Kultura| Literatura| Muzika

Zabava je završena

amika RSS / 09.07.2018. u 17:12

 

ЛЕОНАРД КОЕН: ЗАБАВА ЈЕ ЗАВРШЕНА

 

S. O. S.

Полако с тим бесом, поспанко.

Не траћи га у бунама.

Не мрси га идeјама.

Ђаво ми не да говорити,

само да ти наговестим да си роб,

твој јад је намерна политика

оних у чијим ланцима патиш,

оних које одржава твоја несрећа.

Ужаси тамо, унутрашња парализа овде

 – Тражиш ли бољу пoнуду?

Пригњечен си. Отхрањен за патњу.

Ђаво ми свезује језик.

Теби говорим, „пријатељу мог нажврљаног живота”.

Освојили су те они који знају да то раде невидљиво.

Завесе се њишу предивно,

чипкане завесе чудесне старе сплетке:

Ђаво ме искушава да те не опоменем.

Па морам ти брзо рећи: Сваког у твом животу,

оне који ти шкоде, оне који ти помажу,

оне које знаш и оне које не знаш

– ослободи их, помози им да се ослободе.

Препознај замку.

Ви слушате радио Отпор. (1995)

 

ПРЕВИШЕ СТАР

Превише сам стар да учим имена нових убица

Овај овде изгледа уморно и привлачно посвећено, професорски

Личи доста на мене док сам предавао радикални облик будизма очајним безумницима

У име старе узвишене магије он наређује да се породице живе спале и деца осакате Он вероватно зна моју песму или две

Сви они сви умивачи крвавих руку сви ждерачи изнутрица и скалп-дерачи

сви су плесали уз музику Битлса обожавали Боба Дилана

Драги пријатељи остало нас је веома мало нас утишаних

који дрхтимо све време сакривени међу фанатицима опчињених крвљу

док сведочимо једни другима о старом крволоштву

старом застарелом крволоштву

које је протерало из срца топле апетите и понизило еволуцију

а од молитве направило бљувотину

 

СУНЦЕ

(ОВА И СЛЕДЕЋЕ ПЕСМЕ СУ СТИХОВАНЕ, АЛИ КОМП СВЕ ТО ИЗЈЕДНАЧУЈЕ У ПРОЗУ, А ЈА НЕМАМ ВОЉЕ ДА КУЦКАМ СТИХОВЕ РЕД ПО РЕД )

Био сам до Сунца Ништа посебно Место насиља Баш као наше Сунце рече Да сам отворена књига

Буди стрпљив Видећеш да све је исто Овде и тамо Соларни ветрови Нешто су друго Нико их још укротио није Нико њима не управља

Или их преживиш или те нема

Волим како Сунце прича Мирно и искрено Осим кад је обузето сопственим несрећама

 

ЗАБАВА ЈЕ ВЕЋ ТАДА БИЛА ЗАВРШЕНА

Имах око 15 лета када сам с једном лепотицом отишао у Комунистичку партију Канаде. Тамо су се одржавали тајни састанци и викали би на тебе ако си само минут каснио. Проучавали смо Мекаранов закон који су донеле марионете у Вашингтону и Падлоков закон њихових слугу у колонизованом Квебеку; и рекли су нека гадна срања о мојој породици и како смо дошли до пара. Хтели су да униште земљу коју сам волео (и служио, као извиђач на мору). Чак и добре људе који су хтели промене мрзели су и називали социјалним фашистима. Знали су шта ће с криминалцима као што су моји ујаци и стрине знали шта ће с мојом јадном мајком која је побегла из Литваније с две замрзнуте јабуке и пуном марамом неважећег новца. Никад ми нису дали да се приближим цури нити је цура дала да се приближим девојци. Постајала је све лепша док се није удала за адвоката и сама постала социјални фашиста а вероватно и криминалац. Али дивио сам се комунистима због њихове тврдоглаве привржености потпуно погрешним идејама. Много година касније нашао сам се у сличној ситуацији: придружио сам се групици жилавих фанатика који су се сматрали Маринцима духовног света.

Само је питање времена: ускоро ћемо пристати овим сплавом на Другу обалу. Ускоро ћемо однети ову плажу на Другу обалу.

Превела с енглеског Милена Грујичић

 

leonard_cohen3.png 

 

Омиљенa игрa

Неки кажу да човек никада не може да напусти Монтреал, јер то је град, као и сама Канада, испланиран да сачува прошлост, неку прошлост која се одиграла негде другде. Та прошлост није очувана у зградама и споменицима, који лако узмичу пред профилом, већ у мислима његових становника. Одећа коју носе, послови које обављају, то су само помодне маске. Сваки човек говори језиком свога оца.

 

Твоје тело никада не може бити прозаично. Знао је да коса не осећа. Пољубио ју је у косу. Хеј, заборавила си мало свог финог мириса на мојим прстима. Дах јој је био мек, знао је да ће мирисати на ветар. Деца ожиљке показују као медаље. Љубавницима су то тајне које ће откривати. Ожиљак је оно што настаје када се реч отело­твори.

 

Ниједну није заборавио, ништа није било изгубљено. Њима да служи. У мислима им је састављао хвалоспеве, док се пењао улицом што иде узбрдо.

Хедерином телу, које је спавало и спавало.

Бертином телу, које је пало са јабукама и флаутом.

Лизином телу, рано и касно, које је мирисало на брзину и на шуму.

Тамарином телу, чија су га бедра учинила фетишистом.

Нормином телу, најеженом, влажном. Патришином телу, које је тек требало да обузда.

Шелином телу, које је у његовом сећању слатко у целости, које је волео док је ходао, мале груди о којима је писао, њена коса тако црна да се преливала плавичастим сјајем.

Себе никада није представљао као песника нити је оно што ради описивао као поезију. Није никаква гаранција то што речи у низу не досегну до краја странице. Песништво је суђење, не профе­сија. Мрзео је да се расправља о техникама версификације. Песма је нешто прљаво, крваво, ужарено, што се најпре мора шчепати голим рукама. Некада се ватром славила Светлост, прљавштином Скромност, а крвљу Жртва. Сада су песници професионални гутачи ватре, који раде за надницу по вашарима и карневалима. Ватра лако утули и не пламти у славу никоме посебно.

 

„Човеку је потребно оружје да би ишао у лов на ближње”.

 

НЕ ЖЕЛИМ ДА НАТРАПАМ НА ИСТИНУ О КАНАДИ.

 

„Историја је одлучила да буде Победника и Губитника. Историју је баш брига за појединачне случајеве, Историју само занима на кога је ред. Питам вас, пријатељи, питам вас просто питање: на кога је сада ред?”

Говорник на митингу, сепаратиста, каже: „Енглези су нам украли Историју! (...) Историја је одлучила да у борби за континент Индијанци буду поражени од Француза. Године 1760. Историја је одлучила да Фран­ цузи буду поражени од Енглеза! (...) Године 1964. Историја је одлу­чила, не, Историја је наредила да Енглези предају ову земљу, коју су тако мањкаво волели, да је предају Французима, да је предају нама!”…

Освајачки Енглези су, међутим, заузврат постали жртве својих америчких суседа: то је била поново доживљена 1776. година. Као Француз, Ф. тврди: „Енглези су нама урадили оно што смо ми урадили Индијанцима, а Американци су Енглезима урадили оно што су Енглези урадили нама. Тражио сам освету за свакога.”

 

МОДЕРНИ СВЕЦИ

 

У роману телевизијске рекламе потичу са Авеније Медисон, хумор је амерички а Холивуд снабдева свет модерним свецима. 

„Причали су ми о човеку / који речи изговара тако лепо / да ако им само помене име / жене му се саме дају...” стихови су којима Леонард Коен отвара „Песму” из збирке Хајде да поредимо митологије (1956).

Управо о овој блаженој продор­ ности и моћи Коенове песме, као и о његовој умирујућој аури, Либовиц сведочи у уводном поглављу овог нетипичног животописа, реконстру­ ишући упечатљиво и живописно Коенов наступ на острву Вајт (1970), када је једино он, тада одвећ неискусан у музичком свету, од свих при­ сутних извођача (The Doors, Joni Mitchell, The Who, Kris Kristofferson, Emerson, Lake & Palmer, Mungo Jerry, Jimi Hendrix...) успео да умири разуларене анархисте топлим гласом и пријатељским говором.

Аутор оцртава Коенову егзистенцијалну путању активирајући различите теме и аспекте његовог приватног живота и уметничке каријере: од ства­ ралачких подстицаја (веза између смрти његовог оца и одабира списатељ­ ског позива, утицај деде рабина Соломона Клиницки-Клајна на његов став о испреплетености религије и телесних уживања, светог и профаног, инспиративно зрачење постулата А. М. Клајна, Л. Дудека, И. Лејтона, Ф. Г. Лорке на његов ум, дружења са битницима и другим андерграунд уметницима у хотелу „Челси”, занесеност делом Б. Дилана), описа спи­ сатељске свакодневице на грчком острву Хидра и кубанског искуства до одлуке да у 32. години напусти успешну каријеру писца, постане кантаутор и нађе место у музичкој индустрији. Либовиц темељно све­дочи о уметниковим турнејама праћеним политичким насиљем, његовом тремом и конзумирањем мандракса, о лошим реакцијама критике, америчке особито, на његове албуме („тужан човек који уновчава сопствено самосажаљење продајући Weltschmerz и soft rock, што га ставља негде између Шопенхауера и Дилана на скали отуђености”, била је једна од жаока), расветљавајући подједнако тему Коеновог патриотизма, усамљености, акутне депресије, петогодишњег изучавања зен будизма на пла­нини Балди и, најзад, величанственог повратка музици 2008. године.

Коен је, говорећи о својој уметности, често евоцирао Лорку. На концертима, пре него што започне мелодија „Take this Waltz”, која је настала на основу интимног Коеновог превода Лоркине песме „Мали бечки валцер”, те предста­ вља мини-омаж шпанском песнику, Коен је имао обичај да исприча некад дужу некад краћу верзију анегдоте из дечачког доба, када је у једној монтреалској књижари пронашао збирку Лоркине поезије. Тада је ушао у њен свет и, по соп­ ственом признању, из њега никада није искорачио. Чињеница да је ћерци дао име Лорка додатно казује колики је значај имала песничка фигура славног Шпанца у Коеновом уметничком и приватном животу.

 

Leonard Cohen - Take This Waltz  

 

Најсјајнија и најважнија победа Леонарда Коена огледа се управо у испуњењу његове пре скоро пола века забележене мисли „о недоступном / месту у које морам да се разлијем попут вина, / о празнини у историји коју морам до­ сегнути / и заузети, спокојан и потпун у том ограниченом / простору / постајући чист као добро вино изнад талога” („Располажи са мном, крви, ако имаш причу”, Паразити раја, 1966).

 

БИТИ СЛОБОДАН

 

Почетком 60-их година прошлог века купио је кућу на Хидри, малом грчком острву.

Погођен депресијом, преселио се на ово острво, написао књигу поезије и два романа, и, што је најважније, превазишао депресију.

 

"Као птица на жици

као пијанац у цркви

покушао сам на свој начин да будем слободан"

 

пева у песми Bird on the Wire, написаној на Хидри.  

 

Новембра 2017. у Монтреалу је организована мултимедијална изложба „ПУКОТИНА У СВЕМУ“ о животу и делу Леонарда Коена (1934 – 2016) и радовима преко 40 уметника који су одговор на то.

На плочницима су исписани стихови из његове АЛЕЛУЈЕ:

„Чуо сам да постоји тајни акорд, који је свирао Давид, а волео Господ...“

По граду је неколико његових мурала

 leonardcohenmurals.jpg 

а на реци, на огромним силосима пројектују се његови стихови: из мрака светле само његове речи.

Светски познат романописац, песник, певач/текстописац, изузетан песник туге и људских стања, који је био све бољи што је био старији.

На излазу са изложбе поздрављају вас Коенови стихови:

„А сада вас поздрављам

Са друге стране туге и очаја.

Са љубављу тако огромном

И тако распоређеном

Да вас може досећи било где“.

 

http://znakovi.wordpress.com/2011/04/30/leonard-koen/ 

 

http://www.leonardcohen.com/

 

http://www.leonardcohenfiles.com/

 


 



Komentari (46)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

docsumann docsumann 17:25 09.07.2018

zabavada


zabava,
zabadava...





preporuka za blog!
amika amika 17:34 09.07.2018

Re: zabavada

docsumann

zabava,
zabadava...

preporuka za blog!


Препорука и за тебе: "Био сам до Сунца Ништа посебно Место насиља Баш као наше Сунце рече Да сам отворена књига."
nsarski nsarski 18:03 09.07.2018

Beautiful losers

Jednom davno sam živeo i radio u Torontu, i tamo upoznao prelepu devojku, Nancy se zvala. Ona je bila dosta mlađa od mene, ali oboje smo voleli Cohena i često o njemu pričali. Imala je dečka koga istinski volela i tog leta je s njim krenula na putovanje po Meksiku. Pred odlazak mi je pozajmila knjigu "Beautiful losers" da pročitam.



Tokom putovanja po Meksiku desila joj se strašna stvar. Ona i dečko su putovali vozom, malo naduvani, i momak se neprestano "naginjao kroz prozor", razdragan. U jednom trenutku, kad se dečko jako nagnuo, udarila ga je bandera pored pruge i otkinula mu glavu, a on pao nazad na sedište pored svoje devojke, Nancy. Ona, naduvana kakva je bila, nije shvatila da li je njen obezglavljeni momak, iz čijeg vrata je šikljala krv, realnost koja se dešava ili ona to samo halucinira. Razume se, ubrzo je uvidela o čemu se radi.
Posle toga, najzad je nekako stigla do Toronta, ali je prekinula svaki kontakt sa svima koji su je poznavali, pa i samnom.
Ja sam se jedno veče okuražio i pozvao je telefonom da joj ponudim pomoć, utehu, štagod. Izgovor je bio da joj vratim knjigu "Beautiful losers" koju mi je pozajmila. Nancy mi je rekla da sedi u zamračenoj sobi, potpuno depresivna, sluša pesmu "Nancy" Leonarda Cohena, i da je ona beautiful loser.
I tada sam, s tom tužnom pesmom koja se čula u pozadini, začuo pucanj iz pištolja.
Tako je otišla Nancy koju sam ja poznavao. Cohenova je neko drugi.



Život ume da bude strahovit...uz lepu muziku.
gavros gavros 18:14 09.07.2018

Re: Beautiful losers

Uf, kakva priča!
amika amika 19:24 09.07.2018

Re: Beautiful losers

nsarski


Страшна прича, хорор из живота. И неко од наших познатих личности - не могу да се сетим ко - исто тако је изгубио старијег брата, у возу који се приближавао Београду па се нагињао да боље види град...

ali je prekinula svaki kontakt sa svima koji su je poznavali, pa i samnom.


Више је таквих реакција, моја познаница, после самоубиства рођеног брата, такође је прекинула све контакте и то траје већ близу десет година. Ужас који помери психу у надсвесно ирационално... Или шта???
amika amika 19:26 09.07.2018

Re: Beautiful losers

gavros
Uf, kakva priča!


Хорор из живота. Да то напишеш у причи или снимиш рекли би конструкција.
Milan Novković Milan Novković 23:34 09.07.2018

Re: Beautiful losers

nsarski
... "Beautiful losers" ...

Uh, teška priča o anđelima, vazduhu i telu kao manifestaciji nečije ljubavi.

Twice or thrice had I lov'd thee,
Before I knew thy face or name;
So in a voice, so in a shapeless flame
Angels affect us oft, and worshipp'd be;
Still when, to where thou wert, I came,
Some lovely glorious nothing I did see.
...


Srđan Fuchs Srđan Fuchs 06:53 10.07.2018

Re: Beautiful losers

Tokom putovanja po Meksiku desila joj se strašna stvar. Ona i dečko su putovali vozom, malo naduvani, i momak se neprestano "naginjao kroz prozor", razdragan. U jednom trenutku, kad se dečko jako nagnuo, udarila ga je bandera pored pruge i otkinula mu glavu, a on pao nazad na sedište pored svoje devojke, Nancy. Ona, naduvana kakva je bila, nije shvatila da li je njen obezglavljeni momak, iz čijeg vrata je šikljala krv, realnost koja se dešava ili ona to samo halucinira. Razume se, ubrzo je uvidela o čemu se radi.


čekaj, da li hoćeš da ustvrdiš da je Meri Džejn odgovorna što je ovaj otkinuo glavu sebi da bi impresionirao devojku, ko veli, možda je mislio da će ga više voleti ako ne bude imao glavu , ili da će mu barem posvećivati više pažnje iako je već bilo jasno da je ta pažnja bezvredna kada glave već, jel'te, na ramenu ni nema?
amika amika 09:09 10.07.2018

Re: Beautiful losers

čekaj, da li hoćeš da ustvrdiš da je Meri Džejn odgovorna što je ovaj otkinuo glavu sebi da bi impresionirao devojku, ko veli, možda je mislio da će ga više voleti ako ne bude imao glavu


Црни хумор на тешку тему.
gavros gavros 12:05 10.07.2018

Re: Beautiful losers

Хорор из живота. Да то напишеш у причи или снимиш рекли би конструкција.


Uf, i izgleda kao filmski scenario.
nsarski nsarski 16:09 10.07.2018

Re: Beautiful losers

čekaj, da li hoćeš da ustvrdiš da je Meri Džejn odgovorna što je ovaj otkinuo glavu sebi da bi impresionirao devojku


Ne tvrdim ja ništa, bro. Samo sam ispričao istinit događaj. Interpretation, if there should be any at all, is in the mind of the beholder. Simple as that.
gavros gavros 17:27 10.07.2018

Re: Beautiful losers

Samo sam ispričao istinit događaj.


Bila ona rubrika u Politikinom Zabavniku: Život piše drame.
Atomski mrav Atomski mrav 21:40 10.07.2018

Re: Beautiful losers

Bila ona rubrika u Politikinom Zabavniku: Život piše drame.


Koliko se sećam, te drame iz Politikinog Zabavnika (najboljeg časopisa za decu ikada štampanih na našim prostorima) su uvek imale srećan kraj. Ovo što je nsarski opisao je... tragedija.
gavros gavros 11:13 11.07.2018

Re: Beautiful losers

Da, u pravu si Atomski - profulao sam, sjećam se i ja - dramatične situacije ali happy end ipak. Ovdje ga nema.
tasadebeli tasadebeli 21:15 09.07.2018

Ма види ти само ЛеЈона КоЈена!

Ви слушате радио Отпор.



Амика, признај да си ти ово дописао?


(Да би добио што више препорука за овај пост на Блогу Б92, наравно.)





amika amika 21:23 09.07.2018

Re: Ма види ти само ЛеЈона КоЈена!

tasadebeli
Ви слушате радио Отпор.



Амика, признај да си ти ово дописао?


(Да би добио што више препорука за овај пост на Блогу Б92, наравно.)



Нисам, и много ми је криво што се ја нечег сличног нисам сетио. То је Коеново а ти такође слушаш Радио Отпор.

Ви слушате Радио Б-Отпор






docsumann docsumann 21:35 09.07.2018

Re: Ма види ти само ЛеЈона КоЈена!


tasadebeli tasadebeli 21:39 09.07.2018

Re: Ма види ти само ЛеЈона КоЈена!

amika
tasadebeli
Ви слушате радио Отпор.



Амика, признај да си ти ово дописао?


(Да би добио што више препорука за овај пост на Блогу Б92, наравно.)



Нисам, и много ми је криво што се ја нечег сличног нисам сетио. То је Коеново а ти такође слушаш Радио Отпор.

Ви слушате Радио Б-Отпор









Мала шала...


Али истина је и на жалост није никаква шала да када видим ту реч "отпор", мени прво падну на памет ови домаћи канвасовци (некада су наши преци такве звали домаћи издајници, пета колона, квислинзи).

Чудни су ти путеви лингвистичког (и не само лингвистичког) господа бога.





Сматрам те другаром, па знам да се нећеш љутити јер ти ово следеће само говорим искрено оно што мислим.

Леона Коена баш нешто и не ценим, признајем то, зато што ми је сваки пут када бих га чуо, звучао некако као они левичари фолиранти из шездесетих са Вудстока. И из козарачког кола када је друг Тито рекао да су студенти у праву.

А на оне који слушају и воле Леона Коена гледао сам одувек као и на ове данашње посетиоце концерата Ману Чаоа.

А можда је то и због тога што Леона Коена никада нисам ни сагледао са праве стране. Леве, десне, небитно. Само нека је без маснице.

Извини на искрености, знам да ми нећеш замерити.

Одличан ти је блог.



И зато нећу даље о овоме да не кварим атмосферу...

amika amika 22:29 09.07.2018

Re: Ма види ти само ЛеЈона КоЈена!

tasadebeli


Леона Коена баш нешто и не ценим, признајем то, зато што ми је сваки пут када бих га чуо, звучао некако као они левичари фолиранти из шездесетих са Вудстока. И из козарачког кола када је друг Тито рекао да су студенти у праву.


Слушао си га, ниси га читао, као ни ја, а музика ублажава оштрину и значења текста.

Код прве песме је записана година - 1995. И друге су, вероватно, из тог старијег периода када је био млад и неприлагођен. Видео си који је пут прошао - од комуниста до будиста и завршио са стиховима који су неспорно изванредни али и прилагођени:

"А сада вас поздрављам

Са друге стране туге и очаја.

Са љубављу тако огромном

И тако распоређеном

Да вас може досећи било где“.

... па и када сте позвани да

"– ослободи их, помози им да се ослободе.
Препознај замку.
Ви слушате радио Отпор. (1995)"

amika amika 22:34 09.07.2018

Re: Ма види ти само ЛеЈона КоЈена!

А ово, на почетку

"Полако с тим бесом, поспанко.

Не траћи га у бунама.

Не мрси га идeјама."

говори ми да је он повремено свраћао овде или на неки сличан форум.
tasadebeli tasadebeli 22:44 09.07.2018

Re: Ма види ти само ЛеЈона КоЈена!

amika
Слушао си га, ниси га читао, као ни ја, а музика ублажава оштрину и значења текста.



Па да, зато и кажем да ми вероватно прва рецепција (тако кажу књижевни критичари и естетичари, а за њима и етичари, не замерите ми на изразу) његових текстова није дошла кроз прави канал, с праве стране.

Овај ми је (Коенов другар из онијех дана, њујоршких), рецимо, дошао баш оним каналом којим је и требало да дође да бих га усвојио као свог човека.



tasadebeli tasadebeli 22:44 09.07.2018

Re: Ма види ти само ЛеЈона КоЈена!

amika
А ово, на почетку

"Полако с тим бесом, поспанко.

Не траћи га у бунама.

Не мрси га идeјама."

говори ми да је он повремено свраћао овде или на неки сличан форум.








amika amika 22:57 09.07.2018

Re: Ма види ти само ЛеЈона КоЈена!

Овај ми је (Коенов другар из онијех дана, њујоршких), рецимо, дошао баш оним каналом којим је и требало да дође да бих га усвојио као свог човека.


Музика нуди заборав, мења расположење и није ни чудо да је ово доба спектакла и манипулације препуно музике. Коен из 1995. би рекао: "Препознај замку"

marco_de.manccini је имао одличан текст на ту тему: из Сантајаниног вишетомног дела "The life of reason".
tasadebeli tasadebeli 23:18 09.07.2018

Re: Ма види ти само ЛеЈона КоЈена!

amika
Овај ми је (Коенов другар из онијех дана, њујоршких), рецимо, дошао баш оним каналом којим је и требало да дође да бих га усвојио као свог човека.


Музика нуди заборав, мења расположење и није ни чудо да је ово доба спектакла и манипулације препуно музике. Коен из 1995. би рекао: "Препознај замку"

marco_de.manccini је имао одличан текст на ту тему: из Сантајаниног вишетомног дела "The life of reason".







П.С. - Понављам да ме не би схватио погрешно.

То што рекох, не значи да желим да ти упропастим блог.

Напротив, рекох већ одличан ти је блог.

Само кажем оно што мислим.

Надам се да си ти то тако и схватио.

____________________________________________________________________


Десета ствар

А то што сам ја сељак у

срцу

и

души,

па ми заиста много искреније звуче сирове бунтовничке песме некога ко се вукљарао по возовима од Источне до Западне обале и грејао се са осталим милионима без посла и свог дома у том тренутку на canned heat негде на отвореном од бунтовничких песама некога ко са пет милиона долара у сопственом пензионом фонду креће да спознаје себе духовно и да крстари друмовима Стејтса или прво мало пуца по Палестинцима као директан потомак Мојсијевог првосвештеника да би онда после тога истраживао сопствену религиозност у зен манастиру на врху неке планине, то је сасвим десета ствар.
Milan Novković Milan Novković 23:41 09.07.2018

Re: Ма види ти само ЛеЈона КоЈена!

tasadebeli
...зато што ми је сваки пут када бих га чуо, звучао некако као они левичари фолиранти ...

Jesi li probao alternativan, čist, iskren i autentičan glas?!

Dobro, pesma nije njena pa i ona ima granice


chedimir chedimir 04:26 10.07.2018

Re: Ма види ти само ЛеЈона КоЈена!

Milan Novković
tasadebeli
...зато што ми је сваки пут када бих га чуо, звучао некако као они левичари фолиранти ...

Jesi li probao alternativan, čist, iskren i autentičan glas?!

Dobro, pesma nije njena pa i ona ima granice



...meni je lepša verzija benda The Neville Brothers.Ali nisam hteo o tome,kad sam 88. godine prošlog veka služio JNA,izašao je Koenov album "Im your man" i ja sam ga kupio,ta kaseta mi je ostala kao podsetnik na velikog pesnika i dane u vojsci...
anonymous anonymous 06:15 10.07.2018

Re: Ма види ти само ЛеЈона КоЈена!

Полако с тим бесом, поспанко.

Не траћи га у бунама.

Не мрси га идeјама....





Полако с тим бесом, поспанко.

Не траћи га у бунама.

Не мрси га идeјама.

Ђаво ми не да говорити,

само да ти наговестим да си роб,

твој јад је намерна политика

оних у чијим ланцима патиш,

оних које одржава твоја несрећа.



... Iako si skratio ....da bi dao željeni smisao, ja mislim da je najmanja mera bar ovoliko.


Piši i objavljuj ....češće.




riply riply 07:06 10.07.2018

Re: Ма види ти само ЛеЈона КоЈена!

kad sam 88. godine prošlog veka služio JNA,izašao je Koenov album "Im your man" i ja sam ga kupio,ta kaseta mi je ostala kao podsetnik na velikog pesnika i dane u vojsci...

heh, a ja sam te iste godine na Sajmu knjiga kupila njegovu zbirku "Napredovanje stila"
riply riply 07:09 10.07.2018

Re: Ма види ти само ЛеЈона КоЈена!

amika amika 08:46 10.07.2018

Re: Ма види ти само ЛеЈона КоЈена!

Tasa

некога ко са пет милиона долара у сопственом пензионом фонду креће да спознаје себе духовно и да крстари друмовима Стејтса или прво мало пуца по Палестинцима као директан потомак Мојсијевог првосвештеника да би онда после тога истраживао сопствену религиозност у зен манастиру на врху неке планине, то је сасвим десета ствар.


Оно што ја ценим код њега, поред цитираних песама - оних за читање - је да је у младости две године уложио само у себе, на забаченом острву. То је био и мој али неостварени сан - отићи негде у неку забит са писаћом машином и гитаром.
amika amika 08:51 10.07.2018

Re: Ма види ти само ЛеЈона КоЈена!

Milan Novković

Jesi li probao alternativan, čist, iskren i autentičan glas?!


chedimir

kad sam 88. godine prošlog veka služio JNA,izašao je Koenov album "Im your man" i ja sam ga kupio,ta kaseta mi je ostala kao podsetnik na velikog pesnika i dane u vojsci...


Мислим да треба раздвојити ККоена као песнника и писца од Коена музичара, овај други је морао да буде бар политички и друштвено коректан да би опстао на светској сцени.
Milan Novković Milan Novković 11:15 10.07.2018

Re: Ма види ти само ЛеЈона КоЈена!

tasadebeli
...па ми заиста много искреније звуче сирове бунтовничке песме некога ко се вукљарао по возовима од Источне до Западне обале и грејао се са осталим милионима без посла и свог дома у том тренутку на canned heat негде на отвореном од бунтовничких песама некога ко са пет милиона долара у сопственом пензионом фонду креће да спознаје себе духовно и да крстари друмовима Стејтса или прво мало пуца по Палестинцима као директан потомак Мојсијевог првосвештеника да би онда после тога истраживао сопствену религиозност у зен манастиру на врху неке планине, то је сасвим десета ствар...

I ja sam neku godinu posle faksa počeo da neodvajam autore od dela.
Period nagađam, al sećam se da se zavrtelo oko klasične muzike, Šubeta, Lista, ...

Pošto je svako od njih u različitoj koži, u relativnom smislu njihova osećanja umeju da budu slična. Tj, ja mislim, da razlika u iskrenosti osećanja postoji, samo možda nije toliko svesna kod njih i izražena koliko sam ja pomislio da ti misliš u ovom pasusu

To su oni.

A mi, nama znače autori, vidim tebi znače, pa meni znače ... dovoljno za množinu, iako ih ima mnogo koji uporno (ja mislim nepromišljeno) guraju to odvajanje autora od dela.

Nama oni pomalno množe du iskrenost, a mnogo više dubinu, i prosto su integralni deo dela (previše mi "inženjerska" ova reč "integralni" u ovom kontekstu)
Milan Novković Milan Novković 11:18 10.07.2018

Re: Ма види ти само ЛеЈона КоЈена!

amika
...Мислим да треба раздвојити ККоена као песнника и писца од Коена музичара, овај други је морао да буде бар политички и друштвено коректан да би опстао на светској сцени.

Umetnik i moranje bi uvek morali bar da se gledaju preko nišana (bad pun intended)

Al dobro, "moranje" je širok pojam.
tasadebeli tasadebeli 11:21 10.07.2018

Re: Ма види ти само ЛеЈона КоЈена!

Milan Novković

Nama oni pomalno množe du iskrenost, a mnogo više dubinu, i prosto su integralni deo dela (previše mi "inženjerska" ova reč "integralni" u ovom kontekstu)






Морају да буду интегрални део дела јер они себе кроз то дело дају. И представљају нама.

Да ли би Моцарт био тако раздраган и дечје весео, насмејан и радостан, жељан игре да није имао тако строгог оца, да није живео тако строго контролисано детињство једног вундеркинда, да није кроз те године одрастања изградио такав свој карактер?

Мислим да не би...

Моја музика за добро јутро још од гимназијских дана па до данас...








EDIT: Гледам сад ово што сам написао и окачио, па размишљам...

Могуће је, сасвим могуће, да мени Коен није "легао" на душу највише због тог депресивног основног фона који извире из сваке његове песме. Уз музику или без музике, небитно...

Тешко ја функционишем поред таквих људи и у животу. Не могу тако, да мрачим и кукам од сабајле, па док не легнем увече у кревет. Није ми такава природа.

Када сам поред таквих људи, онда венем и свенем као цвет, што би рекли у Маратонцима.

Вероватно је то ипак најважнијио узрок зашто ми Леон Коен не лежи.

(Ни Ник Кејв, РЕМ итд.)

Али поштујем ко воли, да се разумемо...

Зато је мени и леп овај шарени свет (ти би рекао комплексан, слојевит ) и живот у њему је чудо јербо смо сви толико различити...
amika amika 13:21 10.07.2018

Re: Ма види ти само ЛеЈона КоЈена!

A mi, nama znače autori, vidim tebi znače, pa meni znače ... dovoljno za množinu, iako ih ima mnogo koji uporno (ja mislim nepromišljeno) guraju to odvajanje autora od dela.


У књижевности први лик који аутор створи је онај који пише текст - са које позиције пише, са којим намерама, жељама, за кога... Исто је и у музици, с тим да мораш много више да пазиш да будеш прихваћен, значи допаДљив, у тренду. Ако много волиш неког аутора, никад немој да га упознаш јер ћеш се тешко разочарати - дело је увек много боље од аутора.
amika amika 13:25 10.07.2018

Re: Ма види ти само ЛеЈона КоЈена!

Да ли би Моцарт био тако раздраган и дечје весео, насмејан и радостан, жељан игре да није имао тако строгог оца, да није живео тако строго контролисано детињство једног вундеркинда, да није кроз те године одрастања изградио такав свој карактер?

Мислим да не би...


Када је напунио седамнаест година, добио је посао музичара на двору у Салцбургу. Међутим, одрастао је неспокојан и незадовољан, често је путовао у потрази за бољим положајем, али увек активно компонујући. Током посете Бечу 1781. године, након што је добио отказ на двору, одлучио је да се насели у овом граду, где је касније стекао славу.
каже Вики
tasadebeli tasadebeli 13:47 10.07.2018

Re: Ма види ти само ЛеЈона КоЈена!

amika
Да ли би Моцарт био тако раздраган и дечје весео, насмејан и радостан, жељан игре да није имао тако строгог оца, да није живео тако строго контролисано детињство једног вундеркинда, да није кроз те године одрастања изградио такав свој карактер?

Мислим да не би...


Када је напунио седамнаест година, добио је посао музичара на двору у Салцбургу. Међутим, одрастао је неспокојан и незадовољан, често је путовао у потрази за бољим положајем, али увек активно компонујући. Током посете Бечу 1781. године, након што је добио отказ на двору, одлучио је да се насели у овом граду, где је касније стекао славу.
каже Вики



Па да, на то сам и мислио... Морао је негде да надокнади пропуштено у детињству јер он ни по природи својој, како кажу, није био такав да би растао са тим са чиме је растао.

Па кроз музику експлодирало то што је потискивано годинама...
kick68 kick68 08:29 10.07.2018

Poetry

in translations is like taking a shower with a raincoat on.
amika amika 08:57 10.07.2018

Re: Poetry

kick68
in translations is like taking a shower with a raincoat on.


Овај превод - Превела с енглеског Милена Грујичић - је веома добар. Нешто се изгубило, наравно, али и добило у локалним асоцијацијама (Радио Отпор, на пример). А то и јесте прави смисао сваког књижевног текста - да активира читаоца, не само емотивно већ и рационално и асоцијативно.
amika amika 09:19 10.07.2018

Још мало Коена

https://lyricstranslate.com/sr/hallelujah-aleluja.html-5

Možda postoji Bog iznad
Ali sve što sam naučio iz ljubavi
bilo je kako upucati nekoga tko je prvi izvukao pištolj
I to nije plač
koji možeš čuti u noći
Nije netko tko je vidio svjetlo
To je hladna i slomljena Aleluja

Aleluja, Aleluja
Aleluja, Aleluja
tasadebeli tasadebeli 16:57 10.07.2018

Чарли

Каже чарли да је много пута заспао уз So Long, Marianne.


Taso,

molim te da na amikinom blogu napišeš da je Čarli mnogo puta zaspao uz Koenovu So Long, Marianne.

Pozdrav,
amika amika 17:51 10.07.2018

Re: Чарли

Каже чарли да је много пута заспао уз So Long, Marianne.


Пријатан сан, Чарли...
anonymous anonymous 09:30 11.07.2018

S.O.S.


Take a long time with your anger,
sleepy head.
Don't waste it in riots.
Don't tangle it with ideas.
The Devil won't let me speak,
will only let me hint
that you are a slave,
your misery a deliberate policy
of those in whose thrall you suffer,
and who are sustained
by your misfortune.
The atrocities over there,
the interior paralysis over here--
Pleased with the better deal?
You are clamped down.
You are being bred for pain.
The Devil ties my tongue.
I'm speaking to you,
'friend of my scribbled life'.
You have been conquered by those
who know how to conquer invisibly.
The curtains move so beautifully,
lace curtains of some
sweet old intrigue:
the Devil tempting me
to turn away from alarming you.
So I must say it quickly.
Whoever is in your life,
those who harm you,
those who help you;
those whom you know
and those whom you do not know --
let them off the hook,
help them off the hook.
Recognize the hook.
You are listening to Radio Resistance


.......



At the time of writing
Jikan Leonard Cohen
was a monk practicing
at Mt. Baldy Zen Center.


Cohen left the Center
in Spring 1999 and lives
now in Los Angeles.
amika amika 13:14 11.07.2018

Re: S.O.S.

anonymous
10:30 11.07.2018 / *novo
S.O.S.


Освојили су те они који знају да то раде невидљиво...

Препознај замку.
Черевићан Черевићан 13:41 11.07.2018

бедаре маам

песник туге и људских стања

млого браате депресиван Koen
у бедару има.......нас намами,
само то нам у лудилу нужно
постаћемо ко Leonard сами
amika amika 18:34 11.07.2018

Re: бедаре маам

у бедару има.......нас намами,


У бедак нас намами
и видимо - нисмо сами

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana