Сам
Извиђач туђих положаја је сам. И треба да буде сам, мада бити сам зна да не буде лако. Сам са собом, себи једино друштво, једини саветник и једини саговорник.
И лекар на дежурству је сам.
И пијаниста на концерту је сам.
Сви они одраде, устану, закораче и оду. И увек, на њиховом месту, може то бити неко други, могу бити неки други.
А светионик је један. Један је довољан јер је само један неопходан.
И увек је тај исти, на истом месту, са истом шифром ритма светла.
Светионик је увек на крају неког копна, на граници земље и воде.
Светионик на Исланду је још нешто: на крају је Света.
Дан нестаје у тракама светла, ноћ се најављује кроз траке таме. Свитања се јављају обрнутим редоследом.
Он је сам, најлепши, најистуренији, најпркоснији, најусамљенији.
Никуда неће отићи.
Предраг Смиљковић