Jokić opet MVP

Iako se ovo očekivalo, opet je došlo kao velika i sveža vest. I, moram da priznam, do poslednjeg trenutka sam ostavljao mogućnost da će sistem naći neku zvrčku koja je bitnija od statistike, te da će titula MVP-a otići u druge ruke. 

 

U svetlu trenutnih, sudbonosnih, pretećih zbivanja u kojima se (opet!) nalazi Srbija, ova lepa vest ima značaj koji je širi od sporta, a to je u najmanju ruku društveni, čak i nacionalni značaj. 

 

Nećete verovati .... moj prvi "susret" sa njim je bio vrlo neprijatan, a to je bilo ono kad je sa svojih 18-ak godina kao igrač Mege uništio (moju) Zvezdu, i to protiv Bobija Marjanovića u reketu koji u tom trenutku igra svoju skoro najbolju košarku. Malo iz reketa, malo trojke... Bilo je jasno da će postati makar solidan igrač (a ne da ga je, eto, na jednom meču "krenulo" ). Posle ga se nešto i ne sećam. Svakako zato što nisam nešto pratio igre Mege. Onda je pravo iz puberteta otišao u NBA. Izgledalo mi je to kao da odlazi još jedan od mnogih igrača sa ovih prostora i da će tamo ili tavoriti i ubrzo nestati sa radara, ili će imati solidnu minutažu, ali će se u suštini utopiti u masu novih igrača sa koledža, umesto da još zri u klubu, da se igrački postupno razvija, da pređe na godinu-dve u CZV ili u Partizan, da igra evropske utakmice... Počeo je u kaubojštini solidno, ali je stvarnu moju pozornost izazvalo to što je trener Denvera Majkl Meloun došao tokom leta u Srbiju (Sombor), kako bi Nikolu imao na oku i kako bi ga fizički poboljšao i prilagodio za ono što traži NBA. Pa, ne bi taj zbog nekog igrača dolazio tek tako! I onda bum - kreće nešto što do tada nisam video: Nikola igra basket, a protivnici igraju uobičajenu atomsku košarku kakva se igra u tamošnjoj ligi, i ti mišićavi, skočni protivnici brzih ruku uvek kasne! Nikola kraj njih puni koš iz svih pozicija. Naročito su znameniti oni poeni iz reketa, gde uz malo pivota i specifičnog tajminga protiv brzih i masivnih igrača uvek biva za po pola pokreta u prednosti i svaka ulazi, ili sledi asistencija. Otprilike, kao kad neki veteran koji je nekada veoma dobro igrao košarku dođe u školsko i lagano, poluusporeno odigra protiv klinaca punih snage, koji ne znaju kako da se izbore sa onim "sporim fintama" i davanjem koša ispod ruke. Posle stvari idu vrtoglavo. Broj poena po utakmici se penje, kao i broj skokova, a asistencije su sve upadljivije. Na kraju je Nikola došao do nivoa kad bi mogao da igra kvoterbeka u bilo kojoj ekipi američkog fudbala. Tu su i prevođenja lopte od koša do koša: nisam video da mu je neki odbrambeni bek oduzeo loptu pri vođenju. Iznad svega, postao je i fizička mašina, jer igra najmanje tri četvrtine tokom svakog meča (jer u Denveru nema ko, ukoliko se ne želi ubedljiv poraz). I to sve bez povrede. A protivnici biju sve više, sudije često ne sankcionišu te batine... Uglavnom, došla je jedna MVP titula, što se smatralo neverovatnim dostignućem, da bi naredne (ove) godine došla još jedna! 

 

Statistika je za ovu godinu skoro neverovatna. Broj koševa, skokova, asistencija ... Ispisao je Jokić istoriju. I to sve u uslovima kad protivnici (zbog skromnog "ostatka" ekipe Denvera) na njega posebno motre, udvajaju ga i utrajaju, koriste i nedozvoljena sredstva... 

 

Šta dalje?  

 

Ne liči mi Nikola na igrača koji je 2-3 godine odigrao u neverovatnoj formi, a za dalje je diskutabilno. On igra tako lagano i raznovrsno da je očigledno da se ne radi o "formi", već o načinu igre.  

 

 

Evo nekih asistencija. Ne, ne ... nisu video igrice :) 

 

 https://www.youtube.com/watch?v=JWjV4dt9aw0&t=73s