Film| Moj grad| Muzika| Nostalgija| Život

Nove godine

tasadebeli RSS / 26.12.2017. u 09:27

Ово би требало да буде лична дневничка забелешка о новим годинама које сам до сада дочекивао и о сећањима везаним за те дочеке. Али свестан сам да се многа од ових мојих сећања и не могу баш тако строго ограничити тим епитетом „лична" јер су многа од тих сећања слична или чак и потпуно идентична са сећањима на дочеке нових година многих од вас који ћете евентуално и прочитати овај текст.


А накупило их се подоста за ових мојих пола века постојања. Тих нових година и сећања на њих...

 

 

 

 

 

 Одмах да кажем да ми та еуфорија пред сваку нову годину, па ево и ову, коју гледам око себе на улицама Београда никада није била баш јасна и пред сваку нову годину сам се осећао као неки странац у граду у којем сам се родио и живим читав свој живот гледајући око себе људе који потпуно избезумљено, са очима раширеним као да први пут све то виде око себе, јурцају из продавнице у продавницу купујући бесомучно и оно што им треба и оно што им не треба и носећи у рукама разне кесе, кутије са машницама и слично. И успут ме ударају у пролазу, закуцавају се у мене као да ме нема, као да не постојим (што рече једна бакута ономад када се закуцала на трамвајској станици у мене из чиста мира:"Па склони се, брате, када видиш да наилазим!" ) и нервирају се што сам ја толико спор, а теже ме је заобићи, лакше прескочити само што они ипак немају одраз као неки НБА кошаркаши.

Елем, сваке године једва чекам да та нова година дође и прође због те бесмислене еуфорије коју гледам и осећам на улицама око себе (сада још држе и мобилне телефоне у рукама поред свих оних кеса и пакета и уговарају дочек са неким) и после које носим силне модрице од претрпљених удараца на улици, што по телу, што у души.

А сећања на нове године? Она иду већ далеко у прошлост. У другу половину шездесетих.

Сећам се из тог доба велике јелке у једном углу собе у којој спавам и коју делим са сестром и велике каљеве пећи у којој потпаљена дрва пуцкетају и тако лепо миришу. Сећам се кеве која припрема тесто за крофне које ће се јести у поноћ, сећам се сестре и ћалета који ките ту велику јелку стојећи на столицама док им ја додајем украсе за кићење јелке из кутија које су се само једном годишње скидале са великог предратног шифоњера у спаваћој соби мојих родитеља. Највише сам волео један велики округли украс са великим удубљењем у којем је на вати која имитира снег била залепљена кућица од картона осликана као да је из Дизнијевих цртаних филмова са Деда Мразом на санкама и малим ирвасима испред те кућице. Та кугла је за мене била тада читав свет око којег сам измишљао на стотине прича гледајући је пред спавање током тих празничних дана из кревета док у соби светлуцају само оне разнобојне лампице које се пале и гасе. (Ни данас не могу да замислим нову годину без тих лампица. Обожавам тај моменат пре него заспим док у мраку собе само оне светлуцају палећи се и гасећи се у разним бојама.)

Сећам се и своје прве књиге у животу коју сам за једну нову годину добио од сестре, тада већ матуранткиње у гимназији јер је она старија од мене 14 година, из које сам учио да читам своја прва слова исто као и из стрипова и Политикиног забавника. У питању је сликовница „Пеђа и вук" коју и данас чувам, а на тој књизи је и најлепша посвета коју ми је икада неко написао на књизи: „Месецу од његове Месечине за нову 1968."

(Никада нисам питао сестру зашто „Месецу", али претпостављао сам одувек да је то мало дебело и округло створење из тог доба које је је пало у њен живот изненада и које је она називала својим братом њу заиста и подсећало на пун месец када се смеје.)

Већ следеће године гледао сам на ТВ како се Армстронг и Олдрин шеткају по површини Месеца и био сам поносан због те сестрине посвете на књизи, па сам је свима показивао.

Сећам се и одлазака са Бановог брда на ручак код бабе и деде на Дорћол првог јануара. Одгледали бисмо обавезни „каубојац" (вестерн филм) негде око 9 ујутро, а онда се сви четворо натенане спремили и одлазили на те ручкове који су обично трајали у време оног бечког новогодишњег концерта и ски скокова из Гармиш Партенкирхена (годинама сам вежбао изговор овог назива једне од те четири скакаонице на новогодишњој турнеји ски скакача). Сећам се празних београдских улица, обавијених неком свечаном тишином после бучног ноћног провода и силних честитања после поноћи. И сећам се како мој отац, рођени Дорћолац, док пешачимо улицом Џорџа (моја баба је говорила Ђорђа) Вашингтона, сваке године каже:"Ово су тренуци када је Београд најлепши!"


(Иначе, пре него сам се родио, крајем педесетих и почетком шездесетих, моји отац и мајка су имали обичај да нове године са својим друштвом чекају у биоскопу. Читаву ноћ би гледали филмове у низу, као неки филмски маратон, а у поноћ би се пројекција прекинула, честитали би сви један другоме нову годину заједно са особљем запосленим у биоскопу, и онда би се пројекција наставила. Претпостављам да се моја љубав према филму још тада припремала...)

 

 

5811034c-c0cc-4b6d-8a86-4d0d0a0a0a77-grlom0.jpg

 

 

Сећам се и мог првог дочека нове године ван куће. Био сам пети разред основне и после силних договора наших родитеља, мом најбољем другу, вршњаку, из детињства и мени је допуштено да чекамо нову годину нас двојица сами у његовом стану док су његови родитељи на неком кафанском дочеку. Читаву ноћ смо ратовали са комшијом, годину дана старијим од нас, у стану изнад стана мог друга, којег су родитељи такође оставили самог и који је упорно бацао петарде на нашу терасу, а ми из нашег подређеног положаја покушавали да му узвратимо на исти начин. На крају смо на мој предлог извели диверзантску акцију у непријатељевој позадини, попели се тај један спрат више и побацали му гомилу петарди испред улазних врата у стан на шта су се појавиле остале старије комшије, па су нам свој тројици мајку мајчину као онај шумар у вицу који се појави у шуми и разјури и партизане и Немце.

Сећам се и потоњих основношколских и средњошколских многобројних журки за дочек нове године... Сећам се једне где је у два сата ноћу нас 20-30 зауставило журку и музику и пијанку и сви се намонтирали у собу са ТВ да би се побожно гледао филм „Коса". Пошто није било места за све, ја сам се прућио на паркет испред ТВ (одувек сам волео те топле станове у зградама мојих другова и другарица јер сам ја живео у кући у којој је вазда било хладњикаво, па лежање на патосу се и није баш препоручивало). И баш у најузбудљивијем тренутку филма, баш онда када Бергер и екипа крећу да обиђу свог новостеченог другара који је обукао униформу и спремао се за сурови Вијетнам и успут пјевају Гуд морнинг старшајн, у побожној тишини са понеким шмрцајем наших другарица, са патоса се чуло гласно хркање. Јбг, заспао сам јер је мени било досадно да по седамнаести пут гледам „Косу", али нисам хтео да се издвајам из друштва и правим појединац.

Сећам се и једне нове године из гимназијских дана када је нас неколико имало више позива за новогодишње журке, па пошто нам је на једној било много досадно, кренули смо на другу журку. И нова година нас је затекла у аутобусу градског превоза. Возач је уредно у поноћ стао на сред улице, одврнуо на најјаче онај свој транзистор што му је стајао код волана, па смо сви ми, путници у бусу у том моменту, нас десетак, морали да одиграмо са возачем колце за нову годину. Двојка, бајо!!! Удри!!! Оплети!!!


Сећам се и средњошколских и студентских тзв. српских нових година са обавезном традиционалном журком где смо нас 7-8 другара још од првог разреда основне поноћ 13. јануара традиционално дочекивали загрљени насред просторије певајући на сав глас Маљчике од Идола...
Од нас 7-8 из тог тадашњег певајућег и ђипајућег круга само смо још нас тројица данас у Београду и Србији. Али мислим да се сви и данас сетимо тих Маљчика из оних дана и верујем да свако од нас у поноћ 13. јануара сваке године отпева у себи, онако за своју душу, ту песму од речи до речи.

 

 

 

 

Сећам се и дочека нове године док сам служио ЈНА, између матуре у гимназији и бруцошке године на факултету, у Илирској Бистрици у Словенији. Сећам се како испред ТВ у тој окићеној новогодишњим украсима војничкој учионици, док и наш поручник носи ону кловновску капу на глави, гомила од двадесетак Албанаца (јер то нам је био те 1983/84. бројчани однос у чети - 20 Албанаца са Косова и Метохије и 20 свих нас осталих из остатка СФРЈ) стоји са тим кловновским капама на глави и удивљено, са широким осмесима гледа и пева „Рока мандољинен..." заједно са Бебеком и Бреговићем. А Гавра, Вождовчанин и једини Београђанин у чети поред мене, нагне се на моје уво и прошапуће:"Ах, најзад матерњи језик."

Сећам се и многобројних студентских и оних потоњих, мидлејџ мен новогодишњих журки са јахањем и пуцањем... Кажем, много тога се накупило за ових мојих 50 и кусур година.

А онда је у једном тренутку живот почео да се смирује као млијеко у чаши и жена и ја смо почели све чешће да изговарамо реченицу Мома Капора:"Код куће је најлепше."

Па тако већ неко време уназад нове године дочекујемо играјући јамб који не стижемо да играмо кад нисмо на распусту, а волимо ( „Ја побиједио!" ) и хватамо на овој гомили кабловских ТВ канала неки филм који бисмо могли да погледамо, а да нам се при томе не згади филмска уметност и после буде жао времена које смо утрошили на гледање глупости.


(Кад се само сетим она два канала Телевизије Београд које смо некада имали. Више си имао тога за погледати тада него сада са 57 channels and nothing on.)

 

 

 

 

И нас двоје уопште немамо никакву жељу да учествујемо у овој свеопштој еуфорији и избезумљењу пред дочек нове године. Све позиве на заједничке дочеке тада одбијамо и трудимо се да себи тада угодимо и време проведемо како ми то желимо, а не како то желе неки други. Има времена, о том потом, иде Бадње вече и Божић, провешћемо их са фамилијом ионако, иде српска нова година, проводићемо је са друштвом...


А ова, „швапска" нова година, како је то говорио мој деда, она је резервисана само за нас двоје.
И, наравно, ујутро ћемо опет изаћи на улице да опет уживамо у оној свечаној постпразничној јутарњој тишини за коју смо обоје љубав наследили од наших родитеља који су се као и ми родили и читав свој живот живели у овом граду, те да обавезно свратимо у неку од улица отвореног срца по том родном нам нашем граду да бисмо сада већ традиционално купили опет по један од оних црвених кловновских округлих носића које обожавамо и којих нам се сада по кући скупио већ поприличан број, па висе на оним својим гумицама по лустерима, квакама, на орманима и слично..

Срећна вам свима нова година и сви празници око ње у ових три недеље, од 24. децембра до 14. јануара!

 

Tagovi



Komentari (124)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

tasadebeli tasadebeli 09:28 26.12.2017

Тастер








Srđan Fuchs Srđan Fuchs 11:15 26.12.2017

Re: Тастер

Срећна вам свима нова година и сви празници око ње у ових три недеље, од 24. децембра до 14. јануара!


Причам ја са сином јуче, каже он, "...ех, која милина да не морам да устајем, да могу до поднева да спавам и да отпадам" (да се распапандрчује, што би рекле његове београдске сестре.)

Ја му кажем: "А, је л' знаш да Београђани иду до 31.12 у школе и на послове, односно до петка 29.12.?"
"Стварно, а што?"
"Па, ми имамо католике у Новом Саду, и због њиховог слављења ви сте, ето, почашћени с недељу дана распуста више, а Београђани су што православни, што атеисти па не обележавају тај празник."
Каже он: " Тако и треба Београђанима када су протерали све католике, нека пате сада, а ти... ти си имао среће са нама Новосађанима!"

tasadebeli tasadebeli 11:40 26.12.2017

Re: Тастер

Srđan Fuchs
Срећна вам свима нова година и сви празници око ње у ових три недеље, од 24. децембра до 14. јануара!


Причам ја са сином јуче, каже он, "...ех, која милина да не морам да устајем, да могу до поднева да спавам и да отпадам" (да се распапандрчује, што би рекле његове београдске сестре.)

Ја му кажем: "А, је л' знаш да Београђани иду до 31.12 у школе и на послове, односно до петка 29.12.?"
"Стварно, а што?"
"Па, ми имамо католике у Новом Саду, и због њиховог слављења ви сте, ето, почашћени с недељу дана распуста више, а Београђани су што православни, што атеисти па не обележавају тај празник."
Каже он: " Тако и треба Београђанима када су протерали све католике, нека пате сада, а ти... ти си имао среће са нама Новосађанима!"







Е, Срки, али мислим да су ту наше школске власти удариле онако секуларно, ни по бабу ни по стричевима. К'о некада у СФРЈ.

Jесте да твој клинац иде сада у децембру раније на распуст (мудро, да би се обухватио и католички Божић), али зато нема оних 11 дана распуста на почетку фебруара као клинци у остатку Србије.


Školski kalendar za 2017/18. godinu za OŠ na teritoriji AP Vojvodine (ЛИНК)


Школски календар за 2017/2018. за Србију (ЛИНК)


(Ако мене питаш, ово са разбијањем распуста на два дела у остатку Србије без Воше је прави педагошки злочин који могу да направе само они који никада нису ногом крочили у учионицу да децу подучавају било чему, али зато као службеници Министарства просвете кроје школксе календаре овако... Пази, ови моји клинци већ сада мисле да је у петак крај полугодишта... А имају да гиљају до краја полугодишта још три недеље после овог новогодишњег распуста... О неравномерном броју наставних дана првог и другог полугодишта, тј. о великој несразмери и да ти не причам... И о усредсређености клинаца у клупама на часовима у јануару када знају да их и у фебруару опет чека распуст... )


Тако да, у ствари, хоћу да ти ка'ем, исто нам се свима 'вата када се на крају подвуче црта... Тј. сумира живот...

И католицима и православнима и муслиманима и јудаистима и будистима и микистима и ђокистима...

Барем што се тиче школе и распуста ако већ не и све остало...

Ма...

Само да ми сви, горе побројане групације у Србији, запамтимо две најважније ствари у животу и нико од нас неће више имати неке велике проблеме...

Треба зато понеки пут у животу послушати и ове београдске црнце... Нису они блесави...







maksa83 maksa83 12:01 26.12.2017

Re: Тастер

Каже он: " Тако и треба Београђанима када су протерали све католике, нека пате сада, а ти... ти си имао среће са нама Новосађанима!"

Ili što reče besmrtni Miša Vacić, idol svesne, desne, rodoljubive srpske omladine:

Srđan Fuchs Srđan Fuchs 12:01 26.12.2017

Re: Тастер

tasadebeli


(Ако мене питаш, ово са разбијањем распуста на два дела у остатку Србије без Воше је прави педагошки злочин који могу да направе само они који никлада нису ногом крочили у учионицу да децу подучавају било чему, али зато као службеници Министарства просвете кроје школксе календаре овако...

...запамтимо две ствари и није то онда никакав проблем никоме


Ааа, зато су им додали изненада сада још недељу дана одмора, уместо од 9.1. иду од 15.1. Зезам се са женом, гарант су републичкосрпскијанци-Војвођани побунили јер је 9.1. Дан РС и гарант иду сви к фамилијама. А, и овај ваш фебруарски распуст је нелогичан јер је логичније да иду две недеље и закључе са Даном Државности 15-16.2.
tasadebeli tasadebeli 12:22 26.12.2017

Re: Тастер

Srđan Fuchs

Ааа, зато су им додали изненада сада још недељу дана одмора, уместо од 9.1. иду од 15.1. Зезам се за женом, гарант су републичкосрпскијанци-Војвођани побунили јер је 9.1. Дан РС и гарант иду сви к фамилијама. А, и овај ваш фебруарски распуст је нелогичан јер је логичније да иду две недеље и закључе са Даном Државности 15-16.2.


Ма бре, зезнули се у рачунању броја наставних дана... Разумеш... Школска година мора да их има 180 наставних дана подељених у 36 недеља са једнаким бројем понедељака, уторака, среда, четвртака и петака.

Ове наше календаре сада мора да је правила она моја фах колегиница, професорка српског, која је у међувремену аванзовала у Министарство, а која је мене, док смо радили заједно у једној школи, питала после силног рачунања статистике свог одељења на крају школске године:

"Је ли, Дебели, а да ли може просечна оцена одељења да ми буде 14,53?"

"Ма може, сестро! Оно јесте да се оцене дају само 1-5, али када ти то тако лепо и слатко кажеш онда све може! Ако 'оћеш, можемо да свратимо негде после школе да ти у тишини и натенане, кроз народну поезију, објасним како то може?"


tasadebeli tasadebeli 12:28 26.12.2017

Re: Тастер

maksa83
Каже он: " Тако и треба Београђанима када су протерали све католике, нека пате сада, а ти... ти си имао среће са нама Новосађанима!"

Ili što reče besmrtni Miša Vacić, idol svesne, desne, rodoljubive srpske omladine:








Бог чува Србе!!!





Srđan Fuchs Srđan Fuchs 13:36 26.12.2017

Re: Тастер

Зилотиси - ти беже од мене по Јерусалиму као ђаво од крста када ме виде, јер знају да имам власт, преко моје Асоцијације, да им забраним улазак у земљу... Ал' имају среће што нисам у том фашираном фазону, an eye for an eye and a tooth for a tooth, ал' праве штету Србији - и пред Јеврејима, и пред Латинима и пред Јелинима... Нисам сигуран да ли ћу их целу вечност толерисати.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 13:54 26.12.2017

Re: Тастер

tasadebeli

"Је ли, Дебели, а да ли може просечна оцена одељења да ми буде 14,53?"

"Ма може, сестро! Оно јесте да се оцене дају само 1-5, али када ти то тако лепо и слатко кажеш онда све може! Ако 'оћеш, можемо да свратимо негде после школе да ти у тишини и натенане, кроз народну поезију, објасним како то може?"


Koje su to lujke, brale, u svim sektorima društva je tako svuda su lujke ovladale!
grof_brankovich grof_brankovich 15:13 26.12.2017

У славље уз манастирски парти



Професоре, педесета је добра година у животу! Тек у педесетој сам помислио да сам сазрео. Додуше тада сам завршио скоро три године манастирског живота. Тамо на Светој гори и у Калифорнији сам први пут доживео славље и слављење као део свакодневног живљења. Сваки дан је у славу неког ранохришћанског мученика или трагичног догађаја описаног у Библији. У време доручка читају се биографски подаци тих мученика и обично се детаљно описије и начин на који су их, обично Римљани, мучили и убијали. Права римофобија! Волео сам да читам за пултом виско подигнутим изнад братије која доручкује и слуша текст ко зна који пут у животу. Понављање је мајка учења. Педесет календарских година је управо то.


Сећам се мог првог бденија (како име говори: будног стања) у цркви Протатон у Кареји, на минут хода од келије Св. Саве. То је био стварно најбољи парти којем сам присуствовао у животу. Свесност о месту, амбијенту и старости тог ритуала и славља стварала је дубоко осећање скрушености мог малог живота пред тако великим живућим човековим делом. И сваком данашњем ревелеру саветујем да бар једном у животу оде на бденије у неки од манастира на Светој гори или неки други велики манастир било које цркве.

У манастирима се живи од славе до славе, а за највеће славе Ускрс и Божић се врше припреме месецима. Читав ускршњи пост је припрема за славље које траје неколико дана, али које је одмах праћено почетком припреме за следеће славље, Пентакоста или Педесетнице. Током ускршњег поста је продужено читање молитви у цркви, са тридесетак прострација (слично дубоком наклону са протезањем по поду до потпуног лежања на стомаку пред олтаром, у коме и свештеник учествује).


Бденије почиње у замраченој цркви у којој горе само кандила пред неким од икона. Током следећих дванаест сати организује се прави лајтшоу који достиже врхунац када су на свим "лустерима" или полиелејима упаљене све свеће. Уз зид су свеће које пале присутни ревелери за покој душа или за живе. Светло које осветљава цркву и детаље фресака на којима су прикази пакла, такође осветљава и монахе у црнини који се скупљају у све већем броју како се примиче причест. Неки старци су дремали опуштено на клупама. Неки су излазили у двориште и стајали око цркве. После тог врхунца полако се гасе скоро све свеће. Молитве пред причешће и исповести се врше у скоро потпуном мраку. Интеракција међу свим тим монасима је само она која је нужна. Нико не ремети ток прославе. Једино пред причешће они који се познају или непознају прилазе једно другом да траже опрост од грехова почињених према тој особи хотимице или нехотимице. Прекрстиш се наклониш се до пода док изговараш "опрости ми брате...", пољубиш га у образе или рамена. Опрашта Бог, како нам каже свештеник после исповести, а треба да опросте и људи.

Током бденија које некад траје од седам увече до седам ујутру, се спајају вечерња и јутарња служба праћена евхаристијом када се на самом крају свега задовољи и чуло укуса зрнцем слатког вина и хлеба.

Током тог светог партија музика долази са два пулта испред олтарских порти. Поје се. Прво по један појац на сваком пулту на којем је ослоњен текст, а током вечери буде их по четворица (ово је искуључиво мушки парти). Певају се псалми. Можда се прочита цео псалтир.

Нисам разумео грчки ни црквенословенски, али укупна визуелна комуникација је била разумљива. Све остаје на естетском нивоу (који може да вуде сасвим испуњавајући) док се не разумеју псалми на разумљивовом језику. Тек кад сам отишао у манастир у којем је служба била на енглеском језику ушао сам у интелектуални смисао хришћанског учења. Закључак: оно је веома добро и позитивно - мислим на учење. Ти људи које се одлуче за тај живот су стварно "благословени" јер поред тога што углвном живе уз мора, реке или планине, могу да се ослободе свакодневних послова и брига које намеће средина - рецимо рад за новац наша највећа свакодневна брига. Наравно цена за такав ексклузивитет постоји, за сваког је друкчија. Мене је одвукла слобода градова јер сам имао у глави да је све привремено и да животу на Светој Гори и Аљасци дође крај. Мислимо сам боље ја да управљам овим мојим бродом.

Ни једна идеологија није у ствари лоша за човека без обзира колико она може чудна неком посматрачу који нема слична искуства. Трудио сам се да научим како се живи будистички, хиндуистички или пак онако како се живи на планети у нашем добу јер то је била понуда на коју сам наишао. На крају сам свесно одабрао да искусим религију поднебља са којег долазим. Сваки човек прави свој систем од података, дешавања и филтера који су му дати. Људскост се не огледа у идеологији већ у нечем много примарнијем - праву на неометано постојање и на "емоционалан" однос са животом и живим бићима. На жалост многи људи имај емоционални однос изражен страхом. Као што рецимо не могу да превазиђу страх у присуству обичног пса. Тако други имају страх од других ствари. Они су сами спутани тиме.

Ја нисам имао много прилике да страхујем јер сам већ у трећеј години 1962 кренуо из Сарајева преко Београда на пут за Лахор у Пакистану. Тако сам се први пут сучелио са другом цивилизацијом и другачијом децом. Тај пут за Пакистан је био катапулт који ме је убрзо одвео у суданску пустињу, Бангладеш, многе земље Африке, Азије, Европе и Америке, и чак сам одслужио дугачак војни рок у Прилепу. У Београду сам најчешће долазио на школовање. У Шумадији и Далмацији сам најчешће летовао. Као што сам се задржавао у планинским пределима Хиндукуша, архипелага Кодиак или Нгорогоро кратера, тако су и многи православни манастири места изузетне лепоте ако им се пристипу на прави начин.

Мама ће бити поносна што сам се оволико расписао, иако је она увек била емоционалан али чврст атеиста као и тата. Она се у ствари плашила свега што је припадало тој некој религиозној традицији земљи свог порекла, али није се плашила кад смо путовали по непозантим земљама. То је било наравно забавно.


У САЖЕТКУ:
Уместо у манастирима или острвима, трудим се у свакодневном животу да се држим принципа да намерно не ометам друге људе или животиње.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 15:39 26.12.2017

Re: У славље уз манастирски парти

Koja moćna beseda, Bro! Jes' ti gos'n Принчипеса?! Kako ste lepi i kool oboje!



eloy eloy 15:40 26.12.2017

Re: .

Бог чува Србе!!!

Srđan Fuchs Srđan Fuchs 16:10 26.12.2017

Re: kviz pitanje

"Ђуро, ти си много болеснији човек него што сам мислио."

А овако, уставно, вај ду ми га!

not2old2rock not2old2rock 16:22 26.12.2017

Re: У славље уз манастирски парти

Tri puta sam pročitao tekst i zaista sam impresioniran onim što si doživeo i još više načinom na koji si to doživeo i preneo nama, ali mi bode oči
grof_brankovich


Ни једна идеологија није у ствари лоша за човека без обзира колико она може чудна неком посматрачу који нема слична искуства. Трудио сам се да научим како се живи будистички, хиндуистички или пак онако како се живи на планети у нашем добу јер то је била понуда на коју сам наишао. На крају сам свесно одабрао да искусим религију поднебља са којег долазим. [/b]

eloy eloy 16:34 26.12.2017

Re:.

Бог чува Србе!!!


Srđan Fuchs Srđan Fuchs 17:02 26.12.2017

Re: kviz pitanje

Druže državni komesaru za informacije,

šta je, frka? Rek'o šef: "Nevo, sine, dizali smo te godinama, sada je vreme da se odužiš, zaustavi taj blog! Oni me - oni me - o-n-i-m-e-n-e v-o-l-e!



PS. Za podmetačinu za sina mog, ćeraj u tri lepe... rekao bih ti grublje da je moja lajna! Ozbiljno, kloni me se.



eloy eloy 17:51 26.12.2017

Re:.

Srđan Fuchs Srđan Fuchs 18:00 26.12.2017

Re: kviz pitanje

Neške, druže, šta si se navrzao na mene, aj' stvarno, ako imaš nekih pitanja, postavi ih na mojim lajnama. Nemoj da truješ sobom Tasinu Xmas fairytale.

Belgrade Catholics 2011: Increase 27,050 (Increase0.5%)


eloy eloy 18:04 26.12.2017

Re:.


eloy eloy 18:16 26.12.2017

Re: .



Srđan Fuchs Srđan Fuchs 18:38 26.12.2017

Re: kviz pitanje

ne radim na sugestije, samo na ljubav.. možda ako vidiš da uposliš Herminu kao posrednika, pošto nju volim, pa zamoliš nju da mi ona prenese, ako si imao neke nemanipulativne poruke.

što se tiče kvarenja, to si upravo ti, ali pošto imaš 60 godina i nepopravljivi si lažov,
pošto si ti pokvario, jedna manipulativno dugogodišnja partijska đanice, i moj poetični brate (izvan pale mesice), moja španjolska kćer ti poklanja dve pesme (aaa, то онај чика из Чоколаде лаже). ako imaš neke primedbe, od sada komuniciraj samo kroz ono što Hermina dozvoli. banovan si kod mene do daljnjeg zbog širnja laži i spletkarenja oko mog sina i mene.



eloy eloy 18:39 26.12.2017

Re:.

eloy eloy 19:00 26.12.2017

Re: .



tasadebeli tasadebeli 21:33 26.12.2017

Re: У славље уз манастирски парти

grof_brankovich

У славље уз манастирски парти



За читав коментар:


И да истакнем понешто ако допустиш...

Понављање је мајка учења. Педесет календарских година је управо то.


Људскост се не огледа у идеологији већ у нечем много примарнијем - праву на неометано постојање и на "емоционалан" однос са животом и живим бићима.


Уместо у манастирима или острвима, трудим се у свакодневном животу да се држим принципа да намерно не ометам друге људе или животиње.







П.С. - И да додам...

Знаш шта ми је највише недостајало у Хиландару и у Кареји?

Музика. Све врсте музике са инструментима.

Језици, молитва, појање, чтенија, слављење Бога и светаца, припреме за велике дане попут Ускрса... Све је било ту... Али нема инструмената.

Био бих непоштен пре свега према самом себи када бих то прећутао.

Упознао сам у Хиландару Милисава, једног од радника на обнови манастира после оног последњег великог пожара. Он је ту радио као и сви остали по 2-3 месеца, па одлазио кући у Србију, у Шумадију, па се опет враћао да ради на манастиру. Њих четрдесетак тако стално било у манастиру на обнови, присуствовало службама и обедовало са нама свима у манастирској трпезарији. (Моје место било преко пута фреске Јована Лествичника, одмах десно од улаза. Тако ми запало... )

И питам ја Милисава да ли је међу тим радницима с којима ради било оних који су се у међувремену и замонашили. Каже, било их је. Питам га онда ја да ли је и он помишљао на тако нешто. Каже Милисав без неког устезања искрено:"Јесам. Помишљао сам. Али није то за мене. Много волим жене."

Е, отприлике то са женама код Милисава, то ти је исто то и са музиком код мене.

Кад већ поменусмо Хиландар...
kosta.babic kosta.babic 07:57 27.12.2017

Re: Тастер

"Је ли, Дебели, а да ли може просечна оцена одељења да ми буде 14,53?"

Što rekla baba jedne moje koleginice:Uz dobar izgovor može da se prdne i u crkvi.
grof_brankovich grof_brankovich 15:53 27.12.2017

Re: У славље уз манастирски парти

not2old2rock
Tri puta sam pročitao tekst i zaista sam impresioniran onim što si doživeo i još više načinom na koji si to doživeo i preneo nama, ali mi bode oči
grof_brankovich


Ни једна идеологија није у ствари лоша за човека без обзира колико она може чудна неком посматрачу који нема слична искуства. Трудио сам се да научим како се живи будистички, хиндуистички или пак онако како се живи на планети у нашем добу јер то је била понуда на коју сам наишао. На крају сам свесно одабрао да искусим религију поднебља са којег долазим. [/b]



Поштовани нот ту олд то рок анд рол, хвала ти на комплименту да си прочитао три пута!!

Могу ти рећи да и мене исто боде али се нисам враћао да едитујем и да се ограђујем од ЗЛА. Наравно зло постоји. Мислим да неко не посмисли да оправдам рат. Не, ратове и насиље не оправдавам. То увек треба спречити.

Увек се сетим свог зла са предумишљајем против оне пчеле коју сам живу закопао у кутији од шибица. Али сам починио и ненамерна зла, када сам се извикао на мог пса што је убио птицу у кавезу, тада је нестао и више се није вратио, на крају ме је он научио нешто. Зло чинимо па чинимо, јуче су приказали 40кг пластике извађене из кита код Норвешке.

Степен предумишљаја је важан.


Одлазак у манастир у 47. години је био коначни опроштај о личних, родитељских и друштвених очекивања. Срећом нисам имао децу за коју би морао да одговарам.

Моји родитељи као модерни комунисти су били деца прогресивних учитеља који су веровали у оно што је било у политичкој понуди тих година после првог светског рата: југословенство, научну цивилизацију и социјалну правду, нису имали времена за оно што је било пре модернизма и што га преживљава а није модерно већ је старо и сумњиво. Зато када сам отишао у православни манастир они су мислили да сам "скренуо", у више смисла. Мајка је страховала и плакала годинама. Отац је био више импресионирам кад сам се случајем преселио на аљасканско острво у Пацифику. Мама је вероватно само замишљала хладноћу и попове. Није замишљала ништа од свакодневне лепоте коју пружа живот у шуми на малом пацифичком острву.

Наравно ја сам из друге приче, уживао сам у причама о Будином повлачењу из живота и аскезу. Јогини су такође тежили природи. Буда ме је научио да је све илузија. То је добра тема за размишљање или медитацију. Европски егзистенцијалисти попут Сартра и Камија на које сам наишао са 15-16 година су потврђивали тај став о ништавилу света и свега. Будха је створио идеологију која је преживела преко 2,500 година. То је стварно веома импресивно. И онда када видиш да се он позива на филозофију која се зачела још 2,000 година пре њега - која је била против убијања БИЛО каквог живота - онда стварно како игнорисати религије? Дубина религије се може доживети само личним урањањем у њу. Али треба се увек држати и основног принципа - све је илузија, све је привремено и пролазно, и подложно човековој корупцији - све се распада и нестаје.

Верујем да мама није могла да се ослободи слика о сеоским и градским поповима од којих се плашила као девојчица у окупираној Шумадији. Није се наравно ни венчала у цркви. Отац је био најсрећнији кад сам му показао Марксов гроб у Лондону. Мени је због атеистичког детињства било лако да се вратим атеизму, али сам задовољан што сам проучио религиозни јер могу да разумем оне који живе тако из неких сасвим личних разлога. Али не могу да идем из недеље у недељу у цркву или било какав редован ритуал.

Што све не значи нисам имао времена и за друге фајнер тхингс ин лајф.

Сервус!
grof_brankovich grof_brankovich 16:18 27.12.2017

Re: У славље уз манастирски парти

tasadebeli
grof_brankovich

У славље уз манастирски парти



За читав коментар:


И да истакнем понешто ако допустиш...

Понављање је мајка учења. Педесет календарских година је управо то.


Људскост се не огледа у идеологији већ у нечем много примарнијем - праву на неометано постојање и на "емоционалан" однос са животом и живим бићима.


Уместо у манастирима или острвима, трудим се у свакодневном животу да се држим принципа да намерно не ометам друге људе или животиње.







П.С. - И да додам...

Знаш шта ми је највише недостајало у Хиландару и у Кареји?

Музика. Све врсте музике са инструментима.

Језици, молитва, појање, чтенија, слављење Бога и светаца, припреме за велике дане попут Ускрса... Све је било ту... Али нема инструмената.

Био бих непоштен пре свега према самом себи када бих то прећутао.

Упознао сам у Хиландару Милисава, једног од радника на обнови манастира после оног последњег великог пожара. Он је ту радио као и сви остали по 2-3 месеца, па одлазио кући у Србију, у Шумадију, па се опет враћао да ради на манастиру. Њих четрдесетак тако стално било у манастиру на обнови, присуствовало службама и обедовало са нама свима у манастирској трпезарији. (Моје место било преко пута фреске Јована Лествичника, одмах десно од улаза. Тако ми запало... )

И питам ја Милисава да ли је међу тим радницима с којима ради било оних који су се у међувремену и замонашили. Каже, било их је. Питам га онда ја да ли је и он помишљао на тако нешто. Каже Милисав без неког устезања искрено:"Јесам. Помишљао сам. Али није то за мене. Много волим жене."

Е, отприлике то са женама код Милисава, то ти је исто то и са музиком код мене.

Кад већ поменусмо Хиландар...


Ритмичка музика стимулише нервни систем тако да се веома мало користи у срединама где се води медитативни живот. Рецимо и јогини у ашрамовима имају прославе уз музику и игру, можда једном недељно за опуштање али тамо углавном живе и мушкарци и жене тако да је играње прихватљиво. Али певање или појање у цркви у којем може свако да учествује се одвија барем два пута дневно, на јутарњој и вечерњој служби.

На Светој Гори би ритмична музика била супротна тежњи за "одумирањем" или потискивањм чула. Али зато имају разне мирисе које горе у кандилима у цркви за стимулисање чула мириса. Заборавио сам да споменем редовно кађење на бденију што представља благосиљање присутних или личности на иконома, иконостасима и фрескама. Током ноћи се сменило више врста мириса. Било је доста дима у тренуцима.

Што се тиче тога да ли су ми недостајале жене... могу рећи да су ми се долазиле у сну веома реално и често. Мождана компензација биолошких потреба или ђавоља кушања, како коме сви смо различити.
grof_brankovich grof_brankovich 16:32 27.12.2017

Re: У славље уз манастирски парти

Srđan Fuchs
Koja moćna beseda, Bro! Jes' ti gos'n Принчипеса?! Kako ste lepi i kool oboje!



Сећам се да си рекомендовао њена писанија па твоје питање узимам као похвалу.

Сретнемо се у неким заједничким "аристо" круговима, али она није ја нити сам ја она.

За то лепи и кул клањам се до пода и у њено име.
Черевићан Черевићан 12:18 26.12.2017

оне иду

у исчеку да та нова дође

неповратна, још једна је прошла
(броје јој се ево ...задњи дани),
неизвесност НОВЕ је пред нама
с'тога ај'мо уЊу ......засмејани,

јер биће нам...ајмо отом, потом
stefan.hauzer stefan.hauzer 12:27 26.12.2017

*




Yeah no one ever knows what you're talking about
So i guess you're already there
No one opens up when you scream and shout
But it's time to make a couple things clear

If you're afraid of what you need
If you're afraid of what you need
Look around you, you're surrounded
It won't get any better

And so, goodnight

(ovaj deo kreće od 5.40)

tasadebeli tasadebeli 12:38 26.12.2017

Re: *

stefan.hauzer

No one opens up when you scream and shout
But it's time to make a couple things clear








Но... Што каже Мастер Чер ( за нас, џедаје на Блогу, интимно Мастер Јода):

Черевићан

биће нам... ајмо отом, потом
4krofnica 4krofnica 12:55 26.12.2017

-


мидлејџ мен новогодишњих журки са јахањем и пуцањем




pa jel' to neka teksaška tematska žurka ili neki kinki nastavnički sleng?

(umalo da zaboravim tradicionalnu novogodišnju koju kačim ovde)



tasadebeli tasadebeli 13:19 26.12.2017

Re: -

4krofnica

мидлејџ мен новогодишњих журки са јахањем и пуцањем


pa jel' to neka teksaška tematska žurka ili neki kinki nastavnički sleng?



Ма јок, него те новогодишње журке - дочеци - деведесетих и у првој декади двехиљадитих које су све толико личиле једна на другу тако да их данас и не разликујем више уопште, а које су се све прослављале, барем у мом окружењу, као да се неће дочекати сутрашњи дан.

Тако ми се заломио тај врхунац средњих година живота... Шта ћу, нисам ја крив... Јбг...


Сећања, Крофнице, све су то само сећања... Али нема те категорије међу категоријама за постављање поста па сам ставио носталгију... И живот...







eloy eloy 13:13 26.12.2017

Kamarad !

Срећна вам свима нова година и сви празници око ње у ових три недеље, од 24. децембра до 14. јануара!


Taske sve najbolje tebi i tvojoj porodici, lep blog, opuštajući.

Samo toliko, živ bio.

tasadebeli tasadebeli 13:20 26.12.2017

Re: Kamarad !

eloy
Срећна вам свима нова година и сви празници око ње у ових три недеље, од 24. децембра до 14. јануара!


Taske sve najbolje tebi i tvojoj porodici, lep blog, opuštajući.

Samo toliko, živ bio.




Хвала, друже!

(И била ми је намера да буде опуштајуће... Ако икако може...)

Све најбоље теби и твојима!
zilikaka zilikaka 13:40 26.12.2017

Re: Kamarad !

Taske sve najbolje tebi i tvojoj porodici, lep blog, opuštajući.

I odavde isto, za sad, dok ne uvatim vremena.

...a stvarno ti lep bl8g. Baš!
eloy eloy 19:53 26.12.2017

Re: Kamarad !

И била ми је намера да буде опуштајуће... Ако икако може...


Mora !

angie01 angie01 14:52 26.12.2017

koraci za ulazak u 2018.

Srđan Fuchs Srđan Fuchs 15:12 26.12.2017

Таске

Ал' провали једну логичност - само ми Војвођани/Славонци те љубимо, ако укључимо Крофнају као Јужно-Војвођанку, и Elojzija као статистичку грешку, феноменално смо велики и лепи, није зар?! А посебно Банаћанке - једна жива лепота у српском народу!
grof_brankovich grof_brankovich 15:17 26.12.2017

Re: Таске

Srđan Fuchs
Ал' провали једну логичност - само ми Војвођани/Славонци те љубимо...


Грешиш...

воле га Трибали и Далматинци... ви сте последњи стигли...

angie01 angie01 15:54 26.12.2017

Re: Таске

А посебно Банаћанке



Srđan Fuchs Srđan Fuchs 16:12 26.12.2017

Re: Таске

Далмоши, не захебават! То је ретка сорта, ал' опет Пречани!
tasadebeli tasadebeli 20:57 26.12.2017

Re: Таске

Srđan Fuchs
Ал' провали једну логичност - само ми Војвођани/Славонци те љубимо, ако укључимо Крофнају као Јужно-Војвођанку, и Elojzija као статистичку грешку, феноменално смо велики и лепи, није зар?! А посебно Банаћанке - једна жива лепота у српском народу!



grof_brankovich

Грешиш...

воле га Трибали и Далматинци... ви сте последњи стигли..



angie01

А посебно Банаћанке



И Шумадињаца! Шумадија-Воша-Славонија, то је једна фамилија!



eloy

И била ми је намера да буде опуштајуће... Ако икако може...



Mora !









Па ја вам, људи, причам све време, а ви ми не верујете...






Таки смо вам ми Тасићи генерално гледано са свим својим комбинацијама одасвуд.





(Жена и ја наизменично играмо ове две улоге у нашем малом породичном циркусу... Јер шта бисмо иначе радили са свим оним црвеним носићима које купујемо сваког првог јануара на улицама отворених срдаца... А и заморно је, брате, стално бити снагатор или стално бити кловн... )
eloy eloy 20:12 28.12.2017

Re: ,,заморно је, брате,,


А и заморно је, брате, стално бити снагатор или стално бити кловн... )



Srđan Fuchs Srđan Fuchs 15:33 26.12.2017

Има

И Шумадињаца! Шумадија-Воша-Славонија, то је једна фамилија! Позивам вас све да дођете у НС на НГ. Брат ће обезбедити допинг.

nask nask 16:14 26.12.2017

Zaspo Janko

та еуфорија пред сваку нову годину


Fata to i nizozemljane, inače vrlo trezvene ljude, pa se zalete u svoj toj predprazničkoj euforiji da pevaju na srpskom:



Prva neengleska pesma iz našeg skromnog repertoara.
zilikaka zilikaka 20:02 26.12.2017

Re: Zaspo Janko

Prva neengleska pesma iz našeg skromnog repertoara


Ej, slatki ste, samo napred!

Pevanje je za dušu bolje od meditacije, a pevanje u grupi tek.

tasadebeli tasadebeli 20:47 26.12.2017

Re: Zaspo Janko

nask
та еуфорија пред сваку нову годину


Fata to i nizozemljane, inače vrlo trezvene ljude, pa se zalete u svoj toj predprazničkoj euforiji da pevaju na srpskom:



Prva neengleska pesma iz našeg skromnog repertoara.





Еј, хвала ти за ово. Нисам заборавио, да знаш, него нисам знао како да га уденем у основни текст.

Ипак је то твој доживљај, а не мој.

Хвала још једном!
nask nask 23:01 26.12.2017

Re: Zaspo Janko

Ej, slatki ste, samo napred!


Hvala.


Нисам заборавио


Eto ipak ispade vedriji blog.



tasadebeli tasadebeli 08:07 27.12.2017

Re: Zaspo Janko

nask

Eto ipak ispade vedriji blog.



jinks jinks 16:27 26.12.2017

...

Ne znam šta će Deda Mraz da radi sada kada su zime postale sve toplije i toplije ... moraće čovek da menja osnovno sredstvo prevoza :)

Ali kako god bude putovao

mirelarado mirelarado 17:11 26.12.2017

Re: ...

Ne znam šta će Deda Mraz da radi sada kada su zime postale sve toplije i toplije ... moraće čovek da menja osnovno sredstvo prevoza :)


I mesto boravka. Preseliće se iz Laponije u Kaliforniju. Palme će zameniti i jelke i badnjake, delfini irvase, a daska za surfovanje sanke.


sweet64 sweet64 00:27 29.12.2017

Re: ...

Ne znam šta će Deda Mraz da radi sada kada su zime postale sve toplije i toplije ... moraće čovek da menja osnovno sredstvo prevoza :)


Ne brini, tu su čuvari vatre sa severa ...

angie01 angie01 13:09 29.12.2017

Re: ...

tu su čuvari vatre sa severa ...


genijalno,..a tek, zum, zum,..'naci...
zilikaka zilikaka 19:49 26.12.2017

E, stvarno

Сећам се и многобројних студентских и оних потоњих, мидлејџ мен новогодишњих журки са јахањем и пуцањем... Кажем, много тога се накупило за ових мојих 50 и кусур година.

А онда је у једном тренутку живот почео да се смирује као млијеко у чаши и жена и ја смо почели све чешће да изговарамо реченицу Мома Капора:"Код куће је најлепше."


Kod nas tačka preloma bio jedan doček gde su nas nekako ubrojali jer im trebalo dvoje da popune sto. Mi prvo pristali bez raspitivanja pa kad smo čuli šta i kako onda bilo glupo da odustajemo.

Ej, kafana popunjena 160%. Za svakim stolom za 6 sedelo bar 8 ljudi pa se laktovi drže ko u francuskoj školi lepog ponašanja, a kad hoćeš da ustaneš dižeš ceo red, ko u bioskopu.

Ozvučenje ko u svatovima, kad danima posle imaš zvučne halucinacije a gost večeri bio Jova Radovanović, u svoj svojoj solo duhovitosti.

Hranu i piće donosili onoliko, muzika trešti, mi ne prepoznajemo skoro ništa a napucane snajke u kompletnim toaleta đipaju ko pomanitale.

...a ponoć nikad da stigne.


E, TO nas je definitivno odviklo od kafanskog dočeka. Toliko je bilo traumatično da smo se navukli stra' za dugo posle.

I sad me jeza hvata kad se setim, nego sam sad dovoljno matora da bi se ladno pokupila i izašla bez obzira na mogućnost da nekom nešto time kvarim.
tasadebeli tasadebeli 20:48 26.12.2017

Re: E, stvarno

zilikaka

I sad me jeza hvata kad se setim, nego sam sad dovoljno matora da bi se ladno pokupila i izašla bez obzira na mogućnost da nekom nešto time kvarim.



Ја те, Зили, потпуно разумем. Иста ствар и код мене.




Немој погрешно да ме схватиш, али кажу упућени да је то сасвим нормално с годинама...
zilikaka zilikaka 21:18 26.12.2017

Re: E, stvarno

Немој погрешно да ме схватиш, али кажу упућени да је то сасвим нормално с годинама...

Ma šta pogrešno. Ja obožavam svoje godine. Konačno se osećam slobodno.
tasadebeli tasadebeli 21:36 26.12.2017

Re: E, stvarno

zilikaka
Немој погрешно да ме схватиш, али кажу упућени да је то сасвим нормално с годинама...

Ma šta pogrešno. Ja obožavam svoje godine. Konačno se osećam slobodno.



То сам хтео да чујем!

Многи то не разумеју...
hoochie coochie man hoochie coochie man 21:46 26.12.2017

Re: E, stvarno

Многи то не разумеју...


Ne može to da se razume, to mora da se doživi.

Ova Zilina definicija je najbolja definicija tog životnog doba koju sam ikada pročitao...konačno slobodan!
myredneckself myredneckself 00:27 27.12.2017

Re: E, stvarno

tasa
Сећам се из тог доба велике јелке у једном углу собе у којој спавам и коју делим са сестром и велике каљеве пећи у којој потпаљена дрва пуцкетају и тако лепо миришу. Сећам се кеве која припрема тесто за крофне које ће се јести у поноћ, сећам се сестре и ћалета који ките ту велику јелку стојећи на столицама док им ја додајем украсе за кићење јелке из кутија које су се само једном годишње скидале са великог предратног шифоњера у спаваћој соби мојих родитеља. Највише сам волео један велики округли украс са великим удубљењем у којем је на вати која имитира снег била залепљена кућица од картона осликана као да је из Дизнијевих цртаних филмова са Деда Мразом на санкама и малим ирвасима испред те кућице. Та кугла је за мене била тада читав свет око којег сам измишљао на стотине прича гледајући је пред спавање током тих празничних дана из кревета док у соби светлуцају само оне разнобојне лампице које се пале и гасе. (Ни данас не могу да замислим нову годину без тих лампица.


tasa
све су то само сећања...






Kako su lepa ova sećanja iz detinjstva, čista ljubav. Sećanja od kasnije u životu su druga priča, neki drugi kontekst.
Slike s macguffin-ima, što se mene tiče, pun pogodak. Bull's eye, taso.

Srećna ti Nova 2018. godina.
myredneckself myredneckself 00:40 27.12.2017

Re: E, stvarno

E da, i malo muzike,


tasadebeli tasadebeli 08:22 27.12.2017

Re: E, stvarno

myredneckself

Kako su lepa ova sećanja iz detinjstva, čista ljubav. Sećanja od kasnije u životu su druga priča, neki drugi kontekst.


Вероватно зато мени и пише у профилу то што ми пише.

Без обзира на те друге касније контексте, ја дубоко верујем да све нас кроз живот воде оне слике из детињства које носимо у себи.

Као и сваки грађанин Кејн, зар не?


Slike s macguffin-ima, što se mene tiče, pun pogodak. Bull's eye, taso.

Srećna ti Nova 2018. godina.




Хвала, и теби и твојима такође све најбоље!

E da, i malo muzike,


И филма, и филма!






kosta.babic kosta.babic 15:46 27.12.2017

Nove godine

Lep ti blog Taso.
Nego setih se jedne nove početkom osamdesetih. 31. decembar topao,sunčan. Narod se masovno spremao za doček i svi su mislili da je bolje da idu gradskim prevozom nego sopstvenim kolima zbog saobraćajnih kontrola. Muški samo u sakoima a gospođe u cipelama na štikle.Ulice zakrčene, što GSP-om što taksijima. Oko sedam uveče počinje kiša koja polko prelazi o susnežicu i sneg.Svi bi da stignu na doček.Stakla na autobusima se magle iznutra. Ulaze gospođe sa kesama punim provijanta,tek da se nađe ako ona tamo kod koje idemo nije spremila hranu za celu noć. Oko osam uveče bilo je već 20 santimetara snega. Sve stoji. Ni "grtal'ce" ne mogu da prođu.Oko 10 uveče bilo je već oko 50 santimetra snega.Hrabrije gospođe se odlučuju da napuste gradski prevoz i krenu peške. Na sveže frizure navlače najlon kese na štiklice takođe. Oko 11 sati svima je već jasno da će novu dočekati u vozilima GSP. Polako se dreše kese sa hranom, od negde se pojavljuje i lutajuća flaša rakije. Piju svi. Negde oko ponoći,kod sajma,gde je krkljanac bio najveći, na vrata kucaju i romovi (romi) sa harmonikom. Kolce se igra između sedišta.
Ujutru su se nekako probile i "grtal'ce"
tasadebeli tasadebeli 21:27 27.12.2017

Re: Nove godine

kosta.babic





Могуће је да је то била нова 1985. година. Сећам се и ја великог снега те године баш крајем децембра и почетком јануара...

Памтим ту нову годину, моја бруцошка година на факсу после војске, јер сам је, на жалост провео у болници, операција и сечење, вађење неког камена из бубрежног канала, па сам се дивио ћалету и деди који су долазили по том снегу чак на Бежанијску косу да ме обиђу... Кева, баба и сестра нису долазиле, било тешко пробити се кроз те сметове... Сећам се чак и да је за Бадњи дан када сам изашао из болнице снег био до грла...

Сећам се и интензивне неге после операције баш те ноћи за дочек нове 1985... Ја клинац од 20 година, још се и најбоље држим од свих у тој соби, а око мене све неке деде, 'оће јадни да мањкају...

И у поноћ у интензивну негу упадне неки лик, исто болесник ту на том бубрежном одељењу, и обрати се свима нама који не можемо ни да мрднемо из кревета тек оперисани, са свим оним дреновима, инфузијама и цевчицама:

"Е, момци, дођите да видите!!! Ево је на телевизији Лепа Брена!!!"

Ове деде око мене кренуле да га гађају оним гускама за пишкење, да простиш...

Надреална српска посла, бре!

Колце у поноћ за нову годину у возилу ГСП?

Облигатно!

Што рече дерући ми се у уво један мени сасвим непознати лик поред мене на овом концерту уочи такође једне нове године:

"Ма какви курац Лед Цепелин, бре!" ( )

док смо из свег грла тако матори певали...


c_h.arlie c_h.arlie 18:54 28.12.2017

Re: Nove godine

kosta.babic
Lep ti blog Taso.
Nego setih se jedne nove početkom osamdesetih. 31. decembar topao,sunčan. Narod se masovno spremao za doček i svi su mislili da je bolje da idu gradskim prevozom nego sopstvenim kolima zbog saobraćajnih kontrola. Muški samo u sakoima a gospođe u cipelama na štikle.Ulice zakrčene, što GSP-om što taksijima. Oko sedam uveče počinje kiša koja polko prelazi o susnežicu i sneg.Svi bi da stignu na doček.Stakla na autobusima se magle iznutra. Ulaze gospođe sa kesama punim provijanta,tek da se nađe ako ona tamo kod koje idemo nije spremila hranu za celu noć. Oko osam uveče bilo je već 20 santimetara snega. Sve stoji. Ni "grtal'ce" ne mogu da prođu.Oko 10 uveče bilo je već oko 50 santimetra snega.Hrabrije gospođe se odlučuju da napuste gradski prevoz i krenu peške. Na sveže frizure navlače najlon kese na štiklice takođe. Oko 11 sati svima je već jasno da će novu dočekati u vozilima GSP. Polako se dreše kese sa hranom, od negde se pojavljuje i lutajuća flaša rakije. Piju svi. Negde oko ponoći,kod sajma,gde je krkljanac bio najveći, na vrata kucaju i romovi (romi) sa harmonikom. Kolce se igra između sedišta.
Ujutru su se nekako probile i "grtal'ce"

Lajk !
Bravo Kosta - lepa pričica.
eloy eloy 20:24 28.12.2017

Маневски га нафрла




tasadebeli tasadebeli 22:47 29.12.2017

Re: Маневски га нафрла

eloy



Маневски га нафрла





ГО нафрла, ГО нафрла!


Зар ниси видео да ме је Блоговатељ тамо исправио и ја му се захвалио на томе?


Go nafrla. Skraćeno od nego.



Јбг, кад сам служио ЈНА у братској Словенији, а не у братској Македонији, па боље знам словеначки...







Полиглота, јбт!




tasadebeli tasadebeli 22:52 29.12.2017

Толико од мене у 2017.







eloy eloy 09:02 30.12.2017

Толико од мене у 2017.





milisav68 milisav68 10:03 30.12.2017

Re: Толико од мене у 2017.

eloy
Толико од мене у 2017.

Falim te bože.



Možda prvi januar donese spas..



eloy eloy 10:14 30.12.2017

Re: Толико од мене у 2017.

Falim te bože.

Možda prvi januar donese spas.


Srećna i tebi nova godina a možda i godina ipo - Milisave tvrdi od šezdest i neke....
milisav68 milisav68 11:08 30.12.2017

Re: Толико од мене у 2017.

eloy
Srećna i tebi nova godina a možda i godina ipo - Milisave tvrdi od šezdest i neke....

Fala takođe!
eloy eloy 09:26 30.12.2017

2018,9,20.....





tasadebeli tasadebeli 09:49 30.12.2017

Re: 2018,9,20.....

eloy





Racunajte na nas




Погрешан ти клип... Сад има много модернија верзија ове песме... На Пинковим звездицама...






Барем када је овај Блог Б92 у питању...



eloy eloy 10:12 30.12.2017

Re: Besa


Klip je pravi - izvorni. Problem je baš sa ovim novokomponovanim - a.

Kad si poručio jednom blogeru citiram:

Можеш само да ми га попушиш мајмунчино партијско-комесарска. тако огрнут жуто-плавом заставом... Са звездицама Европске уније и црвеном пионирском марамом око врата.


možda nisi uzeo u obzir da ima i onih koji ne menjaju zastave. A boga mi i neće.

Ni nalik jel da ?






tasadebeli tasadebeli 10:54 30.12.2017

Re: Besa

eloy

Klip je pravi - izvorni. Problem je baš sa ovim novokomponovanim - a.

Kad si poručio jednom blogeru citiram:

Можеш само да ми га попушиш мајмунчино партијско-комесарска. тако огрнут жуто-плавом заставом... Са звездицама Европске уније и црвеном пионирском марамом око врата.


možda nisi uzeo u obzir da ima i onih koji ne menjaju zastave. A boga mi i neće.

Ni nalik jel da ?









Ма како нисам?

За мене, ти што не мењају заставе су ок.

Проблем су ови што са једне стране заставе имају једне боје, а са друге стране неке друге боје, па како ветар дуне, тако они то показују...

И још се блајхају свако мало у оригиналне плавуше...






Најбоље волем оне платинасте!



milisav68 milisav68 11:17 30.12.2017

Re: Besa

eloy
možda nisi uzeo u obzir da ima i onih koji ne menjaju zastave. A boga mi i neće.

Sa jedne strane to je ok, sa druge, ume da bude ubitačno.


Ni nalik jel da ?

Drma te nostalgija.

Isto sranje, drugo pakovanje.


tasadebeli tasadebeli 11:33 30.12.2017

Re: Besa

milisav68
eloy
možda nisi uzeo u obzir da ima i onih koji ne menjaju zastave. A boga mi i neće.

Sa jedne strane to je ok, sa druge, ume da bude ubitačno.


Ni nalik jel da ?

Drma te nostalgija.

Isto sranje, drugo pakovanje.





Па јес, Милисаве, и то је тачно. Није да ниси у праву.

Што рече у кафани на свадби један клинац, шеф кафанског оркестра, мом другару који се женио у педесет и некој, иначе једном од оних ликова из блуз клуба Вокс у Љешкој улици на Бановом брду и једном од организатора блуз фестивала у Кошутњаку који се одржавао до пре пар година:

"Не брини, ћале, знамо да свирамо све од Балашевића!"

Каже тај мој другар:"Е, кад тада нисам одробијао тог клинца, никада нећу ни због чега на робију!"



milisav68 milisav68 11:49 30.12.2017

Re: Besa

tasadebeli
Каже тај мој другар:"Е, кад тада нисам одробијао тог клинца, никада нећу ни због чега на робију!"

Ma, trebao je samo da ga pita za Zdravka Čolića.

"Muzika" koja nam je "svirala" na 30 godina mature, nije znala ni to.
eloy eloy 11:52 30.12.2017

Re: Besa

Sa jedne strane to je ok, sa druge, ume da bude ubitačno.


Drma te nostalgija.

Isto sranje, drugo pakovanje.


Nismo svi Vegani jbg. A da je ubitačno - jeste.

Pragnje i užičke gedore








eloy eloy 12:04 30.12.2017

Re: Besa

Ma, trebao je samo da ga pita za Zdravka Čolića.




Možda grešim al nekako se lakše kresalo uz Čolu nego uz ,,gde su straže đen. Draže,,

Каже тај мој другар:"Е, кад тада нисам одробијао тог клинца, никада нећу ни због чега на робију!"


Jeli Taske jel zaživelo na terenu ono istorijsko pomirenje četnika i partizana il se to neko zajebavo po običaju ?



jesi se ti nešto navrzo na Balaševića pa preskačeš ostale il mi se učini ?

P.S ako ti se sad nakače mame čija su deca pevala u Kolibrima - nebio ti u koži.
milisav68 milisav68 12:12 30.12.2017

Re: Besa

eloy
Možda grešim al nekako se lakše kresalo uz Čolu nego uz ,,gde su straže đen. Draže,,

Grešiš sinko, grešiš.

U početku bi nebo i zemlja i tama nad bezdanom...




eloy eloy 12:17 30.12.2017

Re: Besa

Grešiš sinko, grešiš.


Čekaj, moguće, reći ću ti tek kad proslavim 30 god. mature.
Još je rano za vijagru.

tasadebeli tasadebeli 12:34 30.12.2017

Re: Besa

eloy

Jeli Taske jel zaživelo na terenu ono istorijsko pomirenje četnika i partizana il se to neko zajebavo po običaju ?



Чујем да ће ускоро бити одржана Лондонска конференција на којој ће се одлучивати о том питању. Финансијска подршка је Сорош фондација и још неке које финансирају развој отвореног друштва у Србији.

А представници Срба обеју политичких опција ће бити исти они које смо видели како седе са Сорошем за истим столом на фотографијама из Будимпеште пре 5. октобра 2000.

Први дан конференције је посвећен представљању научних радова који се баве истраживањем и коначним одређивањем места на којем је сахрањен Ђенерал Дража.

Други дан конференције је посвећен такође научним радовима који се баве истраживањем и коначним одређивањем места на којем је сахрањен Јосип Броз Тито.

Трећег дана конференције (јер три пута Бог помаже), тако научно обрађени делегати једне и друге стране међу Србима, коначно ће потписати тај историјски договор о помирењу ове две струје подељене грађанским ратом који траје ево већ 77 година.


Kolibrima






eloy eloy 12:52 30.12.2017

Re: Besa

Jugu smo voleli, kako god,

Е, ја нисам! - што би рекао мој матори када би се моја кева присетила после 30 година како је и она некада такође била комуниста до пада Леке Ранковића.


Može li se voleti Yuga a da ti se jebe za Broza i ostale? Može naravno.

Može li se biti demokrata a da ti se jebe za Đinđića i Čedu Jovanovića recimo - može naravno čak je i poželjno.

Možeš li biti podmladak PUPSa - ma može samo kod nas -

Može li se biti slobodan i nepripadajući ?

Teško na ovim prostorima i uz veliku cenu - ali može.

Ako smo se ja i ti ovde razumeli - onda smo se razumeli. Sve ostalo je stvar poverenja.

tasadebeli tasadebeli 12:59 30.12.2017

Re: Besa

eloy
Jugu smo voleli, kako god,

Е, ја нисам! - што би рекао мој матори када би се моја кева присетила после 30 година како је и она некада такође била комуниста до пада Леке Ранковића.


Može li se voleti Yuga a da ti se jebe za Broza i ostale? Može naravno.

Može li se biti demokrata a da ti se jebe za Đinđića i Čedu Jovanovića recimo - može naravno čak je i poželjno.

Možeš li biti podmladak PUPSa - ma može samo kod nas -

Može li se biti slobodan i nepripadajući ?

Teško na ovim prostorima i uz veliku cenu - ali može.

Ako smo se ja i ti ovd razumeli - onda smo se razumeli. Sve ostalo je stvar poverenja.




Ма нисмо се разумели!

Хоћеш ли да престанеш да "преписујеш" са Фуксовог поста текст овде да би га коментарисао? Коментариши га, брате, тамо...



Осим ако те Фукс није бановао?


Ал' свеједно, није, брате, у реду...

Сад ми већ газиш по ганглијама са тим...






Што се поверења тиче, то је ок.

Иначе овај коментар не би ни настао.
tasadebeli tasadebeli 13:18 30.12.2017

Re: Besa EDIT

eloy

Može li se biti slobodan i nepripadajući ?

Teško na ovim prostorima i uz veliku cenu - ali može.

Može li se voleti Yuga a da ti se jebe za Broza i ostale? Može naravno.

Može li se biti demokrata a da ti se jebe za Đinđića i Čedu Jovanovića recimo - može naravno čak je i poželjno.



Сад ми тек синуло!


А да ниси ти мислио на грађански рат између моје кеве и ћалета?

Ма нееее...

Није ту било никаквог грађанског рата и насиља...

Само ту и тамо повремене грађанске непослушности на службеним путовањима од стране ћалета јер он није никада био члан те владајуће партије, а кева јесте.

(Оне једне партије, знаш, из оних дана кад других партија није ни било...)

Иако је два пута рањаван ( са немачким гелером код скочног зглоба смо га и сахранили на крају, носио је то парче метала у себи читав онај део свог живота после ослобођења) терајући Швабе из те некадашње бивше Југе у униформи Титове војске, ћале није био члан те Титове партије.

То ти је уједно и одговор на сва ова твоја питања.







'Ај за моје маторце... Много су волели ову ствар да слушају заједно...



eloy eloy 13:23 30.12.2017

Re: Besa

Хоћеш ли да престанеш да "преписујеш" са Фуксовог поста текст овде да би га коментарисао? Коментариши га, брате, тамо.


Tamo sam banovan - što je ok - a tekst je tvoj i nije prvi put da to pišeš - šta je problem što te citiram ?
milisav68 milisav68 13:26 30.12.2017

Re: Besa

eloy
Čekaj, moguće, reći ću ti tek kad proslavim 30 god. mature.

Ma nema to veze sa godinama, kad si drkadžija, onda ga drkaš celog života, tu Vijagra ne pomaže.

To te neko zajebo.
tasadebeli tasadebeli 13:38 30.12.2017

Re: Besa

eloy
Хоћеш ли да престанеш да "преписујеш" са Фуксовог поста текст овде да би га коментарисао? Коментариши га, брате, тамо.


Tamo sam banovan - što je ok - a tekst je tvoj i nije prvi put da to pišeš - šta je problem što te citiram ?



Зато што теме та два поста никако нису исте.

А и не волим да се мешам у туђе сукобе.

То што имаш са Фуксом разрешавај ти са њим, али не преко мог поста. На то сам мислио.

Тј. што се не сјечеш на својој свадби, нег' на мојој?

Али 'ајде, некако сам успео да рационализујем тај твој поступак.

И надам се да смо тиме завршили.




eloy eloy 13:48 30.12.2017

Re: Besa

А да ниси ти мислио на грађански рат између моје кеве и ћалета?


Naravno da ne.

Uz svo poštovanje prema tvojim roditeljima ( uz želju da ne budem pogrešno shvaćen) principijelan i jasan stav tvog ćaleta je ono što razumem i poštujem. Onaj deo - ,,komunista do pada Leke Rankovića,, - to je ta dimenzija koja je meni neprihvatljiva. Leka=komunizam - zašto?

Broz = Jugoslavija - neće da može.

Blog je tastatura
Život je nešto drugo

U jatagan malu žandarmi nisu ulazili.


eloy eloy 13:51 30.12.2017

Re: Besa



Ma nema to veze sa godinama, kad si drkadžija, onda ga drkaš celog života, tu Vijagra ne pomaže.To te neko zajebo.


Uz svo poštovanje tvojih ličnih iskustava da ipak sačekamo 30 god. mature

eloy eloy 13:55 30.12.2017

Re: Besa

Зато што теме та два поста никако нису исте.

А и не волим да се мешам у туђе сукобе.

То што имаш са Фуксом разрешавај ти са њим, али не преко мог поста. На то сам мислио.

Тј. што се не сјечеш на својој свадби, нег' на мојој?

Али 'ајде, некако сам успео да рационализујем тај твој поступак.

И надам се да смо тиме завршили.


Eto tipična kenjaža ali ti to tako voliš.

Зато што теме та два поста никако нису исте.


Pa i nisu - ali Leka Ranković je isti - to ti kažem
tasadebeli tasadebeli 14:02 30.12.2017

Re: Besa

eloy

Leka=komunizam - zašto?



Питај Тита.






Broz = Jugoslavija - neće da može.

Blog je tastatura
Život je nešto drugo

U jatagan malu žandarmi nisu ulazili.



Нисам баш сигуран ко овде не разликује та два. Можда обојица.


Pa i nisu - ali Leka Ranković je isti - to ti kažem


Толико и о поверењу.

Које увек, приметио сам, иде уз пристојност.
eloy eloy 14:13 30.12.2017

Re: Besa

U stvari sve si u pravu,

Igraj narode moj
tasadebeli tasadebeli 16:28 30.12.2017

Re: Besa

eloy

U stvari sve si u pravu,

Igraj narode moj

PSYCHEDELIC TRANCE MIX



Лепо ти ја кажем, а ти ми не верујеш.

Ишчитај то моје тамошње, код Фукса, дописивање са поштованом Хермином и оном двојицом пилићара око те теме, Југославија/југословенство/заједнички језик/башибозук Декларација о заједничком језику и однос неких повлашћених структура у Србији према Србима уопштено, не само онима рођеним у Србији, уназад већ неколико деценија, а све у склопу југословенског идентитета, ко је шта тамо код Фукса рекао итд. па ћеш и сам схватити колико сам у праву.

А и ти са овим

PSYCHEDELIC TRANCE MIX



као обележјем те појаве.



До ћирилице у пасошу уз помоћ заштитника грађана

Ја сам то право остварио, али по праву које имају припадници националних мањина, па је, на неки начни, испало да сам ја припадник српске националне мањине у земљи Србији – каже Грујић.



(ПОЛИТИКА - ЛИНК)





Зато сам те и замолио да се то ОДАНЛЕ, са Фуксовог поста, не копипејстује овде на мом посту где му није место.

Јер ја нисам ОДАВЛЕ. То јест, са овог Блога Б92. Не знам за тебе, али ако ме дојам не вара, ниси ни ти ОДАВЛЕ.
hoochie coochie man hoochie coochie man 19:03 30.12.2017

Re: Besa

gde su straže đen. Draže,,


Ccccc..gde su?

Kako bre gde su, svud su


Od Topole, od Topole, pa do Ravne Gore,
svud su straže, svud su straže, đenerala Draže.
:)
milisav68 milisav68 20:50 30.12.2017

Re: Besa

eloy


Ma nema to veze sa godinama, kad si drkadžija, onda ga drkaš celog života, tu Vijagra ne pomaže.To te neko zajebo.


Uz svo poštovanje tvojih ličnih iskustava da ipak sačekamo 30 god. mature


Samo ti piši briši i ispravljaj, posle ti nije jasno zašto te zajebavam da si "osetio tvrdo".

Sad smisli neki kvaziduhovit odgovor sa visine.

Još ako je u vidu klipa ili gifa IJAOO...
eloy eloy 21:07 30.12.2017

Re: Besa

Samo ti piši briši i ispravljaj, posle ti nije jasno zašto te zajebavam


A ti se zajebavaš ?

Teško mi Beogradžani kapiramo vaše ruralne sadržaje.

Očeš klipa - dobiješ klipa

milisav68 milisav68 22:41 30.12.2017

Re: Besa

eloy
Samo ti piši briši i ispravljaj, posle ti nije jasno zašto te zajebavam


A ti se zajebavaš ?

Ne, zajebavam te.
Teško mi Beogradžani kapiramo vaše ruralne sadržaje.

Uh, ovde kreće blato, taj film nećeš da gledaš.
Očeš klipa - dobiješ klipa

IJAOOO

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana