Muke s identitetom

 [Помисли нешто потпуно другачије]

Novak je Crnogorac, Tesla je Hrvat, a ja sam Greta Garbo.

 Iako često deluju kao lokalno balkanski problem, muke se identitetima su globalna pojava. Onomad je Ričard Dokins cancel-ovan - bukvalno je povučena nagrada za humanistu godine koja mu je dodeljena 1996, a zbog jednog tvita:

„U 2015, Rejčel Doležal, bela predsednica ogranka NACCP, bila je prokažena zbog identifikovanja kao crnkinja. Pojedini muškarci biraju da se identifikuju kao žene, a pojedine žene biraju da se identifikuju kao muškarci. Vi ćete biti prokaženi ako njima uskratite to da su bukvalno ono sa čime se identifikuju. Diskutujte.“

Pičvajz je nastao kada su transfobni desničari dohvatili njegov tvit da pravdaju svoju transfobiju i svoj stav da je promena roda fejk i da rod koji ti je dodeljen na rođenju jeste rod koji ima da nosiš celog života. Jeste se Dokins ograđivao u narednom tvitu, ali je svoj transfobni stav on iznosio i ranije.

U njegovu odbranu, pitanje koje je potegao jeste dobro pitanje. Njegova greška je u izboru prekratke forme za tako opširnu temu i u tome što je trebalo da ponudi diskusiju, umesto što je na diskusiju samo pozvao. Trebalo je da napiše makar blog.

Definicija identiteta

Pitanje koje je Dokins zapravo postavio jeste: šta definiše identitet?

Iako se pojmom identiteta gađamo kao da je tu sve jasno, realnost je sve osim jasne. Za odgovor na ovo pitanje postoje dva pristupa. Ova dva pristupa mi je najlakše da objasnim na primeru flaširane vode.

Voda „Knjaz Miloš“ nosi tu etiketu iako u toj boci nije zapakovano ništa od Knjaza Miloša. Kada je identifikacija razdvojena od sadržaja, to je onda - nominalistički pristup.

Suprotno tome je voda „Voda“ kojoj na etiketi bukvalno piše šta je unutra. Kada se identifikacija vrši preko postojećeg svojstva, to je onda - esencijalistički prisutup.

Nominalistički pristup identitetu

Osoba je ono što za sebe kaže da jeste. Ako Novak kaže da je Srbin, tu se sva priča završava. On je Srbin. Svako prebiranje po precima, krvnim crncima, po državi kojoj plaća porez ili bilo čemu drugom jeste suvišno. Izvlačenje drugačijih zaključaka o njegovom nacionalnom identitetu je pogrešno. Ako je Tesla napisao da je Srbin, svako prebiranje po mestu rođenja i mestima boravka jeste ogrešnje o njegov izbog. Svako ima pravo da se izjasni ko je i šta je i to ima da se prihvati i poštuje.

To onda znači da muževnom, razbacanom muškarcu treba dozvoliti ulazak u ženski we-ce samo zato što se izjasnio kao žena. Ovo je trenutno goruća tema zakonodavastva na zapadu, i gorući strah TERF-kinja. Njihov strah kaže da ako osoba ima pristup ženskom toaletu samo zato što kaže da je žensko, da će to napasnici iskoristiti da vrebaju i napastvuju žene po we-ce-ima.

Ako osoba tvrdi za sebe da je vanzemaljac koji je vrhovni vladar zemljana, da li onda svi treba da joj služimo?

Kako se pravi razlika između realnog identiteta, zloupotrebe identiteta (kao u slučaju Rejčel Doležal) i psihotičnog raskida sa realnošću?

Ako ja ušetam u Nemačku, tvrdim da sam Nemac da li to znači da Nemačka ima da mi da svoje državljanstvo (pozovem se na neku automatsku proceduru po kojoj Nemci dobijaju državljanstvo), svoju socijalnu pomoć (koja je soma evra, by the way) i pasoš? Inače je pogazila moje ljudsko pravo? Mislim, ovo bi bilo super zgodno da ne moram da se udajem zbog papira.

Esencijalistički pristup identitetu

Mali misaoni eksperiment.

Zamisli sobu punu ljudi. Znaš da su u njoj Amerikanci, Hrvati i Srbi. Tvoj zadatak je da odrediš ko je koje nacionalnosti. Možeš da uradiš bilo kakve fiziološke ili psihološke analize, možeš da uporediš sa bilo kojom osobom van te sobe, možeš da postaviš bilo koje pitanje, osim pitanja: koje si nacionalnosti.

Da li je ovo moguće uraditi? I zašto?

Ako preformulišem eksperiment: tvoj zadatak je da u ovim ljudima prepoznaš svojstvo koje imaju svi pripadnici te nacionalnosti i koje imaju samo  pripadnici te nacionalnosti.

Na prvu loptu, može se posegnuti za jezikom. Hrvati pričaju hrvatski, Srbi pričaju srpski, a Amerikanci pričaju - engleski?

Da li to onda znači da, pošto govorim engleski, mogu da ušetam u Ameriku i tražim državljanstvo, pasoš i ćošak da budem beskućnik?

Šta onda sa Srbima koji govore i srpski i engleski, pa i hrvatski. Da li su oni dvonacionalni, tronacionalni? Ok, zna se koji jezik im je maternji. Šta onda sa decom u dijaspori čijim roditeljima je maternji jezik srpski, a njima je maternji jezik engleski (prvo su njega progovorila)?

Drugi označitelj nacionalnog identiteta za kojim može da se posegne u ovom misaonom eksperimentu jeste genetsko poreklo, halogenski tipovi - međ’ srpskim narodom poznato kao prebrojavanje krvnih zrnaca. U tom slučaju svi su - Afrikanci. Nikakvi Srbi, Hrvati, kurci, palci ne postoje. Postoje samo Afrikanci. Šveđani su Afrikanci, Kinezi su Afrikanci, različiti narodi u Africi su samo Afrikanci. Ok, znam da ’Afrikanac’ nije nacionalni, već kontinentalni identitet. Tu je problem što smo svoj nacionalni identitet zaboravili, odrekli se svojih korena. Šta sa analizama da svi ljudi nose gen iste Majke i gen istog Oca? (Pri čemu ovo dvoje nikada nisu imali seks.?!?)

Treći označitelj nacionalnog identiteta koji bi se ljudi u ovom misaonom eksperimentu mogli razvrstavati jeste zajednička istorija i deljeni kulturni kodovi. Čak i u teoriji je nemoguće definisati kako se istorija i kulturni kodovi prelamaju kroz pojedince. Tek u praksi je nemoguće doći do ličnog svojstva pojedinca koji je rezultat istorijskog i kulturnog iskustva, a koje imaju svi i imaju samo  pripadnici tog identiteta.

Kako klasifikovati osobu koja je odrasla u Hrvatskoj, radila u Americi, a penziju provodi u Srbiji?

Možda prema zemlji u kojoj plaća porez, kao što je onomad pokušala, čini mi se, Margaret Tačer? Onda Novak otpada kao Srbin.

Fokus ovog misaonog eksperimenta je nacionalni identitet zbog aktuelnosti. I što je na njemu lakše pokazati raspadanje esencijalističkog pristupa nego kod, na primer, rodnog identiteta. Koje je to svojstvo koje imaju svi muškarci i imaju samo muškarci, a koje imaju sve žene i imaju samo žene? O hromozomima ćemo drugi put.

Muke s identitetima

Muke s identitetima potiču od toga što svi znamo šta određeni identitet jeste, ali niko konkretno. Što se i nominalistički i esencijalistički pristupi identitetu raspadaju u sudaru sa životom. Identitet je uvek nestabilna kategorija koja takva mora da bude da bi okupila što više ljudi. A važno je da može da okupi što više ljudi jer nam identiteti služe za socijalnu navigaciju, da nam regulišu anksioznost u interakciji sa nepoznatim/jedva poznatim ljudima, a ovakvoj interakciji smo sve više izloženi zbog sve većeg protoka ljudi i usluga. Ali izgleda da postojeći identiteti slabo rade taj posao zbog koga smo ih konstruisali.

I da završim jebačkim pitanjem: Da li su savremeni identiteti simulacrum socijalnog života?