Duh vremena - Zeitgeist

"Kada se lepo upakovana gomila lazhi uspije da proda narodnim masama

polako i sistematski tokom nekoliko hiljada godina - onda se istina smatra

totalnom besmislicom, a onaj koji ju propoveda - totalnim ludakom."

                     ~ J.Dresden~

Angie je vec u jednom od svojih blogova postavila kao temu dokumentarni film Zeitgeist, a ja bih se samo zadrzhao na njenom prvom delu koji govori o religiji. Lutajuci po internetu uspeo sam da nadjem kompletan prevod prvog dela, pa sam odluchio da vam ga iskopiram.

Kada počnemo da preispitujemo,
ono što mislimo da razumemo, odakle dolazimo, šta činimo,
to više počinjete da uviđate da nas lažu.
Lažu nas sve institucije koje postoje. Kako uopšte neko može i da pomisli
da su religijske institucije jedine koje su još ostale netaknute od laži?
Religijske institucije ovoga sveta su na samom dnu prljavština.
Religijske institucije ovoga sveta su
osnovane od strane istih onih ljudi koji čine vaše vlade, koji vode vaše školstvo
koji su osnovali sve to međunarodne bankarske kartele.
Jer našim gospodarima nije stalo niti do nas niti do naših familija.
Sve do čega je njima stalo jeste ono do čega im je uvek jedino i bilo stalo, a to je da kontrolišu čitavi prokleti svet.
Obmanama su nam skretali poglede od prave istine prisustva božanskog u univerzumu,
onoga što ljudi zovu Bogom.
Ne znam šta je Bog, ali znam šta on nije.
I ukoliko, i sve dok, niste spremni da sagledate čitavu istinu,
gde god i ma čemu to ona vodila,
i dok god budete okretali glavu, favorizirajući ono što vam se dopada,
tad ćete negde usput doći do zaključka
da se ogrešujete o božansku pravičnost.
Što se vise obrazujete, to više počinjete da razumevate odakle stvari dolaze i one postaju sve očitije
i vi počinjete da uočavate laži.
Morate da saznate istinu i da je stalno tražite
i istina će vas učiniti slobodnim.
Mora da je teško...
onima koji u autoritete gledaju kao u istinu
umesto u istinu kao jedini autoritet.
...ljudi, moram da vam kažem, moram da vam kažem istinu.
Kad se priča o sranjima,
velikim, prva-liga sranjima,
onda treba da se skine kapa svetskom šampionu lažnih obećanja i preuveličavanja -
religiji.
Razmislite o ovom: religija je uspela da ubedi ljude
da postoji nevidljivi čovek koji živi na nabu
koji prati sve što radite, svake minute i svakog dana.
I taj nevidljivi čovek ima jedan poseban spisak od deset stvari koje ne želi da se čine.
A ako uradite nešto od tih deset stvari, tada za vas ima spremno jedno mesto
puno vatre i dima i ognja i muke i bola
gde će vas poslati da patite i gorite i gušite se i vrištite i plačete
zauvek do kraja vremena.
Ali on vas voli!
On vas voli.
On vas voli i treba mu vaš novac.
Uvek mu treba novac!
On je svemoguć i savršen sveznajući i mudar.
Ali valjda jednostavno ne zna sa novcem!
Religije ubiraju milijarde dolara, ne plaćaju porez, i uvek im treba još.
Dakle, kad pričamo o velikom svetskom sranju -
Svetog li mu sranja!

DEO PRVI: NAJVEĆA PRIČA IKADA ISPRIČANA

Ovo je Sunce.
Unatrag 10.000 godina
istorija je prebogata rezbarijama i zapisima koje odražavaju ljudsko obožavanje i poštovanje prema ovom nebeskom telu.
I lako je razumeti zašto je to tako
jer je Sunce svakoga jutra vraćalo čoveku vidljivost, toplotu i sigurnost
spasavajući ga od hladnoće, tmine, i predatorima ispunjene noći.
Sve stare kulture su znale da bez sunca usevi ne rastu,
da život na planeti ne može da opstane.
Sve to čini Sunce najobožavanijim objektom ljudske stvarnosti svih vremena.
Isto tako, te stare kulture su znale i za zvezde.
Praćenje zvezda omogućilo im je da prepoznaju i očekuju događaje
koji se ponavljaju u dugim vremenskim periodima, kao što je pun mesec i njegovo pomračenje.
I onda su katalogizirali te nebeske grupacije u ono sto mi danas znamo kao sazvežđa.
Ovo je znak zodijaka, jedan od najstarijih konceptualnih prikaza u ljudskoj istoriji.
On odražava figurativnu putanju Sunca koje prolazi kroz 12 velikih sazvežđa tokom jedne godine.
Takođe odražava i 12 meseci u jednoj godini, 4 godišnja doba, sunčeve prekretnice i ravnodnevnice.
Izraz "zodijak" je povezan sa činjenicom da su sazvežđa antropmorfizirane
ili personifikovane životinjskim oblicima.
Drugim rečima, rane civilizacije nisu samo posmatrale Sunce i zvezde,
već su ih personifikovali u složene mitove koji su uključivali njihova kretanja i međusobne odnose.
Sunce je, sa svojim karakteristikama održavaoca i spasioca života,
personifikovano predstavom nevidljivog stvaraoca ili Boga.
Božije Sunce. Svetlost sveta. Spasioc ljudske vrste.
Slično tome, 12 sazvežđa su predstavljala mesta putovanja za Božije Sunce.
i označena su imenima,
obično imenima prirodnih pojava karakterističnih za određeni period u godini.
Na primer, Vodolija - vodonoša koji donosi proletne kiše.
Ovo je Horus.
On je egipatski Bog Sunce, iz perioda oko 3000. god. p.n.e.
On je u stvari Sunce antropomorfizovano kroz seriju alegoričkih mitova koji govore o sunčevom kretanju na nebu.
Zahvaljujući drevnim egipatskim hijeroglifama danas znamo mnogo o ovom solarnom mesiji.
Na primer, Horus - što znači Sunce ili svetlost - je imao neprijatelja koji se zvao Set.
Set je bio personifikacija tame ili noći.
Metaforički, Horus bi svakoga jutra dobijao bitku protiv Seta
dok bi uveče Set pobeđivao Horusa i slao ga u podzemni svet.
Važno je razumeti da mrak protiv svetlosti, ili dobro protiv zla,
predstavlja jedno od najzastupljenijih mitoloških dualiteta,
prisutnih i danas na raznim nivoa.
Uopšteno govoreći, priča o Horusu je sledeća:
Horus je rođen 25. decembra, od device Isis, Marije.
Njegovo rođenje je označeno pojavom zvezde na istoku
koju su pratila tri kralja u nameri da se poklone i darivaju novorođenog spasioca.
Sa 12 godina je već važio za mladog učitelja.
Sa 30 ga je krstio izvesni Anap i tako je započeo svoju službu.
Putovao je sa 12 učenika ,
čineći čuda kao što su lečenje bolesnih i hodanje po vodi.
Bio je poznat po mnogim opisnim imenima kao što su "Istina", "Svetlost"
"Božiji sin", "Dobri pastir", "Jagnje božije" i mnogim drugim.
Pošto ga izdaje Tifon, Horus biva razapet, zatim sahranjen i potom posle tri dana vaskrsava.
Sva ova Horusova obeležja, bila ona originalna ili ne, čini se da ispunjavaju mnoštvo drugih svetskih kultura
jer je slična mitološka struktura nađena u mnnogim bogovima širom sveta.
Atis iz Frigije, rođen 25. decembra od device Nane.
Razapet, položen u grob i posle tri dana vaskrsao.
Indijski Krišna, rođen od device Devaki pod zvezdom na istoku koja je označila njegov dolazak.
Činio je čuda sa svojim učenicima i posle smrti je vaskrsao.
Grčki Dionis, rođen 25. decembra od majke device.
Bio je putujući učitelj koji je činio čuda kao što je pretvaranje vode u vino.
Zvali su ga "Kralj svih kraljeva", "Božiji jedini sin", "Alfa i omega" itd.
I on je vaskrsao posle smrti.
Mitra iz Persije, rođen 25. decembra od majke device.
Imao je 12 učenika i činio je čuda.
Nakon smrti je sahranjen da bi potom za tri dana vaskrsao.
I njemu su se obraćali kao "Istini", "Svetlosti" itd.
Zanimljivo je i to da je sveti dan obožavanja Mitre bila nedelja.
Suština je da su postojali bezbrojni spasioci širom sveta i u različitim vremenskim periodima
kojima odgovaraju ovi uopšteni opisi.
Ostaje pitanje - zašto baš ta obeležja?
Zašto rođenje od majke device na 25. decembar?
Zasto trodnevna smrt i onda neizbežno vaskrsnuće?
Zašto 12 učenika ili sledbenika?
Da bismo saznali odgovore, hajde da se setimo opisa skorašnjeg solarnog mesije.
Isus Hrist je rođen od device Marije 25. decembra u Vitlejemu.
Njegovo rođenje je najavila zvezda na istoku
koju su pratila tri kralja i tako došla da se poklone novom spasiocu.
Sa 12 godina je postao mladi učitelj, a sa 30 ga je krstio Jovan Krstitelj
i tako je počelo njegovo bogosluženje.
Isus je imao 12 učenika koji su putovali sa njim, činio je čuda kao sto su lečenje bolesnih,
hodanje po vodi, podizanje iz mrtvih.
Bio je poznat i kao "Kralj nad kraljevima", "Sin božiji",
"Svetlost sveta", "Alfa i omega", "Jagnje božije" itd.
Pošto ga je izdao Juda, njegov učenik i prodao za 30 srebrnjaka,
Hrist biva razapet, položen u grob a zatim posle tri dana vaskrsava
i uzdiže se na nebo.
Prvo i prvo, momenat rođenja je u potpunosti astrološki.
Zvezda na istoku je Sirijus, najsvetlija zvezda na noćnom nebu,
koja se 24. decembra poravnava sa tri najsjajnije zvezde Orijonovog pojasa.
Te tri sjajne zvezde u Orijonovom pojasu se zovu danas kao što su se zvala i u drevna vremena -
Tri kralja.
A Tri kralja, zajedno sa najsjajnijim Sirijusom
pokazuju ka mestu sunčeva izlaska na dan 25. decembra.
Zato tri kralja prate zvezdu na istoku -
da pronađu sunčev izlazak, rađanje Sunca.
Devica Marija predstavlja sazvežđe Virgo, poznatu i kao Devica Virgo.
Virgo na latinskom znači devica.
Drevni znak za Virgo je izmenjeno slovo M.
To je razlog što Marija zajedno sa ostalim devicama majkama, kao što je Adonisova majka Mira
ili Budina majka Maja, počinje slovom M.
O Virgu se govorilo i kao o Kući hleba
a Virgo se inače opisuje kao devica koja drži snop pšenice.
Ta Kuća hleba i njen simbol pšenice predstavljaju u stvari Avgust i Septembar, vreme žetve.
U prilog ovomu, Vitlejem bukvalno prevedeno znači "kuća od hleba".
Tako da se Vitlejem u stvari odnosi na sazvežđe Virgo
što je mesto na nebu, a ne na zemlji.
Postoji još jedan zanimljiv fenomen koji se dešava oko 25. decembra, zimske prekretnice.
Dani postaju sve kraći i hladniji. počevši sa letnjom prekretnicom, pa sve do zimske prekretnice
A gledajući iz perspektive severne hemisfere
čini se da se Sunce u tom periodu kreće ka jugu i postaje sve manje i slabije
Skraćenje dana i umiranje useva sa približavanjem zimske prekretnice
je simbolizovalo proces smrti za drevne narode.
To je bila sunčeva smrt.
I sve do 22. decembra je ta propast Sunca bila potpuno uočljiva
jer je ono, kretajući se dotad 6 meseci neprekidno ka jugu,
doseglo tada svoju najnižu tačku na nebu.
A tada dolazi do interesantne pojave:
Sunce, barem primetno, prestaje da se kreće južno, sledeća tri dana.
I tokom ta tri dana pauze, Sunce se nastanjuje u području
Južnog Krsta, ili sazvežđa Kruks,
Da bi se posle tog vremena, na 25. decembar, pomerilo za jedan stepen, ovaj put ka severu
najavljujući duže dane, toplotu i proleće.
I zato je rečeno:
Sin (Sunce) koji je umro na krstu, je bio mrtav tri dana da bi potom vaskrsao i rodio se ponovo.
Zato Isus sa bezbrojnim ostalim sinovima Sunca
deli taj koncept raspeća, trodnevne smrti i vaskrsnuća.
To je u stvari sunčev prelazni period pre nego što promeni svoj pravac
nazad ka severnoj hemisferi, donoseći proleće, a tim i spasenje.
Međutim, oživljavanje Sunca se nije slavilo sve do proletne ravnodnevnice
ili - Uskrsa.
Ovo zbog toga sto Sunce i zvanično na proletnu ravdodnevnicu nadjačava zlu tamu
jer dani od toga dana počinju duže da traju od noći
i počinje da se pojavljuje okrepljujuća atmosfera proleća .
Verovatno najuočljivija od svih astroloških simbolika u vezi Isusa
je ona koja se tiče 12 sledbenika.
Oni jednostavno predstavljaju 12 sazvežđa zodijaka
sa kojima Isus, obzirom da je Sunce, putuje.
U stvari, broja 12 u Bibliji ima na pretek.
Ovaj spis ima više veze sa astrologijom nego bilo čim drugim.
Da se vratimo na znak zodijaka, taj figurativni životni ciklus Sunca.
Ono nije samo umetnička ekspresija, ili alatka za praćenje sunčevih kretanja,
ono je takođe i paganski duhovni simbol
koji u skraćenom obliku izgleda ovako.
To nije simbol Hrišćanstva.
To je paganska adaptacija znaka zodijaka.
I zato je Isus u ranijoj kultnoj umetnosti uvek predstavljan sa krstom iza glave.
Jer Isus je Sunce.
Sunce božije,
svetlost sveta,
uzdignuti spasioc
koji će doći ponovo
kao što dolazi svakog jutra
sa slavom Gospodnjom,
što brani protiv poslova noći,
rađajući se ponovo svakoga jutra
i dolazeći kroz oblake,
gore na nebesima, sa svojom krunom od trnja,
odnosno sunčevih zraka.
Od svih astroloških i astronomskih metafora u Bibliji
jedna od najvažnijih je ona koja govori o dobima.
Posvuda u Svetom pismu se može naći nebrojeno mnogo delova teksta koji se odnose na doba.
Da bi razumeli o čemu se radi, treba prvo da budemo upoznati sa fenomenom
koje je poznat pod imenom precesija ravnodnevnica.
Stari Egipćani su, kao i mnoge kulture davno pre njih,
uvideli da bi otprilike svakih 2150 godina, u jutro proletne ravnodnevnice,
sunce izlazilo pod drugačijim znakom zodijaka.
Ovo se dešava zbog ugaonog podrhtavanja Zemlje koji postoji pri normalnoj rotaciji Zemlje oko svoje ose.
Pojava se zove precesija, ili unazadno pomeranje, jer se sazvežđa kreću unazad
za razliku od normalnog godišnjeg ciklusa.
Vreme koje je potrebno da precesija prođe kroz svih 12 znakova je u grubo 25.765 godina.
Ovo se zove velika godina
i drevna društva su bila itekako svesna te činjenice.
Te periode od 2150 godina su zvali dobima.
Između 4300. i 2150. godine p.n.e. bilo je Doba Taurusa - Bika.
Između 2150. godine p.n.e i 1. godine n.e. bilo je Doba Ariesa - Jarca.
Od 1. do 2150. godine traje Doba Riba, doba u kojem smo mi danas.
Oko 2150. godine ući ćemo u novo doba, Doba Vodolije.
Uopšteno govoreći, Biblija govori o simboličkom kretanju kroz tri doba
i najavljuje ulazak u četvrto.
U Starom zavetu kada Mojsije siđe sa brda Sinaj noseći Deset zapovesti,
on je tako ljut kada vidi da njegov narod obožava zlatnog tele
da razbija kamene table sa zapovestima i govori svom narodu da se poubija međusobno
kako bi se očistili.
Najveći broj biblijskih skolastika pripisuje ovaj bes
činjenici da su Izrailjci obožavali lažnog idola, ili nešto tome slično.
U stvari, to zlatno tele je Taurus, Bik
a Mojsije predstavlja novo doba - Doba Jarca.
Upravo zato Jevreji i dan danas duvaju u rog od jarca.
Mojsije predstavlja novo Doba Jarca, a kada novo doba počne svi mora da satru ono staro.
I ostala božanstva označavaju taj prelaz između doba.
Mitra, na primer, prehrišćanski bog, koji u sličnoj simbolici ubija bika.
Isus je simbolička figura koja uvodi u doba koje sledi posle Doba Jarca - Doba Ribe ili dve ribe.
Novi zavet je prebogat ribljom simbolikom.
Isus je nahranio 5000 ljudi hlebom i dvoma ribama.
Kada je započeo svoje bogosluženje, hodajući po Galileji
sprijateljio se sa dva ribara koji ga počeše pratiti.
Verovatno smo svi videli simbol ribe za Isusa ili Hrišćanstvo.
Malo ljudi zna šta taj simbol u stvari znači.
To je paganski astrološki simbol za Kraljevstvo Sunca tokom Doba Riba.
Isto tako, Isusovo pretpostavljeno rođenje je u suštini početak novog doba.
U Jevanđelju po Luki, glava 22 stih 10, kada ga učenici pitaju gde će sledeća pasha da bude posle njegova odlaska
Isus odgovara: "Eto kad uđete u grad srešće vas čovek koji nosi vodu u krčagu, idite za njim u kuću u koju on uđe."
Ovaj zapis kudikamo najbolje otkriva astrološku prirodu Svetog pisma.
Čovek koji nosi vodu u krčagu je Vodolija, ili Vodonoša,
koji Se uvek prikazuje kao čovek koji lije vodi iz krčaga.
On predstavlja doba koje dolazi posle Riba.
I kada Sunce (Božiji sin) napusti Doba Riba (Isus)
preći će u kuću Vodolije
jer Vodolija dolazi iza Riba u unazadnom pomeranju ravnodnevnica.
Sve što Isus u stvari govori je da će posle Doba Riba doći Doba Vodolije.
Svi smo čuli za smak sveta.
Ukoliko stavimo na stranu karikaturističku predstavu istog iz Otkrovenja,
glavni izvor ove ideje dolazi iz Jevanđelja po Mateju glava 28 stih 20, gde Isus kaže:
"...i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka (engl. sveta)."
Međutim, reč "vek" ("svet") je jedna od mnoštva pogrešno prevedenih reči u Bibliji.
Originalna reč je "eon" što znači doba.
"I evo ja sam s vama u sve dane do svršteka doba."
Što i jeste istina, jer se Isusova solarna personifikacija Riba završava sa ulaskom Sunca u Doba Vodolije.
Čitav koncept smaka sveta
je pogrešno protumačena astrološka alegorija.
Recimo to stotinama miliona ljudi u Americi i širom planete
koji veruju da dolazi smak sveta.
Još nešto, uloga Isusa, literarnog i astrološkog hibrida,
je najeksplicitniji plagijat egipatskog Boga Sunca Horusa.
Na primer, na zidovima Luksorskog hrama u Egiptu postoje urezane glife stare 3500 godine.
koje prikazuju blagovesti, bezgrešno začeće,
rođenje i poklonjenje Horusu.
Slike počinju javljanjem devici Isis da će začeti Horusa,
nastavljaju se Neitom, Svetim Duhom, koji oplođuje devicu
i konačno devičinim porođajem, i poklonjenjem.
Isto kao i priča o Isusovom bezgrešnom začeću.
U stvari, literarne sličnosti između egipatske religije
i Hrišćanstva su neverovatne.
A plagijatorstvo se i nastavlja.
Priča o Noji i Nojevoj barci je uzeta direktno iz narodnih tradicija.
Koncept velikog potopa je rasprostranjen u čitavom drevnom svetu
sa više od 200 zabeleženih slučajeva u raznim epohama.
Međutim, pretraživanje predhrišćanskih izvora može da stane na
epu o Gilgamešu, napisanog oko 2600. god. p.n.e.
Ova priča govori o velikom potopu kojeg je naredio bog,
o barci sa spašenim životinjama na njoj,
čak i o golubici koja se vraća sa dobrim vestim.
Sve je to samo deo zajedničkog sa biblijskom pričom, uz mnoge ostale sličnosti.
A tu je i plagijarizovana priča o Mojsiju.
Priča kaže da je Mojsije po rođenju stavljen u tršćanu korpu i pušten niz vodu
da bi izbegao čedoumorstvo.
Spasila ga je faraonova ćerka, koja ga je odgojila kao princa.
Ova priča o bebi i korpi je ukradena iz mita o Sargonu od Akadije,
koji datira otprilike iz 2250. god. p.n.e.
Sargon je, po rođenju, stavljen u tršćanu korpu kako bi izbegao čedoumorstvo
i pušten niz vodu.
Spasila ga je i odgojila Aki, plemićka babica.
Nadalje, Mojsije je poznat kao davalac zapovesti, onaj koji je doneo Deset zapovesti.
Međutim, ideja o bogu koji na nekom brdu daje svoje zapovesti proroku, takođe je veoma stara.
Mojsije je samo jedan od takvih proroka u dugoj liniji sličnih u mitološkoj istoriji.
U Indiji to je bio Manu.
Na Kritu, Minos je bio taj koji se popeo na brdo Dikta gde mu je Zevs predao svete zakone.
U Egiptu je to bio Mises.
On je done kamene ploče sa uklesanim božiijim zakonima.
A što se tiče Deset zapovesti,
one su uzete iz Stiha 125 Egipatske knjige mrtvih.
Ono što je u Knjizi mrtvih bilo "Nisam ukrao", postalo je "Ne kradi".
"Nisam ubio" postalo je "Ne ubij".
"Nisam govorio laži" postalo je "Ne svedoči lažno na bližnjega svojega" itd.
U stvari, egipatska religija je verovatno glavni temelj
Judeo-Hrišćanske vere.
Krštenje, zagrobni zivot, Božiji sud, majka devica, vaskrsnuće, raspeće,
zavetni kovčeg, obrezivanje, spasioci, sveti sabor, veliki potop, Uskrs, Božić, Pasha
i mnogi, mnogi drugi... Svi su obeležja egipatskih ideja,
davno pre Hrišćanstva i Judeizma.
Sveti mučenik Justin, jedan od prvih hrišćanskih istoričara i branioca vere, je pisao:
"Kada kažemo da je Isus Hrist, naš učitelj donešen na svet bez seksualnog čina,
da je razapet i da je umro, a zatim da se digao iz mrtvih i uzdigao na nebo,
mi ne iznosimo ništa što se razlikuje od onog u šta vi verujete da je istina za sinove (boga) Jupitera."
U jednom drugom spisu, mučenik Justin je rekao ovo:
"Rođen je od majke device, prihvatite ovo da je zajedničko sa onim što vi verujete za (boga) Perseja."
Očigledno je da su Justin i drugi rani hrišćani znali koliko je Hrišćanstvo slično paganskim religijama.
Ipak, Justin je imao rešenje.
Što se njega tiče, to je đavolje delo,
đavo je imao toliko smotrenosti da je došao pre Hrista a onda stvorio njegove sličnosti svuda u paganskom svetu.
Fundamentalno Hrišćanstvo. Fascinanto!
Ti ljudi stvarno veruju da je svet star 12.000 godina.
Majke mi!
Pitao sam jednog od tih tipova.
Fosili dinosaurusa?!
A on kaže: "Fosili dinosaurusa? Njih je postavio Bog radi iskušenja naše vere."
Čini mi se da je Bog postavio tebe da iskušava moju veru, gari.
Biblija nije ništa drugo do astroteološki literarni hibrid
kao i gotovo svi religijski mitovi pre nje.
U stvari, aspekt prenošenja svojstava određenih ličnosti nekim drugim ličnostima
mogu se naći i unutar same Biblije.
U Starom zavetu postoji priča o Josifu.
Josif je Isusov prototip.
Josif je rođen čudesnim rođenjem, Isus je rođen čudesnim rođenjem.
Josif je imao 12 braće, Isus je imao 12 učenika.
Josif je prodat za 20 srebrnjaka, Isus je prodat za 30 srebrnjaka.
Brat Juda je odgovoran za Josifovu izdaju, učenik Juda je odgovoran za Isusovu izdaju.
Josif je počeo bogosluženje sa 30, Isus je počeo bogosluženje sa 30.
Poklapanja se nastavljaju u beskraj.
Nadalje, da li postoji i jedan nebiblijski istorijski dokaz o čoveku
koji je živeo pod imenom Isus, od majke Marije,
koji je putovao sa svojih 12 sledbenika, lečivši bolesne, i slično?
Postoji veoma mnogo istoričara koji su živeli u ili oko mediteranskih zemalja toga doba,
bilo kao Isusovi savremenici ili nedugo posle njega.
Koliko tih istoričara dokumentuje takvu osobu?
Niti jedan.
Međutim, to ne znači da branioci istorijskog Isusa tvrde suprotno.
Obično se navode 4 istoričara kojim se dokazuje postojanje Isusovo.
Plinije Mlađi, Suetonije i Tacije su prva tri.
Njihove zabeleške o ovome se sastoje od najviše nekoliko rečenica
a govore samo o Hristusu ili Hristu
što u stvari nije bilo ime već titula i značila je "miropomazani".
Četvrti izvor se Josif, a taj izvor je stotinama godina stara dokazana krivotvorina.
Na žalost, još uvek se uzima kao istina.
Neko ko je dizao iz mrtvih i sam se uzdigao na nebo na očigled svih,
i koji je činio tolika čuda, bi, pomislili biste, trebalo da ostane zabeležen u istoriji.
To se nije desilo, jer kada izvažete sve dokaze
velika je verovatnoća da osoba kao što je Isus nikada nije ni postojala.
"Hrišćanska religija je parodija na obožavanje Sunca,
u kojoj su umesto Sunca postavili čoveka po imenu Hrist,
obožavajući ga na isti način kao što su nekada obožavali Sunce."
Ne želimo da budemo svirepi, ali želimo da budemo činjenično tačni.
Ne želimo nikoga da povredimo ali želimo da budemo akademski ispravni
u onome što razumemo i znamo da je istina.
Hrišćanstvo jednostavno nije utemeljeno na istini.
Nalazimo da Hrišćanstvo u stvari nije ništa više nego rimljanska priča
politički motivisana.
U stvarnosti Isus je bio solarno božanstvo gnostičke hrišćanske sekte.
I kao i ostali paganski bogovi bio je mitska figura.
Političke strukture su bile te koje su htele da historiziranjem Isusa
ostvare društvenu kontrolu.
325. godine rimski car Konstantin je sazvao Prvi vaseljenski sabor u Nikeji.
Upravo na tom skupu su ustanovljene, politički motivisane, hrišćanske doktrine.
I tako je počela duga istorija hrišćanskih krvoprolića i duhovne prevare.
U sledećih 1600 godina Vatikan je zadržao svoj politički stisak oko evropskog vrata
donoseći tako radosna vremena kao što je Mračno doba
zajedno sa prosvetljujućim događajima kao što su Krstaški ratovi i Inkvizicija.
Hrišćanstvo je, zajedno sa svim ostalim teističkim sistemima verovanja, prevara ovog doba.
Ono služi da odvoji vrste od prirodnog sveta, kao i jedne od drugih.
Ono podupire slepo potčinjavanje vlasti.
Ono umanjuje ljudsku odgovornost pod izgovorom da "Bog" upravlja svime,
tako opravdavajući užasne zločine počinjene u ime božanskog dela.
I ono najvažnije, daje moć onima koji znaju istinu
a, koristeći mit, manipuliše i kontroliše čitavim društvom.
Religiozni mit je najmoćniji izum ikad smišljen
i služi kao psihološko tle na kojem mogu da bujaju svi ostali mitovi.
Mit je ideja u koju se široko veruje iako je sama po sebi lažna.
U jednom dubljem kontekstu, u religioznom smislu, mit služi kao priča koja usmerava i mobilizuje ljude.
Pažnja nije usmerena na odnos priče prema stvarnosti, već na njenoj funkciji.
Priča ne može da funkcioniše, ukoliko neka zajednica ili narod u nju ne veruje.
Kada neki ljudi sa dovoljno lošeg ukusa javno počnu da ispituju istinitost svete priče, debata o tome će izostati.
Čuvari vere ne ulaze u debatu sa takvima.
Oni ih ili ignorišu ili ih prozivaju bogohulnicima.
Pogrešno je, bogohulno i grešno tvrditi, nagoveštavati ili navoditi ljude na pomisao
da dođu do zaključka da je američka vlada ubila 3.000 svojih građana, ali to je vec drugi deo filma...