Још када сам био сасма мали, моји старији су ми често говорили:
„Е, мој сине, шта год да се деси, жута раса ће једног дана владати светом."
После сам видео да то пише и у неким пророчанствима прозорљивих припадника мога народа, али не бих о томе овде.
Додуше, моји старији су ми исто тако као сасвим малом показивали како су они за време Другог светског рата одговарали на питање ко ће победити у сукобу који је трајао око њих.
Наиме, исекли би јабуку попречке на пола и онда показивали једно другом онај средишњи део са семенкама јабуке који изгледа као звезда петокрака.
Мислим, то су радили када су уопште и имали јабуке за клопу... Знате већ, рат је, беда, неимаштина, једе се проја од пиљевине и носе се ципеле са дрвеним ђоном...
Елем, чули сте већ да имам Кума који живи преко седам гора и седам мора у далекој, далекој земљи.
И још пре годину-две поменуо ми је тај мој Кум како су у његовом граду Кинези покуповали читаве четврти и како се полако досељавају.
Са све својим капиталом.
Неки овдашњи блогери, који такође живе у тим крајевима фар фар авеј он ди адер сајд ов д врлд, рекоше ми тада да је то претеривање и да није све то баш тако.
Углавном, добих јутрос од тог мог поменутог Кума мејл са линком на ово:
China's Millionaire Migration (ЛИНК)
Па рекох, што ми у Србији да не проћаскамо о томе... Ионако каскамо деценијама за светом... Можемо макар о овом питању да причамо са само пар година кашњења.
Мислим, о глобализацији, умрежавању, повезивању, токовима људи, новца и добара, застојима и штуцању у тим токовима итд,...
Знате већ на шта мислим.
Ако уопште и каснимо са ћаскањем на ту тему...