HAPPY BIRTHDAY TOKYO SKYTREE

HAPPY BIRTHDAY TOKYO SKYTREE, YOU HAVE A LONESOME LIFE IN FRONT OF YOU

 kao znak na pešačkom ostrvu na Bulevaru na koji je Branislav Lečić zalepio žvaku, kao ostrvo-stanica preko puta Pravnog, na kom ljudi stoje, prolaze, sve prolazi

kao zvezda na zastavi savezne države Teksas, teksas oči upijaju i potamne, odbijaju i posvetle, menjaju raspoloženje prema oblacima, oblicima, oblim licima

kao Vladimir Vladimirovič posle sahrane trenera džudoa, odlazim niz ulicu, gde niko me ne čeka, mimo protokola, na drugom kraju fotografije, fotofobije, krijem se od svetla

kao poslednji tilacin u kavezu u Australiji, vrtim se u krug po svom prebivalištu, imam jake pruge, modrice vremena, jake zube, da kidam meso vremena, lice koje se pamti tek kad nestanem,

kao Lonesome George,

kao Titanik, sa svim tim ljudskim teretom na sebi, po sebi, u sebi, ćutim, duboko je, sijam spolja, sagorevam iznutra, nesretan splet okolnosti, jedinstven u trideset i kusur godina

kao Neil Young bez svoje gitare, zaustavljen na auto putu ljudi, bez veze, sa svetom, nadomak okeana, umreću, neću videti okean, osim na fotografiji

kao kamenolom na Straževici, nedeljom popodne, prazan, bez komešanja, bez dizanja prašine, taštine, upijam zalazak sunca koje pada za Orlovaču, nekrofilsko nebesko telo uživa

kao drvo Charlotte Gainsbourg iz Nimfomanke, držim se noktima korenja za kamenje, za zdrav razum, držim se nekako, nekako koje u svakoj drugoj konstelaciji vredi koliko i obično nikako, ali držim se

Sam.