Језико моје српско!

A već su u uzrastu kada se stranim jezikom ne može uspešno ovladati bez dobrog znanja srpskog.

A učenje gramatike srpskog jezika kako se to radilo u školama u moje vreme, a verujem da ni sad nije mnogo drugačije, je izuzetno odbojno. To bi možda trebalo osmisliti tako da bude interesantnije.

Inače, mislim da je u redu da se srpski jezik i književnost, u formi izbornog predmeta, uvedu na sve fakultete. Štaviše, ono što sam osetio da mi je dosta falilo kasnije, na postdiplomskim studijama, je tehnika pisanja radova koji se objavljuju u stručnim časopisima. To je, bukvalno, zanat za sebe.

Treba pojačati i reformisati nastavu srpskog u osnovnim i srednjim školama.

srdjan.pajic

A učenje gramatike srpskog jezika kako se to radilo u školama u moje vreme, a verujem da ni sad nije mnogo drugačije, je izuzetno odbojno. To bi možda trebalo osmisliti tako da bude interesantnije.

tasadebeli

Једино не би ваљало да и то по школама схвате онако неозбиљно као и досадашње изборне предмете који служе само тек да се попуни фонд часова професорима који често немају никакве везе са облашћу тог неког изборног предмета.

У праисторији, када сам ја студирао, углавном сам то учио од старијих непосредним увидом у њихов рад или из неких прастарих факултетских скрипти...

На Филолошком се тек на постдипломским то озбиљније радило.

Ко зна, има времена, млад сам ја још увек, имам ја још до пензије...

mirelarado

srdjan.pajic

A učenje gramatike srpskog jezika kako se to radilo u školama u moje vreme, a verujem da ni sad nije mnogo drugačije, je izuzetno odbojno. To bi možda trebalo osmisliti tako da bude interesantnije.

Kao kad bi se trudio da tablicu množenja, ili korenovanje učiniš zanimljivijim. Osnovi gramatike su dril, moraš da naučiš i šlus.

Da za ovo nisu tada čuli ne mogu prosto da vjerujem (od 1977 ima više od deset izdanja) ... i to od Šamića, BG studenta i jednog od najvećih naših romanista.

mirelarado

Da za ovo nisu tada čuli ne mogu prosto da vjerujem (od 1977 ima više od deset izdanja) ... i to od Šamića, BG studenta i jednog od najvećih naših romanista.

Та књига је била уџбеник на постдипломским студијама за предмет "Технике научног рада". Пре тога нам је нико није поменуо.

alselone

Inače, mislim da je u redu da se srpski jezik i književnost, u formi izbornog predmeta, uvedu na sve fakultete. Štaviše, ono što sam osetio da mi je dosta falilo kasnije, na postdiplomskim studijama, je tehnika pisanja radova koji se objavljuju u stručnim časopisima. To je, bukvalno, zanat za sebe.

Izričito protiv jer se rešava posledica a ne uzrok. Ko maternji nije naučio do fakulteta, džabe mu jedan ispit. Treba pojačati i reformisati nastavu srpskog u osnovnim i srednjim školama.

A jel tebi nije falilo veštine kad si napokon morao da sedneš, presaviješ tabak i napiše rad? Ja sam to učio uz moju učiteljicu ovde, koja je, bez preterivanja, velemajstor u tome. Ona te prvo pusti da sam nešto natabaš, onda to izme, i okrene ga naglavačke, dok ti sediš pored nje i gledaš. I tako par puta, onda već i sam ukapiraš šta i kako treba. Ne znam, možda tako mora, i jedino može.

Iz godine u godinu primećujem da nove generacije studenata sve slabije znaju srpsku gramatiku, a fond reči im je sve manji.

tasadebeli

zemljanin

18-19g zivljenja u sredini gde se govori taj jezik + 12g skolovanja sa znatnim brojem casova iz tog istog jezika i imamo rezultat koji, neki vide, kao katastrofalan ... pri tome su ti, neki, direktno odgovorni za implementaciju ... resenje je onda uvodjenje dodatnih casova jezika na strucnim studijama

pre ce biti da je problem u kadru koji je u obavezi da znanja prenese nego u broju casova ... pa neka se preispita stepen stucnosti i izfiltrira taj kadar pa ce se situacija popraviti ... to sto ce taj isti kadar da se uhlebi za dodatne casove, nece resiti problem ...

Ето видиш да ниси у праву...

Да си ти, рецимо, имао те додатне часове језичке културе на факултету, научио би да се реченица никада не почиње с бројевима, да се понегде у свом тексту мора ставити и велико слово као ознака почетка нове реченице и да се никако, али баш никако, чак ни у СМС порукама, на виберу или у коментарима на друштвеним мрежама не пише ошишаном латиницом јербо као што постоји српска ћирилица, тако постоји и српска латиница, а ово твоје то свакако није, па испада да је твој ниво језичке културе прилично низак јер не знаш ни та два писма свога матерњег језика. Такви се у школи шаљу на поправни испит у августу и, ако треба, понављају и разред све док не науче сва писана и сва штампана слова ћирилице и латинице српског језика.



Џаст кидинг...

srdjan.pajic

Ja bih ladno zamenio one levačke i posve beskorisne izborne predmete koje smo imali na faksu - ekonomiju, sociologiju, organizaciju rada, ONO i DSZ, za srpski jezik, pa makar me mirela u uniformi drilovala padeže i upotrebu znakova interpunkcije do besvesti.

Ovde sam na Alseovoj strani, čitanje knjiga u tinejdžerskim godinama i jedan dobar profesor srpskog je sve što je potrebno, a na fakultetu je suviše kasno.

ono što naučiš ili ne naučiš u osnovnu ili srednju, ako si gimnazijalac, nema šamse da nadoknadiš na fakultet. kasno je za to.

Укратко, технологија је утицала на перцепцију, па самим тим и на језичку продукцију.

Treba pojačati i reformisati nastavu srpskog u osnovnim i srednjim školama.

tasadebeli

П.С. - Једаред је неко овде на Блогу најављивао концерт Плавог оркестра на Ташу. Али ћелавом латиницом. Па је испало у наслову:

Plavi orkestar na Tasu.

Elektron je po starom modelu Nilsa Bora izgledao kao sunčev sistem sa suncem i planetama po orbitama,

alselone

... E, tu dolazimo do modela elektrona. ...

Ja predlažem da se mi geeks ovde na blogu udružimo i malo poradimo na tome da se jezičariu uglavnom okrenu teorijskim fizičarima, oni su, bre, gori od nas, da mi malo danemo dušom

Možda samo nekoliko stotina angstrema, 100-200 atoma u proseku između "kolizija", a te atome jedva da i primećuju (Tasa i Mirela nam kukaju ovde, al možda nemaju pojma koliko su Šarski i bratija sa kvantno-fizičkim "masiranjem" sludili jezik tipa ...

maksa83

Ja predlažem da se mi geeks ovde na blogu udružimo i malo poradimo na tome da se jezičariu uglavnom okrenu teorijskim fizičarima, oni su, bre, gori od nas, da mi malo danemo dušom

Ja ću sa moje strane sledeći put kad Tasa ustvrdi da su ajtijevci mutavi da napravim skript koji će da zađe mesec dana unazad i sračuna prosečnu dužinu tvog komentara i što bi rekli rest maj kejs.

mirelarado

srdjan.pajic

A učenje gramatike srpskog jezika kako se to radilo u školama u moje vreme, a verujem da ni sad nije mnogo drugačije, je izuzetno odbojno. To bi možda trebalo osmisliti tako da bude interesantnije.

Kao kad bi se trudio da tablicu množenja, ili korenovanje učiniš zanimljivijim. Osnovi gramatike su dril, moraš da naučiš i šlus.

Vreme je da prestanete da brinete, ionako smo ga kao čitava planeta izduvali.

Uglavnom, kad pričasmo o struji i šta se to kreće - kreće se pobuda tj. energija. A kako se kreće i zašto se kreće kroz neke materijale, provodnike, a kroz neke ne, izolatore.

Захваљујући тој српској високообразованој академској неписмености, ја сваког лета отперјам у Грчку на летовање по 2-3 недеље.

(Исправљени табакчић, тј. 16 страна, тј. 30 000 знакова, тј. 1840 знаКчића по страни, у мене кошта 20 јеврића. Па ти сад види колико је то ако узмеш у обзир колико ми је тржиште.)

Ти и ја се слажемо у једном: факултет је већ закаснели ниво за овако нешто.

Milan Novković

mirelarado

srdjan.pajic

A učenje gramatike srpskog jezika kako se to radilo u školama u moje vreme, a verujem da ni sad nije mnogo drugačije, je izuzetno odbojno. To bi možda trebalo osmisliti tako da bude interesantnije.

Kao kad bi se trudio da tablicu množenja, ili korenovanje učiniš zanimljivijim. Osnovi gramatike su dril, moraš da naučiš i šlus.

Batina možda jeste iz raja utekla, prerano smo mi tu izreku pustili niz vodu, ali ... (ako nekoga treba optužiti za nepravilno korišćenje reči "ali" to moraju da budu jezičari, tj obrisali bi je ako bi je većina ljudi pogrešnbno koristila

Danas su gejmifikacije next-big-thing (danas je relativan pojam), pa su tu uvek multi-media i visualisation.

Prosto može da se napravi kvantni skok u učenju i nečijem interesovanju samo malim, lateralnim pomerajem u prostoru perspektive (a gde da se frljam rečima ako ne ovde, kod vas profesionalaca

srdjan.pajic

A već su u uzrastu kada se stranim jezikom ne može uspešno ovladati bez dobrog znanja srpskog.

Možda bi onda trebalo sa stranim jezicima početi još ranije, recimo u obdaništu ? Znam da toga ima kod privatnika, ali da se, recimo, uvede kao obavezno i u sva državna obdaništa.

Inače, mislim da je u redu da se srpski jezik i književnost, u formi izbornog predmeta, uvedu na sve fakultete. Štaviše, ono što sam osetio da mi je dosta falilo kasnije, na postdiplomskim studijama, je tehnika pisanja radova koji se objavljuju u stručnim časopisima. To je, bukvalno, zanat za sebe.

A učenje gramatike srpskog jezika kako se to radilo u školama u moje vreme, a verujem da ni sad nije mnogo drugačije, je izuzetno odbojno. To bi možda trebalo osmisliti tako da bude interesantnije.

Milan Novković

alselone

... E, tu dolazimo do modela elektrona. ...

Aaaa, ovde se se sakrio

Ja juče skoknuh kod druga iz Prigrevice na roštilj (on je matematičar ovde, malo izvan Londona), jutros dremnuh malo duže, kad zikovci zatvoriše Anti... uh, pardon, malim slovom ... antioksidantov blog posle 7 dana.

(beskorisna trivija idiosinkratičnog geeka što se tiče ovog malog slova: ja znam pravilo, ali posle 32 godine u UK imam prosto neku potpuno iracionalnu neprijatnost da krenem sa malim slovom, pošto je u korenu nečije ime - i kao svaka tvrdoglava i agresivna jedinka ja bih menjao pravilo na licu mesta

A tamo sam baš "zapenušao" da upozorim Aureusa da ne pokušava da 100x u sekundi dodiruje AC fazu kad je napon u opsegu +/- 20V, i da kažem da iako elektroni iz Đerdapa ne dolaze do Prigrevice (kako da preskoče transformator, jelte) ipak se kreću

Možda samo nekoliko stotina angstrema, 100-200 atoma u proseku između "kolizija", a te atome jedva da i primećuju (Tasa i Mirela nam kukaju ovde, al možda nemaju pojma koliko su Šarski i bratija sa kvantno-fizičkim "masiranjem" sludili jezik tipa ...

"...Contrariwise, ... 'if it was so, it might be; and if it were so, it would be; but as it isn't, it ain't. That's logic. ..."

... aj ti sad "diskutuj" u ovakvim uslovima, ili, još gore, ...

"... If I had a world of my own, everything would be nonsense. Nothing would be what it is, because everything would be what it isn't. And contrary wise, what is, it wouldn't be. And what it wouldn't be, it would. ..."

... a oni SU maznuli svet za sebe, i eto vidiš šta su uradili, umesto da provlačimo elektrone od mesta A do mesta B mi se nešto frljamo nekim oblacima.

I u pravu si tamo, brzina "plutanja" elektrona (ja se od prevođenja ne bih leba najeo i da sam išao i pažljivo slušao na svim časovima) je mala, ali to je prosečna brzina "oblaka" (pa nek brani Šarskoga ko voli)

Elem, topološki-izolatori - njima, bukvalno, po površini "teku" elektroni (bez navodnika), zaobilaze prepreke, ponašaju se velikim delom ko da nemaju masu, i idu brzionom od, recimo 200-totinke brzine svetlosti, nači 1500 kilometara u sekundi (ne zaboravi, novo stanje "materije"

A kako tek eksperimentalni fizičari umeju da polude - pre 5,6,7 godina MIT "snimili" mali "video" tih elektrona kako se "kreću".

Ja predlažem da se mi geeks ovde na blogu udružimo i malo poradimo na tome da se jezičariu uglavnom okrenu teorijskim fizičarima, oni su, bre, gori od nas, da mi malo danemo dušom

Vreme je da prestanete da brinete, ionako smo ga kao čitava planeta izduvali.

srdjan.pajic

Uglavnom, kad pričasmo o struji i šta se to kreće - kreće se pobuda tj. energija. A kako se kreće i zašto se kreće kroz neke materijale, provodnike, a kroz neke ne, izolatore.

Uh, ovo si malo spetljao.

Prvo, ne kreće se pobuda (to je izvor polja), nego se kreće elektromagnetno polje (i to brzinom svetlosti u vakuumu, sporije u svim drugim sredinama). A ono može da postoji i bez ikakvih nosilaca naelektrisanja: to je elektromagnetni talas u vakuumu.

EM polje deluje silom na sve nosioce naelektrisanja koji se u njemu nađu (Lorencova sila). A da li će se, pod dejstvom te sile, oni kretati, to zavisi od materijaja. Kod idealnog izolatora nema slobodnih elektrona, to jest, kako si hteo da kažeš svi se nalaze se u valentnoj energetskoj zoni. To znači da su vezani u nekoj kristalnoj rešeci silama koje im ne dozvoljavaju slobodno kretanje. Na drugoj strani, kod provodnika, slobodnih nosilaca ima koliko hoćeš, ili kako se kaže - nalaze se u kondukcionoj ili provodnoj energetskoj zoni. I sad tu dolazi ovo što si lepo objasnio - ako je polje dovoljno snažno, elektroni će da apsorbuju potreban deo energije koje to polje sadrži i da preskoče energetski procep (band gap), te da iz valentne zone pređu u provodnu zonu. To znači da se otkače iz kristalne rešetke u kojoj stoje i da postanu slobodni, te kao takvi podložni dejstvu Lorencove sile. Tako dobiješ električnu struju u materijalima.

Inače, kod izolatora, ne moraš čak ni da imaš slobodne nosioce naelektrisanja. Uzmi običan kondenzator - naizmenična struja prolazi kroz njega, iako formalno-pravno nije provodnik. To je ono šte se naziva strujom dielektričnog pomeraja, a po čemu je Maksvel postao čuven, kada je, uvodeći vektor dielektričnog pomeraja, kompletirao sistem parcijalnih diferencijalnih jednačina koje u potpunosti opisuju elektromagnetno polje (u klasičnom smislu). I taj sistem sad nosi njegovo ime.

A drvo ne postaje provodnik kad grom udari u njega, nego je upravo obrnuto - grom je samo manifestacija toga da je drvo postalo provodno usled desjtva elektrostatičkog polja na njegove nosioce naelektrisanja.

edit: mislim, kad već pametujemo ovde, da dodam i ja moja dva centa.

edit 2: ovo gore je elementarno (uči se u drugom razredu Tesle), ali zapravo glavni šou nastaje kad se jedan do drugog stave dva materijala sa blago različitim energetskim procepima, dakle, jedan malo više provodnik i jedak malo manje provodnik. Tad dobijemo tehnologiju na kojoj počiva sav ovaj moderni svet, sa svim svojim vrlinama i manama.

shone

Ти и ја се слажемо у једном: факултет је већ закаснели ниво за овако нешто.

Zašto zakasneli? Ako neko izađe polupismen iz osnovne škole,pa ga iz bilo kog razloga propuste u srednjoj školi do fakulteta - što je naša realnost - kakav je izbor? Pustiti ga po istom principu do doktorata i profesure polupismenog?
Onda imaš čitavu eskadrilu vazduplohova.
Onda ova tema nema svrhu bar ne na kratke staze.

Jer radi se o jednom materijalu (silicijum ili germanijum) koji se na jednoj strani dopira sa donorima, a na drugoj akceptorima (materijalim poput bora, aluminijuma, galijuma, indijuma i sličnim) u nekoliko procenata, na taj način kreirajući energetski gap (koji si pominjao).

michiganac

Ee da, Stef, jedno malo otkrovenje za tebe kao neumornim tragaocem za raritetima - gle kakav unikatan kaver:




Charlotte makes my day..

srdjan.pajic

Jer radi se o jednom materijalu (silicijum ili germanijum) koji se na jednoj strani dopira sa donorima, a na drugoj akceptorima (materijalim poput bora, aluminijuma, galijuma, indijuma i sličnim) u nekoliko procenata, na taj način kreirajući energetski gap (koji si pominjao).

Čarlika, ti kao da si se sa elektronikom poslednji put susreo pre jedno 20 do 30 godina, od tada samo sastančiš, piješ kafu, tvituješ sa koleginicama.

Radi se o različitim materijalima u opštem slučaju. Kad dopiraš - dobiješ drugačiji materijal, sa drugačijim svojstvima. Inače, već više od 20 godina imaš čitave klase tranzistora koji koriste potpuno razlilčite materijale (zato se i zovu heterojunction tranzistori, pa onda high electron mobility tranzistori, sad ti na primer čitava 5G tehnologija počiva na takvim tranzistorima, da ne pominjem mikrotalase gde su hemt-ovi (na aluminijum-galijum-arsenidu, i indijum-fosfidu praktično jedino što radi, itd). A da ne pominjem da su kod savremenih tranzistora i dioda metal (gejt, ili katoda kod dioda) u direktnom spoju sa poluprovodnikom, to je ono što se zove Šotkijev spoj, koji je danas praktično jedino što postoji, ako ne računamo ono malo na niskim frekvencijama to jest kod power konvertora, gde se još tu i tamo koristi PN spoj kakav si opisao, mada vrlo retko, i tu su sad šotki diode i spojevi glavni. Znači, sasvim različiti materijali - metal i poluprovodnik.

edit: Evo ti jedna dobra knjiga, mada nije baš najsvežija, ali je odlična za početak, onu Cajinu kupusaru (i Milmana kojeg je loše prepričao) da odložiš na najvišu policu, to su muzejski eksponati. Znači, ćera da ti kupi i donese kad bude dolazila u Srbiju na ferije (mislio sam da imam negde pdf, ali izgleda da nemam).

maksa83

Iz godine u godinu primećujem da nove generacije studenata sve slabije znaju srpsku gramatiku, a fond reči im je sve manji.

Sve je to od vakcina.

Ali ozbiljno sad ...

... ja krivim računare i lahku zabavu koju su doneli sa sobom. Ljudi, deca, omladina prosto - ne čitaju...

Milan Novković
pa ti ga izapstraktuje roman dok ne prosviraš gitaru i bez trzalice

nikvet pn

Milan Novković
pa ti ga izapstraktuje roman dok ne prosviraš gitaru i bez trzalice

Или ти просвира мозак да се не трзнеш...

nikvet pn

То је свакако занимљиво ако АИ има могућност да скенира твоје (не)знање у датој области па правим питањима, поступцима усмери да се то попуни и комплетира; стварно одлична ствар.

Опет стоји и оно проклето у човеку да претера; допинг у спорту, дрога у уметности; зашто тога не би било и у АИ менталној теретани?

Kako su recimo Englezi i Švabe uslovili i podelili nivoe svojih jezika ( za strance)
Oćeš da apliciraš da radiš kao med. sestra sa srednjom spremom moraš da položiš jezik na nivou recimo B2 i to je osnovni preduslov za dalje nostrifikacije.

Primer bi bio odgovarajući kada bi Englezi i Švabe određeni nivo jezika tražili za svoje, a ne samo za strance.

shone

Primer bi bio odgovarajući kada bi Englezi i Švabe određeni nivo jezika tražili za svoje, a ne samo za strance.

Šta je pesnik hteo da kaže?

Što mi ne bi bili bolji i praktičniji od od njih kad je naš jezik u pitanju?
U pitanju je recept koji oni koriste za strance. Dobar recept primenjiv i za domaću radinost. Čemu onda kuknjava kako smo nedovoljno pismeni?

Nemica rođena i školovana u Nemačkoj sa završenom srednjom ili višom školom za med. sestru treba da dokazuje da zna da piše, čita, govori i razume napisano, pročitano i izgovoreno pre nego dobije mogućnost da radi. Ili neki Englez nakon studija medicine... Da su toliko nepismeni, ne bi se baš slavno proveli na studijama.

Diplomirao je 1996. na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i stekao zvanje diplomiranog mašinskog inženjera. Upisao master studije Univerziteta privredne akademije u Novom Sadu - Poslovna ekonomija i finansije.

Bio je direktor marketinga PP "ZM produkt" iz Vrnjačke banje, predstavništvo Beograd, direktor razvoja zajedničkih službi "Prva petoletka" Trstenik, u JP Beli izvor u Vrnjačkoj banji obavljao niz funkcija od šefa sektora do tehničkog direktora. Odlukom Vlade, u periodu od avgusta do decembra 2008, bio je član Privremenog organa opštine Vrnjačka Banja. Izabran je za narodnog poslanika na parlamentarnim izborima 2008, na listi Srpske radikalne stranke.

Sa druge strane, meni je savršeno razumljivo da ponekim blogo-kolegama, stručnjacima za jezik, kao i uvaženim profesorima pomenutim u tekstu, zapara uši po koja rogobatna konstrukcija, gramatička greška, stil, itd., ali to se lako da opravadati profesionalnim deformitetom. Slično kao kada u prisustvu lekara mi laici diskutujemo o nekim bolestima, ili u prisustvu advokata raspravljamo o pravu, pa ta osoba samo zakoluta očima (a u sebi se misli: Bože, koje budale).

Malo iznad je alselone napisao da mu je potencijalni problem da sroči normalnu rečenicu stručnog teksta na srpskom zato što mu je poslovna komunikacija na engleskom. Ne znam koji je njegov nivo engleskog, ali sam sklon da poverujem da bi diplomci English language and literature sa nekog Oxford-a, Cambridge-a, Durham-a ili Saint Andrews-a imali po koju zamerku. Vrlo moguće ozbiljniju nego što bi Tasa, merelado ili profesori citirani u tekstu imali spram "nedovoljne pismenosti" prosečnog akademskog građanina odškolovanog na univerzitetima u Srbiji.

alselone

Malo iznad je alselone napisao da mu je potencijalni problem da sroči normalnu rečenicu stručnog teksta na srpskom zato što mu je poslovna komunikacija na engleskom. Ne znam koji je njegov nivo engleskog, ali sam sklon da poverujem da bi diplomci English language and literature sa nekog Oxford-a, Cambridge-a, Durham-a ili Saint Andrews-a imali po koju zamerku. Vrlo moguće ozbiljniju nego što bi Tasa, merelado ili profesori citirani u tekstu imali spram "nedovoljne pismenosti" prosečnog akademskog građanina odškolovanog na univerzitetima u Srbiji.

Ne samo diplomci nego i oni kojima je engleski maternji. Ta moć "sluha" nadoknađuje sate i sate učenja, kada znaš kako nešto ide, ne zato što znaš pravilo nego zato što ti zvuči ispravno ili pogrešno.

Za to su primer članovi, red reči u rečenici, izbor termina itd. Kada pričamo o stručnom jeziku to je manje više OK (osim sluha za članove) ali kada pričamo o svakodnevnom neformalnom jeziku + kada se ubaci sleng, ne mož slagati da nisi dođoš da si pita. Ja se samo nadam da ne zvučim kao Ramzan Kadirov (malo sam te prelazne umlaut zvuke ispeglao).

Ja se samo nadam da ne zvučim kao Ramzan Kadirov (malo sam te prelazne umlaut zvuke ispeglao).

Ne zvučiš uopšte, engleski ti je sasvim korektan, sa šarmantom dozom istočnoevropskog akcenta, kojeg se nikad nećeš otarasiti. Kao ni ja, uostalom, a i nije da se nešto trudim oko toga.

Dolazim na jesen kod Benea u komšiluk, nikako da me zalomi malo vukojebine pa da možemo zajedno da čečenišemo tamo po suburbiji Denvera.

alselone

Dolazim na jesen kod Benea u komšiluk

E super, taman da prekontrolišeš kako je odrađena bašta, da li je sve posađeno kako treba i da uporedimo šta se gaji po ovim krajevima u odnosu na Srbiju (uz roštilj i pivo naravno).

Saznao sam zašto su cene nekretnina podivljale u Pajin rodni Koloradou. Gudra. Naime, marijuana, proizvodnja i pušćane u promet je federal ofens. Znači svi koji se time bave su federal ofenderi, nema veze što sve to sme u njinu državu. A kad si federal ofender ne možeš da staviš pare u federalne banke (i banke koje su osigurane kod federalne banke itd.) i onda je to jedan veliki keš biznis. I šta rade individualni poljoprivredni proizvođači sa svim tim kešom koji ne mogu nigde da ture? Kupuju nekretnine. Bum.

alselone

Saznao sam zašto su cene nekretnina podivljale u Pajin rodni Koloradou. Gudra. Naime, marijuana, proizvodnja i pušćane u promet je federal ofens. Znači svi koji se time bave su federal ofenderi, nema veze što sve to sme u njinu državu. A kad si federal ofender ne možeš da staviš pare u federalne banke (i banke koje su osigurane kod federalne banke itd.) i onda je to jedan veliki keš biznis. I šta rade individualni poljoprivredni proizvođači sa svim tim kešom koji ne mogu nigde da ture? Kupuju nekretnine. Bum.

Heh, ludilo. Dobro, verovatno je zbog toga, ali je sigurno i zbog toga što je to drugi najlepši state (ili prvi, kako šta voli).

bene_geserit

alselone

Dolazim na jesen kod Benea u komšiluk

E super, taman da prekontrolišeš kako je odrađena bašta, da li je sve posađeno kako treba i da uporedimo šta se gaji po ovim krajevima u odnosu na Srbiju (uz roštilj i pivo naravno).

Dobro, ako ćemo pošteno, najlepše je oko 1/2 države, onako od sredine pa na zapad.

tasadebeli

Извини, како то мислиш "инфинитиву"?

Можда си хтео да кажеш "у номинативу"?

looping

Ja bi uveo srpski jezik i u postdiplomske studije.
Jer šta ako studenti ni na fakultetu nisu lepo savladali srpski jezik. Kao što nisu u osnovnoj i srednjoj školi. Ne treba se zezati sa tim stvarima - što je sigurno, sigurno je.

Ради се о подизању нивоа опште културе (а то је између осталог и језичка култура) високообразованих Срба која је данас на врло ниском нивоу.

Да и не помињем ове аутистичне компјутерске гикове (професија која је нагло постала изузетно популарна међ' млађахном Србадијом) који за себе мисле да су посисали сву памет овог света, али зато не умеју да саставе ни просту реченицу*, о простопроширеној** и сложеној реченици код њих нема ни говора, и најчешће мумлају нешто себи у браду ако уопште и отворе уста.

Да ли је могуће да нисам имао ни мрвицу среће да у свом животу налетим на неког другачијег компјутераша од онога што описах?

Али зашто је онда моје искуство са тим стручњацима баш онакво какво сам описао?

Да ли је могуће да нисам имао ни мрвицу среће да у свом животу налетим на неког другачијег компјутераша од онога што описах?

Да, прихватам то без двоумљења.

maksa83

Да и не помињем ове аутистичне компјутерске гикове (професија која је нагло постала изузетно популарна међ' млађахном Србадијом) који за себе мисле да су посисали сву памет овог света, али зато не умеју да саставе ни просту реченицу*, о простопроширеној** и сложеној реченици код њих нема ни говора, и најчешће мумлају нешто себи у браду ако уопште и отворе уста.

To je uvrežen stereotip, ali naravno nema veze sa životom. ...

... Sav softver je narativ - funkcionalna proza - priča koja usput i radi nešto (manje ili više) korisno ...

Sam jezik i jezičari su specifični, po prirodi stvari, i mogu lako da nas razumeju, ako nas se sete, kad kao top-znalci između sebe pričaju o (meta) jeziku.

Nazaren. Verovatno znaš - njih još ima po Vojvodini. Zanimljiva sorta - nemaju fizičku crkvu (pošto je Isus rekao da ne veruješ nekome ko ti pokaže na zgradu i kaže da on tu živi) i na sahranama ne plaču nego pevaju.

Ja bi uveo srpski jezik i u postdiplomske studije.