Ljudska prava| Muzika

Tri naprsline: MLADA

marco_de.manccini RSS / 29.10.2019. u 06:14

Док се све у Нинином животу дешавало преспоро и прекасно, код Џенис Лин Џоплин све је било управо обрнуто, без задршке, пребрзо и прерано.

Двадесет година по рођењу Џенис је напустила Порт Артур, на самом југоистоку Тексаса, уз границу са Луизијаном, место углављено између језера Субин и Мексичког залива, притиснуто нафтоводима и рафинеријама са копнене стране, нафтним платформама и танкерима са водене, сиромаштвом и сивилом одасвуд. Оставила је иза себе године вршњачке злобе уперене на своју килажу, бубуљице, интересе, и упутила се у Сан Франциско. Тај почетни период свог живота сажела је речима "била сам неуклопљена, читала сам, сликала, размишљала и нисам мрзела црнце".

 461px-Janis_Joplin_performing.jpg

У Калифорнију је стигла, изгледа, прерано за своје добро, загазила је дубоко у алкохол, спид (!), хероин, и две године касније, изнурена, аветињски ослабљена, без паре у џепу, вратила се у Порт Артур. Њен осврт на ту епизоду је директан: „нисам имала много пријатеља и нису ми одговарали они које јесам".

Тексас ју је, овај пут, задржао само годину дана и она се лета 1966. поново обрела у Калифорнији. Следећих четири година неће је више задржати ништа -- променила је три бенда око себе, певала на милион концерата, водила љубав с ким је хтела и стигла, оба пола, пила сладуњави, јужњачки виски и гутала таблете, и једно и друго без мере и реда, дувала, фиксала се, возила шарени порше, пребрзо, наравно, издала три албума и умрла прерано, с двадесет и седам, од предозирања хероином док је привршавала снимање четвртог.

Њен музички репертоар, помало као и Нинин, мешавина је оригиналних дела и интерпретација већ постојећих, понекад и веома старих, блуз или фолк, па и мјузикл или џез, ствари. Обе су отпевале "Litltle girl blue", песму из тридесетих, и по једну Гершвинову ствар, Нина "I love you, Porgy", а Џенис „Summertime", Арита Френклин је на свој албум уврстила Нинину песму "То бе young, gifted and black", а Џенис на свој "Piece of my heart" претходно издату од стране Аритине сестре Ирме, ... На површини, рекло би се, исти свет, али иако им је музички корен заједнички, Нина, проглашена првосвештеницом соула, свој је траг оставила ближе том исходишту, а Џенис, појавивши се десетак година за Нином, у свету, чинило се, на прагу огромних промена, Џенис, са својим тврђим, огољенијим приступом и силином, стекла је другачију и једино могућу титулу -- краљица рокенрола.

Највреднији део каријере Џенис Џоплин, њена бит, били су њени наступи. По сопственим речима, није јој ишао рад под кочницом и, будући да би "радије бар понекад била добра него увек под стегом", наступала је као вихор, екплозивна, необуздана, велика, на сцени је жудела, јецала, псовала, молила, клела, мрмљала, дахтала, њихала је снагу, водила је љубав, силовито, без задршке, шкргутала је, шкрипала, вриштала, њихала је бину, водила је љубав, нежно, без резерве, шапутала је, миловала, њихала је публику, водила је љубав с њом, несебично, без изузетка, пол, боја коже, бубуљице, килажа, Порт Артур, Сан Франциско, Монтереј, ... све то оним њеним гласом, екпресивним до сржи, што кида, кључа, што из мртвих диже и убија.

Нина и Џенис свакако нису саме рушиле музичке (и друге!) баријере, листа заслужних је дугачка, али су оне препознатљиви симболи прекретница, напрслина у утврђеној подели улога у музичкој индустрији, у уметности, у свету уопште. У најбољем случају, ако није скрајнута или третирана тек као средство, пратилац, украс, онда је жени остављено да буде мушичаво, скоро неразумно створење, Елиза Дулитл, чији је неоспорни таленат једино могао и морао бити артикулисан, контролисан, представљен и потврђен тек кроз додатни и пресудни рад вештог композитора/продуцента/агента/режисера/укротитеља, неизоставно мушкарца, професора Хигинса. Жена је смела бити дива, али не и див.

Нина је узела себи за право да буде буде надрндана, непријатна, захтевна и, најважније, да говори, да каже шта мисли и да то каже лупајући песницом о сто -- она је своје протестне песме, мрачне, крваве, па и злослутне, свој крик за слободом, стављала нацији под нос на највећим сценама, у време кад су многе њене колеге, оба пола, биле неми мишеви. Џенис је, са своје стране, освајала другачије хоризонте, другачија права, да се буде неутољив, разбарушен, распиштољен, промискуитетан -- она је своје облине, безмеру, страст, своју потребу за љубављу, без зазора излагала јавности на сваком кораку. Једна је ослободила стеге мисли, друга тела, једна је говорила, а друга радила шта је год хтела, обе су тако, на свој начин, откривале душу своју и изражавале оно што осећају, обе су, својом појавом, зрачиле -- ја сам ту, не занимају ме ваше идеје о финоћи, ваше границе, ваше замисли о МОМ простору, ја сам ту, сналазите се!

Обе су, наравно, плаћале ужасном ценом (ah, my unhappy, my unlucky, and my little, oh, girl blue), али другачије нису умеле, бити тамо некаква дива попишуља за њих је било немогуће -- фронтмен или ништа -- јер слобода је немање страха (Нина) и на крају си оно с чим се помириш (Џенис).

Редослед није случајан, Нина је стекла име у славном али ипак маргиналном свету музике музичара, музици бола и одушка, свести али не и акције. Џенис је нешто касније учинила следећи корак, освојивши музику бунта, гнева, промена, музику која пева о могућности другачијег света и донекле има и стварну снагу за покрет или, ако ништа друго, бар за субверзију.

(У помало парадоксалној равнотежи, Нина у музици осећаја и комплексног музичког израза пева о ломљењу глава, о револуцији, док Џенис у музици енергије и сировијег стила, пева о ломљењу срца, о љубави. Ово има своју унутрашњу логику: свака од њих, без обзира на израз, пева своју патњу, своју жеђ, Нина ону црнаца, патњу потлачености, жудњу за људском правдом, а Џенис ону младости, патњу одбачености и усамљености, вапај за људским додиром.)

Освојивши право да буде своја, проклета кучка, али своја, да располаже собом од главе до пете, и реч и дело, жени у музици остала је само једна баријера -- да се снагом свога и само свога дара, преко сопствених и само сопствених остварења, с пуном уметничком слободом, пробије на сам врх, не по крајевима, у џезу или блузу, не ни у алтернативи, у року или огранцима, ништа од тих "my baby don't care for high-tone places" етоса, већ у свету популарне музике, где су највећи улози, ризици и награде, те стога и свету владавине диносауруса, окамењеном неупоредиво највећим отпором промени.

======================

Белешке:

Текст је наставак блога "Три напрслине: ЦРНА" из фебруара 2019 (линк). Још тада сам имао у глави трилогију, али нисам имао времена да је склопим. Немам ни сад, али сам некако изгурао овај други део. Нисам сигуран кад ћу стићи да завршим и последњи део, ваљда буде до следећег фебруара. Остављам до тад отвореним којој ће музичарки бити посвећен тај трећи наслов "Три напрслине: даровита". Одговор, наравно, није очигледан, објективно говорећи није ни једнозначан, ради се само о мојој перцепцији и пројекцији, мом симболизму, ради се, дакле, о неопростивом поједностављењу, као и у случајевима Нине и Џенис.


 



Komentari (67)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

marco_de.manccini marco_de.manccini 06:15 29.10.2019

my little girl blue

And I know how you feel
And I know you ain't got no reason to go on
And I know you feel that you must be through.
Oh honey, go on and sit right back down
I want you to count, Oh count your fingers
Ah my unhappy, My unlucky
And my little, Oh girl blue.
I know you're unhappy
Ooh, Ah hon I know
Baby I know just how you feel



macak.tosa031 macak.tosa031 06:18 29.10.2019

M'da!

Jedna, i jedina - Dženis!
niccolo niccolo 06:34 29.10.2019

Standardno

odličan tekst. Da li si razmišljao nekad da objaviš neku prozu?

Nego, nisam hteo o tome
понекад и веома старих

Ja sam onomad bio skroz fasciniran kad sam saznao da su House of Rising Sun (Animals) i Where Did You Sleep Last Night (Nirvana) u stvari narodne pesme. Pitam se koliko je još takvih...
marco_de.manccini marco_de.manccini 06:39 29.10.2019

Re: Standardno

Da li si razmišljao nekad da objaviš neku prozu?

Нисам, јер волим да нешто и поједем и да остане за кирију.
niccolo niccolo 06:45 29.10.2019

Re: Standardno

maksa83 maksa83 09:26 29.10.2019

Re: Standardno

Ja sam onomad bio skroz fasciniran kad sam saznao da su House of Rising Sun (Animals) i Where Did You Sleep Last Night (Nirvana) u stvari narodne pesme. Pitam se koliko je još takvih...

Manje više na svakom ćošku, kad bi krenuli tim putem zadavili bi brauzere klipovima.



I da ne zaboravimo rumunski narodnjak koji su sledećih 80 godina krali Zvonko Bogdan, Edit Piaf, Les Paul i Meri Ford, Vaya Con Dios...



Pa Whiskey in The Jar koju neobavešteni pripisuju Thin Lizzy (meni je Metalika verzija omiljena):

riply riply 09:27 29.10.2019

Re: Standardno

Нисам, јер волим да нешто и поједем и да остане за кирију.



a da tipujemo za treću?

glasam za Billie H.!
marco_de.manccini marco_de.manccini 12:46 29.10.2019

Re: Standardno

не, не, не може Били, колико год је волели, јер по "пропозицијама", описаним у последњем параграфу, не може бити из џеза/блуза/рока/панка, мора бити поп, и то нека која се пробила на врх искључиво са својим стварима.
Atomski mrav Atomski mrav 12:53 29.10.2019

Re: Standardno

не, не, не може Били, колико год је волели, јер по "пропозицијама", описаним у последњем параграфу, не може бити из џеза/блуза/рока/панка, мора бити поп, и то нека која се пробила на врх искључиво са својим стварима.


Majkl Đekson?
niccolo niccolo 12:57 29.10.2019

Re: Standardno

Majkl Đekson?

Mislim da on nije žensko.
marco_de.manccini marco_de.manccini 15:21 29.10.2019

Re: Standardno

Мислим да се мрав шали на тему "ко је једини на свету од црног дечака постао бела жена?"
Atomski mrav Atomski mrav 15:29 29.10.2019

Re: Standardno

Мислим да се мрав шали на тему "ко је једини на свету од црног дечака постао бела жена?"


ApsAlutno.

Ako zanemarimo tu sitnicu koja se tiče spola, Majkl bi se uklopio u tvoje kriterijume. A što da ne, ionako čitam da u Velikoj Britaniji počinju da izbegavaju da decu oslovljavaju sa "dečak" i "devojčica" u vrtićima... tako da, eto, neki misle da spol i nije tako bitan.

Ako baš mora žena... Madona? O njoj je Lambros doduše već pisao ovde. Vitni Hjuston?
niccolo niccolo 15:35 29.10.2019

Re: Standardno

Ako baš mora žena

Hvale se jutros neke kolege na Linkedinu kako je na nekom Vimin's nešto iz njihove kancelarije predavanje držao - muškarac.
maksa83 maksa83 15:36 29.10.2019

Re: Standardno

Ako baš mora žena... Madona? O njoj je Lambros doduše već pisao ovde. Vitni Hjuston?

Znam da neće biti ova, ali mogla bi i neka neopevana heroina.

Ovako neka npr.:



marco_de.manccini marco_de.manccini 16:10 29.10.2019

Re: Standardno

Од тих неопеваних опасно ми се допада како свира Џенифер Тарнер, она девојка иза Натали, таман, мелем. (слушати слушати само гитару)

Овде се боље види
Овде се боље чује

marco_de.manccini marco_de.manccini 17:48 29.10.2019

Re: Standardno

Ako baš mora žena... Madona?

Мадона није, музички гледано, померила ништа, није ствараоц, а што се осталог тиче ... може само да каже "хвала Џенис".
mentol mentol 09:33 30.10.2019

Re: Standardno

marco_de.manccini
није, музички гледано, померила ништа, није ствараоц


Patricia Lee Smith?
edit:
мора бити поп
[blip]null[/blip]
marco_de.manccini marco_de.manccini 12:07 30.10.2019

Re: Standardno

Patricia Lee Smith?

фантастичан кандидат, али нас, како рекох, трајекторија не води на ту страну.
docsumann docsumann 07:53 29.10.2019

naprslost

ko nema naprslina
taj nije padao
ko nije padao
taj nije letio
ko nije letio
davno se udavio
mentol mentol 08:51 29.10.2019

Re: naprslost

docsumann
ko nema naprslina
taj nije padao

G.Cross G.Cross 08:26 29.10.2019

Kad je Soho bio Soho

Imao sam sreću da slušam uživo Ninu Simone u Ronnie Scott's klubu u Sohou u Londonu ranih osamdesetih.

Naravno snimao sam krišom vokmenom. Imam jos uvek kasetu.

maksa83 maksa83 09:18 29.10.2019

Kad izmisle vremeplov

I kažu ti imaš 3 sata pa se vraćaš, ja ću ovde:

myredneckself myredneckself 09:39 29.10.2019

Oduvek...

"била сам неуклопљена, читала сам, сликала, размишљала и нисам мрзела црнце".




misfit.
tasadebeli tasadebeli 10:04 29.10.2019

Само предлог

myredneckself
"била сам неуклопљена, читала сам, сликала, размишљала и нисам мрзела црнце".




misfit.



Можда је бољи израз "неприлагођена".
docsumann docsumann 10:27 29.10.2019

Re: Oduvek...

misfit.


marco_de.manccini marco_de.manccini 15:28 29.10.2019

Re: Само предлог

Можда је бољи израз "неприлагођена".

Наравно да је и тај израз био размотрен, али избор ми је пао на "неуклопљена", јер је пасивнији, некако ми је "неприлагођена" активно стање (у поређењу с "неуклопљена" ), неко ко помало и не жели да се уклопи, ко такво стање може и намерно да пригрли, а мислим да тинејџерка Џенис није своју одбаченост бирала, она се једноставно није уклапала.
tasadebeli tasadebeli 07:55 30.10.2019

Re: Само предлог

marco_de.manccini

некако ми је "неприлагођена" активно стање (у поређењу с "неуклопљена", неко ко помало и не жели да се уклопи, ко такво стање може и намерно да пригрли, а мислим да тинејџерка Џенис није своју одбаченост бирала, она се једноставно није уклапала.



Чиме јој аутоматски поричеш право да се буни против онога што и сама јесте у ономе где јесте у том времену?

Па, шта га знам...

Није ми никада Џенис Џоплин деловала као нека "сламка међу вихорове".

То твоје ме помало подсећа на оно веровање из источне Србије. Тамо верују да када човек умре, његова душа мора да пређе преко једног балвана изнад провалије. А тај балван се окреће испод душе док прелази у рај. Па у зависности од тога колико је душа била грешна током овоземаљског живота, тај балван се окреће брже или спорије. Па оне грешне душе падају у пакао. А занимљиво у том веровању је да курве и пијанци прелазе у рај без проблема. Малтене, имају протекцију. Јербо, је л' те, нису курве и пијанци криви за то шта су радили током овоземаљског живота, него их је друштво, средина, натерало на тај пут. (видети код Зечевић, Слободан - Култ мртвих код Срба, Етнографски музеј, 1982.)

Ал' кажем опет, шта га знам... Можда си ти и у праву...








(Џенисицин земљак из Бајбл Белта.)
maksa83 maksa83 08:33 30.10.2019

Re: Само предлог

(Џенисицин земљак из Бајбл Белта.)


Texas - Texas, ali sve je to došlo iz Misisipija.

Pored toga, kao i Dženis takođe je član Kluba 27 (umetnici koji su život završili u 27. godini - Dženis, Hendrix, Morison, Kurt Kobejn, itd.).

Prema priči, bio je jedan ne baš sjajan svirač koji je bio izviždavan gde god se pojavio.
U jednom trenutku nestao da bi se posle godinu i nešto vratio transformisan i izvodio ćuda, dotle da su svi bili u fazonu "ovo nisu čista posla" i prema legendi (*) otišao je na raskršće i tu sklopio dil sa Đavolom - on njemu dušu kad umre a ovaj njemu zauzvrat sviračko umeće za života, i Đavo je definitivno svoj deo dila ispoštovao.

Ostavio je za sobom 2 fotografije i 29 pesama, manje više se ništa nije znalo o njemu dok nije umro i dok nije iskopana umrlica sa imenima roditelja iz koje je rekonstrusano sve ostalo.

(*) Zapravo je po svoj prilici putovao okolo i "skidao fore" i vežbao svoj kung fu po "juke joints" -mestima gde su se skupljali obojeni da pevaju, igraju, piju i kockaju se. Mit je takođe verovatno perpetuiran i time što je u tadašnjim crkvenim propovedima ta muzika masovno proglašavana za Đavolovu, pošto su ti juke joints bili mesta gde su se poroci neštedimice upražnjavali. Dodatno, priča ima koren u crnačkim hoodoo (baš h, ne v) mitovima o Raskršću.
macak.tosa031 macak.tosa031 08:37 30.10.2019

Re: Само предлог

maksa83
(Џенисицин земљак из Бајбл Белта.)


Texas - Texas, ali sve je to došlo iz Misisipija.

Pored toga, kao i Dženis takođe je član Kluba 27 (umetnici koji su život završili u 27. godini - Dženis, Hendrix, Morison, Kurt Kobejn, itd.).

Prema priči, bio je jedan ne baš sjajan svirač koji je bio izviždavan gde god se pojavio.
U jednom trenutku nestao da bi se posle godinu i nešto vratio transformisan i izvodio ćuda, dotle da su svi bili u fazonu "ovo nisu čista posla" i prema legendi (*) otišao je na raskršće i tu sklopio dil sa Đavolom - on njemu dušu kad umre a ovaj njemu zauzvrat sviračko umeće za života, i Đavo je definitivno svoj deo dila ispoštovao.

Ostavio je za sobom 2 fotografije i 29 pesama, manje više se ništa nije znalo o njemu dok nije umro i dok nije iskopana umrlica sa imenima roditelja iz koje je rekonstrusano sve ostalo.

(*) Zapravo je po svoj prilici putovao okolo i "skidao fore" i vežbao svoj kung fu po "juke joints" -mestima gde su se skupljali obojeni da pevaju, igraju, piju i kockaju se. Mit je takođe verovatno perpetuiran i time što je u tadašnjim crkvenim propovedima ta muzika masovno proglašavana za Đavolovu, pošto su ti juke joints bili mesta gde su se poroci neštedimice upražnjavali.

Jedna je Dženis!
maksa83 maksa83 08:55 30.10.2019

Re: Само предлог

Jedna je Dženis!

On je na iks načina bio "muška Dženis", ili recimo da je Dženis bila "ženski Robert Džonson". Život mu je bio niz tragedija, a opsesija su mu bili viski i žene.

Na kraju se svima popeo na k. i sunuli su mu otrov u viski. Nije jasno ko je to uradio - ljubomorni dečko, krčmar, neko treći, kako god - ratosiljali su ga se pošto se - kao ni Dženis - nije uklopio.

Edit: hoću da kažem i - ne bi bilo Dženis da nije bilo Robeta Džonsona, sve je to otalen došlo - ta nit se vrlo lako prati.
tasadebeli tasadebeli 09:09 30.10.2019

Re: Само предлог

maksa83
(Џенисицин земљак из Бајбл Белта.)


Texas - Texas, ali sve je to došlo iz Misisipija.



Све је то Бајбл Белт, зар не? 13 ребел стејтс?

На то сам мислио. Све што иоле вреди у америчкој музици, кренуло је одатле, што се мене тиче.







Не кажем да су сви које поштујем одатле, али је све што вреди кренуло одатле.




Pored toga, kao i Dženis takođe je član Kluba 27 (umetnici koji su život završili u 27. godini - Dženis, Hendrix, Morison, Kurt Kobejn, itd.).

Prema priči, bio je jedan ne baš sjajan svirač koji je bio izviždavan gde god se pojavio.
U jednom trenutku nestao da bi se posle godinu i nešto vratio transformisan i izvodio ćuda, dotle da su svi bili u fazonu "ovo nisu čista posla" i prema legendi (*) otišao je na raskršće i tu sklopio dil sa Đavolom - on njemu dušu kad umre a ovaj njemu zauzvrat sviračko umeće za života, i Đavo je definitivno svoj deo dila ispoštovao.

Ostavio je za sobom 2 fotografije i 29 pesama, manje više se ništa nije znalo o njemu dok nije umro i dok nije iskopana umrlica sa imenima roditelja iz koje je rekonstrusano sve ostalo.

(*) Zapravo je po svoj prilici putovao okolo i "skidao fore" i vežbao svoj kung fu po "juke joints" -mestima gde su se skupljali obojeni da pevaju, igraju, piju i kockaju se. Mit je takođe verovatno perpetuiran i time što je u tadašnjim crkvenim propovedima ta muzika masovno proglašavana za Đavolovu, pošto su ti juke joints bili mesta gde su se poroci neštedimice upražnjavali. Dodatno, priča ima koren u crnačkim hoodoo (baš h, ne v) mitovima o Raskršću.






Јес, јес, тако каже легенда! (ЛИНК)










Што рекоше ономад Расквашене Гузице:





Sir, we are negroes. All except our accomp... uh, company... accumpli... uh, the fella that plays the guitar.




Woo! Hot Damn, son I believe you did sell your soul to the devil.








maksa83 maksa83 09:46 30.10.2019

Re: EDIT због традиције и културе

Da, Angel Heart mi je manje više asocijacija na juke joint i vudu.

Inače, na jednom takvom mestu je svirao u mladosti i izvesni B.B. King, i izbila je tuča koja je izazvala požar, i mladi B.B. se vratio u vatru da izbavi svoju gitaru. Posle je saznao da je tuča izbila oko ženske koja se zove Lucille, i onda je svojoj gitari (i svim sledećim) dao ime Lucille da bi zapamtio tu stvar i da mu više nikad ne padne na pamet da uradi išta slično.

Ovo dole je Lucille, karakteristična je po tome što dizvinite nema rupe.

tasadebeli tasadebeli 10:22 30.10.2019

Re: EDIT због традиције и културе

maksa83
Da, Angel Heart mi je manje više asocijacija na juke joint i vudu.

Inače, na jednom takvom mestu je svirao u mladosti i izvesni B.B. King, i izbila je tuča koja je izazvala požar, i mladi B.B. se vratio u vatru da izbavi svoju gitaru. Posle je saznao da je tuča izbila oko ženske koja se zove Lucille, i onda je svojoj gitari (i svim sledećim) dao ime Lucille da bi zapamtio tu stvar i da mu više nikad ne padne na pamet da uradi išta slično.

Ovo dole je Lucille, karakteristična je po tome što dizvinite nema rupe.




У те што изгледају као да немају, да извините, ниједне рупе на себи човек буде обично заљубљен читавог живота.

Ма свашта се догађало по тим џукџоинтс...


Ребенак са гитаре прелази на пиано 1960. године када му је у једном инциденту у неком од ноћних клубова, док је бранио свог певача и пијанисту из бенда, револверски метак тешко повредио један прст леве руке. Касније је захваљујући оперативним захватима Ребенак успео донекле да поврати тај прст у живот, али се више никада није вратио на гитару.



П.С. - Марко, нема љутиш?

Мненија сам да је овај низ коментара између Максе и мене сасвим лепа илустрација за то у чему се родила и расла и слушала звуке око себе Џенис Џоплин. И Нина Симон. (Не знам ко ће ти бити трећа, али придружујем се онима који навијају да то буде Били Холидеј.)









(Јбт, ја кад год чујем ову ствар у било чијем извођењу, у глави ми се појави она слика из Фокнерове Светлости у августу, слика када она трудна млада жена иде пешке неким прашњавим друмом негде на Југу.

Не знам као се назива та појава... Трака музика-трака слика.)
apacherosepeacock apacherosepeacock 11:46 30.10.2019

Re: EDIT због традиције и културе

Da, Angel Heart mi je manje više asocijacija na juke joint i vudu


Da, Angel Heart je druga prica..

Film Crossroads (dakle - bas to mitsko raskrsce) Walter Hill iz 1986.

Eugene is an extraordinary talent in classic guitar, but he dreams of being a famous Blues guitarist. So he investigates to find a storied lost song. He asks the legendary Blues musician Willie Brown to help him, but Willie demands to free him from the old-people's prison first and to really learn the blues on the way to its origin: Mississippi Delta. Eugene doesn't know yet about Willie's deal with the devil at the 'Crossroads' as a young man, that he now wants to revoke.


PS. So if you meet me
Have some courtesy
Have some sympathy, and some taste
Use all your well-learned politesse
Or I'll lay your soul to waste
maksa83 maksa83 11:57 30.10.2019

Re: EDIT због традиције и културе

Film Crossroads (dakle - bas to mitsko raskrsce) Walter Hill iz 1986.

Niko, niko, niko nume da napravi saundtrek k'o Ry Cooder, i svi su tamo fantastični, pogotovo svi oni crnci na kraju, Ralph Macchio je najslabija karika.



Inače Willie Brown jeste lik iz realnog života, ali nije bio usnoharmonikaš nego gitarista, preteča-uzor Roberta Džonsona.
tasadebeli tasadebeli 12:22 30.10.2019

Re: EDIT због традиције и културе

maksa83
Film Crossroads (dakle - bas to mitsko raskrsce) Walter Hill iz 1986.

Niko, niko, niko nume da napravi saundtrek k'o Ry Cooder, i svi su tamo fantastični, pogotovo svi oni crnci na kraju, Ralph Macchio je najslabija karika.



Inače Willie Brown jeste lik iz realnog života, ali nije bio usnoharmonikaš nego gitarista, preteča-uzor Roberta Džonsona.




Поштујем. Иако ми је филм Crossroads, некако више баш на холивудски начин романтизована верзија читаве те приче, нисам га прескочио. (ЛИНК)

Па тко би то боље урадио од епског типа званог Волтер Хил. Кад само помислим на онај његов Јахачи на дуге стазе...

К'о да читам наше народне епске песме!

Па Мади Вотерс и Хаулин Вулф, Сони Бој Вилијамсон... Кад послушаш мало боље Стонсе... (ЛИНК)

Затим Клептона...

Јбт! И Оклахома је у том Бајбл Белту!





marco_de.manccini marco_de.manccini 12:59 30.10.2019

Re: Само предлог

Па, шта га знам...

Не знам га ни ја. Тинејџерку Џенис бих ипак превео са "неуклопљена", а тек ону после "неприлагођена".

Ово је преједноставно, да, али предугачка би била прича кад би улазили дубље у то Џенисино двојство, требате-ми-и-ко-вас-па-све-шиша, које је присутно целог њеног живота, немогуће је одвојити.

Морао сам да употребим једну реч, проклетство превода.
apacherosepeacock apacherosepeacock 14:02 30.10.2019

Re: Само предлог

marco_de.manccini
Па, шта га знам...

Не знам га ни ја. Тинејџерку Џенис бих ипак превео са "неуклопљена", а тек ону после "неприлагођена".

Ово је преједноставно, да, али предугачка би била прича кад би улазили дубље у то Џенисино двојство, требате-ми-и-ко-вас-па-све-шиша, које је присутно целог њеног живота, немогуће је одвојити.

Морао сам да употребим једну реч, проклетство превода.


Sa Teksasom (mestom gde je zivela) svog detinjstva i rane mladosti da, posle, kad je zbrisala odatle je vrlo nasla svoju ekipu i sredinu gde je mogla da se ostvari.

U dokumentarcima ima materijala gde putuju od koncerta do koncerta onim trejlerima i busovima - ma sva je u elementu, ni malo depresivna ili povucena u sebe i bilo sta slicno, naprotiv.

Znaci niti neuklopljena niti neprilagodjena, jednostavno je omasila dozu jednom, a mogla je i ko Kit Ricards, da je malo sreca posluzila, da razvuce na 80 godina..
(moje opazanje)

apacherosepeacock apacherosepeacock 14:04 30.10.2019

Re: EDIT због традиције и културе

Niko, niko, niko nume da napravi saundtrek k'o Ry Cooder,


Genije.
tasadebeli tasadebeli 22:53 30.10.2019

Re: Само предлог

marco_de.manccini

Морао сам да употребим једну реч, проклетство превода.




Па јес. У праву си. Мука је то, знам.

Или што би рекао елоквентни Чарли:

М'да.
tasadebeli tasadebeli 10:19 29.10.2019

Појас невиности

Ех, тај Бајбл Белт... Тако заостао, затуцан и верски и расно, сегрегативним мислима опхрван, пун напрслина, необразована сељачија која мрзи све црнце, Јевреје, католике, странце,...

Шта даље рећи....

Све су то тамо људи без душе.










Well I heard Mister Young sing about her
Well I heard old Neil put her down
Well, I hope Neil Young will remember
A southern man don't need him around anyhow

...


In Birmingham they love the Gov'nor, boo hoo ooo
Now we all did what we could do
Now Watergate does not bother me
Does your conscience bother you?
Tell the truth


...


Now Muscle Shoals has got the Swampers
And they've been known to pick a song or two
Lord they get me off so much
They pick me up when I'm feeling blue
Now how bout you?





П.С. - Не замерите на овој упадици, занемарите је, то ја нешто мрмљам себи у браду...





Черевићан Черевићан 10:40 29.10.2019

стигла,прерано за своје добро

као вихор,необуздана,њихала је снагу

Џенис Посебница
богме се претже,
нагло је ...букнула
изгоре.. још брже

ал' од заборава она се отрже
apacherosepeacock apacherosepeacock 11:32 29.10.2019

Re: стигла,прерано за своје добро





i bonus

marco_de.manccini marco_de.manccini 17:41 29.10.2019

Re: стигла,прерано за своје добро

нагло је ...букнула
изгоре.. још брже

То, баш то.
Milutin Milošević Milutin Milošević 14:18 29.10.2019

Bravo

marco_de.manccini marco_de.manccini 18:28 29.10.2019

Re: Bravo

Hvala, Gazda, ali lako je pisati o ljudima kao Nina i Dženis, jesenji dan, pustiš muziku, one te srozaju skroz, pa te vrate, podignu, i onda si spreman.
Milutin Milošević Milutin Milošević 21:30 29.10.2019

Re: Bravo

Meni to sve teže polazi za rukom
JJ Beba JJ Beba 17:10 29.10.2019

JJ

marco_de.manccini marco_de.manccini 17:16 29.10.2019

Re: JJ

Ох, сећам се добро и ја, чини ми се да си на крају нашла књигу, она Елен Вилис је непревазиђена како пише о музици и о том времену. Кад порастем хоћу да будем Елен.
marco_de.manccini marco_de.manccini 17:30 29.10.2019

Re: JJ

Прочитао сам поново, боже, како си оно добро склопила, заборави Елен, кад порастем хоћу да будем ЈЈ.
JJ Beba JJ Beba 17:31 29.10.2019

Re: JJ

marco_de.manccini
Ох, сећам се добро и ја, чини ми се да си на крају нашла књигу, она Елен Вилис је непревазиђена како пише о музици и о том времену. Кад порастем хоћу да будем Елен.

jesam na tvoju preporuku
stoji mi iznad glave Out of the vinyl deeps
JJ Beba JJ Beba 20:02 29.10.2019

Re: JJ

marco_de.manccini
Прочитао сам поново, боже, како си оно добро склопила, заборави Елен, кад порастем хоћу да будем ЈЈ.


Milutin Milošević Milutin Milošević 21:38 29.10.2019

Re: JJ

JJ
PODSETI ME



Podseti i mene, na jednu davnu godinu
mirelarado mirelarado 23:44 29.10.2019

Re: JJ

Milutin Milošević
JJ
PODSETI ME



Podseti i mene, na jednu davnu godinu


Хвала вам за овај времеплов, ЈЈ и газда Милутине.
Марко, сјајан блог!


shone shone 18:27 29.10.2019

Naše a svetsko !



5:30
bene_geserit bene_geserit 18:41 29.10.2019

симболи прекретница

нису саме рушиле музичке (и друге!) баријере, листа заслужних је дугачка, али су оне препознатљиви симболи прекретница, напрслина у утврђеној подели улога у музичкој индустрији, у уметности, у свету уопште. У најбољем случају, ако није скрајнута или третирана тек као средство, пратилац, украс, онда је жени остављено да буде мушичаво, скоро неразумно створење

Kakvo je ovo oduševljavanje likovima samo-destruktivnim bez razloga?
A pardon, nije bez razloga, zezali su je u srednjoj školi zbog bubuljica i debljine.

Ma sjajna prekretnica, sa glavnim dostignućima da broj dece po ženi opadne daleko od proste reprodukcije, da se bebe ubijaju pod sloganom "reproduktivna prava žena", i da imaš uredno gej parade na sve strane. Koliko je svet lepši zbog svega toga, nemam reči.
Žene su se 65-70 već bile izborile za svoja prava, recimo (u USA) već oko 75-te im je broj upisanih na fakultete bio veći od broja muškaraca. Kako im je onda "ostavljeno da budu mušičava, skoro nerazumna stvorenja", kakve su to tlapnje bez smisla?
marco_de.manccini marco_de.manccini 19:19 29.10.2019

Re: симболи прекретница

Za razumevanje tog dela počni od čitanja Pigmaliona.

Po mitu, Pigmalion je izvajao ženu od slonovače i, kako je bio zgrožen pravim ženama (onim što prde i mljackaju, što se jebu i imaju mišljenje, različito od tvojeg), zaljubio se u taj svoj kip, Galateju, u svoju predstavu žene, pa čak uspeva da ubedi bogove da je ožive, da bi se oženio njome. E, sad, Bernard Šo u svojoj drami "Pigmalion" daje ulogu Galateje Elizi Dulitl, koja progovori, "oživi", tek kad profesor Higins ...

Poenta je da taj zaplet ne prestaje da se ponavlja.

Eto, dalje se snalazi sam, ne mogu baš stalno da ti crtam.

angie01 angie01 19:32 29.10.2019

Re: симболи прекретница-the Legs

angie01 angie01 19:37 29.10.2019

Re: симболи прекретница-the Voice

angie01 angie01 19:45 29.10.2019

Re: симболи прекретница-Amy

Atomski mrav Atomski mrav 00:33 30.10.2019

Re: симболи прекретница

Eto, dalje se snalazi sam, ne mogu baš stalno da ti crtam.


bocvena bocvena 16:39 31.10.2019

Re: симболи прекретница

Жена је смела бити дива, али не и див.


nask nask 23:53 29.10.2019

Bolide

Ima već jedno 15 godina otkako ne mogu da slušam Dženisku. Bojim se sagoreću zajedno sa njom od tolikog ... ne znam ni sam čega ... duševnog naboja koji je unosila u to njeno pevanje.
marco_de.manccini marco_de.manccini 23:59 29.10.2019

Re: Bolide

Ево, Елен Вилис, спомињали смо је с ЈЈ горе, на ту тему:

"During the years after Janis died, there were long stretches when I couldn't bear to listen to her music; there was nowhere I could go with the feelings she aroused. But as the millennium winds down, I hear a few sounds of armor cracking. I think, for instance, of two movie heroines, born again desperados, who smash one limit after another, uncover the hidden places where anger and despair, defiance and love converge, and finally leap into the Grand Canyon because freedom's just another word for nothing left to lose. It occurs to me that perhaps Thelma and Louise is the memorial Janis deserves. And with that thought, I grab my Joplin In Concert off the shelf - the one with the cover picture of Janis wearing funny round glasses and feathers in her hair and an immortal smile - and play "Get It While You Can" at top volume. This above all is Janis's message to the world: Don't turn your back on love."
nask nask 00:09 30.10.2019

Re: Bolide

Možda probam onog dana kada predosetim da je ...
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 23:04 30.10.2019

kako radi ovo

jel radi ovde zaboravio/la sam sifru?

inace dobar blog.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana