Ти украли си моје срце давно
И не знам тачно шта си урадила са њим
Ал' када видим твоје очи
како сијају у ноћи
Ја око себе ништа не видим.
Дарја, ти си украла ми срце,
Дарја и сада венем као цвет.
Дарја, Дарја
Ја тако желим да се вратиш у мој свет.
Ово је песма Бајаге и Биковића
Песма је певљива и лака лимунада која се памти и на трагу је многих Бајагиних урадака током његове дуге и плодне каријере стварања хитића који немају ни четири крштена акорда.
Али, друга ствар је овде у питању.
Није тачно, као што су медији кренулиу у кампању, да је ова песмица на трагу Тамаре и његовог чекања ње на минис двадесет и шест...
Овај песмуљак је наставак, ако се мене пита, оног последњег воза за Харков, Гомељ, Лењинград.
Па је читање ове нове песме у духу србског и руског народа следеће:
Ти украла си моје срце давно,
И не знам тачно шта си урадила са њим
Ал' када видим твоје очи
Како сијају у ноћи
Ја око себе ништа не видим.
Расија, ти си украла ми срце,
Расија и сада венем као цвет.
Расија, Расија,
Ја тако желим да се вратиш у мој свет.
Наравно, Русија не жели да се ми припојимо као Белорусија. Русија жели да ми будемо њен ,,носач авиона на Хелму'', како би то НАТО лудаци изволели да кажу.
Није нас и Руса 300 000 000 како бисмо ми волели.
Све ок или све у реду.
Али, упамптите атлантисти дубокодржавне провинијенције:
Нас, Руса и Американаца 500 000 000
И тако...