У међувремену, док цео свет бруји о "иманентном трећем светском рату", као да прижељкује крв и патњу, иако се на терену не дешава ништа конкретно, интересантан текст о дилеми пред којом се налази израелски војни врх:
Israel has been careful in its military activities in Syria over the last few years to not damage Russian interests there, including not hitting the government of President Bashar Assad, which Moscow is determined to see remain in power, former National Security Council head Yaakov Amidror said on Tuesday.
Propping up Assad, Amidror said in an interview, is the reason the Russians became involved in the Syrian civil war in the first place in 2015.
Israel’s actions in Syria are designed to protect its own interests, said Amidror, who today is a fellow at the Jerusalem Institute for Strategic Studies. But it does so in a way meant to “limit damage to Russian interests, without giving up on our real need to stop the Iranians from creating a second Lebanon in Syria. “Since Iran is the close ally of Russia in Syria, this certainly creates tensions,” he said. “And for this you have the open hotline between Israel and Russia to prevent accidental and unnecessary confrontation.”
EX-SECURITY OFFICIAL: ISRAEL SEEKS TO AVOID RUSSIAN INTERESTS IN SYRIA
Конфликт
http://m.jpost.com/Israel-News/Ex-security-official-Israel-seeks-to-avoid-Russian-interests-in-Syria-549445
У кратким цртама, Иран је изашао као победник из сиријског и ирачког грађанског рата, те кроз идеолошку лојалност Шиита у Ираку, Сирији и Либану, и под велом борбе против мистериозне групације Даеш (ИД) и под окриљем Русије, остварио је знатан утицај на Арабијском полуострву, од својих граница па читавим севером Полуострва, све до источних обала на Медитерану. Оно што је проблем, само по себи, је што је иранско ширење било праћено и отровном анти-израелском реториком.
У Израелу постоји консензус око тога да се Иранци морају зауставити, оно око чега не постоји сагласност је начин конфронтације.
Са једне стране, велики број људи јесте за војну конфронтацију, но такође велики број људи у круговима где се доносе одлуке носи сентименталну везаност за исту ту Персију, дојучерашњу савезницу Државе Израел. Друга ствар, значајан број људи из безбедносног естаблишмента није за конфронтацију са Русијом. Свесни да се интереси Русије и Израела размимоилазе над Сиријом, ови људи ипак траже начин да избегну тоталну и отворену конфронтацију...
Но, све је ово само у домену ширења панике у медијима, на терену се нити види нити осећа нека суштинска промена ка ратном стању. У сваком случају, ирански војни капацитети и домет израелских градова на северним границама јеврејске државе нису међу водећим на листи националних интереса, док је, са друге стране, Иран међу водећим руским клијентима. Самим тим, Израел долази у ситуације бизарног избора где мора да гађа део базе где седе ирански и либански командири а да не погоди овај где седи руски штаб.
Оно што јесте за озбиљнију бригу, да различите хијенозне структуре имају интереса да до отворене конфронтације дође, да поменемо само војне индустрије свих заинтересованих страна.