Ašokah (prijatelj bogova)

Ašokah je nasledio carstvo svog dede Ćandragupte i pokušao vladati na isti način. Prvi uspešan imperijalistički poduhvat mladog vladara doveo ga je neposredno do dijalektičkog okreta političkog morala. U osmoj godini svoje vladavine (oko 265 godine pre nove ere) Ašokah je osvojio zemlju Kalingah (današnja Orisa) koja je na istoku  njegovo carstvo delila od morske obale. Njegovo carstvo se tako proširilo od Afganistana do obala Bengalskog zaliva.Ali pobeda je postignuta uz cenu ogromnog krvoprolića neprijatelja da se Ašokah zgrozio i jednom za svagda odustao od zavojevačkih sredstava širenja carstva.

Njegova razmišljanja o tome kako bi se carstvo moglo širiti i učvršćivati ne samo miroljubivim sredstvima nego propovedanjem prijateljske pomoći i ljubavi prema celom svetu, dovela su, u datim prilikama moćnog i bogatog carstva, do posledica koje su bile isto tako uspešne koliko i neverovatne. U đainizmu i buddhizmu, vera u magičnu moć ahimse ili ne vršenja nasilja bila je od davnina prisutna i poznata širokim slojevima iz predarijevskih vremena. Zahvaljujući dobrim delom i dijalektičkim obrtima i političkim prilikama u kojima su se našli arijevski zavojevači na istaknutim istočnim položajima u vremenu koje je prethodilo uspostavljanju carstva Mauryja a to je bilo doba Mahavire i Buddhe u Magadhi, shvatljivo je da je i reakcija širokih, novom imperijalizmu stranih slojeva pogodovala i postala neočekivano snažna podrška Ašokinog duhovnog preobražaja. Tako je došlo do istorijski jedinstvene pojave stvaranja i širenja jedne isključivo kulturne imperije.

Kapitel Ašokinih stubova u koje su uklesane neke od njegovih propovedi postao je simbol u državnom grbu Indije. U XIII ediktu uklesanom u kamenu nalazimo Ašokinu čuvenu ispovest i izjavu preobraćenja na etiku nenasilja (ahimsa):

Kralj Piyadasi – Ašokah, (prijatelj bogova), pokorio je zemlju Kalinga osam godina nakon krunisanja. U zarobljeništvo je odvedeno 150.000 ljudi, 100.000 je ubijeno a više stotina hiljada je poumiralo... A sada se Ašokah (prijatelj bogova) i osvajač Kalinga kaje jer smatra da ta pobeda nije pobeda jer je dobijena ubijanjem, smrću i progonstvom naroda. To Ašokah (prijatelj bogova)  oseća snažno s dubokom žalošću i kajanjem. A još strašnija je pomisao da  i u toj zemlji žive brahmani, isposnici i sledbenici drugih religija i građani čija je dužnost da se brinu za starje, za majku i oca, za duhovne učitelje i da se uljudno vladaju prema prijateljima, drugovima i rođacima a i prema robovima i slugama i da budu napokolebljivo odani načelu ispravnosti... jer Ašokah želi da sva bića žive nesmetano, da vladaju sama sobom, da uživaju jednak postupak i da žive srećno.

............................................................................................................................................

Ovaj edikt je zapisan da posluži mojim sinovima i potomcima da čuju za moje nove pobede i da ne teže daljim osvajanjima... Treba da shvate da je jedina istinska pobeda, pobeda ispravnosti.

(uzeto iz Razmeđa azijskih filozofija, Čedomila Veljačića)

Kulturna imperija, carstvo kulture!!! Za ovih mojih 75 godina svedok sam svođenja kulture na nivo Vinčanske deponije. Umetnost, kultura, naobrazba su prve na meti svakog ovdašnjeg vladaoca. Kako inače vladati ako imaš obrazovan narod koji misli svojom glavom.