Pačija škola

"Principi oko kojih su se načelno usaglasili narodnjaci i radikali jesu: Kosovo unutar Srbije, borba protiv korupcije, ekonomski razvoj i evropske integracije, ali ne bezuslovno već sa Kosovom unutar Srbije"

Sede tako Tonči i Radovan, a bogami i devil's advocate, i razmatraju principe. Principijelno. Ne razmatraju njih dvojica ono šta će kome i koliko, a ne razmatraju ni kako, već šta je to najvažnije za sve. Kaže Radovan Tončiju:

"Kosovo unutar Srbije? Šta misliš Tonči, da li je ovo dobro ili nije? Da razmotrimo pozitivne i negativne stvari ovog principa. Da li su ljudi, Srbi, za ovaj princip?"

"Ja mislim Radovane da bi ovo bilo super za nas. Mislim da bi se i svi građani složili i da ovaj princip nema negativne strane. Ovo je princip ispred svih principa. Kosovo nema cenu."

"Kako nema?" - pita devil's advocate. "Pa sve ima cenu."

"E ovaj princip nema," - složno kažu Tonči i Radovan. "Za svako ljudsko biće koje se rodilo na ovim prostorima, a šansa za tako nešto je jedan u petsto, ovaj princip je već ušao u gene, da ne kažem krv, I ona nosi zavet ..."

"A 100 milijardi evra? U kešu?" - ne da devil's advocatu đavo mira.

"Ni pod razno."

"A trilion evra?"

Češkaju se Tonči i Radovan. Dobro bi im došlo trilion evra. Mogli bi za te pare i da kupe celo Kosovo, i dobar deo Makedonije. Ali princip je princip.

"Ćuti budalo kad ti lepo kažem. Kosovo je Srbija i nema cenu."

"Drugi princip: borba protiv korupcije. Šta ti misliš Radovane o korupciji: jel' valja ona za nas ili ne?".

"Da ti kažem, dugo sam se premišljao, ovo pitanje je kompleksno i nije baš najčistije" - kilavo će Radovan, ", a i jedan mlađani ekonomista me već pet godina ubeđuje da je korupcija dobra..."

"Moj instinkt mi kaže da ne valja i da se protiv nje treba boriti svim sredstvima i na sve načine..."

"Izvinjavam se što prekidam, ali ja sam mislio da je princip razvoj institucija sistema, a ne borba protiv korupcije. Šta uopšte znači borba protiv korupcije?" - opet je tu devil's advokate.

"Ćuti budalo. Sa korupcijom se treba boriti direktno. Na megdan. Moja vrata će uvek biti otvorena za sve koji imaju da prijave korupciju. Dođeš lepo kod mene u kancelariju, prijaviš korupciju, ja odmah reagujem, uhapsim, osudim ..." - prvi će Tonči.

"A ako lopov dođe da prijavi nekorumpiranog ...." - tu pade par ćuški i izbaciše devil's advocata iz prostorije.

"Treći princip, Tonči: ekonomski razvoj. To nam treba k'o leba. Ljudi u Srbiji to ne razumeju, pogotovo oni Kinezi. Ne zna niko da je ekonomski razvoj važan. Zaveli su ljude u Srbiji pa oni misle da nam treba Evropa. A ono nama treba ekonomski razvoj."

"Mudro zboriš Radovane. Prvo ekonomski razvoj pa onda Evropa. Ako moram da biram između ekonomskog razvoja i Evrope, uvek prvo ide ekonomski razvoj. A Evropa, ako ostane vremena, ako se sve zemlje Evrope predomisle, shvate da su pogrešile, izvine se, ja ću im onda oprostiti što sam ih pobedio. A mene, ako se sete ..."

Dok ovo sve traje, i devil's advocate, onako iz dosade u predsoblju, smislja svoje "principe", kao što su:

- mali potres mozga - besplatno univerzitetsko šklovanje za sve

- veliki potres mozga - državno zdravstvo i državne penzije

- ogroman potres mozga - prosečna penzija 70% prosečne plate - bolje poznato kao budžetsko samoubistvo samospaljivanjem sa predumišljajem

A što da ne 80%? Ili još bolje 100%. Koje li sreće za sve nas. I plate da budu 100% švajcarskih, a radno vreme 100% crnogorskog. I bog da nas vidi...

-----------------------------

Imao sam kokošinjac, dobio sam ga u tuči pre jedno sto godina, i u njemu bile neke moje kokoške i celo brdo komšijinih kokošaka. A kokošinjac lep, veliki, svašta ima u njemu. Imao sam ga ja i mnogo pre ove tuče, ali mi ga uzeli na razne fore.  Ta tuča je bila super jer se tuklo mnogo njih, pa sam u njoj odlično prošao, jer sam pored kokošinjca drpio i celu njivu, triput veču od kokošinjca. Pre toga sam imao samo neka brda i jednu reku u sredni. I to mi je bilo super, al' mi tu nije srce, već baš u kokošinjcu, bez obzira na ove druge kokoške. Pokušao sam ja da dovedem neke svoje kokoške odmah nakon tuče, ali mi je taj projekat propao. A one druge kokoške mnogo nezgodne, pa mi na kraju isterale skoro sve moje. Onda sam se opet tukao, ali više tuča nije bila opšti krkljanac, već sam dobro naje... od najvećeg badže. U svari i nije badža već ispade lisica. Ali čudna neka lisica: neće samo kokoške, već hoće moj kokošinjac, sve ono i plac i krov i ogradu. Nisam im'o gde pa sam se obratio medvedu da mi pomogne oko kokošinjca. Medved je u onoj tuči gde sam fasov'o bio u bedaku, pa sam popio dobre batine, al' se posle opet probudio, mislim medved, tako da sad ja i medved ..."

To je otprilike istorija moje situacije. I sad mi medved pomaže, ali ni to nije baš skroz čisto. Hoće medved i da se pita. Ne interesuju ga kokoške, ali hoće med. I to ne samo da mu dam nešto meda, već i prava da ekskluzivno transportuje i prodaje med tu kod mene. A preko mene on bi i u jevropu, jer tamo mu ne daju. Boje se meda. Pa sad kad ja hoću vladu, glasam ja redovno, moram da pitam ambasadora medveda da li mogu kakvu ja hoću. A medved se nećka. Pregovara. Nisam mu dao sporazum pre jedno mesec dana, pa sam mor'o pred izbore, Jer ako medved podrži Tončija i Radovana, a oni ne mogu bez njega, puk'o sam. To što su imali 128, pa vratili narodu, pa dobili 108, to nije niki problem. Tako da nije pitanje da li ono što je u koferu treba da ostane u koferu, ili šta treba Marici Pačić, već šta misli medved. Jer bez njega ne može. I tako sedim ja u bear hug-u i vruće mi, pravo vruće.

Serbia confidential. Off the record, on the QT, and very hush-hush.

Saša