Đorđe Balašević nije umro!

Filip Mladenović
Slovenija je najbrže završila rat i izbegla veće žrtve, te se procenjuje da je rat tamo odneo 70 života.

Jel' računaš i turske šofere koje su pobili Slovenci granatama kod Invančne Gorice dok su stajali u koloni pošto je to tada bilo zataškano ili ne?

Filip Mladenović

U relativnim i apsolutnim brojevima najveće gubitke su pretrpeli Bošnjaci: poginulo je 64.000 osoba njihove nacije, što je preko 3 % njihove ukupne populacije u odnosu na popis stanovništva iz cele Jugoslavije.

Tačno, samo treba tu i spomenuti i da su oni ratovali i sa Hrvatima (neki od tih Hrvata sada robijaju po haškoj presudi, na primer moj bivši poručnik iz JNA Paško Ljubičić).
Dalje, u Zapadnoj Bosni su ratovali i sami sa sobom. Bio je do skoro, možda i sada ima, snimak na jutjubu pripadnici 5. korpusa sprovode dvojicu zarobljenih pripadnika "Babove vojske" u Bihać.
Njih dvojica sede na haubi kampanjole, potpuni goli ko od majke rođeni (a vidi se danije bilo baš letnje vreme) ruke im vezane lancima dole za branik, a okupljena masa ih pljuje, gađa raznim predmetima, psuje. A imao sam prilike i od samih Muslimana iz tog kraja da čujem o tom sukobu, bio je vrlo krvav.

Naravno, niko ne spori da im je najveći pocenat žrtava iz sukoba sa Srbima, samo hoću da kažem da nisu samo Srbi bili u pitanju.

Filip Mladenović

Bazdulj to namerno ne spominje!

To mora da je zato što je poturica. A, šta misliš?

predatortz

UNPROFOR je imao sveukupno 213 žrtava

Da, ako tu računaš i pripadnike Legije stranaca i SAS-a, koji su mislili da je VRS neka afrička paramilicija, pa pokušali malo da "izviđaju" mimo dogovorenih i najavljenih ruta i termina.

Ни једни ни други се нису баш добро провели у контакту са нашом афричком парамилицијом.:) Али имам овде једну малу допуну која има доста велике последице, скроз добре. Сви су вероватно чули за ратну болницу Жица на Илиџи у којој је радио легендарни доктор Лаза, хирург, добровољац. Та болница је била окружена са три стране и константно су је тукли муслимани атиљеријом и снајперима са Игмана, врло често су се хирушке операције вршиле под гранатама (за рент-а-нарикаче: и то је исто "опсада" Сарајева).

У тој болници двојица војника из 2. падобранског пука легије странаца су спасила на десетине живота наших војника и цивила. Један од њих је редовно давао крв и доносио санитетски материјал, и све друго што је било хитно потребно за збрињавање рањеника. Тај војник се звао Бранко и родом је из Тивта. Други је Француз, поручник или капетан заборавио сам, и он је доносио медицински материјал али што је још важније организовао је превоз критичних рањеника у њиховим транспортерима преко Бутмира до Лукавице. На тај начин је спасао сигурно 40-50 рањеника, можда и више. Сигуран сам да њихова команда није била пресрећна због тога али су жмурили на једно око. Ето.

vrabac_onaj

Великосрпски хегемонизам: свима мајка, Србима маћеха

Аутор: Мухарем Баздуљ

Знање је моћ и најбољи поклон а поклону се, је ли, не гледа у зубе. Мада је тајминг далеко од идеалног и мада су такве инсинуације у време док се покојник још није ни охладио у најмању руку непристојне, сазнали смо, ето, и да је Ђорђе Балашевић средином осамдесетих година партиципирао у злочиначком пројекту „великосрпског хегемонизма“ усмереног првенствено против Албанаца на Косову и то тако што је певао песму „Не ломите ми багрење“, а Албанци су у време док је он ту песму брутално певао били највеће али нипошто и једине жртве „великосрпског хегемонизма“.
Хајде да видимо колико је грозан и огаван био тај „великосрпски хегемонизам“. Албум „Бездан“ на којем се налази песма „Не ломите ми багрење“ објављен је у јуну месецу 1986. Неколико недеља пре него што је албум објављен, на чело Председништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, на најважније место у држави, на функцију симболичког наследника самог Јосипа Броза Тита, седа Синан Хасани, етнички Албанац, припадник националне мањине која у том тренутку, према резултатима последњег пописа, представља око 7 посто становништва у СФРЈ. Синан Хасани нипошто није никакав симболички Сејдо Бајрамовић, он је, данашњим речником речено, легитимни представник југословенских Албанаца, колико је то могуће у једнопартијској држави. Кад скоро четврт века касније у САД припадник мањине која обухвата око 14 посто тамошњег становништва буде први пут изабран за председника, исти ови који данас трубе о „великосрпском хегемонизму“ из осамдесетих година прошлог века упишкиће се од среће у патетичној егзалтацији дивљења земљи у којој је, ето, и то могуће.
Након завршетка Другог светског рата проценат неписменог становништва на Косову износио је 74 посто. Само двадесет и пет година касније основан је универзитет на којем је после само десет година студирало више од 26.000 редовних студената. Осамдесетих година, у време кад су на Косову Албанци жртве „великосрпског хегемонизма“ предвођеног Ђорђем Балашевићем, тамо, пропорционално гледајући, студира већи проценат младих него игде у Југославији (26 студената на хиљаду становника, наспрам 14 на хиљаду у Словенији и Хрватској).
У исто то време у суседној Албанији живи између 120.000 и 150.000 Јужних Словена који немају апсолутно никаква права. Немају право на окупљање у групе веће од петоро, не могу комуницирати са југословенском амбасадом, не могу да се зову како се заиста зову пошто је издат декрет да „држављани који имају неприкладна имена са политичког, идеолошког и моралног становишта и понижавајућа презимена – морају их заменити“, а другим декретом се мењају словенски називи насеља у албанска.
Али да, то је Енвер Хоџа, то нема везе, а Ђорђе Балашевић је кињио Албанце у Југославији.
Постоје и други статистички показатељи погубности „великосрпског хегемонизма“ по Албанце на Косову. По попису становништва из 1948, на Косову је било 68 посто Албанаца и 27 посто Срба. У то време се Балашевић још није родио па су „великосрпски хегемонизам“ предводили нешто суптилнији ликови попут Слободана Пенезића Крцуна и Александра Ранковића. Резултати њиховог рада јасно се виде 1981. кад се проценат Албанаца повећао на 77 посто, док је проценат Срба пао на 15 посто.
Жртве „великосрпског хегемонизма“ били су и Хрвати. И то се добро види из статистике. 1948. године Срба је у Хрватској било 14.5 посто. На посљедњем предратном попису (мисли се на Други светски рат) било их је 16.8 посто, тако да је очито да им је усташки геноцид смањио бројност за 2.3 процентна поена. Очекивало би се да „великосрпски хегемонизам“ барем мало помогне у приближавању статистике претходном стању. Али, авај, не! 1981. Срба у Хрватској по попису је само 11.6 посто. Процентуално гледано, више их је коштало тридесетак година „великосрпског хегемонизма“ од четири године Ендехазије.
У Босни и Херцеговини, познато је, „великосрпски хегемонизам“ се нарочито бешћутно обрачунавао са Муслиманима односно Бошњацима. Откад се у Босни и Херцеговини уопште пописује становништво, увек су Срби односно православни имали релативну већину, следили су Муслимани па напослетку, као најмалобројнији, Хрвати. Усред најгорег „великосрпског хегемонизма“, међутим, 1971. године, Муслимани у Босни и Херцеговини по бројности претичу Србе. Такође, према подацима познатог заговорника „великосрпског хегемонизма“ Хусније Камберовића, у периоду од 1969. до 1980, у Босни и Херцеговини је изграђено више од 800 џамија, што ће рећи да је грађена по једна џамија на сваких пет дана, односно 6 месечно, односно 72 годишње. Па да, све се уклапа, познато је да „великосрпски хегемонизам“ нарочито мрзи ислам.
Што се тиче Црногораца, њих пола милиона је од стране више од осам милиона Срба било толико брутално „хегемонисано“ да су у тој окрутној хегемонијади у размери 16:1 заправо и нестали. Црногораца, ако нисте знали, више нема. И Мило Ђукановић и Мијо Поповић и Тамара Никчевић и ини су пуки холограми, креирани од манипулацијама склоног „великосрпског хегемонизма“ који од света скрива да је уништио цео један народ.
Напослетку, то што су под „великосрпским хегемонизмом“ Словенци први пут добили прилику да се факултетски образују на свом језику, а Македонци да свој језик уопште званично и имају и на њему штампају књиге, само по себи довољно говори.
А најбољи доказ колико је „великосрпски хегемонизам“ погубан види се по томе што су сви ови народи, након што су се решили „великосрпског хегемонизма“, изишли на зелену грану. Под „великосрпским хегемонизмом“ у Хрватској је измишљен и патентиран један од најбољих и најефикаснијих антибиотика на свету, а данас нису у стању ни да увезу страних вакцина у довољном и потребном им броју. Под „великосрпским хегемонизмом“ Сарајево је заслужило и организовало Олимпијске игре, а данас је Босна и Херцеговина најмногољуднија међу оно мало европских држава које се могу набројати прстима једне руке, а које немају ниједну олимпијску медаљу. Под „великосрпским хегемонизмом“ број Албанаца на Косову је константно растао, а сада, ево, углавном пада.
Пуна је јавност „регионалних душебрижника“ који трубе о опасностима „великосрпског хегемонизма“. Историја је, међутим, учитељица живота, а она нас, видели смо, јасно и недвосмислено учи да „великосрпског хегемонизма“ треба да се чувају једино – Срби.

LINK

Koliko ja razumem bazdulj ovde govori o Titi i komunistima kao nosiocima razvoja i napretka. Mislim, neka lepa i neiskvarena duša i apolona dostojna fizionomija to ne bi propustila da naglasi. Jer u suprotnom neko mekog mozga i tankog znanja pomislio bi da Bazdulj hvali nekakav velikosrpski projekat. I srpsku hegemojiu zajedno sa planinarskimzliotima, ne daj Bože.

to se tek 43 djeli na četnike i partizane

Pa što se podeliše, i ko je tu valjao a ko nije?
I znači li to da su i partizani u Splitu sedeli sa nemcima i ustašama i što ih nema na onim slikama iz mehane?

magnus

Pri svemu tome pop vojvoda Đujić nije imao na raspolaganju divizije nego 350 (i slovima - trista pedeset) naoružanih ljudi. Pisac hoće da kaže da se mnogo može kad se hoće i naročito kad se stisnu muda

đuić je izvukao 6000 ljudi u "slobodni svet"

I Vatikan, isto. A neke su po potrebi izvlačili i sami Amerikanci.

Čuo si za operaciju Gvardijan?
Ono kjjad Slobodni svet vraća ustaše, Đujićeve kolege, u Jugoslaviju?
Dobro, pokušava,potšo UDBA pravi neke smetnje i probleme.

vrabac_onaj

Muharem je sjajan!

freehand

vrabac_onaj

Великосрпски хегемонизам: свима мајка, Србима маћеха

Аутор: Мухарем Баздуљ

Знање је моћ и најбољи поклон а поклону се, је ли, не гледа у зубе. Мада је тајминг далеко од идеалног и мада су такве инсинуације у време док се покојник још није ни охладио у најмању руку непристојне, сазнали смо, ето, и да је Ђорђе Балашевић средином осамдесетих година партиципирао у злочиначком пројекту „великосрпског хегемонизма“ усмереног првенствено против Албанаца на Косову и то тако што је певао песму „Не ломите ми багрење“, а Албанци су у време док је он ту песму брутално певао били највеће али нипошто и једине жртве „великосрпског хегемонизма“.
Хајде да видимо колико је грозан и огаван био тај „великосрпски хегемонизам“. Албум „Бездан“ на којем се налази песма „Не ломите ми багрење“ објављен је у јуну месецу 1986. Неколико недеља пре него што је албум објављен, на чело Председништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, на најважније место у држави, на функцију симболичког наследника самог Јосипа Броза Тита, седа Синан Хасани, етнички Албанац, припадник националне мањине која у том тренутку, према резултатима последњег пописа, представља око 7 посто становништва у СФРЈ. Синан Хасани нипошто није никакав симболички Сејдо Бајрамовић, он је, данашњим речником речено, легитимни представник југословенских Албанаца, колико је то могуће у једнопартијској држави. Кад скоро четврт века касније у САД припадник мањине која обухвата око 14 посто тамошњег становништва буде први пут изабран за председника, исти ови који данас трубе о „великосрпском хегемонизму“ из осамдесетих година прошлог века упишкиће се од среће у патетичној егзалтацији дивљења земљи у којој је, ето, и то могуће.
Након завршетка Другог светског рата проценат неписменог становништва на Косову износио је 74 посто. Само двадесет и пет година касније основан је универзитет на којем је после само десет година студирало више од 26.000 редовних студената. Осамдесетих година, у време кад су на Косову Албанци жртве „великосрпског хегемонизма“ предвођеног Ђорђем Балашевићем, тамо, пропорционално гледајући, студира већи проценат младих него игде у Југославији (26 студената на хиљаду становника, наспрам 14 на хиљаду у Словенији и Хрватској).
У исто то време у суседној Албанији живи између 120.000 и 150.000 Јужних Словена који немају апсолутно никаква права. Немају право на окупљање у групе веће од петоро, не могу комуницирати са југословенском амбасадом, не могу да се зову како се заиста зову пошто је издат декрет да „држављани који имају неприкладна имена са политичког, идеолошког и моралног становишта и понижавајућа презимена – морају их заменити“, а другим декретом се мењају словенски називи насеља у албанска.
Али да, то је Енвер Хоџа, то нема везе, а Ђорђе Балашевић је кињио Албанце у Југославији.
Постоје и други статистички показатељи погубности „великосрпског хегемонизма“ по Албанце на Косову. По попису становништва из 1948, на Косову је било 68 посто Албанаца и 27 посто Срба. У то време се Балашевић још није родио па су „великосрпски хегемонизам“ предводили нешто суптилнији ликови попут Слободана Пенезића Крцуна и Александра Ранковића. Резултати њиховог рада јасно се виде 1981. кад се проценат Албанаца повећао на 77 посто, док је проценат Срба пао на 15 посто.
Жртве „великосрпског хегемонизма“ били су и Хрвати. И то се добро види из статистике. 1948. године Срба је у Хрватској било 14.5 посто. На посљедњем предратном попису (мисли се на Други светски рат) било их је 16.8 посто, тако да је очито да им је усташки геноцид смањио бројност за 2.3 процентна поена. Очекивало би се да „великосрпски хегемонизам“ барем мало помогне у приближавању статистике претходном стању. Али, авај, не! 1981. Срба у Хрватској по попису је само 11.6 посто. Процентуално гледано, више их је коштало тридесетак година „великосрпског хегемонизма“ од четири године Ендехазије.
У Босни и Херцеговини, познато је, „великосрпски хегемонизам“ се нарочито бешћутно обрачунавао са Муслиманима односно Бошњацима. Откад се у Босни и Херцеговини уопште пописује становништво, увек су Срби односно православни имали релативну већину, следили су Муслимани па напослетку, као најмалобројнији, Хрвати. Усред најгорег „великосрпског хегемонизма“, међутим, 1971. године, Муслимани у Босни и Херцеговини по бројности претичу Србе. Такође, према подацима познатог заговорника „великосрпског хегемонизма“ Хусније Камберовића, у периоду од 1969. до 1980, у Босни и Херцеговини је изграђено више од 800 џамија, што ће рећи да је грађена по једна џамија на сваких пет дана, односно 6 месечно, односно 72 годишње. Па да, све се уклапа, познато је да „великосрпски хегемонизам“ нарочито мрзи ислам.
Што се тиче Црногораца, њих пола милиона је од стране више од осам милиона Срба било толико брутално „хегемонисано“ да су у тој окрутној хегемонијади у размери 16:1 заправо и нестали. Црногораца, ако нисте знали, више нема. И Мило Ђукановић и Мијо Поповић и Тамара Никчевић и ини су пуки холограми, креирани од манипулацијама склоног „великосрпског хегемонизма“ који од света скрива да је уништио цео један народ.
Напослетку, то што су под „великосрпским хегемонизмом“ Словенци први пут добили прилику да се факултетски образују на свом језику, а Македонци да свој језик уопште званично и имају и на њему штампају књиге, само по себи довољно говори.
А најбољи доказ колико је „великосрпски хегемонизам“ погубан види се по томе што су сви ови народи, након што су се решили „великосрпског хегемонизма“, изишли на зелену грану. Под „великосрпским хегемонизмом“ у Хрватској је измишљен и патентиран један од најбољих и најефикаснијих антибиотика на свету, а данас нису у стању ни да увезу страних вакцина у довољном и потребном им броју. Под „великосрпским хегемонизмом“ Сарајево је заслужило и организовало Олимпијске игре, а данас је Босна и Херцеговина најмногољуднија међу оно мало европских држава које се могу набројати прстима једне руке, а које немају ниједну олимпијску медаљу. Под „великосрпским хегемонизмом“ број Албанаца на Косову је константно растао, а сада, ево, углавном пада.
Пуна је јавност „регионалних душебрижника“ који трубе о опасностима „великосрпског хегемонизма“. Историја је, међутим, учитељица живота, а она нас, видели смо, јасно и недвосмислено учи да „великосрпског хегемонизма“ треба да се чувају једино – Срби.

LINK

Koliko ja razumem bazdulj ovde govori o Titi i komunistima kao nosiocima razvoja i napretka. Mislim, neka lepa i neiskvarena duša i apolona dostojna fizionomija to ne bi propustila da naglasi. Jer u suprotnom neko mekog mozga i tankog znanja pomislio bi da Bazdulj hvali nekakav velikosrpski projekat. I srpsku hegemojiu zajedno sa planinarskimzliotima, ne daj Bože.

sikter

Не знам то... Нека средњевековна алхемија ваљда, шта ли... 'Бем ли га.

Зајебавајте се ви зајебавајте

solo

Ма тко је то мени овдје мали бот? Ботић?

Па тапка сличице све у 16 на Блогу Б92 (није Блог Б16, молим нотирати ту чињеницу)?

Брате, нема те данима, не јављаш се као ни ја.

А ондаК, чим ја нешто окачим, чим се појавим на Блогу Б92, ето га и ти!

СумЉив си ти мени, сумЉив. За све паре.

СумЉив си ти мени, сумЉив. За све паре.Ма тко је то мени овдје мали бот? Ботић?

Па тапка сличице за све у 16 на Блогу Б92 (није Б16)?

DOŠAO JE DAN KADA IZ SRBIJE DOLAZE NAJNOVIJE DRON INOVACIJE Željko Mitrović u saradnji sa PR-DC konstruisao lovca na neželjene dronove!

ps ozonizacija pronalazaštva.

solo

СумЉив си ти мени, сумЉив. За све паре.Ма тко је то мени овдје мали бот? Ботић?

Па тапка сличице за све у 16 на Блогу Б92 (није Б16)?

Брате рођени, ревноснији и вреднији по том питању од овог крпеља (или стенице... вашке... буве... , не разумем се баш у те инсекте крвопије) Фрихенда кад се на Блогу Б92 помену Тито и његова ванбрачна деца комунизма, што би рекао Милосав Марић.

Односно, кад се помену ти ликови са Булевара Револуције. Знаш већ на шта мислим.

Само да приметим да између вас двојице, тебе и Фрихенда, влада мртва трка по том питању.

Само да приметим да између вас двојице, тебе и Фрихенда, влада мртва трка по том питању.