Окупација

niccolo

Таквих сателитских фирмица везаних за Стаклару било је много. Још и више од Штофаре.

komunistički gigant Staklara je nastala pre komunizma?

Kao i svi ostali...

U Srbiji je Zakon o javnim berzama usvojen 1886, na predlog Srpskog trgovačkog društva. Njegovi članovi, vodeći trgovci, imali su velike potrebe za sličnom institucijom zbog stalnog uvećanja obima poslovanja, naročito sa inostranstvom, ali je samo osnivanje berze malo okasnilo. Ona je počela sa radom 1894. kao samostalna privatna institucija pod državnom supervizijom. Država je, preko ministra privrede i berzanskog komesara samo nadzirala ispravnost poslovanja berze (tj. da li se posluje u skladu sa Statutom berze) a nije mogla da se meša u njenu organizaciju, upravljanje i rukovođenje. Sama berza je bila akcionarsko društvo, njeni akcionari su sami donosili Statut i birali članove berzanske uprave. U trenutku osnivanja, na Balkanu su postojale samo berze u Istanbulu (1866), Atini (1876) i Bukureštu (1882), da bi berza u Sofiji počela sa radom tek 1914.

Beogradska berza je od početka svog rada bila definisana kao mešovita, tako da se na njoj trgovalo robom, valutama i hartijama od vrednosti. Prvi sastanci održavali su se u kafani hotela „Bosna“ u današnjoj Savamali, i svi berzanski poslovi su se održavali na istom mestu. Razvojem poslovanja i povećanjem obima prometa, kreiraju se dva odeljenja: u hotelu „Bosna“ ostaje produktna berza na kojoj se prodaje izvozna roba, dok se valutna berza odvija u hotelu „Srpska kruna“ (današnja zgrada Biblioteke grada Beograda u Knez Mihajlovoj ulici) i na njoj se trguje devizama i hartijama od vrednosti. Sve do obustavljanja rada berze zbog ratnih okolnosti 1915.

Nakon monetarne unifikacije i stabilizacije tržišnog sistema došlo je i do specijalizacije između ove dve najveće berze u zemlji. Iako se na berzama i u Beogradu i Zagrebu trgovalo robom, valutama i hartijama od vrednosti (kako akcijama privatnih preduzeća, tako i državnim obveznicama), Beogradska berza preuzela je primat u trgovini državnim hartijama od vrednosti a Zagrebačka burza u trgovini deonicama industrijskih preduzeća i novčanih zavoda. Berze su dodatno profitirale činjenicom da je SHS bila uz Italiju jedina zemlja u širem region gde je bila dozvoljena slobodna trgovina devizama i valutama na berzi: zato su trgovci iz Austrije i Mađarske kupovali hartije od vrednosti iz SHS, prvenstveno akcije preduzeća kotiranih na berzama Beča i Budimpešte, da bih ih onda prodavali u Zagrebu za njima potrebne devize do kojih nisu mogli da dođu kod kuće.

Posle Drugog svetskog rata, u skladu sa stvaranjem novog tržišnog sistema, berze na teritoriji Jugoslavije su prestale sa radom krajem Drugog svetskog rata, da bi potom bile i zvanično ukinute. Tako je poslednji sastanak rukovodstva Beogradske berze bio 28.03.1941, ali je ona bila ukinuta tek odlukom Prezidijuma Vlade Srbije 1953. Imovina berzi, pre svega njihove zgrade, jeste nacionalizovana: otuda i Etnografski muzej u nekadašnjoj zgradi berze u Beogradu.

zilikaka

niccolo

Таквих сателитских фирмица везаних за Стаклару било је много. Још и више од Штофаре.

komunistički gigant Staklara je nastala pre komunizma?

Kao i svi ostali...

A pajz sad, u mojoj varoši, nekad stvarno ozbiljnom industrijskom centru:
Šećerana - bila Jevrejska. Čitava priča o čoveku koji je zidao stanove za deo radnike. Pokupili ga odmah Nemci, čim su došli, sa celom porodicom.
Šinvoz, nekadašnja Željeznička radionica, još moj deda povremeno tamo radio kad nije imao izbora.
Fabrika tepiha isto privatna
Radijator, gazda bio vrhunski tehnolog livenja pa posle morali da ga zaposle da im uradi liv, inače puceo. Uslov mu bio da svi izađu kad on to radi. Tek posle stasali novi tehnolozi
Pivara, naravno, jedna od najstarijih, osnovao još Dunđerski.
Fabrika šešira Begej - gazda imao trojicu sinova i svi tamo radili a sazidao im interesantne vile u blizini. Dan danas sve tri postoje a fabrika odavno propala.
Fabrika, nameštaja čarapa isto bile. Meštani ih dugo zvali po starim gazdama.
...morala bih još da se prisećam jer je mnogo toga propalo al iz vremena kada je postojalo i radilo a moj otac bio živ, mislim da je našao da je potpuno novo svega
2-3, što je bilo negde 10%.
Posebno znam priču za Luxol, nekadašnju hemijsku industriju koja je isto ugašena, jer je najmlađi sin vlasnika bio školski drug mog oca. Porodica Lukić, otud naziv.
Sećao se kako je kod njih u kući pred Božić bilo pakovanje paketa za zarobljenike i da su pomagali njihove porodice tokom rata. Posle su oca, vlasnika fabrike vodili ulicom sa tablom da je ratni profiter, oduzeli im sve.
Kad je i najmlađi dospeo na studije pokupili su se svi i preselili u Beograd, kupili neku skromnu kuću i svi tamo živeli. Imali su četvoro il petoro dece, ne sećam se, al svi bili naučeni da rade.
Često se setim te priče jer se i tamo radilo. Svi, pa i gosti. Čim dođeš u posetu utrape ti da pakuješ u celofan neku šminku koju su u radionici pravili i prodavali nekako, možda i na crno.
Sva deca su bila posle isto vrlo uspešna u životu, ne ono solidni nego postali baš cenjeni i poznati stručnjaci. Ovaj jedan znam da je pravio aerodrome svud po svetu al u porodici bio ispod proseka.

zilikaka

niccolo

Таквих сателитских фирмица везаних за Стаклару било је много. Још и више од Штофаре.

komunistički gigant Staklara je nastala pre komunizma?

Kao i svi ostali...

A pajz sad, u mojoj varoši, nekad stvarno ozbiljnom industrijskom centru:
Šećerana - bila Jevrejska. Čitava priča o čoveku koji je zidao stanove za deo radnike. Pokupili ga odmah Nemci, čim su došli, sa celom porodicom.
Šinvoz, nekadašnja Željeznička radionica, još moj deda povremeno tamo radio kad nije imao izbora.
Fabrika tepiha isto privatna
Radijator, gazda bio vrhunski tehnolog livenja pa posle morali da ga zaposle da im uradi liv, inače puceo. Uslov mu bio da svi izađu kad on to radi. Tek posle stasali novi tehnolozi
Pivara, naravno, jedna od najstarijih, osnovao još Dunđerski.
Fabrika šešira Begej - gazda imao trojicu sinova i svi tamo radili a sazidao im interesantne vile u blizini. Dan danas sve tri postoje a fabrika odavno propala.
Fabrika, nameštaja čarapa isto bile. Meštani ih dugo zvali po starim gazdama.
...morala bih još da se prisećam jer je mnogo toga propalo al iz vremena kada je postojalo i radilo a moj otac bio živ, mislim da je našao da je potpuno novo svega
2-3, što je bilo negde 10%.
Posebno znam priču za Luxol, nekadašnju hemijsku industriju koja je isto ugašena, jer je najmlađi sin vlasnika bio školski drug mog oca. Porodica Lukić, otud naziv.
Sećao se kako je kod njih u kući pred Božić bilo pakovanje paketa za zarobljenike i da su pomagali njihove porodice tokom rata. Posle su oca, vlasnika fabrike vodili ulicom sa tablom da je ratni profiter, oduzeli im sve.
Kad je i najmlađi dospeo na studije pokupili su se svi i preselili u Beograd, kupili neku skromnu kuću i svi tamo živeli. Imali su četvoro il petoro dece, ne sećam se, al svi bili naučeni da rade.
Često se setim te priče jer se i tamo radilo. Svi, pa i gosti. Čim dođeš u posetu utrape ti da pakuješ u celofan neku šminku koju su u radionici pravili i prodavali nekako, možda i na crno.
Sva deca su bila posle isto vrlo uspešna u životu, ne ono solidni nego postali baš cenjeni i poznati stručnjaci. Ovaj jedan znam da je pravio aerodrome svud po svetu al u porodici bio ispod proseka.

Dok nisu digli glave oni najgori i od svega, uključujući i grad, napravili ruinu.

loader

Dok nisu digli glave oni najgori i od svega, uključujući i grad, napravili ruinu.

Na koji trenutak se misli?

To je bilo kada je trebalo, kao što su uradile neke normalne zemlje, da se uradi poštena privatizacija i da se krene dalje. Umesto ratova, sankcija i pljačkaške privatizacije.

svarog

To je bilo kada je trebalo, kao što su uradile neke normalne zemlje, da se uradi poštena privatizacija i da se krene dalje. Umesto ratova, sankcija i pljačkaške privatizacije.

u našoj privatizaciji bio je sličan % raskinutih ugovora kao u poljskoj npr. A baš na tom primeru šešira, šta bi se desilo sa njima u trenutku kada pada Berlinski zid i sovjetsko tržište se otvara za zapadne kompanije? Da li bi prodavali sve što naprave ili bi ih istisnuli oni koji su morali stalno da se biju sa konkurencijom za kupca?
Koliko brendova je sfrj privreda imala?

Ali dobro si rekao- i zr i cela yu je bila sirovinska baza. To najbolje opisuje tu ekonomiju

svarog

Dijamant i dalje postoji. Sumnjam da neće da proizvode nešto što im ne donosi pare. Pre će biti da to ulje niko živi ne kupuje

Ali dobro si rekao- i zr i cela yu je bila sirovinska baza. To najbolje opisuje tu ekonomiju

Ali, da ne krenem sad da nabrajam šta je sve bilo od mašinske i drugih industrija

gedza.73

Sigurno je Vojvodina imala bar deset velikih privatnih firmi koje su tada pravile ozbiljne proizvode za Zapad

pecaros

gedza.73

Sigurno je Vojvodina imala bar deset velikih privatnih firmi koje su tada pravile ozbiljne proizvode za Zapad

U pravu si, zapravo ih je imala mnogo više. Naravno, nisu bile privatne.

gedza.73

Ako posle svega što se izdešavalo su naši ljudi ipak uspeli da se probiju na zapadnom tržištu a vi 'državni' uprkos...

pecaros

gedza.73

Ako posle svega što se izdešavalo su naši ljudi ipak uspeli da se probiju na zapadnom tržištu a vi 'državni' uprkos...

S kim se ti svađaš? Ja od prvog posta tvrdim da je trebalo to sve pošteno privatizovati. Ne kapiram - da li ti imaš nešto protiv, ili šta?

freehand

Proliv?

zilikaka

Pošto ste toliko bili razvijeni pravo je čudo da ste za zrenjaninski Servo Mihalj morali da kupite automatske punilice od privatnika iz Maranela (žica do Ferarija) a niste mogli sami da napravite.

Zašto bi onaj ko pravi recimo majonez pravio i punilice?
Ili zašto bi neko razvijao proizvod - punilice, za jednu lil nekoliko prodaja. To je najskuplja i garant neisplativa opcija. Osim toga, sam da praviš treba ti vremena da otkloniš sve dečije bolesti koje je onaj ko to rutinski radi već odavno odradio.
A inače, za nešto slično ali drugačije, fermentore za pivare, poznajem grupu Novosađana koja je otišla u Nemačku, "ukrala" mustru i napravila jedan od prvih takvih, za Pečku pivaru.
Al to je specifično i ima smisla, a punilice baš i nemaju.

zilikaka

Koja je državna firma nakon rata iz 'evropske žitnice' snabdevala bilo koju četu skauta i izviđača?

BEK, Zrenjanin. RAdili stišnjenu šunku u konzervi (možda još nešto) za američku vojsku. Imali stalno prisutnog nadzora koji je sve kontrolisao i lepo to išlo. Možda nedge još postoje podaci koji ovo potvrđuju.
A šunka bila fenomenalna, i jeli smo je kad uspeju da naprave dovoljno da bude i za naše tržište.

pecaros
S kim se ti svađaš? Ja od prvog posta tvrdim da je trebalo to sve pošteno privatizovati. Ne kapiram - da li ti imaš nešto protiv, ili šta?

Ja od prvog posta tvrdim da je trebalo to sve pošteno privatizovati

BEK, Zrenjanin. RAdili stišnjenu šunku u konzervi (možda još nešto) za američku vojsku.

F.
Na primer, pančevačka Utva (koja je sada stoti deo sebe nekad) radi opremu i alate za Pjađo.

A ko da pošteno privatizuje, Drugovi Članovi iz CK ili i SSRNJ?

zilikaka

BEK, Zrenjanin.

gedza.73

F.
Na primer, pančevačka Utva (koja je sada stoti deo sebe nekad) radi opremu i alate za Pjađo.

A kad bi znao kakvi su dilovi bili i kako su išle pare ispod ruke po kafićima u Gorici i koji su direktori državnih firmi bili predstavnici u italiji i kako je Simpo otpisivao navodno oštećen nameštaj a onda prodavali na crno i delili među sobom ne bi se toliko hvalio.

Slavnoski hrast su više pokrali državni direktori nego Arkan da ga je vukao za Srbiju dvadeset godina nakon rata.

zilikaka
Zašto bi onaj ko pravi recimo majonez pravio i punilice?

poznajem grupu Novosađana koja je otišla u Nemačku, "ukrala" mustru

To se zove privatna inicijativa, đe je problem?

Kad bi ti samo pokušao da ukucaš u Gugl afere Simensa, Lokida, Folksvagena, Liman bradersa, čitavog Vol strita na kraju krajeva tzaprepastio bi se načisto.

Al kakve veze to ima sa tim što Utva i DANAS radi prilično komplikovane sklopove i alate za Pjađo avione?

Ja poznajem u mestu sa 25 000 stanovnika (otrpilike Topola sa okolinom) trideset evropskih i nekoliko svetskih imena koji su sedamdesetih godina pokrenuli proizvodnju u garažama a danas su giganti.

Razumeš li ti uopšte o čemu pričamo?

Eto ga opet ovaj. Jes' ti neki partijski bot pa opravdavaš partijske tajkune?

gedza.73

Dakle, mi smo imali privatnike ali su onda došli Drugovi koji su rekli...

Evo, mi smo imali priču rekonstrukcije nečeg iz početka, sa sve crtežima za izradu, pa se nismo upustili jer je preskupo. Jefzinije bilo da kupiš gotovo novo.

Upravo zato pričam. Osvajanje novog proizvoda je ozbiljan, skup i dugoteajan proces. Ne znam na kakve punilice misliš ali pošto se to i ne uzima svaki čas (konkretno ne znam na koje i kakve punilice misliš, al nek bude sa su za kesice kečapa, senfa, majoneza), kiko je ukupno takvih fabrika u Jugi bilo i da li su mogli godišnje sa prodaju više od jedne-dve,i to kaduspeju da razrade sve.

Evo, mi smo imali priču rekonstrukcije nečeg iz početka, sa sve crtežima za izradu, pa se nismo upustili jer je preskupo. Jefzinije bilo da kupiš gotovo novo.

To su specijalizovane delatnosti i tu znači ime i uskustvo

freehand

Evo, mi smo imali priču rekonstrukcije nečeg iz početka, sa sve crtežima za izradu, pa se nismo upustili jer je preskupo. Jefzinije bilo da kupiš gotovo novo.

Pa to se sedne i izračuna šta je dugoročno isplativije. Ovde je pravljeno sve što je bilo strateški bitno i je moglo da se isplati.
Pa su takopočeta i proizvodnja računara sredinom osamdesetih.

pecaros
A možda bi bilo bolje da su Domaćini napravili uzornu parlamentarnu monarhiju, prigodno očišćenu od nenarodnih elemenata? Kako god, nekako se desilo da nam je to bio najuspešniji period u dosadašnjoj istoriji.

freehand
Kako ko? Kodža Miloš, njegova braća i batinaši, ubice i podguzne muve.

Dobro ukapirao sam da je po tebi bilo bolje da su ostali Turci.

gedza.73

freehand

Evo, mi smo imali priču rekonstrukcije nečeg iz početka, sa sve crtežima za izradu, pa se nismo upustili jer je preskupo. Jefzinije bilo da kupiš gotovo novo.

Pa to se sedne i izračuna šta je dugoročno isplativije. Ovde je pravljeno sve što je bilo strateški bitno i je moglo da se isplati.
Pa su takopočeta i proizvodnja računara sredinom osamdesetih.

Isplativo? Zajebavaš? Pa što smo onda bankrotirali kao država.

The EU can rewrite its rules and let governments borrow more to counter the crisis or let Italy go the way of Greece

Nemam pojam. Ovako možda?

gedza.73

kao i Pravda za Jutku

Izvini, ne mogu dalje da te pratim - čudni su putevi kada te droza uzme pod svoje.

Ili 'možda ovako'. Da se vas nekoliko stručnjaka sa bloga udružite i sačuvate državnu firmu sa državnim direktorom pa pokažete kako to sve radi u praksi. I u toj istoj fabrici sa kvalitetnim kadrom zaposlite decu.

Bilo bi zanimljvo da se vidimo za desetak, petnaest godina. Da vidimo kome su se deca preko veze i stranke zaposlila u državnu admisnistraciju a kome su deca pobegla u inostranstvo kod ovih zlih Zapadnjaka (i čija deca danas uče nemački) pa da nastavite isto da pričate.
Ja sam siguran da će bar jedno da uzme pasoš EU čim bude uzmoglo pa će da se trudi da papirologijom dokaže poreklo.

Znači, ne interesuje te šunka, ne interesuje te izvoz alata, ne interesuje te bankrot.
u stvari, tebe interesuje samo da sam sa sobom vrtiš istu besmislenu priču.

Ako opravdavaš ponašanje posleratne vlasti, opravdavaš i današnje bezakonje. A ti se sad vrti sam u svojoj metamorfozi

pecaros

U ono vreme (još pedesetih) su pravili zimsku salamu. Od tada, samo uvoz iz Mađarske - skupa ko đavo, ali nije ni prineti onoj BEK-ovoj. Nije da smo se davili njome, nego se i tada znalo šta je dobro.

Na primer, pančevačka Utva (koja je sada stoti deo sebe nekad) radi opremu i alate za Pjađo.

gedza.73

Ali, da ne krenem sad da nabrajam šta je sve bilo od mašinske i drugih industrija

Mene zanima ako znaš koje državne firme su prozvodile a od njih nabavljali poljoprivredni proizvođači hidraulične tresače maslina, ko je proizvodio mašine za pakovanje, ko mašine za sitoštampu, koje agencije su radile dizajn, mašine za malčiranje, čiji su traktori nabavljani, kako su se organizovali proizvođači u privatnom sektoru i kako su vršili izvoz svojih prizvoda, ko je prodavao elemente za nadogradnju a ko je ugrađivao i vršio nadogradnju kamiona, ko je pravio hidraulične dizalice

To u jednom sektoru. A možeš i ostale da nabrojiš. Sigurno je Vojvodina imala bar deset velikih privatnih firmi koje su tada pravile ozbiljne proizvode za Zapad (ti se bolje od mene razumeš u te deficite i suficite). Verovatno je Italija tada uvozila to kvalitetno ulje iz Vojvodine koje je bilo zapakovano po svim standardima (YUS je i dalje prepoznat kao sinonim kvaliteta u čitavoj Evropi ) kao ostale sirovine poput žive stoke (koja je prerađivana u mortadelu), dasaka, (u nameštaj) i svačega nečega preko slovenačkih špeditera koji su naplaćivali u stranoj valuti a isplaćivali u dinarima firmama po Makedoniji na primer.

Al' koga bolela patka tad dok je primao platu u kancelariji. Tek kad je presušilo za plate a dogorelo do dupeta onda ajde da se igramo tržišne ekonomije i 'gde je moj deo, nećete da me prevarite'

zilikaka

Koja je državna firma nakon rata iz 'evropske žitnice' snabdevala bilo koju četu skauta i izviđača?

BEK, Zrenjanin. RAdili stišnjenu šunku u konzervi (možda još nešto) za američku vojsku. Imali stalno prisutnog nadzora koji je sve kontrolisao i lepo to išlo. Možda nedge još postoje podaci koji ovo potvrđuju.
A šunka bila fenomenalna, i jeli smo je kad uspeju da naprave dovoljno da bude i za naše tržište.

svarog

zilikaka

Koja je državna firma nakon rata iz 'evropske žitnice' snabdevala bilo koju četu skauta i izviđača?

BEK, Zrenjanin. RAdili stišnjenu šunku u konzervi (možda još nešto) za američku vojsku. Imali stalno prisutnog nadzora koji je sve kontrolisao i lepo to išlo. Možda nedge još postoje podaci koji ovo potvrđuju.
A šunka bila fenomenalna, i jeli smo je kad uspeju da naprave dovoljno da bude i za naše tržište.

Jeste BEK je pravio za amere, ali problem je u ovom drugom. Meni recimo dosta govori o toj privredi što se tražile veze da se kupe domaći proizvodi namenjeni izvozu, jer su za domaće tržište bili lošijeg kvaliteta

svarog

jer su za domaće tržište bili lošijeg kvaliteta

zilikaka

alselone

Nije samo BEK pravio za US vojsku. Pravila je i Panonka Sombor i Karneks. Verovatno i drugi.

To je bio državni dogovor, ne idividualno kompanijski.

Vrlo moguće. Pitanje je glasilo:

Koja je državna firma nakon rata iz 'evropske žitnice' snabdevala bilo koju četu skauta i izviđača?
Ja navela ono što znam da jeste.

Ja navela ono što znam da jeste

Vrlo moguće.

gvozden1

građani nisu mogli da kupe kafu nego su pili divku ili "40%" kafu,

when the Queen came to the throne in 1952, sugar, butter, cheese, margarine, cooking fat, bacon, meat and tea were all still rationed. Rationing did not actually finish until 1954, with sugar rationing ending in 1953 and meat rationing in 1954.

zilikaka

Koja je državna firma nakon rata iz 'evropske žitnice' snabdevala bilo koju četu skauta i izviđača?
Ja navela ono što znam da jeste.

“Jugoexportje izvozio za američke vojnike,za potrebe vojske-goveđe meso, konzerve, sportsku opremu,odeću,obuću, a uvozio je na osnovu stečenih deviza od izvoza.Uvozio je iz SAD direktno pšenicu, kukuruz, pamuk.”

Dešavalo se to i boljima od nas.

. Ono osamdesetih je baš bilo dvostruko zabavno - skokneš malo do Italije, Austrije ili Minhena, kupiš neku ploču, malo kafe i deterdženta... eh, bila su to lepa vremena.

gvozden1

Pa ne znam da li oni baš to vreme broje u svoja najbolja.
A Jugina najbolja su bila ta, bez kafe, čokolade i ostalog.

ali meni je mnogo drago što Srbija nije takva.

gvozden1

Pa vidi, ogroman procenat tih što su skakutali su bile tetke švercerke,

Kad si bio poslednji put na pijaci? Pune tezge švercovane robe. Jedino nisam obratio pažnju da li su švercerke brkate.

Doneseš šefu kafu, deterdžent, farmerice, on ti opravda odsustvo, plata leže normalno - milina

gvozden1

Al moš da biraš, oš kod švercerke, oš u šoping mol.

pecaros

gvozden1

Al moš da biraš, oš kod švercerke, oš u šoping mol.

A sada dooobro razmisli - ima li neke razlike?

gvozden1

pecaros

gvozden1

Al moš da biraš, oš kod švercerke, oš u šoping mol.

A sada dooobro razmisli - ima li neke razlike?

Ako je ne vidiš, tebi mora da je mnogo lepo :)

Nisi razumeo, naravno... misliš da nema razlike u tome da li kupuješ u šoping molu ili sa tezge

gvozden1

Prvo navedeš neki citat, pa pošto ne možeš ništa suvislo da kažeš ti staviš smajli (a on kao nešto znači)

Sad, lupiš da nema razlike između Srbije danas, znači ogromne ponude svega, šta ti na pamet padne možeš da kupiš u Srbiji, i one nakaze od države u kojoj ni čestite pantalone nisi mogao da kupiš u prodavnici, nego si morao da ideš u drugu državu za njih, ili da ih kupuješ od švercerki, pa posle meni pokušavaš da pripišeš da ne vidim razliku.

lupiš da nema razlike između Srbije danas, znači ogromne ponude svega, šta ti na pamet padne možeš da kupiš u Srbiji, i one nakaze od države u kojoj ni čestite pantalone nisi mogao da kupiš u prodavnici, nego si morao da ideš u drugu državu za njih, ili da ih kupuješ od švercerki, pa posle meni pokušavaš da pripišeš da ne vidim razliku.

pecaros
Da, danas ima ogromna ponuda, ali neki ipak kupuju sa tezgi. A neki slabo uopšte kupuju. Još nisi odgovorio - šta misliš zašto?

gedza.73

Šta god da kažeš izleće kontraargument 'A kako je bilo u Rumuniji?'.

A sada dooobro razmisli - ima li neke razlike?

Naravno da ima razlike

Šta god da kažeš izleće kontraargument 'A kako je bilo u Rumuniji?'.

Seljak je postao sopstvenik zemljišta koje je obrađivao; sva spahiska potraživanja uračunata su u onu sumu koju je Srbija na ime danka plaćala. Porti; isplata spahija nije pala na teret seljaka, nego na teret države. U novim krajevima, agrarno pitanje nije se dalo rešiti na ovaj način. Državne finansije bile su tako iscrpljene ratom, da država nije mogla uzeti na sebe otkup seljaka. Izvršiti pak oslobođenje seljaka bez ikakve naknade za gospodare zemlje, takođe nije bilo mogućno. - Berlinski ugovor obavezivao nas je na poštovanje imovinskih prava muslimana gospodara zemlje. Prema tome, nije ostalo ništa: drugo nego da seljaci sami sebe otkupe.

NJjihov otkup uređen je zakonom o „agrarnim odnošajima u novooslobođenim predelima" od 3 februara 1880 godine koji je uglavnom delo ministra pravde Stojana Veljkovića. Po zakonu, seljaci su sami iz svojih sredstava morali dati gospodarima zemlje. Veličina naknade određivala se ili slobodnom pogodbom zainteresovanih strana, ili u nedostatku takve pogodbe, rešenjem naročitih državnih komisija. Dosuđenu naknadu valjalo je isplatiti najdalje za pet godina.

gvozden1

Šta god da kažeš izleće kontraargument 'A kako je bilo u Rumuniji?'.

Jbg, sad će mu biti verovatno glupo da to kaže, ali da nisi ovo napisao, u sledećem komentaru bi se pojavila Rumunija :)

pecaros

Dobro, odavde preuzimate vas dvojica jadnih, neshvaćenih.

Šta god da kažeš izleće kontraargument 'A kako je bilo u Rumuniji?'.

pecaros

gvozden1

Pa ne znam da li oni baš to vreme broje u svoja najbolja.
A Jugina najbolja su bila ta, bez kafe, čokolade i ostalog.

ali meni je mnogo drago što Srbija nije takva.

Kad si bio poslednji put na pijaci? Pune tezge švercovane robe. Jedino nisam obratio pažnju da li su švercerke brkate.

milisav68

Jedini koji ne razume si ti.

Razlika sa švercirima onda i danas je ogromna.Danas je to socijalni ventil, da se kupi roba bez plaćanja carine i poreza, a onda je šverc bio više politički ventil zbog života u "zatvoru", gde nisi mogao da kupiš sve što si hteo.

Zato je pogrešno lamentiranje nad Antom Markovićem, jer je tad već bilo uveliko kasno.

zilikaka

niccolo

Nego, ni treći dan nismo uspeli da pronađemo komunskog giganta koji je zaista nastao u vreme komunaca, a ne pre njih?

Boli tebe uvo, ti nisi kupovao farmerke kod švercerki il u komisionu.

freehand
Nema veze šta je istina

Jebeš šunku, jebeš skaute, jebeš Amerikance.

Da potencijalnih korisnika knjige ima, i da će ih tek biti, autora je uverila njegova poseta Kambodži, „jer prosto je neverovatno kako u zemlji tolike geografske i kulturalne udaljenosti možete lako uočiti sličnosti sa nama – sličnosti bazirane na postkomunističkom nasleđu“. Iako knjiga vrvi primerima iz zemlje Srbije, analogije i (sličnosti) sa svim drugim postkomunističkim zemljama, ukazuje Biro, mogu se lako pronaći: „Tamo gde je Srbija bila juče, Ukrajina i Gruzija su danas, a zakaspijske države će sigurno biti sutra.“

na zbunjujuće ocene sadašnjosti u Poljskoj, gde čak 31 odsto građana misli da se ranije (u komunizmu), živelo bolje, iako je ova zemlja „najpoželjniji“ novi član Evropske unije. Autor psihološki objašnjava hendikepe koje je napravio komunizam

niccolo

Nego, ni treći dan nismo uspeli da pronađemo komunskog giganta koji je zaista nastao u vreme komunaca, a ne pre njih?

Poput tvog argumenta sa Turcima

freehand
Ali eto - rafineriju nafte , Azotaru i Petrohemiju, daklečitav petrohemijski kompleks u Pančevu napravila je SFRJ. Na ledini.

Druže Slobo, narod tebe pita, da l' ćeš moći da zameniš Tita

društvo koje gradi SPS "ne bi smelo da dopusti trajnu nezaposlenost, hronično gladovanje i odsustvo bilo kakve zdravstvene zaštite, što neka veoma razvijena društva još tolerišu"

Frihend-aga
a masovno imje imovina otimana mimo zakona.

Berlinski ugovor obavezivao nas je na poštovanje imovinskih prava muslimana gospodara zemlje.

Zbog ovakvih stavova je između ostalog Slobodan Milošević sa preobučenom Komunističkom partijom pobedio.

Ono što ostaje da si ti uspeo da uporediš Srbe i Turke na prostoru Srbije nakon viševekovne okupacije i sam da napišeš kako je Turcima 'imovina otimana mimo zakona'

Za razliku od Berlinkskog ugovora komuniste staljinistički ustav koji su prepisali nije obavezivao ni na šta osim na pljačku.

zilikaka
Gedžo, gde ti tu vidiš ikakav stav?
Bilo konkretno pitanje i konkretan odgovor. Puke činjenice, podaci, ko nečija adresa il godina rođenja.

Gedžo, gde ti tu vidiš ikakav stav?

Ko se time uopšte bavio?

Potpuno je blentavo , pobogu.

Svaka čas'. kad nekog nazoveš ljotićevcem sledeći put pogledaj se malo bolje u ogledalu.

niccolo

Ko se time uopšte bavio?

Ja