(јер, благословен је онај ко нема шта да каже, а ипак ћути.)
оптерећује ме одскора густо насељени свет мојих дезаинтересираних маштања јер носити се вазда са својом притајеном умишљеношћу је свакодневница високог ризика која ме све мање задовољава својом имагинацијом и умећем да обједини свет око себе (и онај у себи) магијом своје природе.
обзиром да писци често од нестварног праве стварно,а од стварног нестварно,уствари измишљајући догађаје без икакве обавезе да некоме полажу рачун због таквих делатности у својој алхемичарској радионици, закључити је да истинитост њиховог дела лежи у делу самом, дакле у односу између реченица, па је управо књижевност та која даје стварности њену лажну дубину размишљања и то је оно што је најопасније јер persone dramatis у које се трансформишемо мазохистичким уживањем, како зарад препознатљивог начина писанија, тако због сугеришућих накана подсвести ,дочаравајући магловитост стварносне супстанцие, а не обратно.
знано је да спочетка текста није згорег убацити наративну удицу којој читалац тешко може да одоли стога писац у таквим ситуацијама бива прилично искрен, јер што је истинитији ближи је и себи и другима, може додуше нешто изостављајући, а нешто улепшавајући, потрудити се да бива на моменте флегматик, а потом колерик, а све захваљујућу својем уму који има потенцијал да буде невероватно креативан у окршају са изазовима свакодневног живота и недорецима света у којем живимо, међутим тешкоћа је у томе што смо уместо да га користимо као доброг слугу уму дозволили да нам постане зао господар живота.његове амбиције, системи уверења и тумачења управљају над нама данима и ноћима доводећи нас у сукоб са умовима који се разликују од нашег држећи нас будним ноћима док премотавамо у глави те конфликте и планирамо нове за сутра реметећи нам спавање и снове .када би бар постојао неки начин да га искључимо и мало одморимо.може, рецимо сексом јер глава за тај чин и ние претерано неопходна , упс. наравно фокусирамо се на рекреативни аспект секса углавном грешног ( пaртнер у пролазу)
( аутор г Предраг Милосављевић)
и ту се намах чистунцима намеће недорек - која је разлика у таквом случају између греха и греоте .право питање за теоретисање онима томе склоним .ми приземнији а практични надасве одговор поодавно ковертирасмо за знатижељне, а гласи ...грех је гурнути Га унутра,а греота је извадити Га.алтруиста по природи ја тешко могу да одолим условљавању па се таквог чина углавном клоним .медитација је други вид луфтирања главиних садржаја од напетости довољно је фртаљ сата провести у срећним мислима и кажу доктори бива се препорођен.углави .е сад како се наћи напречац у срећним мислима кад будисти указују да не постоји пут ка срећи јер срећа је пут ( ма шта то значило).и ајд буди паметан.
Можемо се додуше предати и испомоћи (х)омилија (који обогатише корпус српског језика а претстављају део црквених богослужења које следи непосредно након литургије) и, у начелу, тематски се надовезује на тему неког одломка из Светог писма са намером да се њено значење транспонује у свакодневни живот а што у крајњем представља поентирање и истицање универзалне поруке човечанству у духу позитивних моралних особина прожетих благим и саветодавним морализаторским тоном што у овом нашем слуђеном окружењу на одмет свакако бити неможе.јер сви ми живимо у тренутку и од тог тренутка очекујемо нешто.
eво ме на дворишној тераси према зимзеленој оази спасу од смога Града да се помазим са миљеницом Унука нам чау чау керушом Таином. контакт шаке са мазном длаком прија док њен оспокојавајући поглед ме по ко зна који пут потсети како смо ми људи накарадни валер разједињеног света који продајемо бол уместо да глобално труд улажемо да се Сви мењамо током времена, a понеко чак успе и на боље.
шапутави чемпреси ,тамо у дну баште , наговештавају прохладно ветровиту фебруарску ноћ ....