 05:50 28.08.2017

bravissimo

Nikada bio u Japanu, niti zelim biti iujednom megalopolisu gde sam po nekima nekada hodio; zbog moranja.
J. London, to nazivashe Pacovskim jazbinama; dadoh mu za pravo kao klinac, te i sada.

Ipak Japanci su Japanci, platili jednom svoj krvavi pir i nikada vise!
Ta cuvena milionerka. rodjena nedaleko, odrasla tu - MADONA, brat joj je homeless; sete ih se samo: kad "udare" grozni minusi.

Briga za ljude je vrlo vazna stvar,

https://holykaw.alltop.com/japanese-homeless-differ-american-homeless

P.S.
Raznezi me ovim slikama, sa visina i divljina.

Arhiva