ZORNJAČKAERGELA

З О Р Њ А Ч К А Е Р Г Е Л А

или

дневна историја у неглижеу

 Кад је моја баба испробала нове наочаре, утврдила је да не види добро. Одмах је отишла код докторице.

- Синко, дошла сам да ми уши пресадиш мало напред.

- Побогу мајко, шта ти пада на памет ?

- Како шта ? Наочари које си ми дала имају кратке дршке, па не могу добро да их насадим.

Из те приче недвосмислено произилази закључак да уши служе томе да се боље види. Сходно закључку, сваког јутра на неколико телевизијских канализација које се виде у целом балканском вилајету, а „Балкан почиње јужно од терасе хотела Еспланада у Загребу“ како је говорио Крлежа, гомила аналитичара, коментатора и експерата похрле у базене нарочите врсте за пробране рибе - јутарње програме - да уз помоћ студијских водитељских парова, њушки с верификованим именом и непостојећим делом способних да ти украду буђелар, па да те позову на вечеру и гледаоцима којима су пресађене уши и онима којима то још нису приредили, растумаче фришку историју и пруже им дубински поглед у будућност.

Парови домаћина су брендирани треш, урбане квочке, упарађене дангубе, пеглери јавног мишљења интелектуално истимарени, софистицирани продавци магле, барбике за брза дејства, благоглагољиви логорејични тринкери који тек када се искалибрирају постају рођени кафански шмиранти и махери живота. Треш стил дигнут за две октаве.

Постоји једна сорта бадаваџија, луфт инспектора, скривених мудраца који напуне јутарње причаонице. То су разни куртон ефендије, генији опште праксе. Фаце избачене из примарног колосека, педалиране из главне арене. Они који имају све информације под ногама. Господари тренутка. Мунђоси у диригованој мисији који су издали уши под најам и ставили дупе под кирију. Позери оштрог угриза који полирају чаробни брег, особе ван главног тока збивања које желе да продру на главну сцену. Они који вечито остају у бубњу, па маратон у медијима и таблоидну зајебанцију, нафталински тулум користе као трагање за давним одблесцима живота, како би уклонили мрље у својој биографији за ново промовисање у неку страначку ергелу.

Цела та замајотина, снага без софтвера, свет своди на „удри ајку на батајку“ и којекакве вербалне жилете. Тумачећи овима са пресађеним или непресђеним ушима шта то мрчи наше кокошке, улећу у жестоку цепку, бескрајну мисију, лудило без обавезе, алкохолну блокаду. А познато је да је алкос човек који пије више од свог психијатра.

Међутим, ови генији опште праксе су пратиоци времена, никако авангарда. Уличарска Академија никако да досегне врцавост некадашњег „Бермудског троугла“, магичних тачака новинарења уз „мало бело“, са котама Шуматовац, Грмеч, Под липом. Ови позери оштрог угриза, углавном одаламе главом у животни зид. Урбана вертикала ствара им илузију да могу као напаљени блејачи да буду фаце бар на један дан.

На који начин та дрипачка лига на кратко умножава слику једнога дана ? Појављују се као мачка с мишем у зубима. Сигурни ко међед у пећини, износе у јавност прљаво рухо мрсомуда који се ретко купају. Како се остали клипани лишени компаса удевају у ријалити дебилану, Bорба да се опстане у првом кругу, да се до даљег опстане у бубњу ове софистициране продавце магле гони их да покажу како имају јачу комбинацију од четири кеца, не би ли изашли неопрљени из драматичног тренутка а , не дао Бог, да им се саопшти како им је картица истекла.

А онда им пукне акваријум. Пред крај емисије сви хоће још нешто да кажу. Најдрчнији су они који се праве да имају огроман блајбингер.

Међутим, време је истекло. У међувремену су телефонирале моћне њушке које накнадно профилишу истину. Та истина биће саопштена нежно. Фришка историја остаће и даље у неглижеу. До сутрашњег јутра сви су педалирани из главне арене. Првосвештеници урбаног наддруштва, конзументи свих порока одлазе на велеградски карусел, не би ли наоштрили бритве за сутрашње осветљавање мрачне зоне уз вечити сан о пуном буђелару.

Гост аутор

Зоран Б Петровић

Редитељ, драматург, виноградар, циркузант, вејач овејане суштине.