Kultura| Literatura

Vrč svetog Đorđa

amika RSS / 10.05.2019. u 23:09

ВРЧ СВЕТОГ ЂОРЂА

Блокада је затекла речни брод Јајце на везу у Рушчуку, при истовару робе. Неколико дана су дизалице истезале своје дугачке вратове од утробе брода до великих магацина на обали, а онда је брод одвучен на сам крај луке, у устајалу воду где је већ рђало неколико напуштених шлепова и стављен под полицијски надзор. После месец дана, када је храна утањила а пиво сасвим нестало, Јајце се једне ноћи провукло између шлепова и запловило уз Дунав, да би га изјутра сустигао полицијски моторњак и вратио на стари вез. Тада је посада напустила брод, осим капетана и најстаријег бродара: њих двојица су стрпљиво чекала да се нешто догоди, ловили рибу да је замене за пиво и узалудно тражили трећег за таблић.

На једној од тих бескрајних партија удвоје, док су пребирали по картама у потрази за штиховима који су прошли, капетан је одједном схватио суштину игре: - Од оног што налазиш, вредније је оно што тражиш - рекао је, избацио аса пик на голо и на крају дељења црвеним краљем покупио цео талон вредан три флаше пива.

Сутрадан је издејствовао да се брод пребаци на док за ремонт, пребојио прамац и крму, сачекао да се боје исуше и молерским краснописом исписао ново име брода: Свети Ђорђе. Када је пријавио излазак из луке, администрација је рутински прегледала своје папире и утврдила да се Свети Ђорђе не налази у списковима забрана, блокада и неизмирених дуговања па сагласно томе...

Тако се брод, најзад, после пуних шест месеци мировања, отиснуо у срце матице и лагано, искошен налетима кошаве и запењених таласа, запарао воде Дунава остављајући у устајалој мртваји луке своју отежалу сенку, а у лучким папирима комплетне податке о теретном броду Јајце који још чами у ланцима блокаде...

Београд их је дочекао као хероје, а градоначелник им је свечано уручио необичан али прикладан поклон: филигранску макету брода, смештену у пивску флашу. У предузећу су им исплатили заостале плате и доделили премије, опрезно им пребацили самовољу у избору новог имена брода и послали их на заслужени одмор.

Прва три дана нису далеко одмакли - од предузећа до луке је било превише кафана, ресторана и кафића, а у сваком толико разноврсног пива свих марки да томе никако нису могли да одоле. Чувено никшићко, познато апатинско, ново ваљевско и панчевачко, златно београдско... Па тек инострана: јако немачко, опоро аустријско, густо плзенско, црно гинисово и дукат-жуто холандско, чувено данско и изненађујуће добро мађарско... Трећег дана су стигли до Бродарске касине  и ту остали - пиво је било ледено, јефтино и у бурићима, а пена на криглама се преливала као таласи на прамцу Светог Ђорђа...

- Само да није тог непрекидног доливања - јадао се бродар.

- Имате ли ви нешто веће од ових једноруких кригли? - заповеднички је упитао капетан, као да је на броду.

- У подруму је неки стари, прашњави врч - присетио се бифеџија. - Не знам да ли...

- Само ти њега донеси, синовац - обрадовао се бродар.

- Да најзад попијемо како ваља, са обе руке - објаснио је капетан.

Врч је, заиста, био импресиван: две барокно извијене дршке и продужено, дубоко дно, као мали бунар.

240px-Nestorbecher_Mykene_%28Nationalmuseum_Athen%29.JPG

На постољу, испод раскошне гравуре, била су урезана имена мајстора.

- То је права мера - обрадовао се бродар.

- Де, напуни га! До врха! - наредио је капетан и присетио се: - Јесам ли ти рекао - од оног што налазиш...

Ухватио је врч за обе дршке и када је бела пена почела да се прелива преко изгравираних ивица, он додаде: - ... вредније је оно што тражиш! - дубоко удахну ваздух, наже врч, повуче три добра гутљаја и - нестаде, као да је заронио у пену.

- Капетане - узбунио се бродар. - Где си, капетане?

Врч је стајао на шанку, полупразан, а трагови преливене пене сенчили су изгравирану силуету витеза који копљем пробада аждају.

- Ја ништа нисам видео - рече бифеџија брзо. - Ето, толико приче, а није ни попио! Хоћете ли и ви, из врча?

- Наравно - рече одлучно бродар. - Само долиј, до врха, као малочас!

И он зграби врч за обе дршке, покуша да се сети реченице - абракадабре коју је изрекао капетан, уместо ње гласно прочита она два имена на постољу: - Гошини - Табари - дубоко удахну и нагињући врч испи три подугачка, баш добра гутљаја - за сваки случај, јер ко зна како је са пивом, тамо, где је сада капетан...

Седео је у пољу, под мутним небом, окружен високим засадима хмеља, као жутим завесама. Једна моћна хаубица управо је изригала гранату на невидљивог непријатеља, избацивши повећу, сјајно-жуту, врућу чауру њему пред ноге.

Капетан је био ту, окружен артиљерцима: - Ја сам бродар - објашњавао је - а на теретњацима нема топова. Са ким то ратујете?

- Ко каже да ратујемо? - зачудио се артиљерац. - Само убеђујемо оне преко да је светло пиво најбоље. Замислите, они још увек гаје црни хмељ!

- Занимљиво - заинтересовао се капетан. - Шта се још догађа у овој земљи, осим убеђивања?

Артиљерци се дубоко замислише. Једна непријатељска граната долете шиштећи и раздера завесу зрелог хмеља.

- Мајку им њихову - повика артиљерац. _- Спреми се за паљбу!

Бродар осети како му се грло суши: - Сигурно негде и пијете то ваше, најбоље, пиво? - упита осврћући се око себе.

- Била је једна лепа крчма - показа артиљерац. - Али бојим се да су је они злотвори већ погодили... Спремни? Пали!...

Крчма је заиста  била погођена, али је подрум са бурићима био читав.

- Два повећа, хладна пива - командовао је капетан подрумару. А онда му око запе за велики, прашњави врч на врху полице - исти као онај у Бродарској касини: - Из оног врча, тамо!

- Капетане, узнемирио се бродар. - Зар нам није доста изненађења?

- Ћути и мудруј - рече капетан. - Ако је исти, вратиће нас у Бродарску касину. Ако није, остаћемо овде где већ јесмо.

- Онај врч? - упита подрумар. - Али из њега нико... Уосталом, како хоћете!

Он отпухну прашину и рукавом обриса ивице. На изрезбареном делу се појави глава витеза и рука са замахнутим копљем, док се негде доле, под наслагама прашине, увијала прободена аждаја.

Капетан зграби врч, опроба пиво, задовољно повуче три добра гутљаја и - нестаде.

- То је оно право - узвикну бродар пред забезекнутим подрумаром. - Дај врч овамо! Београде, ево и мене!

Седео је усред прашине и љутог дима, док се земља тресла. Над њим се надносило нагарављено лице и он препознаде артиљерца: - И ти си се вратио! Одлично, сваки човек ми је неопходан!

Тек предвече су успели да замакну иза високих засада хмеља, већ поцрнелих од дима и гарежи.

- Штета - вајкао се бродар. - Биће лоше пиво следеће године!

Подрумар их је бојажљиво загледао: - Још једно, из врча?

- Два хладна, у криглама - наручи капетан. - Него, како се одлази из ове земље?

- Никако - рече подрумар. - Кажу да се нема где отићи. Некад је могло бродом, али то више нико не уме. Ено, бродови труну у луци...

- Од оног што налазиш... - рече капетан замишљено. - Још две кригле, момче! И буренце за пут!

- Капетане, да понесемо и врч? - присети се бродар. - За оне наше, у предузећу!

- Нема потребе, другар! Водићемо их на пиво у Бродарску касину...

За неколико дана један од бродова је био оспособљен и они се отиснуше према далеком и бљештавом хоризонту. Земља хмеља се удаљавала, обавијена димом и тутњавом топова.

- Штета - медитирао је бродар. - Нико од њих се неће напити пива...

- ...Вредније је оно што тражиш - завршио је капетан своју мисао започету у пиварском подруму и извадио карте за таблић.

Пловили су, а хоризонт им се све више примицао, чудно бљештав и закривљен.

- Буне ме ти зеленкасти преливи по небу - чудио се бродар.

- Оптичка варка - капетан је све знао. - Одраз жуте земље хмеља на плавом небу. Хајде, ти делиш!

- Јесмо ли исписали име и на прамцу? - присећао се бродар мешајући карте.

- Јесмо, него шта! Свети Ђорђе, и то краснописом! Подели већ једном те карте...

Пловидба је, очигледно, подуже трајала јер када су представници предузећа почели да их траже они се још нису вратили. Идући њиховим трагом доспели су до Бродарске касине и ту им је бифеџија показао врч из кога су пили пре него што су нестали, заборавивши на шанку поклон градоначелника.

 

Макету брода су однели у предузеће и сместили је на истакнутом месту у холу, да их ту сачека док се не врате. Када је дан ведар и светлост јасна кроз зеленкасто стакло флаше пробијају се неке чудне сенке а на прамцу брода може да се прочита његово име исписано молерским краснописом: Свети Ђорђе.

M. A. 

 



Komentari (2)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Черевићан Черевићан 08:11 11.05.2019

nulla regula sine exceptione

Од оног што налазиш, вредније је оно што тражиш

знатижељи људској тешко краја има
основни је мотив да се њушка вазда,
недореци окружења ...дорек исчекују
Свевишњи нас ваљда ради тог и сазда
amika amika 10:28 11.05.2019

Re: nulla regula sine exceptione

недореци окружења ...дорек исчекују

и сваки дорек свој дорек тражи
И тако вазда...

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana