Prinčevi i golje (O gradonačelniku Kosti Kumanudiju)

додуше, махом једне идеолошке струје

čuj mahom :)

Да, али и ту има материјал

Pročitao sam dosta toga što je on stavio na net.
Jasno je kojoj je strani naklonjen, ali gorran je ozbiljan čovek, on za svoje stavove ima i te kako pokriće u faktima.
(Malo eskivira fakte koja mu ne odgovaraju, ali bože moj:))

Inače, ja gorrana smatram svojim prijateljem (iako je komunista:))

нашао планове града из 1939

Kad to reče, skoro sam gledao planove jedne zgrade na Dorćolu, koja je tokom 41. i 42. bila adaptirana - dizan jedan sprat i šta znam šta još. Bilo mi zanimljivo pošto i nisam imao neku detaljnu predstavu kako je izgledao život za vreme okupacije (namerno nisam ovo spominjao na nekom od blogova ispod, gde ste divanili o Srbiji pod Nemačkom, da se ne bi razumelo kao podržavanje Nemaca, što mi svakako nije cilj. Meni čisto bilo interesantan taj business as usual momenat na koji sam naišao).

Meni čisto bilo interesantan taj business as usual momenat na koji sam naišao).

rat uz šporet neko provede

nekad vikendom odemo do placa. lepa je kuća mada retko ko i ulazi. tamo idemo samo leti, kad je lepo vreme, pa nema nešto previše svrhe ni ulaziti u zatvoreno. toga imamo i u stanu. uglavnom se uđe dva puta: da se izvade sudovi iz ormara i iznesu na sto pod senicom i kasnije da se prljavi unesu, operu i spakuju za sledeći vikend. nekad tamo i kafu pijemo pa to obezbeđuje treći ulazak. šporet je star, radi mu samo najmanja ringla pa kuvanje par kafa zna da potraje. dok se čeka ključ može se i čitati. jer ima se šta. ta stara lepa kuća je uglavnom neki magacin sada. sve što ima neku emotivnu vrednost a nije se izborilo za priznavanje upotrebne završi tu. tako je i sa gomilom knjiga.* njih istina šetamo. neke se sele na plac, neke se sa njega vraćaju. trenutno je tamo i breg svetlosti emilija salgarija. knjiga ni po čemu specifična, savršena sa čitanje uz stari šporet sa jednom ispravnom ringlom (onom najmanjom). izdvaja je samo izdavač i godina izdanja: jugoistok i 1943.

taj jugoistok je nastao tako što je oteto od gece kona koji je i ubijen a nasledila ga je prosveta. tokom rata, između kona i prosvete, postojao je i jugoistok, deo nacističke propagandne mašinerije koji je u sred rata štampao knjige pa i one za decu. bile su potrebne posebne dozvole za upotrebu hartije u "neratne" svrhe ali se štampao i salijeri. svet se raspadao tada i različite slike imam izazvane tim vremenom, većina mi je usađena udžbenicima, filmovima, pričama, igrama i one su uglavnom nasilne, tragične, herojske. to zavisi da li mi je boško buha ili šindler u glavi.

ali u poslednje vreme sve češće uz pomisao rata u glavi imam nekog ko čita uz šporet čekajući prvi ključ dok ispred u hladu oraha traje el klasiko i mesi nikad nije povređen a real retko, baš retko postigne gol.



*trivija: tamo je i marksov kapital :)

svet se raspadao tada i različite slike imam izazvane tim vremenom, većina mi je usađena udžbenicima, filmovima, pričama, igrama i one su uglavnom nasilne, tragične, herojske. to zavisi da li mi je boško buha ili šindler u glavi.

E,sad si mi otvorio dve priče. Prva se tiče stvari koje su u toj sivoj zoni, imaju emotivnu ali ne i upotrebnu vrednost.
Kad preteraš s količinom toga ume da bude gadno. I sad trenutno imam problem kako napraviti trijažu.
Ono drugo je anegdota iz mog detinjstva.
Kada nam je u osnovnoj rečeno da nabavimo atlase i donesemo za sledeći čas, moj pok. otac se iz samo njemu znanih razloga dohvatio svog školskog atlasa, koji su pre njega koristili i stričevi.
Sećam se ko danas, narandžaste kartonske korice a natpisi na nemačkom
Atlas očuvan tek tako.
Ja sam verovatno nešto i zaustila u fazonu da druga deca ne donose tako nešto al mi on reče da je karta karta, sve je to isto i da je greota da se knjige ne koriste.
Ajd reljef, nego to bio atlas iz doba okupacije pa je deo sa političkim kartama (koji mi tad još nismo doduše koristili) bio baš ko što se očekivalo za to vreme.
Elem, dodjem ja na čas, izvadim literaturu a nastavnica u dreku šta sam to donela, švapski atlas, da li smo normalni...

Možda je tu mogla i da se napravi politička tarapana, možda se neko i raspitivao al po porodičnoj istoriji ne bi našli ni trunku osnova za takvu konstruciju pa se sve završilo odlaskom u knjižaru i pazarom.

A spram onih stvari sa emotivnom vrednošću, osnovano pretpostavljam da u nekom od uredno poslaganih drvenih sanduka čuči još i taj švapski atlas nego je život suviše nemilosrdan da dozvoli luksuz kopanja po takvim mestima bez preke potrebe.
Maštam da ću jednom otići u penziju i sebi tako nešto priuštiti, al sam negde svesna da je i za to mala verovatnoća.
Ti dok možeš, uživaj u svom "skrovištu"

а он ми је одмах помогао, нашао планове града из 1939

Mapa Beograda iz 1940. godine, 13107 x 15058 piksela.

Не захваљуј му се, овај је hiding dragon crouching tiger, Маоцекаовац. Индире Ганди тамо држи икону...






Зез, Броуз, опуштено само. Србија - Милвокио, Токио!

Predrag Brajovic

O Nediću tako može pisati samo onaj ko o njemu malo šta zna, kao da ga je Siniša Kovačević o njemu podučavao.

Nedić nije bio germanofil, već istaknuti frankofil, nacionalista i konzervativac

www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:582940-Neznanjem-guraju-Srbe-medju-naciste

smatra da Nedić nije verovao u nemačku ideologiju i nije bio germanofil

http://www.newsweek.rs/svet/73539-dimitrijevic-nedic-radio-u-interesu-srbije.

Predrag Brajovic

Бојан Димитријевић је историчар ревизиониста. Да ли си икад њега чуо да су прва стрељања талаца у Србији начиниле Недићеве јединице? Да ли си код њега читао о четничким злочинима, Калабићевим зверствима?

Ниси, и нећеш.

Недића је још пре рата сменио кнез Павле, због блискости са Немачком и Љотићем. Његова политичка рехaбилитација не долази у обзир. Каснији ратни прогон Јевреја, после пролећа 1942, није налагала немачка команда, већ је Недић на томе радио, као њихов искрени мрзитељ. Он је увео и националну подобност ђака и запослених, њихово преваспитање, величање Хитлера, лупетање о једној задружно-светосавској Србији, идеју о Србима као аријевцима... Недићеве јединице су активно учествовале у прикупљању, администрирању и чувању талаца. Пуно ту срања има, да Недић буде "српска мајка".

Nisam ni spomenuo rehabilitaciju, niti sam zagovornik iste, napisao sam što sam napisao

nije bio ni fašista ni nacista, ni germanofil, niti je Hitlera smatrao za idola

Oprezno sa Nedićem i holokaustom

„Mislim da Nedić u vrednosnom smislu nikada nije postao fašista, ali jeste bio ekstremni nacionalista. On jeste govorio o srpskom narodu kao izabranom, ali smatram da je to više govorio pod uticajem vremena u kojem je živeo. Pre rata Jevreji su bili apsolutno integrisani u srpskom društvu i bili su potpuno ravnopravni građani. O njima se govorilo kao o Srbima sa Davidovom zvezdom. Pitanje Jevreja otvaraju Nemci. Oni organizuju holokaust, oni ga sprovode. Bilo je na najnižem nivou saradnika, pre svega Ljotićevih dobrovoljaca, ali u suštini sve je poteklo od Nemaca. Sve relevantne studije na svetu navode da je u Srbiji ubijeno između 80 i 90 odsto Jevreja, ali niko od relevantnih istraživača ne krivi domaće vlasti. Holokaust je nešto što su Nemci doneli, čega pre Nemaca nije bilo. Ja ne znam čiji je interes da potpaljuje tu priču o navodnoj Nedićevoj organizaciji holokausta. Za razliku od NDH koja je na svoju ruku, nezavisno od Nemačke, donosila antisemitske mere, Nedićeva vlada tako nešto nije činila.“

dr Aleksandar Stojanović

Btw, Nedić je sa mesta ministra vojske i mornarice smenjen posle referanta na sednici Vlade, a kojem je teško naći zamerku:

http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/general-milan-nedic-izdajnik-ili-prorok-srpskog-stradanja.html#_ftn1

interesantno, niko iz Srpske jevrejske zajednice se ne slaže da je Nedić čist od destrukcije srpskih građana Mojsijeve veroispovesti. apsolutno niko.

judenfrei - није ни чудо да су Мојсијевци сви листом прешли к партизанима (говорим о току Рата).

Predrag Brajovic

Btw, Nedić je sa mesta ministra vojske i mornarice smenjen posle referanta na sednici Vlade, a kojem je teško naći zamerku

Немој да гураш ствар на замену теза: ја нисам оптужио Недића за српски погром Јевреја, али јесам констатовао да је у њему учествовао. Такође, никад Недића нисам оптужио због прогона комуниста, јер су му они били борбени непоријатељи, као и он њима. Али Недића јесам оптужио за сваког оног страдалог Јевреја после пролећа 1942, када су Немци прогласили Србију Judenfreei. И оптужио га за саучествовање у немчким злочинима: од стрељања до прикупљања талаца и њихове полицијске обраде.

Citirao sam pasus u kojem na početku imaš stav o Nediću, ostatak pasusa nisam hteo da odsečem, jer je bitno da se zna, nikakva zamena teza nije u pitanju.
Ti si napisao svoje viđenje razloga smene, tobožnji pokušaj vojnog udara sa njegovim daljnjim rođakom. Odgovorio sam da je smenjen (7.novembra) posle memoranduma od 1.novembra 1940 god, koji je dostavio knezu Pavlu i Dragiši Cvetkoviću, a koji je bio racionalan pogled na situaciju u kojoj se zemlja nalazila i koji tada neki nisu mogli da svare, ali su koji mesec kasnije potpisali trojni pakt.

Srđan Fuchs

judenfrei - није ни чудо да су Мојсијевци сви листом прешли к партизанима (говорим о току Рата).

Neće baš biti tako






Дражин став према Јеврејима видимо из његовог расписа свим равногорским гласилима и пропагандним одељењима од 1. априла 1944. године, који гласи:

У једном од наших листова као да се осећа једна нота антисемитизма. То је пут нациста, а наш покрет не сме поћи тим путем. У овом рату страдали су Јевреји горе него ми Срби, а ми нисмо никад били противу онога ко страда, па нећемо ни сад. У нас се никада није постављало питање Јевреја, већ питање режима. Ако не ваљају режими, не ваљају ни Јевреји, а ако су солидни режими и добар управни апарат ваљаће и Јевреји. Али у првом реду треба да ваљамо ми Срби. Та антисемитистичка нота не сме да се појави ни у штампи ни у пропаганди.

Predrag Brajovic

ражин став према Јеврејима видимо из његовог расписа свим равногорским гласилима и пропагандним одељењима од 1. априла 1944. године, који гласи:

Било је и Словенаца у четницима, и муслимана, и Хрвата. Па четници су били ЈВуО --
југословенска војска у отаџбини. Но, најпре, четници су били једна аморфна маса, фактички без јединствене команде, без чврсте дисциплине, управо зато и склони инцидентима и злочинима. Страшни злочини у источној Босни, или гдегде другде у Србији.

Ne znam šta si hteo da postigneš ovom fotografijom, ali mi to više liči na Filipa, ne na nekog ozbiljnog?

Naravno da je u "četnicima" bilo Slovenaca, to je bila JUGOSLOVENSKA (!!!) VOJSKA U OTADŽBINI. Major Ivan Fregl je zajedno sa sinom vojvode Živojina Mišića, majorom Aleksandrom Mišićem zarobljen štiteći svog komandanta Dražu Mihailovića. Nemci su ih zajedno streljali (o tom streljanju postoje legende), a crvena bagra je vojvodinog sina proglasila za saradnika okupatora!

Istorijski je bitno da je slovenački (katolički!) kler sa biskupom Rožmanom na čelu vrlo aktivno podržavao JvuO.

Dobar ti ovaj svedok, čuvao stoku, negde čuo pucanj, ali tačno zna kako se ko kOme obratio i šta je ko kome, i zbog čega, naredio.
Otprilike argumenti slične težine kao oni za Kumanudija.

Ima takvih svedočenja u valjevskom kraju još, lako ti je da ih nađeš.
Recimo Vladan Radosavljević, kustos spomen doma četničkog pokreta, (zvuči, a :)) tvrdi da je Kalabić ustvari bio komunista.

LINK

A Vladan Radosavljević je zapravo neobrazovani i neuspeli valjevski kafedžija čiji je otac bio klomandant valjevskog korpusa, sa ambicijom da napreduje do šefa gorske garde, pa mu je Kalabić smetao.

Tu skoro sam skinuo "Kolo" i "Srpski narod" od 1941.-1944. (ovde), nedeljni časopisi iz Nedićeve Srbije. Pročitao. Gomila njegovih fotografija, govora i izjava iz tog vremena. Da ga komunisti nisu ni pipnuli posle rata, nisam siguran da bi imao tri čiste da se dignute glave šeta Beogradom. A možda i bi, ljudi su čudo kako sami sebe umeju da vide. Da je neka moja rodbina ne bih se istrčavao da se njime hvalim.

Ma ja sam rodbina vladike Nikolaja (po kevi), ništa me ne pitaj, nosim krst teži neg' Rabi Jeshuin.

Ceo taj desni diskurs je bio antisemitic
Nemacka propaganda
Britanske rasne teorije
Pa plus komunisticka judeofobija

(Obrni okreni your butt remains behind)

Мада, није нас дрндао Ћопави док је Моша био жив. Чим је умро јеврејски друштвени гениј, и југословенски комунизам је постао антисемитски, као код њихових предратних фашистичких другара, док су се, занимљиво, фашисти покајали што по британским и Сикрит Срвис што по Цијиним пургаторијумима.

not2old2rock

Srđan Fuchs

judenfrei - није ни чудо да су Мојсијевци сви листом прешли к партизанима (говорим о току Рата).

Neće baš biti taко...

Дражин став према Јеврејима видимо из његовог расписа свим равногорским гласилима и пропагандним одељењима од 1. априла 1944. године, који гласи:

У једном од наших листова као да се осећа једна нота антисемитизма. То је пут нациста, а наш покрет не сме поћи тим путем. У овом рату страдали су Јевреји горе него ми Срби, а ми нисмо никад били противу онога ко страда, па нећемо ни сад. У нас се никада није постављало питање Јевреја, већ питање режима. Ако не ваљају режими, не ваљају ни Јевреји, а ако су солидни режими и добар управни апарат ваљаће и Јевреји. Али у првом реду треба да ваљамо ми Срби. Та антисемитистичка нота не сме да се појави ни у штампи ни у пропаганди.

Тебра Дражо, 'де си био до '44., док смо ми пљували и пишали крв? Овако, увек се нађе неки useful idiot Jew да га гураш пред камере.

not2old2rock

Neće baš biti tako






Дражин став према Јеврејима видимо из његовог расписа свим равногорским гласилима и пропагандним одељењима од 1. априла 1944. године, који гласи:
У једном од наших листова као да се осећа једна нота антисемитизма. То је пут нациста, а наш покрет не сме поћи тим путем. У овом рату страдали су Јевреји горе него ми Срби, а ми нисмо никад били противу онога ко страда, па нећемо ни сад. У нас се никада није постављало питање Јевреја, већ питање режима. Ако не ваљају режими, не ваљају ни Јевреји, а ако су солидни режими и добар управни апарат ваљаће и Јевреји. Али у првом реду треба да ваљамо ми Срби. Та антисемитистичка нота не сме да се појави ни у штампи ни у пропаганди.

Шае била, матори, то што ја сада имам gun а ти не, не значи да сам јачи од тебе. Изађи на црту, ајде, де сте били брадоње до 1944.?! Ш'о сте се продали као пичке? 1000 каплара, целу екипу која вас је пласирала код Вудроа Вилсона? Србе Мојсијеве сте продали, пичке, а носили смо вас кроз цео XIX век?! Де сте били, ајде?

Take sides!

U tome je sav problem. Ne smemo da uzimamo stranu. I na jednoj, i na drugoj strani, je bilo časnih pojedinaca. I jedna, i druga strana, su činile zločine. Odavno je bilo vreme da se okrenemo budućnosti i svojoj deci. I unucima, ko ih ima.

Take sides!

Na smrt!
NA SMRT!

Koliko ovo levicarenje kod nas nema veze sa zdravim mozgom? Pricam sa prijateljicom iz San Franciska koja je bila na protestima protiv Trampa,spomenem joj levicu i kako je tamo sto se toga tice? Ne da je niko ne spominje, vec gomila njih ima privatna preduzeca i razmisljaju kao kapitalisti, a neki od ovih nasih levicara se jos tripuju da su Klintonovi i Demokrate u Americi levicari?


Jbg, Druga Srbija nam odlepila, ne znaju gde je levo, a treba i novca i statusa, pa ostaje samo da se izabere strana i odma streljanje na smrt.

Treba njima Vucic kao leba, ali i oni Vucicu.

Lako se odrekao demokratije i prethodne vlasti, kojoj je pripadao?

Ajd sve ostalo što vodi u beskrane nizove četnici-partizani, ali Brajoviću - o kojoj demokratiji govoriš?
Prethodnih meseci malo sam dopunjavao znanje o tim predratnim godinama u Kraljevini i sve što sam pročitao govori o žandarmskoj demokratiji u buretu baruta pred eksplozijom. I to ne zbog komunističke pretnje iznutra i fašističke spolja (za one ojima je fašizam bio pretnja) već zbog ogromnog unutrašnjeg pritiska u kome je upravo nedemokratičnost sistema i režima hla jedan od generatora tenzija.

docsumann

Take sides!

Na smrt!
NA SMRT!

na smr'!

Fića je, bre totally self-brain washed. dobar je, ako se zapuca sa nacošima, da mu se da 'toka, da čuva odstupnicu u operacijama - pod uslovom da ne rokne samoga sebe!

mlinarslavko

Jbg, Druga Srbija nam odlepila, ne znaju gde je levo, a treba i novca i statusa, pa ostaje samo da se izabere strana i odma streljanje na smrt.

pogubila nam se, Kliće omatorile, Vilijam pije, Hilari poludela, nema ko za rukicu da ih povede i objasni im šta i kako treba...

pod uslovom da ne rokne samoga sebe!

nekad se i to mora...

ako te već opkoljava višestruko brojniji neprijatelj, prvo pucaš sebi u glavu, pa tek onda po njima, da slučajno ne zaboraviš potonji metak za sebe da sačuvaš, da im živ u ruke ne dopadeš.

ako te već opkoljava višestruko brojniji neprijatelj, prvo pucaš sebi u glavu, pa tek onda po njima, da slučajno ne zaboraviš potonji metak za sebe da sačuvaš, da im živ u ruke ne dopadeš.

Sedi nas nekoliko u kafani, ratnih devedesetih. Seremo o tome kako se nikad živi predali ne bi. Ubeđeni smo u to što govorimo, reklo bi se da bi svaki svoju glavu skupo prodao.

Prekinu nas momak koji je sedeo za susednim stolom:

Ne serite! Kad su dreknuli da bacim pušku, sama mi je iz ruku izletela!

Ispričao nam je kako je zarobljen na Majevici, kako je isto tako srao kao i mi, ali kad je došlo do toga da se nađe u takvoj situaciji da onda mozak radi u nekom drugom modu. Imao je sreću da bude jedan od retkih koji je "popisan" od Međunarodnog crvenog krsta i razmenjen je posle par meseci.

na smr'!

na smr'!

predatortz

ako te već opkoljava višestruko brojniji neprijatelj, prvo pucaš sebi u glavu, pa tek onda po njima, da slučajno ne zaboraviš potonji metak za sebe da sačuvaš, da im živ u ruke ne dopadeš.

Sedi nas nekoliko u kafani, ratnih devedesetih. Seremo o tome kako se nikad živi predali ne bi. Ubeđeni smo u to što govorimo, reklo bi se da bi svaki svoju glavu skupo prodao.

Prekinu nas momak koji je sedeo za susednim stolom:

Ne serite! Kad su dreknuli da bacim pušku, sama mi je iz ruku izletela!

Ispričao nam je kako je zarobljen na Majevici, kako je isto tako srao kao i mi, ali kad je došlo do toga da se nađe u takvoj situaciji da onda mozak radi u nekom drugom modu. Imao je sreću da bude jedan od retkih koji je "popisan" od Međunarodnog crvenog krsta i razmenjen je posle par meseci.

hmm, znači prvo baciš pušku, pa pucaš po njima...


zezam se, interesantna i znakovita ti ta priča o zarobljavanju.

idemo dalje

rijetko kvalitetna patetika. ono baš ljudski, toplo do bola.

Predrag Brajovic

o kojoj demokratiji govoriš?

Спрам комуниста, предратни режим је био узор демократије.

Na ovako jasan i argumentovan odgovor nema se šta dodati ni zapitkivati.
Tome obojica svojim životima svedočimo.

docsumann

predatortz

Ne serite! Kad su dreknuli da bacim pušku, sama mi je iz ruku izletela!

Занимљиво да ови tough guys увек морају да се дерњају нешто. Не може да каже: "Тебра, слушај, ако бациш пушку, имаш шансе да живиш, а ако не, умрећеш у најгорим мукама."

Predrag Brajovic

o kojoj demokratiji govoriš?

Спрам комуниста, предратни режим је био узор демократије.

Ovo je najveća laž i revizionizam Brajoviću. Kraljevinom SHS i Kraljevinom Jugoslavijom je vladala neviđena diktatura, oligarhija, pljačkaši i konačno od 1929. profašistička diktatura. Kada ono beše 1938. ili 1939. donese i zakon kojim se Jevreji stavljaju u poziciju građana ne drugog već trećeg reda.Možete da lažete koliko hoćete ali je u kraljevini Jugoslaviji od 1920. do 1941. godine bilo više političkih i zatvorenika no u vreme posleratne Jugoslavije od 1948. do 1990.godine. U Kraljevini su naročito zatvori bili puni radnika, seljaka i onih koji su se bunili protiv surove eksploatacije i nepodnošljivih uslova rada i života. Broj likvidiranih zatvorenika je takođe veći čak ni Goli otok to nije dostigao.

Milan 'oće da kaže kako su i kralj i Tito morali da se služe diktaturom, zatvorima, političim progonima kako bi držali zemlju na okupu (što dosta govori kakva je to zemlja bila)

Mene u principu briga za te ideološke podele, više me zanima što kukamo kako je danas loše, kako smo razbijeni ne shvatajući da smo sami sebe dovde doveli svojim političkim izborima. Ali regularno kukumavčimo, 'očemo Tita, doživotni državni posao, švajcarski standard, sindikalne krompire i ajfon... šizofrenija.

Dovoljno je uporediti zemlje koje su imale jedno ili drugo političko ustrojstvo (da ne pominjem protestantizam) i kakav kvalitet života imaju njihovi građani.
Kako to da je socijalna politika daleko pravednija, bolja u izrazito kapitalističkim zemljama?

Komunizam čak i kao ideja na papiru ne može da stoji. Ljudi jednostavno nisu svi isti. A ta nivelacija između bogatih izrabljivača i siromašnih ljudi može da se izvede na zilion načina koji nisu puška i preki sud.
osim toga kod nas je instaliran taj neki staljinističko-lenjinistički mutant komunizma. Što je dovelo do Miloševića. Pa do ratova. Pa do osiromašenja. Nesnalaženja u svetu. postoktobarskih dešavanja. Kreditnog zaduživanja za potrošnju. Nedostatka posla.

Kad je strašno najlakše je vraćati su u vreme kad se čini kako i nije bilo toliko loše.
pa jopet po starom.

istoričar Srđan Cvetković

Čuj istoričar, pa što ne napisa koliko je bilo u zatvorima za vreme kraljevine.Inače, Srđan je vrlo pristrasan , ideološki ostrašćen i revizionista koji se služi proizvoljnostima da bi ocrnio jednu stranu. Sećaš se kako je najavio da su komunisti pobili 300 do 500.000 ljudi i to baš sve nevinih samo zato što su nisu bili ljubitelji komunizma, pa za Beograd odvali cifru od 10.000, a onda kad lično popisa ispade 1.687 ili tu negde ne sećam se baš da li je 1.687 ili 1.867.
Tačno je da su tokom one glupe kolektivizacije , od koje se odustalo, ljudi zatvarani ali on je pomešao i zatvor i pritvor.Što se tiče te famozne cifre od 250.000 političkih osuđenika pa i sami znate da je to preuveličano najmanje 10 puta, a ako odbijete one koji su bili, neki s razlogom neki, većina, lažno optuženih, na Golom otoku a to je ukupno 16.101 opet se ne uklapa u tu Cvetković-Dimitrijević-Homen teoriju.

Tekst apela


„ Srpski narod doživljava teške dane. U ovim sudbonosnim časovima, dužnost je svakog Srbina, svakog pravog rodoljuba, da svim svojim snagama pomogne da se u zemlji sačuva mir i red, jer je samo tako moguće da se uspešno izvrši veliko delo nacionalne obnove otadžbine i našem napaćenom narodu obezbedi bolja budućnost.
U trenuku kada ogromna većina našeg naroda jasno uviđa da je to jedini put našeg nacionalnog spasenja, šaka tuđinskih plaćenika i sabotera po naredbama zločinačkog boljševizma svojom bezumnom akcijom dovodi u pitanje sve napore na sređivanju naših prilika i namerno pokušava da u zemlji izazove požar uništenja i istrebljenja, u varljivoj nadi da će time nešto pomoći svojim gospodarima. Razbojničke bande, sastavljene od komunista i odbeglih robijaša, koji su se odmetnuli od vlasti, upropašćuju narodnu imovinu, ubijaju i pljačkaju naše sugrađane i ugrožavaju živote nevinih žena i dece.

Ovim svojim nedelima ti zločinci dovode u pitanje opstanak celokupnog našeg stanovništva, cele srpske nacije.

Svaki trezven i pametan Srbin, svaki dobronameran sin ove zemlje koji misli svojom glavom shvata opasnosti koje nam prete. Njegova su strahovanja opravdana kada se imaju na umu opasnosti kojima je jedna pobeđena zemlja izložena kada se u njoj pomuti mir. Njegovo je gnušanje izazvano naročito kada se na ponudu pobednika za lojalnu saradnju, odgovara pucanjem iz zasede. Ovakav mučki i nedostojan način borbe ne odgovara viteškom duhu našeg naroda, i baca tešku ljagu na ceo srpski narod. Naš narod nije komunista, niti ima ma kakve veze sa ovim međunarodnim rušiocima nasvetijih tekovina evropske kulture. Zbog toga ne smemo više skrštenih ruku gledati kako nas oni na naše oči guraju u ponor.

Ne smemo dopustiti da usled njihovih zločina i ovaj deo naše zemlje, ovo ostrvo spasenja celokupnog srpskog naroda, bude ugroženo, a naš narod desetkovan i prognan iz svojih domova. Kucnuo je poslednji čas da se prenemo i ustanemo u odbranu svog opstanka. Dužnost je svakog pravog srpskog rodoljuba da svima silama nastane da se onemoguće paklene namere komunističkih zločinaca.

Zato pozivamo celokupan srpski narod da odlučno u svakoj prilici i svima sredstvima pomogne naše vlasti u borbi protivu ovih zlotvora srpskog naroda i njegove budućnosti.

Spisak potpisnika

Na spisku potpisnika koji je odštampan ispod teksta „Apela srpskom narodu“ se između ostalih nalaze imena sledećih osoba:

episkop niški dr Jovan
episkop zvorničko-tuzlanski Nektarije
episkop budimljanski Valerijan, vikar njegove svetosti patrijarha Gavrila Dožića
dr Kosta Kumanudi, bivši predsednik Narodne skupštine
dr Miroslav Spalajković, poslanik u penziji
Aleksandar Cincar-Marković, bivši ministar inostranih poslova
Josif Kostić, senator i armirski general u penziji
Petar V. Kosić, armiski general
dr Velizar Janković, ministar u penziji
Dragutin Pećić, bivši ministar
Aleksandar Mijović, bivši ministar
Milan Aćimović, bivši ministar
dr Svetislav Popović, bivši ministar
Dušan Letica, bivši ministar
Dimitrije Ljotić, bivši ministar
Rista Jojić, bivši ministar
dr Lazar Marković, bivši ministar
Živojin Rafajlović, bivši ministar i ban
Đura Janković, bivši ministar
Spasoje Piletić, bivši ministar
Panta Jovanović, bivši ministar
Vojislav Đorđević, bivši ministar
Vasa Jovanović, bivši ministar
Dušan Pantić, bivši ministar
Ugrin Joksimović, bivši senator
dr Jovan Radonić, senator i član Srpske kraljevske akademije nauka
Momčilo Janković, advokat i bivši narodni poslanik
Tasa Dinić, pukovnik i bivši narodni poslanik
Đura Kotur, bivši senator
Milan Jovanović Stojimirović, bivši narodni poslanik
Dragomir Stojadinović, bivši narodni poslanik
dr Aleksandar Belić, predsednik Srpske kraljevske akademije nauka
inž Petar Micić, rektor Univerziteta
Rusomir Janković, predsednik Kasacionog suda
dr Milan Radosavljević, guverner Narodne banke
Toma Rosandić, vajar i rektor Umetničke likovne akademije
dr Aleksandar Jovanović, rektor Ekonomsko-komercijalne škole
Petar Konjović, rektor Muzičke akademije
dr Milosav Stojadinović, potpredsednik Beogradske opštine
dr Jovan Mijušković, potpredsednik Lekarske komore
Vlada Ilić, predsednik Industrijske komore
Veljko Petrović, književnik i član Srpske kraljevske akademije nauka
Đoka Jovanović, vajar i član Srpske kraljevske akademije nauka
dr Laza Stanojević, profesor Univerziteta
Velibor Jonić, profesor
dr Mihailo Ilić, profesor Univerziteta
dr Ljubomir Dukanac, profesor Univerziteta
dr Miloš Moskovljević, profesor Više pedagoške škole
dr Milan Kašanin, književnik i direktor muzeja
dr. Svetislav Stefanović, lekar i književnik
inž Milosav Vasiljević,
dr Kosta Luković, književnik i novinar
Jovan Tanović, novinar i predsednik izdavačkog preduzeća „Politika“
Jovan Tomić, profesor Univerziteta
Vladimir Velmar Janković, književnik
Đorđe Perić, novinar
Sima Pandurović, književnik
Ratko Parežanin, novinar
dr Viktor Novak, profesor Univerziteta
dr Milan Budimir, profesor Univerziteta
Stevan Stanković, sekretar Akademije likovne umetnosti
Momir Veljković, upravnik Narodnog pozorišta
dr Miloš Trivunac, dekan i profesor Univerziteta
dr Radivoj Kašanin, profesor Univerziteta
dr Jovan Đorđević, profesor Univerziteta
dr Jovan Erdeljanović, profesor Univerziteta i član Srpske kraljevske akademije nauka
dr Milutin Milanković, profesor Univerziteta i član Srpske kraljevske akademije nauka
dr Toma Živanović, profesor Univerziteta
dr Miodrag Ibrovac, profesor Univerziteta
Vladeta Dragutinović, glumac Narodnog pozorišta
Nikola Cvejić, operski pevač
dr Milan Vlajinac, profesor Univerziteta
dr Vojislav Mišković, profesor Univerziteta
dr Ivan Đaja, profesor Univerziteta u Beogradu
dr Fehim Bajraktarević, profesor Univerziteta
dr Jovan Lovčević, profesor Univerziteta
dr Dušan Glumac, profesor Univerziteta u Beogradu
dr Miloje Milojević, profesor Muzičke akademije
dr Dušan Borić, profesor Univerziteta
dr Jovan Tucaković, profesor Univerziteta
dr Ilija Đuričić, profesor Univerziteta
dr Radoslav Grujić, profesor Univerziteta
dr Rastislav Marić, profesor Univerziteta

Jakobinsko-marksističko seme zla iz kojeg je nikla revolucionarna slika sveta zasnovana na binarnoj logici rata.

Ma ne reci?
A na kakvoj se logici zasnivala svaka velika promena u istoriji civilizacije? Engleski monarh i baroni seli jednog dana pod veliki hrast, porazgovarali i dogovorili se oko Magna karte.
Kao što su se gospodari i robovi dogovvorili pre toga.
Da nije bilo jakobinaca ne bi bilo revolucije, da nije bilo revolucije ne bismo imali ništa od prava i sloboda čoveka i građanina koje "slobodan svet" i blogovski znalci brane od revolucionarne pošasti. Kao što brane demokratiju kraljevine nastalu prvo na kralju i kraljici iseckanim na froncle od strane oficira zaverenika, a onda i na strašnoj pljačci sopstvenog naroda destkovanog i dodtano usputno pljačkanog ratnim liferacijamaratom.

Masoni, po definiciji, nisu ni mogli biti fašisti.

Ne samo da nisu mogli biti fašisti, već su i proganjani za vreme okupacije, kako od strane Nemaca, tako i od strane okupacione vlasti. Bile su čuvene i antimasonske izložbe koje ogranizovane tokom II. sv. rata.

anonymous

Spisak potpisnika

Na spisku potpisnika koji je odštampan ispod teksta „Apela srpskom narodu“ se između ostalih nalaze imena sledećih osoba:

episkop niški dr Jovan
episkop zvorničko-tuzlanski Nektarije
episkop budimljanski Valerijan, vikar njegove svetosti patrijarha Gavrila Dožića
dr Kosta Kumanudi, bivši predsednik Narodne skupštine
dr Miroslav Spalajković, poslanik u penziji
Aleksandar Cincar-Marković, bivši ministar inostranih poslova
Josif Kostić, senator i armirski general u penziji
Petar V. Kosić, armiski general
dr Velizar Janković, ministar u penziji
Dragutin Pećić, bivši ministar
Aleksandar Mijović, bivši ministar
Milan Aćimović, bivši ministar
dr Svetislav Popović, bivši ministar
Dušan Letica, bivši ministar
Dimitrije Ljotić, bivši ministar
Rista Jojić, bivši ministar
dr Lazar Marković, bivši ministar
Živojin Rafajlović, bivši ministar i ban
Đura Janković, bivši ministar
Spasoje Piletić, bivši ministar
Panta Jovanović, bivši ministar
Vojislav Đorđević, bivši ministar
Vasa Jovanović, bivši ministar
Dušan Pantić, bivši ministar
Ugrin Joksimović, bivši senator
dr Jovan Radonić, senator i član Srpske kraljevske akademije nauka
Momčilo Janković, advokat i bivši narodni poslanik
Tasa Dinić, pukovnik i bivši narodni poslanik
Đura Kotur, bivši senator
Milan Jovanović Stojimirović, bivši narodni poslanik
Dragomir Stojadinović, bivši narodni poslanik
dr Aleksandar Belić, predsednik Srpske kraljevske akademije nauka
inž Petar Micić, rektor Univerziteta
Rusomir Janković, predsednik Kasacionog suda
dr Milan Radosavljević, guverner Narodne banke
Toma Rosandić, vajar i rektor Umetničke likovne akademije
dr Aleksandar Jovanović, rektor Ekonomsko-komercijalne škole
Petar Konjović, rektor Muzičke akademije
dr Milosav Stojadinović, potpredsednik Beogradske opštine
dr Jovan Mijušković, potpredsednik Lekarske komore
Vlada Ilić, predsednik Industrijske komore
Veljko Petrović, književnik i član Srpske kraljevske akademije nauka
Đoka Jovanović, vajar i član Srpske kraljevske akademije nauka
dr Laza Stanojević, profesor Univerziteta
Velibor Jonić, profesor
dr Mihailo Ilić, profesor Univerziteta
dr Ljubomir Dukanac, profesor Univerziteta
dr Miloš Moskovljević, profesor Više pedagoške škole
dr Milan Kašanin, književnik i direktor muzeja
dr. Svetislav Stefanović, lekar i književnik
inž Milosav Vasiljević,
dr Kosta Luković, književnik i novinar
Jovan Tanović, novinar i predsednik izdavačkog preduzeća „Politika“
Jovan Tomić, profesor Univerziteta
Vladimir Velmar Janković, književnik
Đorđe Perić, novinar
Sima Pandurović, književnik
Ratko Parežanin, novinar
dr Viktor Novak, profesor Univerziteta
dr Milan Budimir, profesor Univerziteta
Stevan Stanković, sekretar Akademije likovne umetnosti
Momir Veljković, upravnik Narodnog pozorišta
dr Miloš Trivunac, dekan i profesor Univerziteta
dr Radivoj Kašanin, profesor Univerziteta
dr Jovan Đorđević, profesor Univerziteta
dr Jovan Erdeljanović, profesor Univerziteta i član Srpske kraljevske akademije nauka
dr Milutin Milanković, profesor Univerziteta i član Srpske kraljevske akademije nauka
dr Toma Živanović, profesor Univerziteta
dr Miodrag Ibrovac, profesor Univerziteta
Vladeta Dragutinović, glumac Narodnog pozorišta
Nikola Cvejić, operski pevač
dr Milan Vlajinac, profesor Univerziteta
dr Vojislav Mišković, profesor Univerziteta
dr Ivan Đaja, profesor Univerziteta u Beogradu
dr Fehim Bajraktarević, profesor Univerziteta
dr Jovan Lovčević, profesor Univerziteta
dr Dušan Glumac, profesor Univerziteta u Beogradu
dr Miloje Milojević, profesor Muzičke akademije
dr Dušan Borić, profesor Univerziteta
dr Jovan Tucaković, profesor Univerziteta
dr Ilija Đuričić, profesor Univerziteta
dr Radoslav Grujić, profesor Univerziteta
dr Rastislav Marić, profesor Univerziteta

niti jedan jedini Mojsijev Srbin na listi!

Ne znam da li si pisao i o ovome ... ali, ostala je zabeležena i priča o jednoj umerenoj porodici, čiji je otac bio fin i nenametljiv čovek, čak ne i nešto preterano istaknutog društvenog položaja.

Naime, kažu kako su ostali preneraženi kada su im jednog jutra upali ljotićevci u stan, odveli oca, kao i kada su preturajući po kući pronašli nešto što niko od članova porodice ranije u životu nije ni video - mistriju, šestar i reper pravog ugla (kako se već zove). Niko od njih pojma nije imao šta im je otac bio.

Ne znam, baš je skoro bila priča po kojoj je u jednoj balkanskoj zemlji visoko kotirani član te organizacije, inače trudbenik na visokoškolskoj ustanovi, izbačen zbog malverzacija sa ... čime već može da se malverzira.

Vinaver je, naravno, napravio incident kada se u predradnom Beogradu održavao svjetski masonki sabor.
brujala o tome tad cijela čaršija beogradska.
Vinaver bio nazočan na dešavanjima kao vrstan poznavalac dešavanja u svijetu, ali prevashodno kao poliglota i prevodilac.
a onda je u toku svečane večere načuo neko omalovažavanje Srba od strane njemačkih novinara.
Vinaver mu je uzvratio nešto u smislu da je on kao Jevrejin prihvatio srpstvo svim srcem i intelektom.
u odbranu mu je stao Đorđe Vajfert, rekavši da je i o kao Njemac postao Srbin.
na ktaju se veliki predstavnik njemačke lože izvinio domaćinima.

freehand

Jakobinsko-marksističko seme zla iz kojeg je nikla revolucionarna slika sveta zasnovana na binarnoj logici rata.

Ma ne reci?
A na kakvoj se logici zasnivala svaka velika promena u ikstoriji civilizacije? Engleski monarh i baroni seli jednog dana pod veliki hrast, porazgovarali i dogovorili se oko Magna karte.
Kao što su se gospodari i robovi dogovvorili pre toga.
Da nije bilo jakobinaca ne bi bilo revolucije, da nije bilo revolucije ne bismo imali ništa od prava i sloboda čoveka i građanina koje "slobodan svet" i blogovski znalci brane od revolucionarne pošasti. Kao što brane demokratiju kraljevine nastalu prvo na kralju i kraljici iseckane na froncle od strane oficira zaverenika, a ond ai na strašnoj pljačci sopstvenog naroda destkovanog i dodtano usputno pljačkanog ratnim liferacijamaratom.

Reklo bi se da si u pravu - ali nisi.

Zapravo, možda jesi - u kolokvijalnom smislu, ali u teorijsko-akademskom- nisi.

Mene interesuje isključivo ovaj drugi. U tom kontekstu uvek i pišem.

Kao što ni pojam gradjanina, tako ni revolucije i klasne borbe ne poznaju ranije epohe.

Proizvodi su Moderne.

O "gradjaninu" smo razmenjivali mišljenje, nepotrebno je da to radimo dalje i u pogledu ostalih novovekovnih pojmova.

Argumentacija je već apsolvirana.

Više stilski, ništa drugo :)

Pa dobro, reči "basnoslovna" i "najbogatiji" ipak su bile malo preterane.
Mada za ovu "najbogatiji" još uvek i nisam baš siguran da je toliko preterena.

tasadebeli

Иначе, сјајан текст!

fenomenalan tekst, da vidiš ko se opire i da ga odmah hapsiš kao državnog neprijatelja pa naknadno da istražujemo suštinu kritike!

Srđan Fuchs

tasadebeli

Иначе, сјајан текст!

fenomenalan tekst, da vidiš ko se opire i da ga odmah hapsiš kao državnog neprijatelja pa naknadno da istražujemo suštinu kritike!

Срки, видим овде се потегла расправа о Недићевом прогањању масона и антимасонским изложбама у Бгд. за време Другог светског рата.

Мислим, далеко сам ја од тога, боли ме уво за одрасле људе који се играју као деца шестарима и лењирима, са подврнутим ногавицама и везаним очима, али ми није нешто јасно...

Зашто је, брате, у Србији прописано да човек мора пошто-пото да воли масоне?
















То што су направили Југославију и још неке државе, нека им је на част.

Али не морам баш да их обожавам због тога, зар не?

Хоћу рећи, не мрзим их... Али их и не волим.

Индиферентан сам према њима потпуно.

За мене су они у свакодневном животу заиста невидљиви.

Исто к'о и ови из Кинолошког савеза, рецимо.

Па не видим зашто морам било шта да осећам за њих.

Ваљда то није забрањено?


П.С. - Бојим се, како је кренуло, да се грађанима Србије осим геноцида и урођеног нацизма, фашизма и расизма са којим се рађају, јер су "масовно" били на страни нациста у Другом светском рату, још не припише и истребљење масона...

Масоноцид, како би рекли...

То би ме стварно дотукло...

Јер је општепознато да је послератна југословенска револуционарна и демократска у једнопартијском систему власт дозвољавала да масонске ложе цветају као најлепши пупољци.

Не би било фер, стварно.

Masoni oborili Rankovića

22. novembar 2004.

Ranković nije oteran zbog navodnog prisluškivanja, već izveštaja o masonima u Jugoslaviji. Među zidarima najviši funkcioneri i javni radnici.

Piše: Zoran LJ. Nikolić

JEDNO pismo, napisano 27. juna 1975. godine, unosi potpuno drugačije gledanje na Brozov odnos sa slobodnim zidarima onog vremena. Pismo je napisao general Ivan Gošnjak, uputio ga je predsedniku Josipu Brozu, ali ga maršal nikada nije dobio. Na tom pismu dopisano je Kardeljevom ili Dolancovom rukom "ne treba ga dati Titu jer je bolestan i u godinama. O tome treba da razgovara posebna komisija sa Gošnjakom". Ispod ove napomene posle Kardeljevog potpisa, stoje i potpisi Vladimira Bakarića, Staneta Dolanca, Petra Stambolića, Nikole LJubičića i Jovanke Broz. Kako je zabeležio Venceslav Cenčić u knjizi "Poslednja Titova ispovjest", pismo je imalo 60 stranica, i u njemu je Gošnjak tražio odgovore na 20 pitanja.
"Druže Tito, pišem ti ovo pismo, prvi put ovakvog sadržaja i sa ovakvim naslovom", počinje Gošnjak. "Od mog prisilnog odlaska u mirovinu, osjećam potrebu da bih želio razgovarati s Tobom u četiri oka. Jer, nakon sastanka Vojnog savjeta, na kojem sam dobio podršku od DŽemila Šarca, Radojice Nenezića i Đoke Jovanovića, a mislio sam da ću je dobiti i od Tebe, a nisam, osjećam se ljudski povrijeđen, jer je uz Tvoju "dobronaklonost" pobijedila Kardeljeva linija, a ja sam umirovljen, pa se sve okrenulo, zahvaljujući Tebi, u korist konzervativaca, onih koji su i do sada oponiranjem vladali zemljom, i onih koji me godinama ogovaraju."
U PISMU Gošnjak predlaže Titu da pozove Koču (Popovića), Kostu (Nađa), Josipa (Kopiniča) i njega, i da ga oni informišu "šta se zaista događa u zemlji". Takođe, Gošnjak traži odgovor zašto je pao Aleksandar Ranković.
"Tito, ja znam da ćeš mi zameriti što Ti s mojim smenjivanjem povezuješ i Marka (misli na Aleksandra Rankovića), koji je prije devet godina prošao još gore od mene. Samo nas nekoliko, Ti, Koliševski, Kopinič, Koča, Jovanka i ja znali smo zašto si naprosto oterao Marka. I sam znaš da je prisluškivanje laž... Razlog smenjivanja Marka, Ti to druže Tito dobro znaš, jeste njegov izveštaj o masonima u Jugoslaviji, odnosno konstatacija i tvrdnja autora izveštaja da masoni vladaju Jugoslavijom. Druže Tito, znaš i to da sam imao prilike pročitati taj izveštaj, ali poslije Plenuma, a pisali su ga naši najbolji obaveštajci i imao je dva dijela. U prvom dijelu izveštaja piše se o masonima koji su djelovali u Jugoslaviji do 1941. godine, a u drugom, `strogo poverljive naravi` - Masoni i njihova aktivnost u SFRJ.
TAJ izveštaj Markove policije kaznio je Rankovića, posebno deo izveštaja gde se spominje i Tvoje ime. Naime, tebe se spominje sa 1961. godinom, kada je došlo (a Ti si bio na putu mira po afričkim zemljama), do sukoba između Jovanke i Koliševskog, koji je sprečio da ideš na skupštinu masona koju je organizirao marokanski suveren - kralj šef `Velike masonske lože`.
Taj, i drugi podaci `ubili su` Marka, mislim, politički `ga ubili`. Mislim da to i druge `bisere` tog izveštaja Ti dobro znaš. Nisam znao, druže Tito, dok nisam pročitao izveštaj (a dao mi ga je Marko), da su Kardelj, Bakarić (pod imenom Kuperštajn, zbog tajnosti), braća Dizdarević, Krleža, Vidmar, dr Novak, dr Savić, Koča, Velebit, Augustinčić, Z. Kunc, dr Kocbek, Ivan Ribar, Ivo Andrić, A. Belić, Ivan Krajačić - Stevo, Srđan Budisavljević, Crnjanski, Vasa Čubrilović, Oskar Davičo, DŽemal Bijedić, M. Đilas, P. Gregorić, Hristić, Isaković, Mladen Iveković, Ribnikar, braća Levi, Moša Pijade, H. Macanović, Ivo Mihovilović, Krajger, Ivo Politeo, Srđan Prica, Smodlaka, Velimir Terzić, Aleš Bebler, Mika Tripalo, Milan Bartoš, Gustav Krklec, Krešimir Baranović, da ne nabrajam i druge, masoni, kojoj je ložom `Nova Jugoslavija` do smrti rukovodio Ivan Ribar, a posle njega Krleža. Druže Tito, sada mi je jasno zašto je Marko morao otići, zašto sam ja morao da budem smenjen!"

PODACI

U PISMU Gošnjak informiše Tita i o "bujanju" špijunaže u zemlji i armiji, i da su Amerikanci samo tokom 1973. godine potrošili više od 300 miliona dolara za špijunske zahvate u JNA.

(ЛИНК)

Janković ide i dalje i objavljuje navodno pismo generala Gošnjaka Titu (za koje kaže da ga Tito nije ni pročitao) u kome piše da je Tito smenio Rankovića zato što ga je raskrinkao kao masona i kao masone naveo Kardelja, Bakarića, Koču Popovića i čitav niz liberalnih političara, komunističkih intelektualaca i salonskih komunista. Taj razlog za smenu Rankovića je ordinarna glupost. Po mnogim analitičarima Rankovićeva sahrana u leto 1983. bila je prva srpska, velika, ozbiljna i nacionalistička manifestacija, sa kojom je počeo raspad Jugoslavije, ratovi i velika propast Srbije.

Najkraći prikaz knjige o Maderi može se izraziti konstatacijom da bi ona bila izvanredna fusnota ili sjajna ilustracija čuvene knjige „Filozofija palanke’’ velikog Radeta Konstantinovića (ne treba zaboraviti da je Rade voleo fusnote). Knjiga o Maderi povlađuje najnižem ukusu, malograđanštini, palanačkom duhu, banalnostima, lažnim vrednostima i još lažnijim mitovima.

(ЛИНК)


Јбт, како је добро ово данас, у 21. веку, куробецање српских републичких безбедносних структура са савезним југосло/авенским безбедносним структурама преко српских медија!


Је л' да?


А при томе још, Теодор Херцл Земунац, брате! (ЛИНК)


Какви медији! Слободни и демократски, надасве!


Лудилоооооо, пријатељу мој!

Зашто је, брате, у Србији прописано да човек мора пошто-пото да воли масоне?

главоње бре, стипу, није то за нас момке из Худа. шатро помажу, ово оно, хуманизам, а помажу само својима. помози свима, ако си фаца брате, без предрасуда. чкепс, очајно плаћају хонораре.

Srđan Fuchs

очајно плаћају хонораре.

Ма пусти их, стипсе невиђене.

За лову би и рођену мајку продали.

Ето ономад се попичкаше због лове и поцепаше једну ложу на две због тога... Ненезић и још неки... "Пироћанци" масони... К'о да суи сви под капом шкотске ложе, маму им њихову пироћанско-масонску...

Niko objektivan i normalan ne relativizuje niti revidira činjenice o zločinima OZNE.
To na žalost nije slučaj sa kvislinzima i kolaboracionistima od 1941. do 1945.

To je poenta, tj. suština!

Биљана Србљановић овде је сасвим споредна: главна улога јесте читав један народ који је деценијама веровао у лажне оптужнице, мотиве и пресуде.

Hoćeš da kažeš da sve znamo o ubistvu karađorđa, Crnoj ruci, atentatu na Franca Ferdinanda, Obznani, nameštenim procesima i robijašnicama međuratne kraljevine pa se čitav jedan narod zajedno sa kraljevim i Nedićevim tajnim policijama i žandarmima, žbirovima i nameštenim suđenjima odjednom našao među komunističkim lažovima?

А ја сам рекао само оно што сам рекао. И ништа више од тога.

Pa si upotrebio ni manje ni više nego "čitav jedan narod" koji je, eto, naivan decenijama verovao u lažne optužnice.

Dakle, za početak mogu da te zamolim da od "čitavog jednog naroda" odbiješ bar nas desetinu za koje sam siguran da tu ne spadamo.
A i u tim optužnicama nesporno ima mnogo lažnih. Kao i i optužnicama koje su dizale kraljevina Jugoslavija, SAD, Velika Britanija i SSSR protiv protivnika sistema i onih koje fukara na položaju
No takođe sam potpuno uveren da je među tim optužnicama mnogo onih koje su činjenično i na dokazima utemeljenih protiv fukare koja je radila za nokupatora, potkazivala, jurila i ubijala i komšije i rodoljube koji su se okupatoru suprotstavljali ili samo bili pogrešne rase, vere ili ideologije.

Nego, nikako da kažem - odličan ti je tekst. Baš dobro napisan. Ne mogu da zalzim u tačnost podataka jer ne vladam materijom, ali sa stilske strane - odličan.

kojim je na totalitaran način zabranjen rad jednoj legalnoj i legitimnoj partiji!

A kad je ta legalna i legitimna preuzela vlast ona je zabrabnila rad svim legalnim i legitimnim partijama.
Al to tebi ne smeta, očigledno.

Kako bre Filipe, možeš istovremeno da se zalažeš i za građanska prava i za komuniste?
Čoveče, to je šizorfrenija.

hoochie coochie man

kojim je na totalitaran način zabranjen rad jednoj legalnoj i legitimnoj partiji!

A kad je ta legalna i legitimna preuzela vlast ona je zabrabnila rad svim legalnim i legitimnim partijama.
Al to tebi ne smeta, očigledno.

Kako bre Filipe, možeš istovremeno da se zalažeš i za građanska prava i za komuniste?
Čoveče, to je šizorfrenija.

Iznosim istorijske činjenice, pod naslovom KO JE PRVI POČEO, još 1920. godine?

Kakva crna šizofrenija!? U toj Vladi Kraljevine SHS, koja je donela Zakon o zaštiti države i primenila ga kršeći i Ustav i ljudska prava i načela demokratije, bio je izmedju ostalih i naše nevinašce, Kosta Kumanudi, kao ministar finansija!!!

Iznosim istorijske činjenice, pod naslovom KO JE PRVI POČEO, još 1920. godine?

Ne može to tako, protiv vlasnika kristalnih kugli koji znaju šta će biti 25 godina kasnije.

Kada monarhističke Vlade donose i primenjuju Obznanu i Zakon o zaštiti države, a sam kralj zavodi diktaturu, to nije komunistički, totalitarni način vladanja. Ma kakvi!

A naše nevinašce Kosta Kumanudi je, pored sedenja u fotelji Ministra finansija, bio leta 1922. godine i par nedelja V.D. Ministra unutrašnjih dela!!!

Iznosim istorijske činjenice, pod naslovom KO JE PRVI POČEO, još 1920. godine?

Aha, to je dakle to, prvi su počeli, a da nisu, komunisti ne bi zabranjivali ostale.
Ako ti je to logika, alal ti vera.

Mogu li se naći zamerke demokratiji u Jugoslaviji pre drugog rata?
Naravno, koliko hoćeš (usput postoji li neka država sa idealnom demokratijom?)

Ali bitno u odnosu na šta se posmatra ta država i njena demokratija.
Ako se poredi sa nekim idealom, daleko je od njega, loše bi prošla u tom poređenju, ali ako se poredi sa onim što je posle nje došlo, komunizmom, onda je to demokratija sa velikim D.

Ništa dobro ne mislim o Jugoslaviji, ni jednoj, pa ni o toj kraljevini, smatram da je ona velika greška sa strahovitim psoledicama, najbolje bi bilo da ta nakaza nikad nije ni napravljena, ali demokratija u kraljevini u odnosu na demokratiju u komunističkoj Jugosalviji je savršenstvo demokratije.

Kakva crna šizofrenija!?

Ovo što ti pišeš je šizofrenija.
Ne mislim samo na ovaj komentar, pišemo mi ovde dosta dugo, ti takođe pišeš dosta, znamo se, što bi se reklo.

Ako neko hvali komuniste i njihovo uređenje države, ako na njihovo vreme gleda sa sipmaptijama i žali za njim, a istovremeno se kao zalaže za slobodu građanina i njegova prava, pa šta je to nego šizofrenija?

Iznošenje, tj. citiranje istorijskih činjenica (dokumenata) nije šizofrenija, već akribija (u prevodu ovog grčkog izraza: tačnost, brižljivost, savesnost, temeljitost).

Ponavljam, po ko zna koji put: Niko objektivan i normalan ne relativizuje niti revidira činjenice o zločinima komunista.

To, na žalost, nije slučaj sa kvislinzima i kolaboracionistima od 1941. do 1945, sa njihovim zločinima!

Dakle, ne revidirajte i ne relativizujte zločine kvislinga i kolaboracionista, NA ISTI NAČIN kao što se ne smeju revidirati i relativizovati zločini komunista!

To je poenta, tj. suština mojih citiranja istorijskih dokumenata!

NA ISTI NAČIN kao što se ne smeju revidirati i relativizovati zločini komunista!

To je poenta, tj. suština mojih citiranja istorijskih dokumenata!

aj sad zakucaj pa navedi deset komunista koji su osuđeni za svoje zločine.

gedza.73

NA ISTI NAČIN kao što se ne smeju revidirati i relativizovati zločini komunista!

To je poenta, tj. suština mojih citiranja istorijskih dokumenata!

aj sad zakucaj pa navedi deset komunista koji su osuđeni za svoje zločine.

Navešću čim Vi navedete imena deset monarhista koji su osudjeni za svoje zločine od 1920. do 1941. godine.

Opet manipulativno skrećete pažnju sa suštine: relativizacija i revidiranje istorijskih činjenica, što rezultira tzv. rehabilitacijama kvislinga i kolaboracionista!