Slanina

/ 14.05.2008. u 20:39

Komentari: 123
Čitanost: 18041
/
Preporuke: 13570
/

U mom frizideru stoji komad slanine, rumenozute, mesnate..ma kakva "panceta"ovo je cista ljubav. Ja to znam, tu sam strucnjak. Kad god otvorim frizider zapahne me taj miris...i stid. Posalo mi je neki Branko...a ja ne znam koji Branko.

A znam da je ljubav, jer tako i ja, kada mi nesto posebno uspe da je najlepse na svetu, saljem sa ljubavlju ljudima koje volim.Sad meni posalo Branko, sve s ljubavlju...a ja ne znam..pa otuda stid. Zato je nisam ni probala, neka stoji dok se ne setim tog Branka.

Doneo mi je brat, posle prvomajskih praznika, kada je dosao da odveze moju cerku na aerodrom. Javio se odnekud telefonom i kaze da ne spremam veceru, on je tu kod Branka, kako ne znam kog? Ma onog NASEG, onog malog, nasmejanog Brankica, kako ne znam? Cuje se galama i smeh i on kaze, sad ce on da dodej pa cu se sigurno setiti...i donece mi malo slanine od Branka, on salje da probam.Da vidim kakav je domacin postao. Onda stize, drzi na prstu okacenu onu slaninu i cudi se kako ne znam. Onda pocinje da prica i da me podseca i sve uptljava neke ljude koje isto tako ne znam, cela gomila....a ja? Da bih se setila ko je Branko moram da zaronim u mrak secanja, u proslost, a ja necu.

Kljuceve tog mraka uvek drzi neko drugi, ne ja,pa onda nehotice otkljucava mesta odakle aveti iskacu iz mrakai zaticu me nespremnu..kao onomad moja poznanica, kada je, okrznuvsi me usplahirenim pogledom rekla: "Domovi su strasna mesta"- "Jesu", rekoh u dahu a ona ucuta. Hvala joj na tome.I sto odecu svoje dece, malo nosenu, skupu i modernu, ne deli rodjacima vec, lepo ispeglanu i cistu nosi u neki dom.Sto je usla unutra i osetila, sto nije gledala samo ocima, sto je znala da zacuti..sto je usla i izasla sa tog strasnog mesta. A deca su ostala. Moraju. Oni nemaju gde.

Taj njen skorasnji utisak sasvim je isti kao moj od pre tri cetiri decenije. Nista sto je spolja ne moze da promeni ono sto je unutra "strasno" i vreme koje je proteklo tu nista ne pomaze. Ne moze.

Da bih se setila ko je Branko morala bih da se setim svih nas, i sebe tamo, a necu. Ja sam pobegla odavno i necu da se vracam.

Morala bih da se setim Marije, odnekud iz Kastela, imala je oko 10 godina, ucila je dve godine za jednu da bi postigla da se upise sa vrsnjacima u peti osnovne.Pogleda velikih uplasenih ociju kao u zverke...a ruke, ruke..kao kora drveta grube i ispucale do krvi. Spremala je i sluzila po kucama, sve domacim sapunom i ribacom cetkom, soda joj pojela ruke. Ko da kupuje prasak ako ima dzabe dete i ribacu cetku?

Ili male Romkinje sa kojom sam, krevet do kreveta, spavala godinama.Nocu smo dugo saputale, mrzela je svoje ime, pa smo smisljale novo, neko lepo, kako cu je ja zvati dok ne poraste i ne promeni ime. Kome je jos palo na pamet da detetu daje ime stvari Mozda je njima melodicno zvucalo na njihovom jeziku? Jedne noci me je zgrabila za ruku i cvrsto stegla, nije pustala dok napad nije prosao, dok su druga deca izbezumljeno bezala ja nisam mogla, drzala me je cvrto. Posle se vise nisam bojala. Kako se sada zove?

Ili Sanje, prelepe devojcice zelenih ociju i crne kose.Kako smo mi tada zelele da budemo lepe kao ona! Jednom je otisla u posetu nekom rodjaku, tamo nasla pistolj i pucala sebi u glavu. Ostala je ziva, ne vise tako lepa ali ona to ne zna, Kao ni zasto je to uradila. Ko zna?

Mire koja je pobegla secam se najbolje. Ne secam se kakva je bila pre nego sto je pobegla...samo posle.Nasli su je posle nekoliko dana. Bili smo za ruckom u osuncanoj kuhinji kada su je uveli. Nije mogla da hoda, vodili su je da nam svima pokazu kako prolaze oni koji beze. Ona, silovana, krvava, iscepana, prljava na drhtavim nogama stoji i gleda negde kroz sve nas.....

Od tog dana ja sam bezala stalno.Bezala sam u Bermudski trougao u kome nestaju deca, izmedju tri debele noge klavira, sa pokrivacem do poda. Tu sam se skrivala sa ukradenim knjigama iz biblioteke do plafona, odakle se nije smelo nista uzimati da "ne lepimo svoje prljave prste po staklu"...ja sam pazljivo za ruckicu otvarala staklena vrata i krala knjige. Tamo u polumraku, u mom trouglu, tonula sam u svet koji ne postoji, praveci se da ne postoji ni ovaj. Cula bih da me traze ali sta mari....ne odazivam se, jer onaj koga traze nadrljao je svakako, pa onda da procitam jos koju stranicu. I onda kada me grde i kaznjavaju ja samo na sledecu stranicu mislim, onu neprocitanu, nisam tu.

Izmedju tih dana redjali su se dani puni ceznje da se odraste sto brze, puni dosade i besmisla, samo otici odatle, samo otici..Rasli smo kao brojleri na farmi bez znanja o svetu koji nas okruzuje. Oni koji su imali nekog svog da ga prihvati i uputi u svet i zivot nasli su svoje mesto pod suncem, izborili se. Oni drugi, dugo su se saplitali kroz zivot ne znajuci kako, gde, sta i zasto...ili bi trazili na pogresnom mestu i od pogresnih ljudi malo topline i neznosti. Kao Jasmina, koju sam videla u prekratkoj suknji i previse sminke kako dugim nogama grabi bulevarom, pre trideset godina...od tada je niko nije video niti je neko o njoj nesto cuo.A ja je pamtim kao neznu devojcicu zanesenu poezijom.Negde se ta njena nezna dusa slomila a niko nije primetio. Niti je primetio da je nema, da je nestala, niko je ne trazi. nema ko.

Zato ja ne znam ko je Branko.

Ali, resila sam da budem hrabra,otici cemo do Branka brat i ja, da se setimo svih nasih zaboravljenih drugova. Nece to biti lako ali racunam da je Branko i dalje onaj veseli deckic, nas Brankic kako kaze moj brat, pa bice slatko gorko ici ce nanako, zajedno.

A steta da ona slanina propadne, ljubav je to.

postavite na |

Komentari (123)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Lepa Radmilovic 20:49 14.05.2008

kakva slanina

samo holesterol mozes da nabacis....

da je poslao prsut pa da razumem :)

mariopan 20:57 14.05.2008

Re: kakva slanina

Taj holesterol valjda vec imam, natukla sam ga sa godinama, nema ko ga nema danas, necu ni kod lekara da idem da mi ne zabrani slaninu...ljubav je to zaista.

Najiskrenija. Hvala na komntaru Lepa.

Lepa Radmilovic 21:23 14.05.2008

Re: kakva slanina

nema nacemu...mislih da ce malo sale u ovaj vrlo 'zona sumraka' dan da izmami po koji osmeh.

sve ostalo bih u tisini kao ti, kao tvoja prijateljica iskomentarisala.
nadam se da ce nas sistem usvajanja jednog dana da dozivi kompletnu transformaciju btw.

mariopan 22:58 14.05.2008

Re: kakva slanina

Ne skodi sala, nekada pomislim da se previse salim ali to mi je crta karaktera, ne umem da se uozbiljim pa to ti je

Volela bih da se ta usvajanja malo manje komplikuju jer idealne porodice nema, neka deca rastu sa ljudima koji ih zele ako vec ne mogu sa svojima. Ne znam porodicu , pa ni svoju, koja bi bila tako idealna , u kojoj sve ide kao po loju i sve je lepo i krasno, sto rece SSvetlana, svako od nas rastao je uz neke malo traumaticne dogadjaje, cak i kada je sa rodjenim roditeljima . A hraniteljstvo je ipak za sada najbolja varijanta jer domovi su bez duse. To nije mesto za decu, moraju da postoje jer su nekada jedini spas ali samo kao privremeno resenje, bar ja tako mislim.

Vračarac 08:32 15.05.2008

Re: kakva slanina

ljubav je to zaista

Više strast. Prava čista strast.

mariopan 10:48 15.05.2008

Re: kakva slanina

Vračarac
ljubav je to zaista

Više strast. Prava čista strast.

Kod mene jeste, da znas, ako me ikada vidis umesto cveca slobodno donesi slaninu, jes seljacki ali sta mogu, strast je to bre!

antioksidant 10:48 15.05.2008

Re: kakva slanina

samo holesterol mozes da nabacis....

da je poslao prsut pa da razumem :)

ma kakav holesterol.
samo preseci sa lukom.

antioksidant 10:52 15.05.2008

dopuna

ostatak nisam citao. zatvorio sam oci
i dalje verujem da ce sve lose stvari pnestati kad zatvorim oci
jedino sto sam naucio odrastanjem jeste da se sve vrati kad oci otvoris

Vračarac 10:59 15.05.2008

Re: kakva slanina

mariopan

Vračarac
ljubav je to zaistaViše strast. Prava čista strast.Kod mene jeste, da znas, ako me ikada vidis umesto cveca slobodno donesi slaninu, jes seljacki ali sta mogu, strast je to bre!

Upravo sam krenuo da "uberem" neku slaninu za vas. Slaninasti buket ću dekorisati i sa kojim kolutićem kulena a umesti šlajera dodaću poneki duvan čvarak i perce mladog luka . Sve ću to uvezati jednom lepom somun-mašnom.

mariopan 11:17 15.05.2008

Re: dopuna

antioksidant
ostatak nisam citao. zatvorio sam oci
i dalje verujem da ce sve lose stvari pnestati kad zatvorim oci
jedino sto sam naucio odrastanjem jeste da se sve vrati kad oci otvoris

Antioksidant, otvori oci..zivot je to. Probala ja da zmurim tridesetak godina pa ne pomaze. Ali kad sirom otvoris oci, kada vidis kakva je azdaja sa kojom se susreces, onda je lupis optimizmom, zainat zivis, zainat uradis sve sto mozes da ta azdaja crkne. Amin.Da crkne.

mariopan 11:18 15.05.2008

Re: kakva slanina

Vračarac
mariopan

Vračarac
ljubav je to zaistaViše strast. Prava čista strast.Kod mene jeste, da znas, ako me ikada vidis umesto cveca slobodno donesi slaninu, jes seljacki ali sta mogu, strast je to bre!

Upravo sam krenuo da "uberem" neku slaninu za vas. Slaninasti buket ću dekorisati i sa kojim kolutićem kulena a umesti šlajera dodaću poneki duvan čvarak i perce mladog luka . Sve ću to uvezati jednom lepom somun-mašnom.

Hvala, lepsi buket ne pozeleh u zivotu, znas kako da obradujes damu, svaka cast

)))

Vračarac 14:00 15.05.2008

Re: kakva slanina

Hvala, lepsi buket ne pozeleh u zivotu, znas kako da obradujes damu, svaka cast )))

Laskate mi

angie 21:05 14.05.2008

cudno je to,

da kako krenesh, posle se teshko ispravi, prosto svi tragovi tog pochetka skoncentrisano vuku kao tegovi na onu stranu, za koju ni jedno dete nije krivo, shto ga je neko spustio.

preporuka!

mariopan 21:11 14.05.2008

Re: cudno je to,

Hvala Angie, sto si to primetila, malo ljudi zastane da se osvrne i na tu decu, zato ovaj post.
Hvala za preporuku.Pozdrav.

ivana23 08:49 15.05.2008

Re: cudno je to,

gradicevic 21:08 14.05.2008

lepo i tuzno odjednom

mnogo je dece, koja odrastaju tako
ostavljena
zena i ja hteli da usvojimo jedno,
al uzasno komplikovano
moze kazu kao hraniteljska porodica
nude i neke pare
a ljubav
niko ne pominje
i jos da ga vratis kad napuni 18
pa gde to ima

mariopan 21:19 14.05.2008

Re: lepo i tuzno odjednom

Eh , Gradicevicu , kada bi znao kako ta deca ceznu da ih neko uzme.
Njima je neka porodica jedino mesto gde bi ih neko zagrlio, ili bar dodirnuo nezno, gde bi videli kako se zivi iznutra....oni o tome nista ne znaju. Izadju u zivot a ne znaju ni osnovne stvari..kolika je plata, kada se placaju racuni, koliki su, ..nista. I zato im je tesko da pocnu zivot kada izadju. To hraniteljstvo je zapravo najbolja opcija za decu koja nece biti usvojena...drugo je usvajanje.
Tek poslednjih godina postoji podrska toj deci kada izadju.
U nekoj porodici ta deca bi mogla da nauce osnovne stvari, da vide kako se pravi najobicniji rucak, na cemu da pristede na cemu ne,kako da rasporede novac, oni ne znaju nista od toga..a tek emotivno, sta da kazem kako je detetu koje odraste a da ga niko nije dotakao?

bravar 21:36 14.05.2008

Re: lepo i tuzno odjednom

zena i ja hteli da usvojimo jedno,

i mi, pa nista

Mozaik 09:28 15.05.2008

Re: lepo i tuzno odjednom

mi usvojili... bilo tesko i komplikovano. ali uspeli! dete je prelepo i preslatko. otac vec sprema veliku metlu kojom ce da cisti udvarace ispred kuce.

mariopan 09:49 15.05.2008

Re: lepo i tuzno odjednom

Bravo, stoste uspeli, sto ste zeleli i izdrzali sve peripetije, to nije lako...ali ljubav ....e to je nagrada za sve.

))

Ssvetlana 21:20 14.05.2008

Potresna prica!

Prica me veoma potresla...i ti dogadjaji. Steglo mi se grlo, pa bi mi mozda prijala neka prijateljska slanina! Toga je sva manje, pa ti predlazem da je slasno pojedes, sta god da kazu doktori!

mariopan 21:34 14.05.2008

Re: Potresna prica!

Hocu, da znas Svetlana, samo cu stvarno prvo da odem do Branka. Ovo su dogadjaji koji su meni bili najstrasniji i zbog kojih sam se trudila da sve zaboravim, da sve zakopam da me ne vuku nazad...ali vidis kao iskacu ko kosturi iz ormana? Nema mi druge nego da ih uhvatim za gusu....zao mi je sto sam usput zaboravila i ljude. To ide zajedno, u paketu, ne mozes da biras. Toliko je godina proslo a eto, ja i sad o njima mislim.
Hvala sto si se javila, nije sve bilo tako crno, crno je samo ono osecanje bespomocnosti sve vreme..a to su deca.
Pozdrav.

margos 21:37 14.05.2008

Re: Potresna prica...

...a topla - kad je ti napišeš:)
Slažem se sa Svetlanom, pojedi je, tako mirišljavu i slasnu, da Branka možeš pohvaliti kakav je domaćin postao.

mariopan 21:48 14.05.2008

Re: Potresna prica...

Eh, sad Margos i kad bih htela ne mogu, malo mi se steglo grlo ali sutra, kada neko stavi neku veseliju temu, onda sto kazes, kako cu da ga pohvalim ako ne probam?
Hvala sto si sa nama veceras, hoces malo slanine s ljubavlju?

Ssvetlana 22:07 14.05.2008

Re: Potresna prica!

mariopan
Hocu, da znas Svetlana, samo cu stvarno prvo da odem do Branka. Ovo su
dogadjaji koji su meni bili najstrasniji i zbog kojih sam se trudila da
sve zaboravim, da sve zakopam da me ne vuku nazad...ali vidis kao
iskacu ko kosturi iz ormana? Nema mi druge nego da ih uhvatim za
gusu....zao mi je sto sam usput zaboravila i ljude. To ide zajedno, u
paketu, ne mozes da biras. Toliko je godina proslo a eto, ja i sad o
njima mislim.
Hvala sto si se javila, nije sve bilo tako crno, crno je samo ono osecanje bespomocnosti sve vreme..a to su deca.
Pozdrav.

Odrastanje je uvek bolno, ma kakvo okruzenje bilo. Makar je to moj utisak. Sve tesko pada, i kada te otac (koga imas) popreko pogleda i majka (koju imas), ako te ne zagrli...kad TI mislis da treba. Svako od nas ima neko bolno iskustvo i mislim da bez toga nema ni zdravog zivota. Ali zato, srecom imamo mogucnost da shvatimo i oprostimo! Kakva god da nam je karma, treba joj se prepustiti i kroz bol spoznati srecu! Vidis neki je nemaju pa nece ni dobiti slaninu! Ljubav je to!

margos 22:20 14.05.2008

Re: Potresna prica...

Hvala sto si sa nama veceras, hoces malo slanine s ljubavlju?

Uh! Uvek! :)))
Meni tata još uvek nasecka, pa složi u kutijicu 'da se dete ne muči'... i znam kakva je TA slanina.

Ovih dana su bile na tapetu 'pobedničke teme'. I ova je jedna od tih. A to što nije vesela i lepršava, ne smeta joj da bude POBEDNIČKA!

mariopan 22:37 14.05.2008

Re: Potresna prica...

Naravno da je pobednicka, mi smo pobedili kako god okrenes jer evo nas, evo slanine sasve ljubavi pa onda mi jesmo pobedili !

mariopan 22:47 14.05.2008

Re: Potresna prica!

Znam Svetlana, ima dece koja rastu mnogo gore :(
Jer gde bi bila Marija da nije dosla kod nas Ili ta devojcica Romkinja. Meni su sada izvrljani zidovi od neke male dece, unuka neke druge dece "domaca" kojih mozda ne bi bilo da nije bilo doma, makar i tako sumornog. Znam ja to. Samo se pitam gde smo mi naucili sta je to ljubav i odakle nam? Niko nam je nije dao ni pokazao, naprotiv...pa opet to jeste ta ljubav, vidis? Imamo srecu, neko odgore vidi sve

)))

ivana23 08:53 15.05.2008

Re: Potresna prica!

jesen 09:07 15.05.2008

Re: Potresna prica!

Znam ja to. Samo se pitam gde smo mi naucili sta je to ljubav i odakle nam? Niko nam je nije dao ni pokazao, naprotiv...pa opet to jeste ta ljubav, vidis? Imamo srecu, neko odgore vidi sve )))

....izgelda, draga mariopan da se neki ljudi radjaju sa ljubavlju u paketu a neki ne i da ovima bez paketa ne vredi ni davati ljubav...jednostavno, ne umeju da je prime.......

mariopan 10:56 15.05.2008

Re: Potresna prica!

jesen
Znam ja to. Samo se pitam gde smo mi naucili sta je to ljubav i odakle nam? Niko nam je nije dao ni pokazao, naprotiv...pa opet to jeste ta ljubav, vidis? Imamo srecu, neko odgore vidi sve )))

....izgelda, draga mariopan da se neki ljudi radjaju sa ljubavlju u paketu a neki ne i da ovima bez paketa ne vredi ni davati ljubav...jednostavno, ne umeju da je prime.......

Onda ipak imamo srecu, kazem ja, neko odgore vidi sve, nikad ne uzme bas sve a da nista ne da zauzvrat

Hvala Jesen, na druzenju

jesen 12:29 15.05.2008

Re: Potresna prica!

kazem ja, neko odgore vidi sve, nikad ne uzme bas sve a da nista ne da zauzvrat

.. i ja to mislim....sta vredi ovima sa lovom, narocito pokradenom, kad ne umeju da je podele sa drugima, da nekoga usrece.....sta ce ljudi, nisu dobili ljubav na rodjenju a nisu nista naucili u toku zivota....uh, al mi je filozofija...:))

mariopan 13:42 15.05.2008

Re: Potresna prica!

Dobra ti je filozofija samo oni ne citaju ovakve price, i kada bi procitali ne bi znali o cemu se tu radi...videli bi samo slaninu

Vidis da smo mi daleko bogatiji od njih? All im sve pare ne znaju oni koliko su tek oni siroti.

bravar 21:36 14.05.2008

bez naslova

Mariopan, hvala.

yFM4K5TgZVtBM:http://news.filefront.com/wp-content/uploads/2008/04/sadness_003.jpg' alt='' border='0' />

mariopan 21:49 14.05.2008

Re: bez naslova

Bravarice, draga, hvala tebi, ti znas zasto, sto si takva eto..

Piromanski 21:56 14.05.2008

Bez naslova

Ovo kucam jednom rukom. Na drugoj mi spava kcerka od sest nedelja.
Strasna i beskrajno tuzna je pomisao na svu decicu koja leze sama na nekim hladnim carsavima u ovom hladnom svetu gde niko, ili neko po sluzbenoj duznosti reaguje na njihov plac. Krik ljudskog bica, poziv za izbavljenje od samoce. A ovi se bore za vlast. Za fotelje i kabinete. Zasto se ne bore za decu, za zivot, da nekom nacine odrastanje ako ne lepim, a ono normalnim? Eh...
Preporuka. I ne bojte se da sidjete na izvor svog bola. Boli samo kada je covek ziv i kada oseca.

mariopan 22:05 14.05.2008

Re: Bez naslova

Ne bojim se Piromanski, eto resila da se vise ne bojim. Blago koje drzis na ruci jeste jedino sto je tvoje stvarno, sve drugo je samo opsena, nije vredno pomena i ne postoji. Stvarna je samo ona. Ljuljaj je nezno. Pozdrav vama oboma i lepi snovi andjelu.

Piromanski 22:09 14.05.2008

Re: Bez naslova

E, pa imamo mi jos jednu seku rodjenu istog dana, samo sto zauzima mamino narucje:) Hvala na pozdravu i sve najbolje!

mariopan 22:49 14.05.2008

Re: Bez naslova

Blago vama

Dvostruka sreca, to je tek blago.Pozdrav andjelima i vama

)))

ivana23 22:02 14.05.2008

***

mariopan 22:07 14.05.2008

Re: ***

O Ivana sad cu da koljem onu slaninu kako to lepo izgleda kada ti doneses, jer nesto slutim da je i ova sa ljubavlju a ne sa lukom? Hvala

margos 22:23 14.05.2008

Re: ***

kako to lepo izgleda kada ti doneses, jer nesto slutim da je i ova sa ljubavlju a ne sa lukom?

Au, Ivana... ko da joj odoli???
mljac
:)))

angie 23:43 14.05.2008

Re: ***

ovo shto je ivana naredjala idomaci hleb, pa posle izlaska uz neki posleponocni film-:)))

E, a mariopan, ako si pushach, kazu da slanina najbolje podmazuje pluca-bezajebavanja!

mariopan 10:59 15.05.2008

Re: ***

Pa ja to naizmanicno , malo pusim malo podmazujem , kazu da je dobro a ja slusam

ivana23 22:49 14.05.2008

Da nekome ne bude muka i..

mariopan 22:50 14.05.2008

Re: Da nekome ne bude muka i..

Ivana jel sav ovaj lebac tvoooj?

ivana23 23:16 14.05.2008

Re: Da nekome ne bude muka i..

mariopan
Ivana jel sav ovaj lebac tvoooj?

Slobodno se posluzi :))

mariopan 23:29 14.05.2008

Re: Da nekome ne bude muka i..

Hvala, zlatan i rumen ko dusa i jos s ljubavlju zamesen, znala sam

) Ko da si znala ja samo hleb i volim, jedem nekad samo koricu dok je vruc i nista lepse od mirisa hleba ne znam da postoji.....i slanine onake naravno

Evo ponoc prosla, nema nikoga samo nas dve nocne ptice? Da spavamo? Ili da navalimo sad na leba i slanine da ne vide drugi kako sam alava?

Hemičarka 23:39 14.05.2008

S ljubavlju...

I tisina...

mariopan 23:43 14.05.2008

Re: S ljubavlju...

Oh, Hemicarka, sad moram malo da strpnem i cutacu ko zalivena , hvala, s ljubavlju i tebi pozdrav

Bright Spot 23:47 14.05.2008

Samo da poželim...

... dobar tek.
Lijepa priča, mariopan. Hvala.

mariopan 00:03 15.05.2008

Re: Samo da poželim...

Dobrodosao, Bright Spot, hvala posluzi se....ovde si nov ako se ne varam pa obicaj je da se ponude gosti, na meniju je slanina, hleb i ljubav. Hvala i tebi dobar tek

Bright Spot 00:12 15.05.2008

Re: Samo da poželim...

Hvala, m. Od skora sam naučio i da pišem... valjda... :)
Čitamo se mi odavno... Uživaj...

Vračarac 08:41 15.05.2008

Re: Samo da poželim...

Lijepa priča, mariopan. Hvala.

Malo je reći lepa. Divna priča.
Hvala puno mariopan.

mariopan 10:14 15.05.2008

Re: Samo da poželim...

Hvala Vracarac, da se setimo nekada te dece koja su imala manje srece u zivotu..onda nam nasa mala nezadovoljstva bas ne izgledaju tako vazna. Ja se toga setim uvek kada mi je nesto tesko i utesim se, znam da ima i gore. Na ovu pricu zaista me podsetio taj brat koji zuji Beogradom, koji nigde nije otisao i sve njih obilazi, sve o njima zna...on nista nije zaboravio i nece, pamti kao slon. Sve pokusavajuci da me podseti neke dece i ovog Branka, saznam da neki zive lepo i skromno, da se povremeno vidjaju, jedni drugima se hvale svojim malim pobedama, svojom decom, svojim domacinstvom....ali nekih vec odavno nema. Pozdrav.

nikola svilar 07:39 15.05.2008

kakav tekst

Ili Sanje, prelepe devojcice zelenih ociju i crne kose.Kako smo mi tada zelele da budemo lepe kao ona! Jednom je otisla u posetu nekom rodjaku, tamo nasla pistolj i pucala sebi u glavu. Ostala je ziva, ne vise tako lepa ali ona to ne zna, Kao ni zasto je to uradila.

strasno, zivot bas pise drame, mariopan...

mariopan 10:04 15.05.2008

Re: kakav tekst

Zdravo Nikola, dobrodosao
Pise zivot ali ne vredi ni zaboravljati. Ovo je prvi korak ka tom zaboravljenom delu zivota, inace istinite su price samo sam promenila imena....Hvala sto si ovde

AlexDunja 08:49 15.05.2008

...

Pronadji nove svetove
i izatkaj im nebo.
I podari im vazduh
da zive i da disu.

Al nikad ne zaboravi
kako se koraca po zemlji.

Samo se tako mozemo
jedan drugom pribliziti.

Cetiri ulice tamo,
i tri ulice ovamo,
i jedva primetan osmeh,
i ciste, iskrene oci,

to je prostranstvo bezdana
koje bih hteo da premostim
od moje zvezde do tvoje.

miroslav antic
steglo mi se grlo , sinoc,
pa ne rekoh ni rec.
dobro je, mariopan, ipak

ivana23 08:55 15.05.2008

Re: ...

mariopan 10:17 15.05.2008

Re: ...

Hvala AD na prilogu, mi smo to Sunce docekali rasirenih ruku.Dobro je stvrano

))

Mozaik 09:44 15.05.2008

imam ciglu u stomaku

od kad sam procitala tvoj tekst. vratilo mi se u secanje obilazenje domova i pogledi te dece.

sad nekako bolje znam odakle sam iscupala svoju usvojenicu (ona nije moja cerka, ona je moje kumce, mama joj je moja zaova). mada, kako je sve to izgledalo, to nije za opisivanje...

mariopan 10:30 15.05.2008

Re: imam ciglu u stomaku

Tvoja usvojenica Mozaik, ima mnogo srece a verujem i ti sa njom. Ako si videla iznutra..onda znas. Sad zamisli desetak godina na tom mestu....kao robija u samici.Ko ne bi zeleo slobodu? A tek zivot posle? Potpuno bez ikakvog znanja o tom svetu i zivotu, gledas odraslo dete, punoletno, a on zna o zivotu kao sedmogodisnjak. Sve uci iz pocetka.Kao da do tada nije ni ziveo na ovoj planeti. Uspevaju oni da se snadju ali im za to treba mnogo gorkih godina.

Toga si je spasla i hvala ti od srca

Mozaik 10:59 15.05.2008

Re: imam ciglu u stomaku

do kraja godine treba da usvojimo jos jedno. unapred se uzasavam procedure, kancelarija, kafa, pepeljara i ljudi koji veze nemaju o cemu mi pricamo. trebace mi dosta snage da ponovo krenem u tu avanturu.

ti pises o ljudima koji sa 18 godina otkriju svet. ne smem ni da zamislim kako to izgleda. moja usvojenica je izasla iz doma sa 20 meseci. dete dozivelo sok kad su je izveli iz zvecanske, posadili u taxi i pored prosisao automobil. uzas u ocima. nju NIKAD NIKO nije izvadio iz krevetca od kad se rodila. 20 meseci dete nije videlo travu, sunce, kolica, ... nista.

trebalo nam je par godina da je naucimo da govori. sa 20 meseci, ona je samo pustala krike.
sad treba da vidimo kako da je zaustavimo kad pocne da nam prica o desavanjima u skoli.

u pocetku uciteljica nam rekla da posto je dete usvojeno onda ce verovatno morati prve razrede da zavrsava ovako: jedan razred, dve godine. kad je dete pocelo da redja fantasticne ocene, uciteljica prestala da daje savete...

AlexDunja 11:04 15.05.2008

Re: imam ciglu u stomaku

u pocetku uciteljica nam rekla da posto je dete usvojeno onda ce verovatno morati prve razrede da zavrsava ovako: jedan razred, dve godine. kad je dete pocelo da redja fantasticne ocene, uciteljica prestala da daje savete...

odavno nisam cula za uzasniju predrasudu :(
ne cudi me sto se uzasavas jos jedne procedure i celog postupka.
zaista ti cestitam. na svemu!
i mnogo srece sa novom bebom!

mariopan 11:11 15.05.2008

Re: imam ciglu u stomaku

O tome je ova prica.
Potencijale te dece ne zna niko, bave se onako reda radi, da otaljaju posao neki ljudi koji ma su ta deca POSAO.
Ne znam da li je danas bolje ali reci one moje poznanice mi kazu da nije bolje, bar iznutra, ona atmosfera je ista. Mogu oni da okrece, da kupe nove krevete, stolove, mozda kompjutere....ali u dusi je mrak. Evo, ja sam u penziji a i dalje me boli....pa toga si je spasla i vredelo je svih muka i vredece ako ponovis poduhvat. Veliki si covek i uspeces da savladas sve male ljude koji te saplicu na tom putu..pepeljare, tupe poglede...sve, vredi to otpeti.Vec znas da vredi.

Mozaik 12:30 15.05.2008

Re: imam ciglu u stomaku

Imam jedno pitanje.

Moje kumce, usvojeno sa 20 meseci se preselilo iz Zvecanske u inostranstvo. Na aerodromu cekala cela porodica. Jedno 20-30 nas. Svi plakali od srece. Ja provela dane pre tog dolaska uceci svoju zaovu najvaznije reci na srpskom.

E sad, to nase dete, kad je sletelo NIKAD VISE nije pokazalo jednim jedinim gestom da razume i jednu rec srpskog jezika. Preslo na strani jezik kao da nikad nije ni culo srpski.

Nikada se nije odazvalo na svoje prvo ime. Nikada nije pomerila ni obrvu kad bi cula jezik zemlje iz koje dolazi.

Kako je to moguce? Gde je secanje na prvih 20 meseci? Imam osecaj da se ona rodila sa tih 20 meseci. Kad mi njeni roditelji kazu da cu jednog dana morati da je odvedem u Srbiju da joj pokazem odakle je, jer ja jedina to znam, ja nekako ne verujem da ce ona to ikada traziti...

mariopan 13:51 15.05.2008

Re: imam ciglu u stomaku

Nece traziti, jer ona se jeste rodila sa tih 20 meseci. Za nju je zivot poceo tada, pre toga ne postoji. Ne zato sto je bila mala, vec zato sto je niko nije ljuljao, drzao, mazio...to su sestre koje rade svoj posao, ponekad uzmu bebu koja place da je uljuljaju da ne probudi ostale, ponekad i sa ljubavlju ali one imaju puno dece a malo ruku...zna se kako su ti prvi dani vazni za emocionalnu stabilnost deteta. Neka je prihvatila jezik zemlje gde zivis, to deca lako rade kada su mala, samo neka je ljubavlju okruzena. Kada bude velika nece je tako pogoditi da vidi zemlju odakle je....bice joj malo cudno ali sebe nece povezati ni sa cime odavde. Tako i treba , ne mora nista da joj znaci ova zemlja samo neka je ona ziva, zdrava, voljena i zadovoljna...nista drugo nije vazno. Bice radoznala kao svako dete sa neobicnom sudbinom ali to nece uticati na nju, verujem, ni na koji nacin.

jasnaz 09:52 15.05.2008

nepročitano

( )

mariopan 10:45 15.05.2008

Re: nepročitano

Jasnaz, bez reci, sve receno slikom.
Hvala

zija 10:05 15.05.2008

domovi za nezbrinutu decu

mariopan,

Kazi mi, molim te, sta ja kao pojedinac mogu da ucinim?
Razne donacije, koliko nam mogucnosti dozvoljavaju, to je u redu.
Ali, kako kao obicni gradjani, mozemo da se ukljucimo u zivot te dece?
Da bar malo nadomestimo taj nedostatak ljubavi i roditeljskog staranja?

hvala za podsecanje
pozdrav
zija

mariopan 10:43 15.05.2008

Re: domovi za nezbrinutu decu

Dragi Zija, ili draga

Vec sam na jednoj drugoj temi napisala kratak komentar "Domci" pa mi se sa istim pitanjem obratio na pp jedan bloger, pitajuci sta obican covek moze da uradi.....

Recimo , nas niko nikada nije pozvao na rodjenadan ili u kucu, stan...neko od dece iz skole. Druzili smo se u skoli ali te male zabave gde se deca okupe bile su za nas zatvorene, retko ko je otisao na naki rodjendan. Ne znam da li se to promenilo do danas jer ovo moje bilo je odavno. Kao da na neki nacin zaziru od njih... Ja sam smo jednom usla u kucu jedne devojcice da je sacekam da podjemo zajedno do skole, pozvala me njena baka da udjem. Deca treba da se druze, da zajedno rade bar nesto... da roditelji te dece malo paznje pokazu i prema malom domcu. Ta paznja ce verovetno biti sva koju ce da dobije u zivotu, a deca to dugo pamte. To im je oslonac kasnije, da ne razocaraju neke drage ljude oni su spremni da ucine razne napore da budu bolji, da bolje uce, da ne prave nestasluke. Oni su naviknuti da za njih niko ne mari...ako nadju nekoga ko mari usvojice oni njega, onako bez papira, u srcu...

Hvala ti sto brines i pitas

margos 11:09 15.05.2008

Re: domovi za nezbrinutu decu

Oni su naviknuti da za njih niko ne mari...ako nadju nekoga ko mari usvojice oni njega, onako bez papira, u srcu...

....ne znam da l se zaplakah od tuge, radosti il' lepote... ili sve zajedno?

Torpedo 11:14 15.05.2008

Prava

si carica :)

mariopan 14:40 15.05.2008

Re: Prava

Torpedo
si carica :)

Hvala Torpedo sto si osetio pricu i sto si sa nama ,
Pozdrav i tebi.

jama 11:14 15.05.2008

slicnost

hvala ti na ovoj temi.ako se tako moze reci ovo je pravo osvezenje u odnosu na sve o cemu se diskutuje ovih dana, ovo je ipak pravi realan zivot za koji mnogi od nas nece ili ne zele da znaju.
imam prijatelje koji su pre desetak godina usvojili predivnu devojcicu posle velikih peripetija.
ono sto zelim da kazem i da sve vas pitam je , da li ste nekad primetili koliko ta deca koja su usvojena lice ponekad cak i fizicki na svoje usvojitelje.
gledao sam jednom prilikom svog prijatelja sa njegovom cerkom, i iako sam ih posmatrao s ledja prosto je neverovatno kako isto hodaju , gestikuliraju..
mislim da je vazna zelja za detetom a sve ostalo zivot vec uredi kako treba.

mariopan 11:34 15.05.2008

Re: slicnost

Jama, hvala sto si ovde, tema je teska i pomalo tuzna ali to je zivot te dece, pa ako je nama tesko samo da citamo i pisemo o tome ( jer veruj ja sam ovo veoma tesko napisala), onda kako je njima?

A za to da lice...pa ja verujem da postoji neka tajna veza, da ljudi koji usvajaju i dete koje ce biti usvojeno, zapravo prepoznaju jedni druge..tom tajnom vezom oni su vec spojeni samo treba da se nadju.Zato i lice. Oni su jedni drugima vec pripadali samo treba da se spoje. Tetka mog muza je pre pedeset godina usvojila jednu devojcicu, ratno siroce, ona toliko lici na svoje usvojitelje da je malo ko znao da je usvojena. Znala je porodica ali u skoli i komsije..to nisu znali.A usvojena je kao beba...znaci niko nije znao kako ce izgledati kada odraste. Pitala sam tu tetku kako je birala...ona kaze da su usli u neku sobu sa puno beba a ona mala je pruzila ruke ka njoj..i ona je uzela...samo tako, bez biranja. Prepoznale su se, rekla bih.

Unfuckable 11:52 15.05.2008

Bolnolep tekst

preporuka mariopan,
jakaotakav, trenutno sam bez reči

mariopan 15:14 15.05.2008

Re: Bolnolep tekst

Unfuckable
preporuka mariopan,
jakaotakav, trenutno sam bez reči

Hvala Unf,
Najlepse je sto su ovde, kao komentatori, samo ljudi koji osecaju, ovde nema glume, nema nicega osim ljubavi za tu decu i razumevanja, pa hvala sto si sa nama.

zija 13:37 15.05.2008

RE: domovi za nezbrinutu decu

Draga mariopan,

Strasna su to iskustva
sta god da ti kazem sada, posle toliko godina...nema smisla.
Al opet, uspela si da se izboris sa utemeljenim bolom takvog odrastanja
to o coveku dosta govori..

Htela sam da te pitam nesto drugo.
Da li deca u domu imaju, npr, konkretnu pomoc u ucenju?
Obrazovana sam za rad sa decom i mozda bih mogla tu da pomognem
Moje dvoje dece i radno vreme od 9 do 5, mi ne ostavljaju puno slobodnog prostora
ali ipak, mozda bi nesto mogla izvesti...
npr.ako tu ima starije dece, da li im neko pomaze da spreme prijemni za srednju skolu?

ne znam..
samo naglas razmisljam
sta ti mislis?

mariopan 14:11 15.05.2008

Re: RE: domovi za nezbrinutu decu

Draga Zija, ja sam u penziji i ovo je sve davnoproslo vreme a eto, ova moja poznanica odlazi u te domove sada pa ta atmosfera je ista, to me pogodilo a znam da tu nema mnogo pomoci osim mozda hraniteljske porodice, da ublaze onu emotivnu prazninu.
Dok sam ja bila tamo nas jesu vaspitavali bas obrazovani ljudi, nastavnici ili profesori, vec ne znam sta su bili po struci jer mi to njih nismo smeli da pitamo, ko je to jos video da dete ispituje vaspitaca koje obrazovanje ima? Ali recimo, imali smo cetiri klavira, i pricalo se da je jedna vaspitacica zapravo nastavnica muzickog, nikad ni jedno dete nije tu naucilo da svira. Nisu cak bili ni nastimovani. Ali lepo ih je videti u ambijentu :(

Deci su pomagala druga deca koja su bolji djaci. Bolji djaci su imali pohvale i bili stimulisani raznim nagradama, kao da biraju mesto letovanja, da uzmu karte za pozoriste i koncerte. Te karte su donosili umetnici koji se bave humanitarnim radom, ili su neki umetnici sami izbrali decu kojoj bi drzali casove iz , recimo slikanja, pa ta deca mogu i tako nesto da nauce. Vaspitac ima posao da svu decu probudi u pola sest ( bilo u moje vreme) praznikom u sest. Da se do sest nameste kreveti, umiju, spreme svoje sobe, u sest dorucak, posle spremanje zajednickih prostorija i odlazak u skolu. Vaspitac je tu da opomene sve koji to ne urade, da pazi da neko nekoga ne maltretira, da sva deca sede i uce, da ide na roditeljske ....Ako sada i pomazu deci u ucenju u moje vreme to nisu radili...zapravo deci su se obracali samo kada nesto moraju da im narede da urade.

Черевићан 14:02 15.05.2008

кладина ивер

драга гђо Мариопан ,након пар пута прочитаног Вам састава , капака тек тек орошених ,питамсе искрено. . очему ја то пишем и шта нудим читаоцима.
разбибригу?

одрасто сам у порици имућној која је шаком и капом делила немајућим.после у нашем браку ћеркино, јединица, па билога, жена здравствени радник, се трудила да лично однесе немајућим да им топлим речима донето преда те се неувреде, јер чудна уме да буде психа оних кои без топлине дома одрастају.
- што све делите, требаће можда,сећам се опомене познатих, кад дође друго дете ,треће.
нису дошла, па није ни требало.а неком се ипак помогло,ситно, ал оцсрца.и данас се то чини у границама реалног.
кћер исто са унуковим чини. неће ивер далеко од клаада . . .

а што се тиче сланине, некако ми навире из мрака сећања песма змајовина . .једанпут иде стари амиџа . . .

mariopan 14:19 15.05.2008

Re: кладина ивер

Dragi g. Cer

Taj humor koji nam nestedimice poklanjate vredi za onaj cup zlata..a i vise.
A sto ste uradili onim malim paznjama prema nevoljnicima nema cenu, to znate, za sve njih je ova prica, a sto pisete i uveseljavate svet to je dar, citaju vas i ta deca, mozda malo veca, i lepo im je i to ste im poklonili, onaj osmeh koji izmamite......oterao je mrak makar na cas. Hvala vam na tome.
I hvala na druzenju

florian 14:13 15.05.2008

Branko je kriv

Mariopan
Pročitao sam još šinoć i nisam mogao do sada da napišem komentar
No kako ti kažeš, udri aždaju optimizmom.

Mariopan , kriv je Branko.On i niko drugi. Da nije poslao tu slaninu ne bi ništa bilo. Najbolje namere često tako prođu.

Sad ozbiljno. Preporuka ko vrata

mariopan 14:23 15.05.2008

Re: Branko je kriv

Dragi Floriane, kada vidim tog Branka, kada ga smestim u neko vreme, kada ga povezem sa nekim likom, ima da ga udarim onim svim nakupljenim emocijama pravo u onu slaninu, znas, zasluzio je debelo. Sve iz ljubavi kao i on mene.

Hvala na druzenju.

korto malteze 14:17 15.05.2008

thumbs up

Vec duze ocekujem od tebe post na ovu temu i mogu ti reci da si ispritiskala sve moje dugmice bolnije od Doke Balasevica. Pogotovo o detetu koje odraste a da ga niko nije dotakao.
dirnut,
KM

mariopan 14:21 15.05.2008

Re: thumbs up

Korto, ako sam te dirnula, onda imas dusu, mesto gde da te dirne ova prica, pa ti si bogat time sto osecas i lepo je sto osecas ovu pricu. Hvala.

Gorio 15:39 15.05.2008

Dom

Odrastao sam u gradu gde je postojao DOM.
Drugare smo nazivali domcima. Učestvovao sam u bežanjima iz doma na utakmice i sl. Pomagao.
Vaša priča ostavila je na mene dubok utisak.
Hvala vam.

mariopan 15:47 15.05.2008

Re: Dom

Eh Gorio, ako si pomagao onda si i ti "domac" samo ne znas, oni su te usvojili za svoga...

Inace, deca domci najbolje razviju osecaj za drugarstvo, to je vise od onoga sto obicna deca podrazumevaju, njima su drugovi sve na svetu i cuvaju to u srcu za ceo zivot. Verujem da i tebe tako pamte. Dobrodosao u drustvo dobrih drugara

Aleksandra Mitrovic 16:07 15.05.2008

Pokloni..

eh...pokloni.....veoma često znače više nego što vrede. Veoma nas često vraćaju u neka predhodna vremena koja smo iz raznih razloga zaboravili ili potisli u svome sećanju. Stalno se to događa i svakome. Nekad ih probudi samo neki miris ili zvuk ili prosto neka atmosfera, delić sekunde već jedanput proživljen u nekom drugom životu a onda ta sekunda povuče sa sobom čitav film. Kao džemper kada se osipa. iTo se ne može zaustaviti dok se ceo film ne odvije. Neke od tih filmova ne želimo da gledamo više ali će nas oni sami pronaći i odigrati se ponovo pred našim očima bez ikakve najave. Kada se najmanje nadamo. Ali sada mi imamo čitav život iskustva između sadašnjeg i prošlog trenutka i više nismo isti kao pre tako da taj film gledamo iz drugačijeg ugla. To životno iskustvo će nam dati ugao gledanja na filmove iz prošlih života. Mnogo lepa priča BAŠ

mariopan 19:43 15.05.2008

Re: Pokloni..

Tako je Aleksandra, i ja kazem da kljuceve od tog filma uvek drzi neko drugi, sad cu ja...nije isti ugao a ni ja nisam ista, moracemo da se sretnemo ta secanja i ja pa kome opanci kome obojci, ima tu i lepih trenutaka, gledacemo da se njih setimo da nam bude lakse. Hvala sto si ovde. Pozdrav.

Aleksandra Mitrovic 12:28 16.05.2008

Re: Pokloni..

Zivot je sastavljen od trenutaka. Od odnosa lepih i ružnih trenutaka zavisi da li imamo lep ili tužan život. Ja sam UBEĐENA da velika većina nas ima lepe živote....samo nam je problem da se setimo lepih momenata. To je čudna ljudska potreba za samodestruktivnošću.....Želim ti život satkan od lepih trenutaka a kada pomisliš da ih je previše, stavi kamenčić u cipelu zbog malera...

AlexDunja 13:02 16.05.2008

Re: Pokloni..

..Želim ti život satkan od lepih trenutaka a kada pomisliš da ih je previše, stavi kamenčić u cipelu zbog malera...

ej am:))
malko si nedostajala...
padisibe?

mariopan 13:37 16.05.2008

Re: Pokloni..

Aleksandra Mitrovic
Zivot je sastavljen od trenutaka. Od odnosa lepih i ružnih trenutaka zavisi da li imamo lep ili tužan život. Ja sam UBEĐENA da velika većina nas ima lepe živote....samo nam je problem da se setimo lepih momenata. To je čudna ljudska potreba za samodestruktivnošću.....Želim ti život satkan od lepih trenutaka a kada pomisliš da ih je previše, stavi kamenčić u cipelu zbog malera...

Veruj, moj je zivot veoma lep

)))
A ova prica je taj kamicak , bolje da kazem kamencina, da me podseca stalno koliko sam imala srece....neki nisu, pa da se setimo i njih.

Aleksandra Mitrovic 16:34 16.05.2008

Re: Pokloni..

ej am:))
malko si nedostajala...
padisibe?

Pa eto...malo su me neke životne okolnosti odvojile od compa ali evo već režem olovku nešto da naškrabuckam malo...

AlexDunja 16:53 16.05.2008

Re: Pokloni..

Pa eto...malo su me neke životne okolnosti odvojile od compa ali evo već režem olovku nešto da naškrabuckam malo...

aj :)))
i sama se spremam,
al nesto mi se ne da.

steel 21:38 15.05.2008

pre par godina

(naletim na ovaj clanak .. i ubijem se od placa..)

Pozdravi Nekog - Radmila Urošević

Izlazeći iz Kragujevca, pre no što put uroni u srce Šumadije, s leve strane manastir Divostin. Živi svoj svet van svih svetova. I pod okriljem manastira Sirotište, ili Dom za decu bez roditelja i, najčešće, ikog svog. Ratna siročad. Devojčice.
Ako zavirite u neku od njihovih soba, ima tu mnogo ženskih sitnica koje su prava dragocenost za sve devojčurke njihovih godina: lakovi za nokte, šareni časopisi, muzičke kasete i - neizbežna ogledalca.
Devojčice različitih godina, raduju se kad im dolaze gosti. Često žene iz Kragujevca navrate sa šarenim kolačima, garderobom svoje dece. Zauzvrat dobiju njihove crteže, naručene pesmice i pregršt crvenih petica ispisanih u sveskama. Iz buketa dece koja se tiskaju u trpezariji, primećujem malu Zoru. Dovedena je iz Republike Srpske. Želi da bude medicinska sestra. Da brine o malim bebama, objašnjava nam. I sve vreme trudi se da bude vesela dok razgovara sa gostima. Ali, ne vredi. Odaju je oči. Ogromne, tužne. I sva deca bez roditelja koju sam upoznala imala su iste, uplašene i tužne oči, razmišljam. Sigurna sam da su Zorine oči u Divostinu najtužnije. Zora, kao i sve ostale devojčice, brine o onim manjim. Uči ih da nameste svoj krevet, pomaže da napišu domaći zadatak, zajedno mese kolače za Božić ili nečiji rođendan.
Dok sa ostalom decom raspakuje donete poklone, vaspitačica nam šapuće da je Zora često moli da je probudi rano ujutru i to, obavezno, prvu. Pre ostale dece. "Zašto tako rano, bolje spavaj još malo?", pitala je vaspitačica. "Molim te, probudi me prvu!", bila je uporna devojčica. "Samo ujutru, dok svi spavaju, mogu da plačem! Molim te, probudi me da plačem!"
Na moje pitanje, da li joj je ispunila želju koja običnom svetu van Divostina najmanje liči na dečju, vaspitačica diskretno klima potvrdno glavom i šapuće: "Ponekad, kad vidim da joj je mnogo teško. To je vreme kada nas dve zajedno plačemo". Zora, dok razgovaramo, trudeći se da bude pravična, deli okupljenoj deci slatkiše i igračke.
Sve se trude da nam ispričaju nešto interesantno iz njihovog života u Domu ili školi. Pričaju o svemu. Muzici koju slušaju, drugaricama iz škole koje žive sa svojim roditeljima negde u Kragujevcu, filmovima koje su zajedno gledale u bioskopu šta će biti kad porastu, zajedničkim rođendanima, ovde u Divostinu. Pričaju o svemu, osim o svojim izgubljenim roditeljima, zavičaju.
Kad se primaklo vreme za polazak, vidimo da bi sve želele da ostanemo još malo. Obećavamo da ćemo doći ponovo. Znaju da se vraćamo u Beograd i one najmlađe traže da pozdravimo čiku koji brine o životinjama u zoološkom vrtu, Branka Kockicu i tetka Ranku koja ih često obilazi sa poklonima. Obećavamo da ćemo preneti pozdrave dok se devojčice utrkuju u smišljanju koga sve da pozdravimo. Jedino Zora stoji po strani. Ponovo je odaju oči.
"Imaš li ti želju da pozdraviš nekog?" pita je kolega snimatelj, dok pakuje tehniku. Ona se još više zbuni. Trudi se da to sakrije dok zamuckuje: "Imam... imam..."
"Kaži slobodno, Zoro" dodajem želeći da joj nekako pomognem. Ali, ništa ne pomaže.
"Pa, pozdravi, pozdravi..." razvučeno govori devojčica trudeći se da dobije u vremenu... "Pozdravi... pa, pozdravi nekog!" reče nam na kraju sa varljivim olakšanjem, tužno se osmehujući. Očigledno Mala Zora nikog nije imala ni da pozdravi.
Ozbiljno smo obećali da ne brine i da ćemo pozdraviti Nekog. I evo, prenosimo njen pozdrav i ispunjavamo dato obećanje.

mariopan 22:04 15.05.2008

Re: pre par godina

Hvala Steel, evo i ja se rasplaka od tog pozdrava.
Velika je istina da deca nikada ne pricaju, ni medjusobno, o razlozima zasto su tamo, u domovima. Nikada. Ne mogu. Njihove oci su odrasle pre vremena, to su oci koje znaju mnogo vise nego sto bi trebalo da znaju decije oci i to plasi i rastuzuje. Ta deca placu krisom, ili ne placu uopste, ne mogu ponekad suzu da iscede Sebi su zabranili da placu, sebi su odredili da moraju biti hrabri da odrastu, da ih nista ne slomi. Ako to sebi tako dugo nametnu, moze se desiti da te emocije, tako potrebne zivim ljudima, zaborave i nikada ponovo ne pronadju. Tek to je tragedija. Zato je dobro da Zora place, ako moze, tako joj biva lakse a i emocije ne zapusta, makar i tuga, to je emocija....ne sme da odrveni jer tada bi, zapravo, nestala njena dusa.

Mozaik 23:10 15.05.2008

Re: pre par godina

Moram da priznam da sam danas imala ciglu u stomaku, a sad imam kompletnu betonsku tablu.

mariopan 00:06 16.05.2008

Re: pre par godina

Nemoj Mozaik, molim te.
Ti si ucinila da bar jedno dete dobije sansu. Mozda jos jedno...mnogo vise nego sto je to moguce i zamisliti. Nemoj da se plasis, vec znas....ali ovo jesu istine o toj deci. Provela sam na takvom mestu gotovo deset godina mog zivota. Zabranila sam sebi da osecam, mnogo je bolelo...pa zato, ali sam znala da jednom mora doci dan kada cu smeti da placem bez stida, kada ce te suze da me prociste i da mi olaksaju bol. Ovaj post me je mnogo kostao, mada se ne cini tako. Volela bih da pisem o lepim stvarima , toga je pun moj zivot, deca, muz koga volim i koji je mene voleo celog zivota...to su lepe stvari...ali ja sam svesna da sam imala srecu, ili sam joj svesno isla ususret, ne znam, ....neke stvari, kao ovaj pozdrav od druga i brata bacaju me u proslost i ne vredi da bezim. lekovito je da pogledam u oci te azdaje i da je, jednom za sva vremena, zakopam. Tako i ti. Zakopaj.

margos 10:56 16.05.2008

Re: pre par godina

Sve smišljam šta da napišem..pa odustanem.

Ja bih da ovaj post živi sve dok ne isplačemo sve tuge,sve boli...sve dok ne stignemo do nekog srećnog kraja u kome su sva deca srećna i okupana ljubavlju...pa se onda samoj sebi učinim glupom, naivnom.

Skoro sam imala priliku da posmatram jednu petogodišnju devojčicu, s mamom i tatom, i sa jednako tužnim očima ispod naučenog osmeha. Čim vidi da je gledate, ona se smeje, glumi nasmejano i srećno dete, al je izdaju oči. Pa sam, nažalost, imala prilike da vidim oca kako je ćušnuo, ali nisam znala kako da reagujem. A oni svi zajedno glume srećnu porodicu. Ponose se kako je mala pametna, a čim pokaže nekakav dečiji interes, razigranost, dobije prekoran pogled ili ćušku.

Nije ravnoteža - nesreće i tamo i ovamo, ne pričam zbog toga. Kažem zato da obratimo pažnju i na jedne i na druge i da im učinimo srećnim makar neki trenutak u životu, ako ne i život. Pamte se lepe stvari. Nekad su slamka, a nekada remorker... nikad ne znamo.

A ti, Mariopan, pozdravi i brata i Branka, od mene:)))

Sakrij replike | Pošaljite komentar

mariopan

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi