не може се бити само грабуља,него и виле (г. С. Павић)
присећам се, одрастање ми је било баш угодно обзиром да је стран поступак у мојем васпитању била инвектива те се све сводило на атараксију и примену бихевиоралне терапије, ово нарочито када сам се а зарад појаве атрибутирантних девијантности ми дечијих понашања покупљених у дружењу са сеоским исписницима са летњих школских распуста у Селу враћао у Град крајем августа због школе.
eлем, моја ишколована грађанска породица је фунционисала по принципу синергије за разлику од моје сеоске породице где је главну реч водио деда Наум бербер и зубочупач те радикал, до јаја. цркву је традиционално поштовао али је заобилазио иако је изнад улазних врата у берберницу са сокака имао потковицу јер она по народном веровању доноси срећу па кад би га неки знатижељник, знајући га, упитао зар је толико сујеверан отресао га се указом да наравно није сујеверан али да је чуо да се приповеда да потковица помаже и кад човек не верује у то, за разлику од бабе Зорке содарке која је за певницом црквеном сате проводила.ја пак школом везан за Град исчекивао сам сваку прилику да се Села докопам јер ми је то окружење давало слободу мислима и понашању за разлику од градске уштогљености за мене спутавајуће.Село над којем се надвила фрушка гора је на домак новог сада па се речним паробродом лопатаром уздунав, тада још плавкаст, стизало релативно брзо, а што ми је значило сусрет са исписницом, унуком поодавно пензионисаног сеоског учитеља, кои је наглув углавном куњ'о наклупи под дудом мургом предкућом сенилан, али се у луцидним тренутцима умео преобратити у живу енциклопедију Села па окружење почињао гушити својом информисаношћу. наравно нико за то није марио но мени је то бивало занимљиво а Oн сав сретан да је слушаоца нашао трудио се да ми педагошки дочара њему знано .......помињући насеље на месту Села које је припадало Starčevačkoj култури на које се населило племе Breuka које касније потисну племе Tribali те потраја до доласка Ilira (цца 2100 пне) да би их наследили Skordisci које су покорили у (1 впне) Rimljani. након чије пропасти су се ређали Huni,Goti,Gepidi,Avari,Franci,Bugari,Vizantinci да би у седмом веку дошли Sloveni и трајали до 1096-е када је за време првог крсташког рата Ugarska Срем припојила себи када се по први пут помиње и име нашег села (на мађарском) Sherweth 1189.( обзиром да је околина села била обрасла густом шумом церовог дрвета па се временом од назива насеља Cerovic како га је називало словенско становништво трансформисало временом у Черевић) до доласка Turaka 1526. кад село постаје паланка звана Kerevik на цариградском друму (од Београда до Будима) све до краја 17 века кад се враћа поново под окриље Угарске до 1918. када је Срем прикључен краљевини Југославији......па понесеном присетом јер у погледу му видех да је одлутао углави упита ме
-него чедо моје јел то чујем да је послужитељка Мара звонила за час
-ние него црква звони за вечерње , указујем
-ма незнаш ти то је школско звоно препознајем га, идем онда, имам данас још три часа а теби кад доспем имам да ти још свашта причам о Селу и одгега укућу кроз ајнфорт из којег истрча Унука му па ме наговори да се узверемо на дуд предкућомим (под којим ми је дедајој на клупи диванијо) увр крошње да гађамо дудовима пролазнике испод .наслућујем ево и дијалога нам
- занимљив ми је твој деда уме да ме опчини причом
- аха, уме, само се брзо погуби ено и сад жури у школу а неради већ више него што ми имамо година , тешко баби док га не убеди да је распуст па школа не ради те одустане од намере ,него јел' волеш ти да се љибиш ,затече мe
- са ким ,збрзах, тек да осмислим оговор
- самном, дрчно ће
- па штобисе љубили, а видим цури ти и слинац
- небрини отрћу га с'рукавом, сам' да пробамо да видим јесил' бољи од кум Ломберовог унука што се оцелио
- па ондак ајде, ал' држ се заграну
( г. Жарко Дринчић)
и тако је миц помиц отпочело моје бављење девојчицама само што сам касније обично ја бивао упитатељ за (не)примерености телесне.