DVA SVETLA NA KRAJU TUNELA (1/2)

Oblaci su se, nošeni jedva osetnim vetrom, gomilali iznad doline koja je ostajala u senci. Međutim, kada je čovek u sedištu oseća se i najblaži maestral. Drvored pred biciklistom razdvajao je poslednje dve njive na samom početku uspona na brdo. Između dva reda stabala nalazio se asfaltni put. Nekoliko kilometara unazad, na jednoj mrtvoj krivini, odvajao se od glavnog druma, a ovde, pred sam ulazak u šumu, prestajao je i nastavljao se u zemljani. Oštra kamena kosina probijala se iz guste šume listopadnih stabala. Nedostupni vrh te stene štrčao je u visinu, kao kakav đavolji rog, spreman da probode i samo nebo, ako mu se dovoljno približi.

            Negde iz daljine, nije se moglo razaznati iz kog pravca tačno, čula se grmljavina. Ne toliko zbog opasnosti od kiše već i zbog uspona koji ga je čekao, kao i zbog popriličnog broja pređenih kilometara, biciklista je odlučio da ovde, pred sam ulazak u šumu, podigne svoj privremeni smeštaj. Tog jutra je na put krenuo potpuno spreman, ali bez jasnog plana. Imao je osećaj da život može biti jednostavno lep i da će provesti najbolje tri nedelje svog života vozeći bicikl kroz prirodu.

            Sloboda iznad svega.

            Možda stignem i do mora, skicirao je u jednom momentu eventualni cilj svog hodočašća na točkovima.

            Izabrao je levu livadu, jer je na putu do ovde s desne strane video spljeskanog leptira, pticu bez jednog krila, mačku bez glave i psa bez utrobe. Sva četiri leša su bila pregažena na desnoj strani puta i ostavljena da skapaju na suncu. Izabrao je jedan brest s krošnjom koja je natkrivala dovoljno terena za šator, pogodnu i za odbranu od kiše. Posle večere se spremio u vreću za spavanje. Uključio je lampicu za čitanje, otvorio knjigu i osetio rasterećenje i prijatan umor na kraju prvog dana putovanja.

            Nije dugo čitao.

            Ono što ga je iznenada probudilo bila je buka traktorskog motora, koja se postepeno pojačavala. Znao je da je uočljiv s puta i da je, verovatno, na nečijem posedu. Izašao je obučen do pasa. Stao je nedaleko od ivice asfalta. Iz daljine se, pod oblacima koji su okolinu tamnili u teget tonove, prvo videlo jedno svetlo, da bi se, kako se traktor približavao i buka postajala sve jača, jasno pojavila dva okrugla svetla. Nije stigao ni da smisli kako i šta da kaže onome koga sretne, a cela bučno-svetlosna skalamerija se zaustavila pred njim. Odjednom je miris polja bio neutralisan mirisom dizela, pomešanim s nečim odvratnim što nije mogao da razluči. Mahnuo je vozaču. On nije odmah krenuo da izlazi iz kabine, nego je radije koristio svoju poziciju, iz senke i s visine, da oceni kakva je ovo neočekivana pojava na posedu koji ni nije njegov.

            Otvorio je vrata i stao na prvi stepenik.

            - Podigao sam šator ovde, odlazim zorom. Nadam se da vam ne smeta, ako je njiva vaša - drao se biciklista iz sveg glasa, pokušavajući da nadjača agregat koji je brundao pred njim.

            Vozač traktora je bez reči sišao pred biciklistu a ovaj je ponovio:

            - Kažem, podigao sam šator ovde, odlazim zorom. Nadam se da vam ne smeta, ako je njiva vaša.

            Ruka obasjana svetlom farova, izvadila je elektro gonič na štapu, onaj koji se koristi za podizanje teških svinja iz naknadno došivenog džepa zelenih maskirnih pantalona. Prvo se začulo zujanje osmišljeno da uplaši životinju a onda je, iz neposredne blizine puštena struja kroz golu kožu na grudima bicikliste.

            Traktor je s asfalta silazio u šumu, u mrkli mrak. Pod sjajem punog meseca, mogla se videti korpa u kojoj su se nalazili leš svinje i nago ljudsko telo, kao snop slame prebačeno preko ivice i privezano žicom.

            Zatim ih je šuma progutala.

            Tišina u kojoj je ostala priroda bila je mrtva.

(kraj prvog dela)