гошћа блога Ms. Ivana K.
U 5 popodne krenula sam u grad. Tada nema guzve jedino na nebu – sve nize je puno ljudi u svim mogucim oblicima kretanja, racunajuci i pentranje na glavu bliznjima i suznjima. Putevi, trotoari, metro, izmedju promicu bicikli i po koji trotinet sa malom baterijom i motorom, a kad naidje Harley svi se sklone u stranu.
Kao i za vatrogasce i ambulantna vozila. Hell’s Angels nemaju monopol, pa cak ni akcije (pretpostavljam) u postovanoj kompaniji sa dugom tradicijom, ali i na sam udaljeni zvuk iz auspuha takve masinerije svi se malo prepadnu. Kriminal nije legalan, ocito, inace ovo ne bi bila civilizacija vec igraliste za delije tj. predvorje Pakla. Uprkos zakonima i dobro placenoj policiji, mi imamo kriminalne bande svih nacionalnosti, pa je cak i white trash zastupljen. Kako sve nacije nisu zastupljene u Parlamentu, ovo je moguce demokraticnije.
U takvoj jednoj drzavi, i njenom najvecem gradu, uprkos skretanju sa pricom ja sam se kretala ka dowtown-u. Pri vracanju s posla ljudi slede strane sveta i ulice koje su po tom principu napravljene, ali postoje dve glavne smernice: izjutra se reke ljudi slivaju u grad sa severa a popodne iz njega istim putem odlaze. Ja sam isla u suprotnom smeru od gomile. Moj otac i danas kaze ‘uvek ti suprotno od sveta’, ali takva strategija nije losa kad se koristi metro – u to doba dana, vozovi u tom smeru su umereno do poluprazni.
Izasla sam na King-u. Vrata na vagonima su se upravo zatvarala, ja sam skretala hitrim korakom za ugao, u levo, ka izlazu iz stanice, kad je u punom trku izleteo iza tog istog ugla jedan muskarac, na putu ka zatvarajucim vratima. Put je vodio kroz mene. Sve sto je moj nagon samoodrzanja ucinio u tom trenutku je bio jedan prodoran vrisak i ja sam stala smrznuta.
On je tolikom silinom trcao, oborio bi me, pregazio, srusio se na mene, u padu bih ja slomila koju kost, ili bi mi pukao vrat ili glava na poplocanom podu, paraliza, smrt, krv i zlo.
Mozda se napravila bila mala zbrka u administraciji zivota i smrti oko gornjeg biti ili ne biti - ne znam. Kao razdvojeno more, vlati trave ili dve hemisfere mozga, vreme se iznenada podelilo i nastavilo da tece oko mene, ostrva usred bujice. Desna strana je nastavila istom brzinom. Muskarac se izvio graciozno kao Barisnikov, ne smanjujuci zalet, i ne dotakavsi me, ni krajem sakoa, proleteo kraj mene. Istovremeno je leva strana usporila. I sa njom njegova desna ruka. Odvojena od druge polovine i ostatka njegovog tela, ispruzila se u luku i sporo, jako sporo, i nezno spustila na moj struk. Odnekud sa desne strane doprlo je cisto i postidjeno ‘sorry’.
Neobjasnjivo je da me nije oborio. Takav zalet, njegova masa, moja masa, rastojanje izmedju nas kad smo se spazili - to je prosta mehanika. Da sam pala, u najboljem slucaju bih bila ugruvana i sa potresom mozga. Ali on me nije ni dodirnuo. Osim te ruke. Koja je nestala kao sto se i pojavila. Dodir nije trajao u merljivom vremenu, kao ni cela epizoda. On je nastavio tragom svog popodneva, ja se nisam okrenula. Ne znam ni da li je uhvatio voz; sledeci je dolazio za manje od dva minuta.
Da je sve proslo po originalnom scenariju, sjatila bi se gomila ljudi, stigla bi policija, vatrogasci, medicinsko osoblje, vrteo bi se u pozadini i neki andjeo, iz pakla ili neke bolje destinacije, moj ubica bi propustio mnoge vozove i stigao kuci ko zna kad.
Da je sve proslo kako jeste ali bez dodira, ja bih pobesnela, pa nasla snage da podignem glomazni kontejner za otpatke koji je tu stajao i bacila ga na njega, voz, druge ljude i celu civilizaciju pomahnitalih koji u slepilu bitisanja gaze preko svega.
Ne bi nista od toga; prenula sam se kao iz sna, i nastavila dalje mekim koracima a malo iznad tla. Izvinjenje koje je muskarac izustio u letu je bilo banalno - njegova ruka je potvrdila da mu je zaista bilo zao. Znao je sta je umalo ucinio i uradio je pravu stvar. Ruka me je smirila. Sve sto je trebalo da oprostim, zaboravim i produzim dalje savrseno srecna.
Poslove zbog kojih sam se uputila u grad sam zavrsila sa najboljim mogucim ishodom. Tri dana nakon toga zivela sam na visokim notama euforije. Svakom cudu je toliko dovoljno. Ali fascinacija ostaje.
I tako dalje, i tako dalje...
Ova prica bi mogla da nastavi o dodiru kao intimnom govoru podsvesnog koji potvrdjuje autenticnost i pravu nameru iza reci. Mogla bi da prica i o premalo dodira i previse dodira. Ili o tome kako kad ti se desi nesto izuzetno cesto ga prati poriv da se iskustvo i prosvetljenje podele sa drugima. Puna je pisana istorija takvih primera, a neke jos uvek zabijaju u glave gradjanstvu, po katedralama, dzamijama i slicnim institucijama. Pre ili kasnije sve to zvuci pateticno. Imala sam i gomilu ideja i naravoucenija, pa uputnica, sve u svrhu poboljsanja stanja stvari. Ali razneo ih je vetar. Desava se.
Daleko najbolje bi bilo ako se svako zamisli, spasi nekome zivot, ili svoj, ucini koga srecnim.
Blogovi autora
- вабомамом спојке сунчане (21)
- присети преступног дана (11)
- расклагијаношћу ономад-а а и кад год-а (7)
- трпњом scabrosus aurem-а (12)
- Пирга (44)
- безнемож темом (25)
- фонтаном присета (53)
- кош(а)маром сна (36)
- с'рукама пуним посла (15)
- Χάρων-oва јавка (26)
- развузланим завузланостима (59)
- дистопијом матрикса (12)
- меморалија трошношћу (8)
- дисциплинабилношћу милосета (20)
- фотке зов (24)
- координате на мапи изгубљеног света (24)
- сулударије ....(или).... мигом гуза Каинове жене Р. (29)
- сенком гномона притајени (15)
- пулсирањем амигдале (28)
- кибицфенстерaј (22)
Najnovije VIP blogeri
- Davimo Beograd iliti DB
Ivan Blagojevic - Oda Drustvenim Naukama
Spiridon - OTVORENO PISMO MINISTARSTVU ZDRAVLJA
razmisljam - Dovidjenja, gospodine Bobicu!
angie01 - Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic
Najnovije blogeri
- DUB PUB: Stepping Out From The System
docsumann - Majstor za ljuljaške, klackalice, tobogane i ... II DEO
Filip Mladenović - ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (4)
- Muzika (4)
- Život (3)
- Reč i slika (2)
- Društvo (2)
- Literatura (2)
- Zdravlje (2)
- Zabava (2)
- Moj grad (2)
- Hobi (2)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org