Budućnost| Društvo| Kultura| Lingvistika| Obrazovanje

Језико моје српско!

tasadebeli RSS / 16.06.2019. u 16:14

vuk.jpg

Сећам се да, када сам студирао на Филолошком факултету у Београду половином осамдесетих прошлога века, српски језик као предмет и испит није био обавезан за студенте страних језика са катедри за англистику, германистику, славистику, романистику,...

И још тада сам се питао како ће те моје тадашње колегинице и колеге да се баве својим будућим занатом, превођењем са тих страних језика или предавањем страних језика у школама ако не познају добро свој сопствени матерњи језик. Односно ако се познавање српског језика, његове граматике, правописа, историје, културе којој је тај њихов матерњи језик основно оруђе, код њих сведе искључиво само на онај средњошколски ниво што им је био и последњи додир са било каквим институционалним изучавањем сопственог језика.

И претпостављао сам тада да ће успешна или мање успешна професионална будућност свакога од њих као преводиоца или професора страних језика зависити искључиво од њихове воље и жеље да се сами, на своју руку, усавршавају даље што се тиче сопственог матерњег српског језика да би били што успешнији у својим занатима којима ће се бавити после дипломирања неког страног језика на Филолошком факултету у Београду.

Колико је свако од њих био уопште и вољан да се даље самостално упушта у проширивање знања и усавршавање по питању сопственог језика да би на њега преводили са страних језика које су завршили на факултету, најбоље смо могли да видимо у деценијама које су потом уследиле у којима смо се сусретали са њиховим преводима на српски језик у којима се, иако су они високообразовани појединци баш за ту област, врло често огледало катастрофално непознавање сопственог матерњег језика. Уз часне изузетке, наравно.

То је свеопшту просечну слику стања српске језичке културе, која ни пре тога није била на високом нивоу, у наредних пар деценија учинило још гором.

И сећам се такође још једне иницијативе из доба када сам студирао.

Иницијатива је кренула са Филолошког факултета и са Института за језик при САНУ и њоме је тражено да се настава српског језика на средњошколском нивоу подели у два сегмента, да књижевност на једној страни и граматика, правопис и језичка култура на другој страни, буду посебни предмети које би, ако се то сматра неопходним, предавали и различити професори.

Јасно вам је из онога што сте потом видели у школовању своје деце и својих унука да од те иницијативе није никада било ништа и да се и данас, ево скоро четири деценије касније, у гимназијама и средњим школама по Србији све то ради обједињено као један предмет, са истим професором који, колико ми мојих три деценије искуства по школама у Србији дозвољава да кажем, скоро у сваком појединачном случају дају предност једној или другој области, много чешће књижевности него језику.

А то је можда такође и један од узрока врло ниске језичке културе наших дипломираних стручњака у разним областима јер из тога произлази да су они, због тога што се у већини случајева у средњој школи радила искључиво и само књижевност, свој последњи додир са граматиком, правописом и језичком културом сопственог матерњег језика имали још у основној школи и на томе се читава та ствар са суштинским подизањем нивоа језичке културе сваког појединца код њих и завршила.

Илустративни пример (један од многих): Рецимо, не могу да схватим да, када у академском раду будућег доктора економије видим да он присвојне придеве изведене од властитих именица на -ски, -шки и -чки пише с великим почетним словом ( „... Немачка економија..." и слично) и када му ја кажем да се то учи још код учитељице, у млађим разредима основне школе, будући доктор економије одговори:"Ма нисам ти ја никада волео то... Та граматика и те ствари..."


32592889_1644247185673284_3515493425413619712_o.jpg

 

 


"Predlog da se srpski jezik uvede na sve fakultete

Odbor za standardizaciju srpskog jezika, koji godinama upozorava na zapuštenost i ugroženost srpskog jezika i ćirilice, već neko vreme predlaže uvođenje srpskog jezika na sve fakultete.

Predsednik Odbora Sreto Tanasić skreće pažnju da naši visokoobrazovani ljudi nemaju dovoljno znanja iz srpskog jezika i o njemu, a treba da tokom celog radnog veka obavljaju poslove na tome jeziku.

"Kada odu iz srednje škole, u kojoj srpski jezik nije dovoljno zastupljen, oni se više ne susreću sa učenjem srpskog jezika i o srpskom jeziku. Zato vrlo loše pišu dokumente iz domena svoga poslovanja i ne znaju da je u Srbiji službeno pismo ćirilica", rekao je Tanasić Tanjugu.

On dalje primećuje da se "svi trudimo na besprekorno vladamo engleskim jezikom, kao da ćemo prevoditi za engleski dvor, voditi moćne svetske kompanije, a niko se ne pita zašto je potrebno poznavati i srpski standardni jezik i njime se služiti u svim vidovima javnog života".

Sa njim se slaže i šef Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu prof. dr Veljko Brborić koji, govoreći o statusu srpskog jezika u sistemu školstva, konstatovao da je uvođenjem novih predmeta i skraćenjem radne nedelje, jezik dosta stradao i da danas u tom pogledu mi zaostajemo u odnosu na druga razvijenija kulturna društva.

 

 

Jakovljevi%C4%87-3.jpg 

 


"Znanja osnovaca i srednjoškolaca često na lošem nivou"

Jezička znanja svršenih osnovaca i srednjoškolaca često su na prilično lošem nivou, a onda dolaze na fakultete gde je obavezno da uče jedan ili dva strana jezika, ali ne i svoj maternji, primećuje šef Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu prof. dr Veljko Brborić.

On je primetio da u zemljama koje drže do svog nacionalnog jezika, poput Francuske, Turske ili Rusije, nastavni program u školama predviđa po 10 časova nedeljno, dok se u Srbiji od prvog do petog razreda osnovne škole maternji jezik izučava pet časova nedeljno, a u šestom, sedmom i osmom po četiri časa nedeljno.

U gimnazijama opšteg tipa srpski jezik se izučava četiri časa nedeljno, nešto je bolja situacija u gimnazijama društveno-jezičkog smera i nešto lošija u gimnazijama prirodno-matematičkog smera, dok u četorogodišnjiim stručnim školama imamo tri časa sedmično.

Ako se uzme u obzir da srpski jezik pokriva nastavu gramatike, jezika, književnosti i nastavu kulture izražavanja, tri ili četiri časa sedmično, prema rečima Brborića, nije dovoljno što se odrazilo na ukupnu kompetenciju svršenih osnovaca i srednjoškolaca i često su njihova jezička znanja na prilično lošem nivou.


"Potrebno povećati broj časova"

On kaže da bi bilo idealno povećati broj časova, ali to bi značilo smenjenje časova iz nekih drugih predmeta, pa predlaže kao početno rešenje zbornih predmeta koji bi mogli imati primamljive nazive kao šo su jezik i komunikacija, jezička kultura...

Kada je reč o statusu srpskog jezika na visokoškolskim ustanovama Brborić ukazuje da budući profesori nekog stranog jezika, studiraju taj jezik, a nemaju nijedan čas srpskog jezika, a češto dođu sa prethodnim lošim znanjem srpskog jezika iz srednje škole.

Posebno skreće pažnju na potrebu da se poprave pedagoški fakulteti jer upravo učitelji imaju važno ulogu za sticanje prvih gramatičkih i pravopisnih znanja, ali i da nastavnici, recimo geografije ili hemije, moraju biti dobro jezički osposobljeni.

"Danas imamo situaciju da neko nema dobro znanje srpskog jezika kada završi osnovnu skolu, upiše neku od stručnih škola gde status srpskog jezika nije dobar, zatim neki od tih fakulteta i postane profesor nekog drugog predmeta" primećuje Brborić.

On se pita kakav onda efekat imaju ta tri-četiri časa srpskog jezika nedeljno u odnosu na sve ostale predmete čiji nastavnici nemaju jezičku kompetenciju.

 

Uloga medija u negovanju jezičke kulture

Nedopustivo je, naglašava, i da pravnik bude nepismen, da on završi ozbiljan fakultet, a da nema nijedan čas srpskog jezika.

"Pogledajte univerzitete, nezamislivo je da neko danas bude student, a da nema jedan ili dva strana jezika, ali ne mora imati srpski jezik. To je svojevrsni nonsens i on se teško može objasniti", rekao je šef Katedre za srpski jezik.

Brborić se osvrnuo i na ulogu medija u negovanju jezičke kulture i smatra da bi sa tog stanovišta najbolje bilo da ne postoji jedan broj medija.

"Mediji treba da postoje, ali mi nije jasno zašto misle da o nacionalnom jeziku i matičnom pismu ćirilici ne treba brinuti. Oni koji vode emisije na televiziji moraju imati minimum jezičke kompetencije, moraju da budu elementarno pismeni", naglašava Brborić i dodaje da u Francuskoj postoje škole jezičke kulture za javne ličnosti koje moraju pokazati da vladaju svojim jezikom.

On ističe da nikome ne pada na pamet da nešto brani poput latinice, ali moramo znati šta je jezički standard, dobro razdvojiti javnu i službenu upotrebu jezika.

"Dijalekat, razgovorni stil, ostaće u emisijama različitog sadržaja. Recimo serija 'Selo gori, a baba se češlja' ima tu dijalekatsku patinu i cela nacija je to gledala i pohvalno govorila o njoj, literatura će biti i na dijalektu, ali standardni jezik je kao standard u saobraćaju. Ako želite učestvovati u saobraćaju, morate poštovati propise, ako želite uredno komunicirati morate poštovati gramatičku i pravopisnu normu srpskog jezika", zaključio je Brborić.


(ЛИНКЛИНКЛИНК)


Cirilica-u-Srbiji---karikat.jpg

 

 

"Učenje srpskog jezika nije diktat filologije, već potreba da se rekonstruiše društvo"

To nije diktat filologije, već potreba da rekonstruišemo temelje društva, rekao je Aleksandar Jerkov o ideji da se srpski jezik uvede na svim fakultetima.

Profesor Filološkog fakulteta dr Aleksandar Jerkov istakao je za TV Prva da se gramatičke greške i neispravnosti mogu pronaći u sudskim presudama, pravnim spisima, disertacijama, projektnoj dokumentaciji, pa čak i u udžbenicima i knjigama koje ne prolaze dovoljan nivo jezičke sofisticiranosti.

"Ideja je da se ponudi što više različitih kurseva. Ja bih vrlo rado predavao književnost na medicini ili mašinstvu. Uveren sam da su obrazovaniji ljudi bolji građani, da su bolji građani čine prijatnije društvo, a da će prijatnije društvo biti mnogo bolje od ovog u kome se sada nalazimo. Nisam čovek iluzije da mislim ukoliko budu čitali velika dela da će postati bolji ljudi, ali sam siguran da će biti u prilici da to postanu", naglasio je Jerkov." 

(ЛИНКЛИНКЛИНК)

 

 

bojan-karikature-1.jpg

 

images?q=tbn:ANd9GcR5Ov3DCbWCzg3EJX82sKJjIL_2mMqNc1uMmXakCQB-9m5weIVf

 

Sizif_1.jpg 

 

images?q=tbn:ANd9GcTWPpcO8aS3x2q27CTvjDVkCcY4C_qVn2uTmgQ6IhURC3SN-GsW

 

 

 



Komentari (249)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

pape92 pape92 00:21 18.06.2019

Re: Риба најбоље гризе док пада киша, зар не?

zilikaka

da lektori preuzmu kormilo i počnu da školuju polupismene voditelje i spikere, jer su oni trenutno odličan rasadnik nepismenosti. Takođe, treba dobro pročešljati sve one autore titlova svih vrsta, na kojima se tek može svašta naći.
Verujem da bi odlučna akcija i stroga primena ovo doprinela pismenosti populacije mnogo više od svih mogućih dodatnih časova.


Word
tasadebeli tasadebeli 06:18 18.06.2019

Re: Риба најбоље гризе док пада киша, зар не?

jadragoljub

ovo je tipučno zaključivanje nekog ko je izgubio korak sa vremenom.



Знам. И потпуно си у праву.


malopre na fejzu je tip okačio spot



Нисам на фејзу. Ни твитеру ни инстаграму...

О томе је мој следећи блог.

(Када прође финале Светске лиге у ватерполу на Ташу. )
tasadebeli tasadebeli 06:33 18.06.2019

Re: Риба најбоље гризе док пада киша, зар не?

zilikaka
ако ће оно што остане иза свега бити само елементарна комуникација, као између машина данас, колико ћемо онда ми бити људска бића?

Bićemo. Ono što ne umemo da izrazimo jezikom, dopunićemo pomoćnim sredstvima. Recimo, emotikoni su odličan primer takve dopune.
Vratićemo se korak nazad u civilizaciji al možda je i to neminovnost. Ako i kad okruženje bude ponovo zahtevalo složenije verbalno izražavanje, ljudi će ga savladati, ali na način primeren zahtevima.
Možda je i to jedna od faza razvoja jezila kao ljudske tvorevine.
Za sad mislim da se jedino uticajem države, kroz medije, može pomoći pravinijoj formi onog što imamo, da bar takvu formu ostavimo mlađima u amanet, a naredne generacije će videti šta im je činiti sa nasleđenim.



Тачно, све тачно.

Него мене нервирају ти кораци уназад (по мом мишљењу).

Зашто бисмо се после оволиког пређеног пута опет враћали на неку врсту пећинског сликарства из доба пре хијероглифа, пиктограма, идеограма, алфабета,...



Али то је већ мој проблем. Та сикирација. Не замерите што вас оптерећујем својим проблемима.

Тренутно ме, као очигледна последица тог враћања уназад брину конкретни проблеми које је Папе најбоље дефинисао.

Како клинце навући да заволе књигу, тј. да је ипак капирају као сасвим посебну (и зато исто толико вредну) форму изражавања у овом мору технолошких иновација који шљаште као оне украсне лампице на божићној јелкици?

А мислим да је суштина свега, и поред свих тих бљештавих лампица, ипак остала иста...

Још једном линк на моје давно гостовање код Кркара:


Старо вино и нове боце: Где је нестала иновација



Како ћеш ти, Зили, да натераш свог, сада већ момчића, да чита књиге и да поима њихову посебну вредност као додату вредност уз све оне вредности које му пружају те шљаштеће лампице?

Питам јер је то оно конкретно питање које ме мучи три деценије откако радим у школи, па видим какво је стање на много већем узорку од твог породичног примера.

Хоћу рећи, то је онај конкретан проблем који мене мучи,а који произлази из ове наше приче овде.


Za sad mislim da se jedino uticajem države, kroz medije, može pomoći pravinijoj formi onog što imamo,



То исто каже и Брборић у уводном тексту овде:


"Mediji treba da postoje, ali mi nije jasno zašto misle da o nacionalnom jeziku i matičnom pismu ćirilici ne treba brinuti. Oni koji vode emisije na televiziji moraju imati minimum jezičke kompetencije, moraju da budu elementarno pismeni", naglašava Brborić i dodaje da u Francuskoj postoje škole jezičke kulture za javne ličnosti koje moraju pokazati da vladaju svojim jezikom.

On ističe da nikome ne pada na pamet da nešto brani poput latinice, ali moramo znati šta je jezički standard, dobro razdvojiti javnu i službenu upotrebu jezika.

"Dijalekat, razgovorni stil, ostaće u emisijama različitog sadržaja. Recimo serija 'Selo gori, a baba se češlja' ima tu dijalekatsku patinu i cela nacija je to gledala i pohvalno govorila o njoj, literatura će biti i na dijalektu, ali standardni jezik je kao standard u saobraćaju. Ako želite učestvovati u saobraćaju, morate poštovati propise, ako želite uredno komunicirati morate poštovati gramatičku i pravopisnu normu srpskog jezika", zaključio je Brborić.
tasadebeli tasadebeli 06:43 18.06.2019

Re: Риба најбоље гризе док пада киша, зар не?

maksa83
ovo je tipučno zaključivanje nekog ko je izgubio korak sa vremenom.

Ja se, šokantno, ovaj put potpuno slažem sa Tasom. Bekstvo u off the grid ludizam je jedino što može spasti duh i dušu. Kao oni u Farenhajtu 451 što izbegnu u enklave i uče knjige napamet. (Tasa sad verovatno čkilji da li ga nešto zajebavam, ali ne zezam se, mrtav sam ozbiljan).

No to nije izgledno za 99.9999999% trenutno okačenih.

Za početak bi bilo dobro svi da se skinu sa Fejsbuka.






А мој утисак је да време лудирања (од латинског ludus) полако истиче и да се сада све већи број људи пита шта радити после пира (гозбе), тј. када се гозба заврши. (по Бодријару)





Да, тренутно није изгледно, како кажеш.

Но, видећемо. Можда све то поприми неке нове намене које већ донекле и има (ЛИНК), али нису преовлађујуће...

Видећемо.

А знаш и ти као и сви остали на Блогу... Моја вера у оно зрнце доброг (луча микрокозма?) у свакоме од нас, људских бића на овој планети, бесконачна је као и свемир.

Зато се и надам доброме и по овом питању окачености када прође време откачености.
nsarski nsarski 07:37 18.06.2019

Re: Риба најбоље гризе док пада киша, зар не?

Jednostavno, oni će komunicirati na način koji je oboma blizak. Teže je zamisliti nekog rečitog junošu koji pokušava rečitošću da zaseni devojku koja blene u njega i ne pokušava da razume šta joj ovaj govori.
NA kraju mu još ne gine etiketa smarača.


Ovaj dijalog iz budućnosti je poučan.

H.G. Wells - The time machine

Milan Novković Milan Novković 08:14 18.06.2019

Re: Риба најбоље гризе док пада киша, зар не?

nsarski
...Ovaj dijalog iz budućnosti je poučan.
...

Why?
myredneckself myredneckself 08:36 18.06.2019

Re: Риба најбоље гризе док пада киша, зар не?

maksa
Za početak bi bilo dobro svi da se skinu sa Fejsbuka.


Još nisam stigla do Tasinog posta i ne znam na šta se odnosi tvoj komentar, ali mi u ovlaš preletanju zapala za oko ova rečenica.
E, sviđa mi se predlog.
Inače, godinama čekam da se oslobodim virusa, majke mi. Tamo sam ionako izgubljena u delovanju raznih aktivista, a još uvek me drže Princijevi odlični predlozi good reads tipa, a ponekad i senzacionalne vesti (ihh, pusto žensko, šta ću), na pr. kakoseBSrbljanovićizvuklazakokain tipa.
maksa83 maksa83 08:51 18.06.2019

Re: Риба најбоље гризе док пада киша, зар не?

Još nisam stigla do Tasinog posta i ne znam na šta se odnosi tvoj komentar, ali mi u ovlaš preletanju zapala za oko ova rečenica.

Dobro to je moja ceterum censeo haranga na FB - gde god nađeš zgodno mesto Facebook bashing posadi. Vrlo proračunata zla mašina koja te koristi za svoje potrebe, otpr. kao što Matrix koristi ljude kao baterije. U pozadini te rasklopi i tako u delovima te preprodaje zainteresovanim stranama. Neko misli da zauzvrat dobija dovoljno u toj interakciji, neko ne misli.

zilikaka zilikaka 09:00 18.06.2019

Re: Риба најбоље гризе док пада киша, зар не?

pape92
zilikaka

da lektori preuzmu kormilo i počnu da školuju polupismene voditelje i spikere, jer su oni trenutno odličan rasadnik nepismenosti. Takođe, treba dobro pročešljati sve one autore titlova svih vrsta, na kojima se tek može svašta naći.
Verujem da bi odlučna akcija i stroga primena ovo doprinela pismenosti populacije mnogo više od svih mogućih dodatnih časova.


Word

Ne može. Zvučna komponenta je značajnija od pisane, kad je učenje jezika u pitanju.
anonymous anonymous 09:20 18.06.2019

Re: Риба најбоље гризе док пада киша, зар не?

А знаш и ти као и сви остали на Блогу... Моја вера у оно зрнце доброг (луча микрокозма?) у свакоме од нас, људских бића на овој планети, бесконачна је као и свемир.

Зато се и надам доброме и по овом питању окачености када прође време откачености.


Podržavam tvoj optimizam koji proizilazi iz pozitivne psihologije, uz napomenu da ne treba zanemariti ni zakone fizike, pre svega inerciju.

Neki procesi - ireverzibilni - nas mogu odvući preko crte, posle čega - psihologija i optimizam ne pomažu.

myredneckself myredneckself 11:47 18.06.2019

Re: Риба најбоље гризе док пада киша, зар не?

tasa
А знаш и ти као и сви остали на Блогу... Моја вера у оно зрнце доброг (луча микрокозма?) у свакоме од нас, људских бића на овој планети, бесконачна је као и свемир.

Зато се и надам доброме...


anonimni
Podržavam tvoj optimizam koji proizilazi iz pozitivne psihologije, uz napomenu da ne treba zanemariti ni zakone fizike, pre svega inerciju...


(ali od ovog časa strepim, stalno mislim ko će prvi da mi kaže ti da ćutiš, naivna si ko nova mlada)
pape92 pape92 12:00 18.06.2019

Re: Риба најбоље гризе док пада киша, зар не?

zilikaka

da lektori preuzmu kormilo i počnu da školuju polupismene voditelje i spikere, jer su oni trenutno odličan rasadnik nepismenosti. Takođe, treba dobro pročešljati sve one autore titlova svih vrsta, na kojima se tek može svašta naći.
Verujem da bi odlučna akcija i stroga primena ovo doprinela pismenosti populacije mnogo više od svih mogućih dodatnih časova.


Word

Ne može. Zvučna komponenta je značajnija od pisane, kad je učenje jezika u pitanju.


Hteo sam da ispadnem šmeker i upotrebim engleski sleng u smisu: u potpunosti saglasan. Sad se pokrivam ušima, jasna mi je zabuna, mea culpa, i da ne bude zabune: saglasan !!
tasadebeli tasadebeli 15:24 18.06.2019

Re: Риба најбоље гризе док пада киша, зар не?

myredneckself
tasa
А знаш и ти као и сви остали на Блогу... Моја вера у оно зрнце доброг (луча микрокозма?) у свакоме од нас, људских бића на овој планети, бесконачна је као и свемир.

Зато се и надам доброме...


anonimni
Podržavam tvoj optimizam koji proizilazi iz pozitivne psihologije, uz napomenu da ne treba zanemariti ni zakone fizike, pre svega inerciju...


(ali od ovog časa strepim, stalno mislim ko će prvi da mi kaže ti da ćutiš, naivna si ko nova mlada)



Ја нећу.

Пошто нас има две.

Наивне нове младе.

Анонимни, хвала на подршци!

Али знаш и сам ону изреку с ким си, такав си.

Е па то итекако важи у мом случају.


myredneckself myredneckself 18:37 19.06.2019

Re: Риба најбоље гризе док пада киша, зар не?

tasa
Ја нећу.

Пошто нас има две.


Eee, 2 po 2, i to je nešto. Nas dva brata, oba verujemo...
tasadebeli tasadebeli 22:05 20.06.2019

Re: Риба најбоље гризе док пада киша, зар не?

myredneckself
tasa
Ја нећу.

Пошто нас има две.


Eee, 2 po 2, i to je nešto. Nas dva brata, oba verujemo...






Опуштено...




jadragoljub jadragoljub 08:20 18.06.2019

AHTUNG AHTUNG

VAŽNO OBAVEŠTENJE

daklem ovim blogo se pojavila jedna prokužena činjenica da je sasvim moguće voditi raspravu bez četnika i partizana, bez besomučnih itupih napada na ameriku i rusland, bez trumpa i putina, pa čak i bez vučića, bez komunista i klibertarda.

bez tasinog spamovanja tubetim, linkovima i čaršavima. čak je uložio napor sa u odgovoru szdrži od obrađivanja šesnes melardi digresija, koje se pojave u misaonom procesu onog koji piše, nisa ništa bolji al ja nisam pisme i numem da pravim uvod razradu i zaključak.

ima nade za blog zar nije lepše da se svađamo oko gramatiku i škrabopis.
tolko od nepismenog bivšeg zaljubljenika u čitanja lokal patriote. za sag, tek sam ustao i mozak mi nije postigo radnu temperaturu.
zilikaka zilikaka 08:36 18.06.2019

Re: AHTUNG AHTUNG

ima nade za blog zar nije lepše da se svađamo oko gramatiku i škrabopis.

Zato, ne zadevaj...
jooscout jooscout 09:29 18.06.2019

Re: AHTUNG AHTUNG

zilikaka

Zato, ne zadevaj...


Gubim sposobnost da maternji jezik govorim spontano, bez preispitivanja gotovo svake reči. To udruženo sa traumom iz škole, zvanom "sastav na slobodnu temu", doprinosi da postajem baš, baš, nepismena. Sa tim u vezi, može li ovaj glagol biti povratan? Nedavno sam ga tako upotrebila a sad imam osećaj da nije trebalo.
zilikaka zilikaka 10:04 18.06.2019

Re: AHTUNG AHTUNG

Sa tim u vezi, može li ovaj glagol biti povratan? Nedavno sam ga tako upotrebila a sad imam osećaj da nije trebalo.

Iskreno, ne znam. Ja ga ne bih upotrebila u povratnom obliku al ne znači da ne može.
Ne znam ni šta bi tačno tad značio, jer zadevati se odnosi na kavgu, a kako to sam sebi.
...mada, nije da to ne može.
shone shone 11:09 18.06.2019

Re: PRAVDA ZA TROLOVE!!





daklem ovim blogo se pojavila jedna prokužena činjenica da je sasvim moguće voditi raspravu bez četnika i partizana, bez besomučnih itupih napada na ameriku i rusland, bez trumpa i putina, pa čak i bez vučića, bez komunista i klibertarda.


Nije moguće. Samo još nismo stigli dotle a t' zakukurikao ko rani pevac.
Ti Taso budi oprezan ovo mi smrdi na ,,pasivnu ljubaznost,, pa ćeš morati posle da ispoljavaš još ,,pasivniju agresivnost,, neće ni Dunav da te opere.

Prvo negde sam našo da su Partizani u proseku bili pismeniji od Četnika i da je Ljotić pao na velikoj maturi na pismenom iz Srpskog.
Putin sve razume na Srpskom ali izbegava da govori jer mu je mehkan akcenat. Tramp uči Slovenački,taki su ti ovi imperijalistički papučari. Nagađa se da zna da broji do 100 na Albanskom. Vučić nikada ne bi napisao prezime malim slovom ko ti i toliko je voleo da čita da je imao problema i sa ajkulama. Mada Aureus je ekspert za ajkule i stalno preti istima Anonimusu.

tasadebeli tasadebeli 15:27 18.06.2019

Re: AHTUNG AHTUNG

jadragoljub
VAŽNO OBAVEŠTENJE

daklem ovim blogo se pojavila jedna prokužena činjenica da je sasvim moguće voditi raspravu bez četnika i partizana, bez besomučnih itupih napada na ameriku i rusland, bez trumpa i putina, pa čak i bez vučića, bez komunista i klibertarda.

bez tasinog spamovanja tubetim, linkovima i čaršavima. čak je uložio napor sa u odgovoru szdrži od obrađivanja šesnes melardi digresija, koje se pojave u misaonom procesu onog koji piše, nisa ništa bolji al ja nisam pisme i numem da pravim uvod razradu i zaključak.

ima nade za blog zar nije lepše da se svađamo oko gramatiku i škrabopis.
tolko od nepismenog bivšeg zaljubljenika u čitanja lokal patriote. za sag, tek sam ustao i mozak mi nije postigo radnu temperaturu.




Хвала, брате, хвала!

Ово је заиста за мене велики комплимент!

Баш малопре рекох на ПП једној нашој овдашњој блогодругарици:

Свакога дана у сваком погледу све више напредујем.
tasadebeli tasadebeli 15:33 18.06.2019

Re: AHTUNG AHTUNG

zilikaka
Sa tim u vezi, može li ovaj glagol biti povratan? Nedavno sam ga tako upotrebila a sad imam osećaj da nije trebalo.

Iskreno, ne znam. Ja ga ne bih upotrebila u povratnom obliku al ne znači da ne može.
Ne znam ni šta bi tačno tad značio, jer zadevati se odnosi na kavgu, a kako to sam sebi.
...mada, nije da to ne može.



Пај' ' вамо, гледај у таблу, то јест у мене!


1) Прави повратни глаголи: облачити се (облачим се, али и облачим себе - дакле, може), умивати се, чешљати се,... итд.

2) Неправи повратни глаголи: знојити се (може само знојим се, али не може знојим себе)

3) Узајамно повратни глаголи захтевају најмање два вршиоца радње: грлити се, љубити се, тући се,...

Сходно томе, задевати се може бити узајамно повратни глагол.

Ако имамо најмање два вршиоца радње.

Ако је само један?

Ништа од забаве.
zilikaka zilikaka 15:41 18.06.2019

Re: AHTUNG AHTUNG

Пај' 'вамо, гледај у таблу, то јест у мене!

E, hvala, iskreno.
Taman da potvrdimo da vreme ovde provedeno nije uzaludno.
Šta ćeš lepše nego kad nešto naučiš.
tasadebeli tasadebeli 15:48 18.06.2019

Re: AHTUNG AHTUNG

zilikaka
Пај' 'вамо, гледај у таблу, то јест у мене!

E, hvala, iskreno.
Taman da potvrdimo da vreme ovde provedeno nije uzaludno.
Šta ćeš lepše nego kad nešto naučiš.



Кажем ја лепо, свакога дана у сваком погледу...

И: Не губимо време, не губимо над'!



srdjan.pajic srdjan.pajic 16:25 18.06.2019

Re: AHTUNG AHTUNG

1) Прави повратни глаголи: облачити се (облачим се, али и облачим себе - дакле, може), умивати се, чешљати се,... итд.

2) Неправи повратни глаголи: знојити се (може само знојим се, али не може знојим себе)

3) Узајамно повратни глаголи захтевају најмање два вршиоца радње: грлити се, љубити се, тући се,...


A jel možete vi, lingvisti, da svoj intelekt upregnete u to da se gramatička pravila maksimalno uproste? Umesto da navlačite uniforme, bičeve u ruke, kožnu galanteriju na noge, i da, uz božju pomoć, u vidu povećanog broja časova na svim nivoima obrazovanja i strogoću, pokušavate da uterate u postojeća gramatička pravila nas zabludele ovčice?

Mislim, gramatika nije tablica množenja kao što je milirela ovde lukavo podmetnula, nego stvar dogovora. E, ako je tako, daj da se dogovorimo da to bude prosto i efikasno, a ne ovo, bre, što imamo sad, sačuvaj bože, pravila koliko hoćeš a izuzetaka još više.
jooscout jooscout 16:43 18.06.2019

Re: AHTUNG AHTUNG

tasadebeli
!


1) Прави повратни глаголи: облачити се (облачим се, али и облачим себе - дакле, може), умивати се, чешљати се,... итд.

2) Неправи повратни глаголи: знојити се (може само знојим се, али не може знојим себе)

3) Узајамно повратни глаголи захтевају најмање два вршиоца радње: грлити се, љубити се, тући се,...

Сходно томе, задевати се може бити узајамно повратни глагол.

Ако имамо најмање два вршиоца радње.

Ако је само један?

Ништа од забаве.


Hvala, ja se ovih pravila, kao takvih, ne sećam naravno ali me brine što gubim osećaj. Verovatno je do neispavanosti, bolje nego do rane demencije.

PS A kad si već u radnji :), imam dve nedoumice još. Imali smo jako strogu profesorku srpskog u gimnaziji (čuvena Višnjić, od 32 učenika 17 ide na popravni ispit). Ona je insistirala na dva pravila:

1. poslednji-zadnji (Često je govorila: "Poslednje je vreme a zadnje su noge u psa"

2. Kad nesretni učenik tog dana počne da priča o knjizi sa, napr. "Ana Karenjina OD Tolstoja" ona se baš iznervira "pa jesi li iseckao Tolstoja i od njega napravio Anu Karenjinu! i tako.

Imam dva baš dobra druga koji se profesionalno bave lektorisanjem srpskog jezika i obojica mi kažu da nije u pravu. Prvi slučaj novi pravopis dozvoljava? Drugi je neki ...skraćeni (?) ...genitiv(?), tačnije kad se kaže od Tolstoja, podrazumeva se od Tolstoja (napisano). Ko je u pravu?
nikvet pn nikvet pn 16:48 18.06.2019

Re: AHTUNG AHTUNG




https://kakosepise.com/


(Тасо, свима лепо кад си др Џекил )
tasadebeli tasadebeli 23:15 18.06.2019

Re: AHTUNG AHTUNG

srdjan.pajic
1) Прави повратни глаголи: облачити се (облачим се, али и облачим себе - дакле, може), умивати се, чешљати се,... итд.

2) Неправи повратни глаголи: знојити се (може само знојим се, али не може знојим себе)

3) Узајамно повратни глаголи захтевају најмање два вршиоца радње: грлити се, љубити се, тући се,...


A jel možete vi, lingvisti, da svoj intelekt upregnete u to da se gramatička pravila maksimalno uproste? Umesto da navlačite uniforme, bičeve u ruke, kožnu galanteriju na noge, i da, uz božju pomoć, u vidu povećanog broja časova na svim nivoima obrazovanja i strogoću, pokušavate da uterate u postojeća gramatička pravila nas zabludele ovčice?

Mislim, gramatika nije tablica množenja kao što je milirela ovde lukavo podmetnula, nego stvar dogovora. E, ako je tako, daj da se dogovorimo da to bude prosto i efikasno, a ne ovo, bre, što imamo sad, sačuvaj bože, pravila koliko hoćeš a izuzetaka još više.




Не може без скидања!!!

Мирела лепо рече да је граматика (не све, наравно, него неки делови) чисти дрил. Најбоље је савладавати је уз неки усвојени модел који се памти. (Нпр. гласовне промене... Оно што је Мирела поменула Земљанину... Ако памтиш да је из + пустити = испустити, онда ти неће бити много тешко да доконаш да ли да напишеш исфилтрирати или изфилтрирати јербо су и п и ф безвучни консонанти, а з је звучни. Само повезујеш појмове. К'о и у матишу.

Или, када се клинци двоуме шта је сутра као врста речи, именица или..., следи моје потпитање да ли може да мења свој облик по падежима. (Као она чувена реклама за лист Данас када клинац одговара мењајући прилог по падежима пред наставницом, а она се држи за главу: данас, данаса, данасу, данаса, хеј данасе, с данасом, о данасу... )

Па кад клинац укапира да та реч не мења свој облик, онда му кликне да од свих непроменљивих врста речи (прилози, предлози, везници, узвици, речце) то може да буде нејвероватније баш прилог (по значењу саме речи и употреби у комуникацији. И одмах каже сав срећан: И то прилог за време!

Граматика није књижевност где, у суштини, имаш онолико тумачења колико и читалаца пошто тумачења књижевног дела много зависе од личности свакога од нас, искуства, перцепције итд...

(Зато клинце у школи никада не питам шта је писац хтео да каже. Увек се сетим професора Игњачевића са англистике на Филолошком који нам је говорио:"Да је писац хтео нешто да нам поручи, он би брате лепо сео и написао писмо и послао нам га поштом." )

Граматика је нешто друго.

Ако је нешто једначење сугласника по звучности, онда оно може бити само то, а не нешто ко зна шта што некоме падне на памет. А људи често то изгубе из вида.

Зато неки основни дрил у граматици мора да постоји. Мораш да знаш да набројиш све врсте речи (или све гласовне промене, шта год већ) да би могао овако кроз моделовање у својој глави да дођеш до одговора на задато питање јер нико није толико блесав да очекује да било ко може све могуће примере за било коју област граматике да набемба напамет.

Исто, бре, к'о и у матишу. Када ја мом колеги, професору матиша и сину моје учитељице кажем како ја брже рачунам 4 основне операције (за статистику у дневнику) од мојих колега који су завршили ПМФ, он се смеје и каже:"Издриловала то Борјанка!" (то му је кева, а мени учитељица)

И сетим се ћалета који ми каже:"Кад те пробудим у пола ноћи, имаш да знаш да је 7 пута 8 56!!!"

Не може без дрила, гос'н Пајић... Ни граматика ни математика. Када сам узео треће место у граду из матиша (члан Архимедеса, дрнде-мрнде) у основној школи, радио сам по 100 задатака дневно за вежбу.

Знаш ти то и сам како иде...

Е, па исто је и са граматиком.

(Ја волим да додам, и са музиком и са шахом, али да не идемо сада у ту питагорејштину.)
tasadebeli tasadebeli 23:31 18.06.2019

Re: AHTUNG AHTUNG

jooscout
tasadebeli
!


1) Прави повратни глаголи: облачити се (облачим се, али и облачим себе - дакле, може), умивати се, чешљати се,... итд.

2) Неправи повратни глаголи: знојити се (може само знојим се, али не може знојим себе)

3) Узајамно повратни глаголи захтевају најмање два вршиоца радње: грлити се, љубити се, тући се,...

Сходно томе, задевати се може бити узајамно повратни глагол.

Ако имамо најмање два вршиоца радње.

Ако је само један?

Ништа од забаве.


Hvala, ja se ovih pravila, kao takvih, ne sećam naravno ali me brine što gubim osećaj. Verovatno je do neispavanosti, bolje nego do rane demencije.

PS A kad si već u radnji :), imam dve nedoumice još. Imali smo jako strogu profesorku srpskog u gimnaziji (čuvena Višnjić, od 32 učenika 17 ide na popravni ispit). Ona je insistirala na dva pravila:

1. poslednji-zadnji (Često je govorila: "Poslednje je vreme a zadnje su noge u psa"

2. Kad nesretni učenik tog dana počne da priča o knjizi sa, napr. "Ana Karenjina OD Tolstoja" ona se baš iznervira "pa jesi li iseckao Tolstoja i od njega napravio Anu Karenjinu! i tako.

Imam dva baš dobra druga koji se profesionalno bave lektorisanjem srpskog jezika i obojica mi kažu da nije u pravu. Prvi slučaj novi pravopis dozvoljava? Drugi je neki ...skraćeni (?) ...genitiv(?), tačnije kad se kaže od Tolstoja, podrazumeva se od Tolstoja (napisano). Ko je u pravu?



У праву су твоји пријатељи... Допуштено и једно и друго. Па зато од личних склоности у изградњи сопственог говора или писања свако бира шта му је стислкси боље. Слично као и са оним што се некада у школама инсистирало да је једино правилно рећи у вези са нечим ( у вези са утакмицом, нпр.), а да не сме никако у вези нечега (у вези утакмице).

Данас допуштена оба израза, оба правилна. А свако бира према својој замисли сопственог стила комуникације који ће израз користити.

Тако је и са ова два примера за јкоја ме питаш.

А мој лични избор је ипак да су први и последњи у набрајању нечега чега има више од 2-3 у низу (прва клупа, последња клупа у учионици итд.), а предњи и задњи користим само када нечега има два до три и имају некакав просторни однос (предња врата на бусу, задња врата на бусу).

Наравно, не размишљам ја о томе сваки пут када хоћу да употребим те изразе, него ми се то употребом тако уврежило у говору и писању.

А ово под 2, од Толстоја или само Толстоја... Код мене је то равноправно у употреби. користим и једно и друго.

(Та двојакост ме помало подсећа на онај саксонски генитив у енглеском, зар не? Оно нпр. Belgrade's Fair, али и Fair of Belgrade... И алтернирање у комуникацији та два код говорника енглеског. Је л' да?)
tasadebeli tasadebeli 23:49 18.06.2019

Re: AHTUNG AHTUNG

nikvet pn



https://kakosepise.com/






Одличан сајт.

Има и ово:


https://www.opismenise.com/nedoumice/poslednji-i-zadnji/




П.С. - Да одговорим и на ово јер видим да сте неки од вас помало збуњени.

(Тасо, свима лепо кад си др Џекил )


Ма ја сам са сваким др Џекил докле год је тај неко др Џекил са мном.

Оног момента (не одмах, стрпљив сам и сталожен поприлично, могу дуго да трпим, али све има своје границе) када неко баш претера као мистер Хајд према мени, онда и ја постајем мистер Хајд према њему.

(Нпр. како то да никада за ових 7 година на Блогу нисам био мистер Хајд према Мирели, гос'н Черу, Шарском, Новковићу, Реднек, Браји,... ? Па они никада нису били мистер Хајд према мени чак и када се очигледно не слажемо у нечему што уопште није редак случај.)

Једноставни закон улице. Ко хоће да удара, мора да буде спреман и да ударце прима.

И када се та спирала заврти, може дуго да траје (као и код сваког насиља које не мора увек бити физичке природе, зар не?).

Заузврат, увек сам спреман, ма шта год било речено и урађено док се та спирала врти, да на најмањи знак добре воље с друге стране први ту спиралу сам зауставим у њеном окретању.

(Поменута луча микрокозма?)

Зато, нека ми не замере сви евентуално оштећени или увређени било чиме, али чисто да се зна да никада нисам мистер Хајд без неког очигледног разлога. Ако неко воли да се игра са мном неотесано, примитивно и неваспитано (недостојно за људска бића од интегритета), и то дуго чини, постоје велики изгледи да ћу му кад-тад узвратити на исти начин.

Јер, колико поштујеш другог као човека, толико ћеш и сам добити поштовања од тог другог. Тако су мене учили и васпитавали, па ја тако исто данас учим и васпитавам клинце у школи којима допаднем као уча и васпитач.

Milan Novković Milan Novković 00:22 19.06.2019

Re: AHTUNG AHTUNG

tasadebeli
... данас, данаса, данасу, данаса, хеј данасе, с данасом, о данасу...

Gejmifikacija, i to baš dobra

Mora dril, znam, al sakriješ ga, malo ili sasvim

Gledam svog unuka (preključe 6 meseci) kako uči - metodom kidisanja na sve oko njega - rub jastuka, rese na rubu pokrivača, čaše-tanjire, ... ko mala ajkulica.

Propričao, ume da kaže ma-ma - zet mi kaže da to koristi kad mu nešto treba, ali potreba nije još dobacila do plakanja - suvlja pelena, sisanje, igračke. I kidiše nemilosrdno dok objekat ne savlada, onda nađe neki drugi.

Ono na šta me unuk potsetio - ovaj tvoj kolega, i uporno ga spominjem samo zato što sam samo jednu knjigu pročitao, znači ne foliram se namerno nego nenamerno, i nisam napredni amater nego amater početnik, ali je to sad neodoljivo interesantno u AI, kaže kako i u učenju jezika najviše znači to kidisanje (moje dekorativno parafraziranje) na licu mesta, kad se nova reč, struktura ili primena sretne odmas se surovo i iscrpno stavlja u mašinu - kasnije vrednost tog susreta naglo opada.

U to ime, tj u ime traženja i viđenja paralela i tamo gde one prečesto uopšte ne postoje, i ovo je sad blizu fascinaciji AI propričavanja počevši od AI-bebećeg nivoa, ako od vas maznemo koncept generativne gramatike, koja je, objašnjivo, vrlo apstraktna, tj nije funkcionalna nego neka mešavina meta-ovoonoga, posmatram svoju mlađu ćerku (22) u poprilično neuspešnom pokušaju da joj pokapiram sub-kulturu - nači ona ne zaklapa, društvene inhibicije na nuli, al ego jak, ne voli da nije u pravu, narcisoidnost na nivou, uz standardnu žensku nezadovoljnost ovim ili onim delom sopstvenog izgleda - isto kidiše, samo na semantički višem nivou, kad sazna novu sitnicu u novoj široj oblasti u kojoj, eto, zna samo tu sitnicu ...

... apstraktni generativno-gramatički konstrukti ko da eksplodiraju, posle sekunde kapiranja sitnice može pola sata da ti priča dovlačeći tone drugih oblasti i činjenica, pa obrazaca, i to dovlačenje ima dosta smisla - "dovuko" joj ja nešto Čehova pre 6 meseci i pokušao neke ... kako reče Biocvena ... paternalističke fazone i u deliću sekunde me otkačila.

Al prozujala joj dril buba u uhu i ja pre par nedelja pokušao opet za nekim paternalističkim fazonima kad ona sve pročitala i isčuđava se što je moj narativ detinjas i relativno tupav (mislim, kako da znam kad je drilovala a kad ne)

Elem, ljudski mozgovi su asocijatinve mašinice, pa case-based-reasonign mašinice - meni, npr, i ove tvoje gore karikature i ovaj ovde šaljiv primer danasa, sutrasa i ostalih rade fenomenalan posao - ja ću sad zapamtiti, a da sam samo drilovao da bih dobio krempitu zaboravio bih naučeno za dva sata
tasadebeli tasadebeli 01:02 19.06.2019

Re: AHTUNG AHTUNG

Milan Novković

Gledam svog unuka (preključe 6 meseci) kako uči - metodom kidisanja na sve oko njega - rub jastuka, rese na rubu pokrivača, čaše-tanjire, ... ko mala ajkulica.



Упија то к'о сунђер!

Потом се, током година, моћ упијања смањује.

У нашим годинама тај сунђер се већ полако претвара у искрзану безобличну масу која је некада била сунђер и уопште више није хигијенски прати њиме судове.

ako od vas maznemo koncept generativne gramatike, koja je, objašnjivo, vrlo apstraktna, tj nije funkcionalna nego neka mešavina meta-ovoonoga,


Зато што је као идејни концепт настала у трагању за универзалном граматиком људског Језика као општељудске способности (Чомском је узор била школа Пор Ројала из 17. века, картезијанци итд.)


(Види такође и: Port Royal Grammar, Marc van Oostendorp)


(mislim, kako da znam kad je drilovala a kad ne)



Само ћутиш, пажљиво их слушаш и укључиш се само онда када видиш да скреће у погрешном правцу, чукнеш онда мало с лева или с десна да усмериш (к'о они електрични аутомобилчићи са гуменим шлауфом за сударање на Калишу некада) и пустиш да вози даље сама.

Обаве они све сами (као уосталом и ми у њиховим годинама) када им затреба.

А мислим да се нећу преварити ако кажем да тај патернализам ни теби ни мени није био баш јасан када смо били њихових година.

Бољи савет не умем да ти дам... Да их саслушамо за њих је много важније него да им држимо говоре.

А не бој се... Виде они нас јако добро какви смо док одрастају. Само мисле да је излишно да нам још и саопштавају шта то виде.


(Погледати на 4:15... )



Elem, ljudski mozgovi su asocijatinve mašinice, pa case-based-reasonign mašinice - meni, npr, i ove tvoje gore karikature i ovaj ovde šaljiv primer danasa, sutrasa i ostalih rade fenomenalan posao - ja ću sad zapamtiti, a da sam samo drilovao da bih dobio krempitu zaboravio bih naučeno za dva sata


Да, схватам. И у праву си.

Али за мене дрил није САМО нешто много и често понављано да би се запамтило, већ је дрил и свака ова сличица- карикатура. На то такође мислим када кажем дрил.



EDIT: Ех, да! Кључна ствар!


Mora dril, znam, al sakriješ ga, malo ili sasvim



jooscout jooscout 05:42 19.06.2019

Re: AHTUNG AHTUNG

tasadebeli



а да не сме никако у вези нечега (у вези утакмице).

Данас допуштена оба израза, оба правилна.



Nisam znala! Po sluhu bih rekla nikako ne sme u vezi utakmice!
Za paralele sa drugim jezicima nisam stručna,ja sam kao pijani mornar koji iz svake luke pokupi po nešto, u poslednih 20 godina sam živela na 4 jezika, što za rezultat ima galimatijas i činjenicu da više ni za jedan ne mogu da tvrdim da govorim pravilno (sem kad je stručni jezik u pitanju).
Sad bih rekla puno hvala, ali su mi rekli da ni to nije pravilno (jer ne može prazno hvala ) pa ću: mnogo hvala.
tasadebeli tasadebeli 06:18 19.06.2019

Re: AHTUNG AHTUNG

jooscout

Nisam znala! Po sluhu bih rekla nikako ne sme u vezi utakmice!



Тако су нас некада учили у школама. (Ја сам '64.)

Па зато нама "по слуху" изгледа да не сме.

Ето, и то је такође један од облика (и последица) тог дрила о којем причамо.


Za paralele sa drugim jezicima nisam stručna,ja sam kao pijani mornar koji iz svake luke pokupi po nešto






Ћути, ово мало енглеског што знам, знам зато што су сестра и жена студирале енглески.

Француски учио 12 година, од првог основне, па још две године и полагао на факсу. (Полагао и енглески, али без институционалног учења пре тога.)

А данас могу само да пратим вести на оном француском Теле Сенк, али када треба да проговорим...

Цинцарски, словеначки, македонски, албански, бугарски и грчки не рачунам у стране језике, то су све наши. Будући суграђани баканске федерације. ( )

Једино лингвистичку литературу (због интернационалне терминологије) могу да читам без икаквих проблема на енглеском, руском, француском и немачком, са повременим коришћењем речника.

Све остало ван тог читања ствар тренутне инспирације.

Остао ми жал за италијанским и шпанским, те мађарским и румунским из окружења. Никада нисам ни покушао.

Све то, бре, у нијансама, помало од свега, к'о пијани морнар у лукама, што ти кажеш, иако нисам никада живео ван Бгд.

А прадеда моје жене био неписмен човек, знао да рачуна и говорио 7 језика без проблема јербо је трговао по читавом Балкану.

Е, па тако исто и ми са језицима. По потреби...

Ономад, пре пар година, таман сам био почео да учим влашки од мајке једног мог ученика, кад иселише се људи у Немачку.







mnogo hvala.


Milan Novković Milan Novković 10:04 19.06.2019

Re: AHTUNG AHTUNG

tasadebeli
...
(Погледати на 4:15... )

...

EDIT: Ех, да! Кључна ствар!


Mora dril, znam, al sakriješ ga, malo ili sasvim




Pročitao i odradio linkove, s razumevanjem, iako Živojina Pavlovića samo pet i po minuta od ove tvoje startne pozicije, do kraja pesme Dragana Nikolića iz Kad budem mrtav i beo (odgledaću sve kasnije, naravno, jedva čekam)

Meni svako ovo i sitno proširivanje znanja donosi eksploziju od paralela i asocijacija (slagao sam za "jednu" knjigu, imam ja i armiju knjiga od Pinkera raznih po policama nego em sam neke pročitao skroz pa ipak potpuno zaboravio, davno bilo, ili sam i onomad bio površan i do te mere da sam neke samo prelistao, ova poslednja knjiga je sveža, posle dugogodišnje pauze, novo AI interesovanje je razlog).

"Teoretski" mogao bih i u klipu i u ostala dva linka da zastanem bilo gde i napravim bar nekoliko paralela sa IT-jem.

Primer, u ideji o horor filmu sa karakondžulama neočekivano pitanje idejotvorcu da li se karakondžule u njegovoj zamisli jebu, i kako ... (prijsles, ok, Živojin bio nestašan) cross-disciplinarno poznavanje pisanja softvera bi studenta poštedilo zbunjoze ...

... je dobar primer (nači i meta-primer i primer u self-refleksiji istovremeno) kreativnog obrasca koji mi u softveru zovemo "plitka inicijalizacija", pa dobar primer kako su unuverzalne gramatike skoro sigurno sastavljene, ma kako to Čomski i ekipa formalizovali, kritikovali i odobravali) i od gramatičkih konstrukcija koje izlaze izvan okvira lingvistike:

1. Ova inicijalizacija kaže da kako steknemo novo, a površno, vrlo, znanje o nekom entitetu (klasi, tj tipu objekta, ili objektu, tj instanci klase) dok samo znamo dovoljno dobro osnvone "receptore" na površini entiteta (mi to zovemo interfejs) korisnije je odmah ga ugraditi u širu šemu, našu neku ličnu ontologiju, nego čekati da ga "dublje razumemo" - to je fora gde nam je black-box pristup jako koristan u početku, ali kasnije dođe trenutak kad treba da uđemo u kutiju i prošetamo tamo, s razumevanjem) - prosto, iz više perspektive imamo dublje razumevanje realnosti oko sebe.

2. Nazad do moje mlađe ćerke (ne paternališem ja mnogo, ne mogu i da hoću (a hoću) pošto bivam grubo izmaltretiran već od 5. do 15. sekunda u pokušaju, naime, ona je vanredno talentovana za jezici, neustrašiva i ume da bude jako agresivna kad je nepravda u pitanju, a u to spada i mopj pokušaj, po njenim interpretacijama, da na bilo koji nenajčistiji način dotaknem njen lik i delo)

Nači (vratiću se na ovo "nači" što smo maznuli od Dragoljuba nas nekoliko, s ljubavlju) onda kad naleti na neku novu lingvističku kockicu "kidiše" na dotičnu bez obzira koliko je kapira u dubini, tj nema veze to što joj je plitko inicijalizovana, ugraćuje je trdbenički, religiozno predano u svoju ontologiju realnosti oko same sebe (nisam izdržao, iako nemam hrabrosti da se previše zezam unutar Snežanine i tvoje razmene (ja sam poprilično "sam svoj" navijač, tj ovako naglašavam da sam sam sa bitno manje veza sa okolinom, i nisam neki ljubitelj orvelovog stila pisanja - tj sledbenik sam jedno super pametnog Britanca, ali sam ga već triput navodio na blogovima gde i Mirela učestvuje - poludeće žena ako opet potegnem za njim, iako je on sad profa ua faksu, kolege su) pa već ima neku bolju sliku, uh pričam o mojoj mlađoj ćerki i njenom "nalteanju" na novu, a ...

... još jedna paralela iz IT-ja - imamo mi i te (pseudo) beskonačne mreže sa na prvi pogled "neuredno" uvezanim entitetima.

Čak i (pseudo) beskonačnost jako muti vodu i mi te mreže (njihove instance) često analiziramo na način koji više liči na eksperimentalnu "fiziku" nego teorijksu (prečesto su, na kraju, mixed metodologije najbolje) tako što ubacimo u mrežu event, tj događaj, on krene u beskonačnost uzročno-posledičnim kanalima, i mi sebi damo neko vreme za koje ćemo čekati i "vrebati" jedan ili više ehoa koji bi mogli da nam se vrate iz mreže.

Ajd moja ćerka, mogao sam i samog sebe ( ) da uzmem kao primer - ja se hrabro upuštam u diskusije i sa ulimativno minimalnim znajem u društvu gde ima mnogo profesionalaca - ako mi odgovore, čak ćute, ja idem dalje, moji plitko inicijalizovani objekti postaju sve puniji, a ako popijem šamar-dva od profesionalaca ja, jelte, uglavnom ućutim, možda se ponekad upustim u kafansku tuču, gejmifikacije radi

Nači: "znači" je nekako rogobatno, ko da je nemačka reč, Bože me prosti, i ne koluta samo Omega očima sada, razni mi smo svesni vinčankse kulture (zar nije greh ne koristiti veliko slovo 'V' ovom prilikom, tj nerokerski je ne pružiti bar neki otpor Mireli i tebi, pa vas tek sa zadrškom poslušati ) - ovo "zn" pomalo kljuca u glavu - nači je leeepo, meko, umetnički.

Mi (sad i moja mlaža ćerka, majka je u večnim lovištima) imamo i gen za veselo izmišljanje reči - moja keva je i pod stare dane izmišljala reči.

Primer - engleski grad Reding (fonetski) je zvala Redington, s pravom, moram da kažem, Englezi su završili ime grada, tj kraj reči, ko da glavom udaraš u zid - ovo "ton" na kraju je baš kreativno
nsarski nsarski 10:36 19.06.2019

Re: AHTUNG AHTUNG

Primer - engleski grad Reding (fonetski) je zvala Redington, s pravom, moram da kažem, Englezi su završili ime grada, tj kraj reči, ko da glavom udaraš u zid - ovo "ton" na kraju je baš kreativno


U pitanju je grad Reading? (srpski: Рединг).
Tokom mog prvog susreta sa Engleskom (kada bejah mlađan student ja) trebalo je da putujem u narečeni grad i, razume se, zatražim voznu kartu za "riding", jer meni reading znači čitanje (naravno čudio sam se da su dali tako neobično ime jednom gradu). E, tu me ispraviše, a lekciju sam zapamtio zauvek.
Milan Novković Milan Novković 10:51 19.06.2019

Re: AHTUNG AHTUNG

nsarski
Primer - engleski grad Reding (fonetski) je zvala Redington, s pravom, moram da kažem, Englezi su završili ime grada, tj kraj reči, ko da glavom udaraš u zid - ovo "ton" na kraju je baš kreativno


U pitanju je grad Reading? (srpski: Рединг).
Tokom mog prvog susreta sa Engleskom (kada bejah mlađan student ja) trebalo je da putujem u narečeni grad i, razume se, zatražim voznu kartu za "riding", jer meni reading znači čitanje (naravno čudio sam se da su dali tako neobično ime jednom gradu). E, tu me ispraviše, a lekciju sam zapamtio zauvek.

Taj, da

I mogu ti reći da je i tvoja ideja bolja od zvanične, ovo prvo 'i' kod tebe je dugo, pa je udaranje glavom u zid na kraju reči dramatično ublaženo
tasadebeli tasadebeli 15:26 19.06.2019

Re: AHTUNG AHTUNG

Milan Novković

Meni svako ovo i sitno proširivanje znanja donosi eksploziju od paralela i asocijacija



Ако мене питаш за мишљење, чућеш да нема лепшег начина да се проживи занимљив и испуњен живот.


(nisam izdržao, iako nemam hrabrosti da se previše zezam unutar Snežanine i tvoje razmene



Није вредно упуштања нити даљег помињања.


Mi (sad i moja mlaža ćerka, majka je u večnim lovištima) imamo i gen za veselo izmišljanje reči - moja keva je i pod stare dane izmišljala reči.



Сан матере српске? Роморанка?


'Ајде, молим те, првом згодном приликом, ували ћери Кодера.

Gledni Sasu, lepu do nje Macu.
Grahovinu i Ivansko cveće.
I tisuće što s' stostručnim slovom
Odivići, hej! ucvelke daju.
Da je meni Omirovo lilje
Il' Pindara vispra tronosilje
Zlatousta da su medna usta
Cliput'upe zar bi razjagrio.
Mudrina što seje, krt um sriče,
Do čitanja, nikad s' ne osvesti. —
Kad zaječi zvono Manastira
Jek s' proskita gorom i dolinom
Zagoneta gorskome pastiru.
Zlatne boje liju žuti-kosi,
Posredice prelivaju krila
I vlapkaju celac doliplasom.


(Гос'н Чер му је на трагу.)


Ђорђе Марковић Кодер (ЛИНК)

(Није, мученик, имао среће, и Вук и Скерлић су га проклели и анатемисали, па се мали број људи међ' Сербљима њиме уопште бавио или и зна за њега сем ускостручних кругова. И то тек у другој половини 20. века.

Покушао сам својевремено још као студент, по савету једног нашег песника који је петнаестак година старији од мене, да саставим макар рудиментарне речнике тих Кодерових устихованих светова смиља и босиља и живуљки и небеских и хадских створења и погубио сам се начисто.

(Само је Толкин, по мени, успео да створи тако сложене, "комплексне и увезане" што би ти рекао, светове али у прози, не и у поезији која по својој природи и улози у духовности Човека ипак задире много дубље од прозе.)

После код мене живот узео своје, времена за бављење и упуштање у такве подухвате бивало све мање...

Али Кодер ми је до дана данашњег остао врло занимљива, нарочито с лингвистичке тачке гледања, појава у нашој књижевности и, још важније, у нашем српском језику.)

Баш ме занима шта би твоја ћера рекла за њега...

Скерлић је тврдио да је "Кодер навукао лудачку капу на главу српског језика. Гледајући поезију 20 века, и српску и европску, нисам баш сигуран да је тај врло учени, али зато исто толико и сујетни, француски ђак Скерлић био у праву.







(На овај списак литературе на крају клипа додајем и "Поезија као изванумиште" Небојше Васовића.)




shone shone 09:47 18.06.2019

Duvanje u diple

Oglasio se ministar prosvete: Neko je prodao test iz matematike, biće smena VIDEO

Beograd -- Ministar prosvete Mladen Šarčević potvrdio za TV Prva da je test "provaljen" i da se to dogodilo u "nekoj školi".


Dobro je, testovi iz Srpskog preživeli.

tasadebeli tasadebeli 15:12 18.06.2019

Re: Duvanje u diple

shone
Oglasio se ministar prosvete: Neko je prodao test iz matematike, biće smena VIDEO

Beograd -- Ministar prosvete Mladen Šarčević potvrdio za TV Prva da je test "provaljen" i da se to dogodilo u "nekoj školi".


Dobro je, testovi iz Srpskog preživeli.




Не питај ме ништа!

Срамота ме и пред том децом и пред родитељима и пред мојим пријатељима и пред вама иако не сносим никакву кривицу за то.

Али сам крив јер сам део система који допушта (опет!!!) да му се догађају такве ствари.
nsarski nsarski 23:32 18.06.2019

Re: Duvanje u diple

Срамота ме и пред том децом и пред родитељима и пред мојим пријатељима и пред вама иако не сносим никакву кривицу за то.


U međuvremenu, negde u Norilsku, izgladneli beli medvedi lutaju ulicama....



Ovo je, drugari, gore od svega.
tasadebeli tasadebeli 23:58 18.06.2019

Re: Duvanje u diple

nsarski
Срамота ме и пред том децом и пред родитељима и пред мојим пријатељима и пред вама иако не сносим никакву кривицу за то.


U međuvremenu, negde u Norilsku, izgladneli beli medvedi lutaju ulicama....



Ovo je, drugari, gore od svega.



Ма то се пијаним Русима само привиђа.

Да су у Африци, видели би ружичасте слонове.

А бели мишеви су за све нас на овој планети универзална приказа.
shone shone 11:08 19.06.2019

Re: Duvanje u diple

Ма то се пијаним Русима само привиђа.
Да су у Африци, видели би ружичасте слонове.


Sad mi ništa nije jasno. Jel nsarski Rus?
tasadebeli tasadebeli 14:55 19.06.2019

Re: Duvanje u diple

shone
Ма то се пијаним Русима само привиђа.
Да су у Африци, видели би ружичасте слонове.


Sad mi ništa nije jasno. Jel nsarski Rus?






Типични Рус!

Са Руте 66!

К'о и ти и ја.



shone shone 15:13 19.06.2019

Re: Duvanje u diple

Brate Taske kolko vidim u samom si vrhu čitanosti i komentarisanja. Može Fusch da peni kolko oće al mu je ,,gledanost,, nikakva. Pregazio si ga ko Laki gosn. Rajkovića a i još po neke.
Samo da se zna.

Milan Novković Milan Novković 15:30 19.06.2019

Re: Duvanje u diple

tasadebeli
shone
Ма то се пијаним Русима само привиђа.
Да су у Африци, видели би ружичасте слонове.


Sad mi ništa nije jasno. Jel nsarski Rus?






Типични Рус!

Са Руте 66!

К'о и ти и ја.


Pljunuti, isti Putin, samo za par glava krupniji, divljeg pogleda i bitls, nepodšišan
tasadebeli tasadebeli 15:30 19.06.2019

Re: Duvanje u diple

shone
Brate Taske kolko vidim u samom si vrhu čitanosti i komentarisanja. Može Fusch da peni kolko oće al mu je ,,gledanost,, nikakva. Pregazio si ga ko Laki gosn. Rajkovića a i još po neke.
Samo da se zna.










shone shone 20:37 20.06.2019

Re: Duvanje u diple


I šta sad?

Privodi temu kraju.


shone shone 18:28 19.06.2019

inovacije u školstvu


Prevozno sredstvo za testove iz matematike i srpskog.


Arhiva