Vaspitanje - Uradi sam

/ 20.05.2008. u 18:23

Komentari: 250
Čitanost: 21319
/
Preporuke: 8712
/

Da bi vozilo auto, ljudsko biće mora da ide u školu, savlada sva pravila kretanja, znakove upozorenja i zabrana, ručne signale saobraćajaca koji mahom služe zato da proizvedu gužvu kakva se u špicu teško viđa...dakle, kada savlada sve crtice, boje i krivine, pojedinac može da vozi auto. A da bi dobio i vaspitavao dete niko ne mora da ima ni školu, ni kurs, ni položeni bilo kakav ispit. Uz sveže potomstvo se ne prilaže ni uputstvo za upotrebu. Dobiješ uradi sam bebu i izvoli pokaži šta znaš.

U komšijskom prvom-do stanu, pre skoro dve godine pojavio se novi stanovnik naše planete. Zove se Julij. Julij je svoje prisustvo od početka potvrđivao prepoznatljivim decibelima, naročito kada su počeli da mu niču zubi. Kada se postavio na sve četiri, Julij je domileo kod nas u goste, kojom prilikom je zaveo novi red u svetu do kolena. Sve je obrnuo naglavačke, probavši većinu stvari oralno da proveri, uključujući i mačke.

Taj isti Julij je polako uspeo da pobedi gravitaciju i onomad je sve ljuškajući se, pokušao da uzme učešća u haosu uvođenja nove mašine za veš u njegov životni prostor. Naravno da je sama slika komada stiropora, koji se kruni u lepljivi sneg, metara najlona, ogromantne kutije od mašine i metara plastične trake, kod Julija proizvela istraživački nagon sa posledicom pravljenja većeg džumbusa od postojećeg. Ja sam naišla na verovatno poslednji čin: Julijeva majka je nizom pitanja pokušavala od Julija da izvuče priznanje »sme li se to Julije?«, »Julije, ko je to uradio? Ti?«, »šta je rekla mama Julije, to nije u redu, je l' tako?«. Za to vreme objekt ispitivanja je stajao u oblaku stiropornog snega, koji je mirno padao, klimavih nogu upletenih u paket-trake, ljuškajući se u ritmu gravitacije...Već sama moja pojava je Juliju definitivno odvukla pažnju sa vakele, čiji je vaspitni objekat u tom trenutku bio. I dok je Julijeva majka nastavljala sa recitatom pitanja, Julij je virio iza njenih kolena u svetleće lift-dugme, a onda pogled preselio na kutiju. Radoznalost je spremala novu akciju. Dok Julije ne doraste do Amazonije, dobra je i vešmašinska kutija.

Kad se samo setim...Godine i godine potrošiš na sugestivna pitanja. Počneš od kratkih, trudeći se da se ograničiš na skroman fond reči, jer objekat vaspitnih pitanja i saveta još nije dostigao sinonime i strane reči. Kako raste objekat, šireći svoj prostor kretanja, tako se rastežu i vaspitne radnje, zasnovano na hipnotičkom ponavljanju. Naravno sa ličnim primerom, jer možeš da pričaš koliko hoćeš, ako sam napraviš grešku na tu temu, mladi anarhista to odmah primećuje i primenjuje, shodno čemu lekcija propada do daljnjeg.

Na svu sreću oko tebe su počesto ljudi koji muče istu muku. Bar neka uteha je kada shvatiš da nisi jedini koji ponavlja apsurdna uputstva za život u ovom svetu, pretvarajući to u vaspitavanje kako god znaš i umeš. To je vreme rečenica: »Siđi sa klavira«, »Ne grizi sto«, »Ne smeš da ujedaš kucu«...

Obaška moraš da pratiš faze rasta, kroz koje uspeš da se probiješ samo duboko verujući da će i to jednom da se završi. Usput dodaješ učenje magičnih reči: »Dobar dan«, »Hvala«, »Izvini«...Učiš na greškama, brzo, najbrže što možeš, trudiš se da sačuvaš autoritet i kako god znaš i umeš pomogneš sopstvenim proizvodima da se snađu na planeti i među drugim ljudima.

Jedna od stvari koja te najviše pogodi u procesu vaspitavanja je kada se ukebaš kako ponavljaš neki stereotip, koji sam do onomad slušao na zadnjem sedištu auta ili detaljno proučavajući šare na tepihu, dok iznad tebe lebdi zvuk vakele. Obaška je počesto teško ostati ozbiljan...jer mladunce plaća neka tajna organizacija da daju nemoguće odgovore i izjave, kojima do apsurda dovode i najuobičajenije situacije. A ti em ne smeš da se smeješ, em ne možeš da veruješ šta slušaš. Em, moraš da ga vaspitavaš, iako osećaš kako te musavi, zarozani i izgrebani objekt vaspitavanja prosto sateruje u ćošak odgovorima koji ni grčkim filozofima na pamet nisu pali.

Mada...onda te kao i obično, realnost klepi po glavi...taman ti je lepo, jer si uspeo svom detetu da objasniš i da ga naučiš da ne pljuje, da ne grize, da razgovara rečima a ne rukama, da se pristojno javlja i sasluša i druge, da ne radi drugima ono što ne bi voleo da drugi rade njemu...a onda dete krene u obdanište. Tu negde moraš leđima da podupreš svoj svet, koji se žestoko klima, jer odjednom se ispostavlja da napolju ipak važi pravo jačeg...kad odmah zatim stiže i škola, a zajedno sa njom nekako počneš da se pitaš i da nisi slučajno svom potomcu naneo štetu onolikim vaspitavanjem? Možda bi bolje prošao da se nisi toliko trudio, možda bi mu manje vaspitanom bilo lakše u društvenoj džungli.

Jedino što tada pomaže je duboko verovati u bolji svet, jer bez toga ovaj postojeći se nikada neće popraviti. Verovati u dobre stvari, da pre ili kasnije će se pokazati da iako samouk si uspeo da napraviš dobrog čoveka. Dobro ljudsko biće, delić civilizacije. Malo li je na ovu skupoću...Možeš li išta više ovom svetu da daš od novog, dobrog čoveka?

I to sve sa osmehom.

Atačmenti

Plant in hand2.jpg / 77.77 / KB image/jpeg

postavite na |

Komentari (250)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

bravar 18:29 20.05.2008

bez naslova

Ali videti ih kako se igraju kutijama

))))))))))))))

ivana23 18:32 20.05.2008

Re: bez naslova

bravar 18:37 20.05.2008

Re: bez naslova

Jelica Greganović 22:36 22.05.2008

Bravare,

misterija je sveCka kako deca vole i obožavaju kutije...nema skupe igračke koja bi bila tako dobra kao obična kutija...

bravar 18:36 20.05.2008

bez naslova

Pogodi me s pricom... bas

))

Ajd, neki poodrasli. Sto se moglo - uradilo se. Tu smo i dalje, ali, devojka, pa malo i sama zeli.

Ali s ovo malo cudo...
Vrtic nam je prepreka broj jedan - trenutno. Nije da smo van sveta, ali dozvoljavati deci neke slike sa malih ekrana.
E, pazi kad me svaki dan iznenadi nekom gadoscu.
Sad, malko bih se smejala (simpaticno zvuci sa tek naucenim slovom R), ali...

PS Uvek sam se pitala zasto ne postoji skola roditeljstva kao obavezna. Mislim, maldi bracni par koji treba da dobije dete da ima obavezu da ide neko odredjeno vreme na neka predavanja i sl.
Sto volim kad vidim majku koja svom detetu kaze u parku - pa sad si nasao da mi trazis vodu, a napolju plus 1000 u hladu, a dete u loodovanju skroz.
Nabila bih joj prvu plkasticnu od dva litra (onu - pivsku) u usta. Mislim, nisam agresivna, al' stvarno...

Siroka Ti tema ko more. A mi zrno soli u njoj.

D E C A ; - ) ) )

Jelica Greganović 19:01 20.05.2008

Bravare,

široko, ali najozbiljnije...svaki božji dan se savatavaš sa nekim novim pričama, a rešenje, ono prvo, najmanje loše moraš da odmah izvučeš iz džepa.
Za mnogo manje ozbiljne projekte se ide u škole, studira se, usavršava se, seminari, predavanja, kursevi...a ovo...ja pravo da ti kažem odgovornijeg projekta od ovog, na planeti nam našoj, ne vidim...
Naravno i ovo što pominješ...stvari koje gledaš oko sebe i vidiš kako se odrađuju linijom manjeg otpora, levom rukom i preko volje...Ako me nešto u ovoj Slo nervira, to je pristup vaspitavanju, koji se svodi na dva reči, stavljene u imperativ:
- Nehi! (od nehaj- prestani!)
i
-Čiči! (od čičati-sedeti)
Dakle, kad oko mene počne kiša nehi-čiči, meni pozli...
Bravarko draga, bez ovog zrnca soli hleba nema :)

bravar 19:06 20.05.2008

Re: Jelice,

bez ovog zrnca soli hleba nema :)

Znam, draga i... pricam o tome gde god stignem. Posebno ovim mladima... Verujem da ce se nesto promeniti. Ali svi oce ko zapad, a tamo, kazu, radi se... decu vaspitavaju institucije... osamostaljuju se sa 18...
RODITELJ je zanimanje sa velikim Z i velikim R i ne sme se tek tako lako odradjivati.
Ma... sisti mi glava ko expres lonac kad pomislim.

Ali - znas da V E R U J E M .

Tamara Ćetković 19:22 20.05.2008

Re: bez naslova

Jelica Greganović 19:26 20.05.2008

Re: Jelice,

Sve to fino, te institucije, ali one mogu samo da nadograđuju vaspitavanje, što se mene tiče...ono prvo, osnovno se nosi iz kuće. I slažem se, Roditelj je ozbiljno, ne znam da li ima ozbiljnijeg, zanimanje.

ivana23 18:37 20.05.2008

:))

Jelica Greganović 19:30 20.05.2008

Ivana,

ovo sa oblačićem i kucama i medama oblacima je mnogo medeno...mada realnije je

Tamara Ćetković 19:35 20.05.2008

Kao na oblacima:

bravar 18:39 20.05.2008

bez naslova

ivana23 18:44 20.05.2008

Mace...

bravar 18:48 20.05.2008

bez naslova

bravar 18:49 20.05.2008

bez naslova

bravar 18:50 20.05.2008

bez naslova

Tamara Ćetković 18:51 20.05.2008

Wow, koji zaključak:

Jedino što tada pomaže je duboko verovati u bolji svet, jer bez toga ovaj postojeći se nikada neće popraviti. Verovati u dobre stvari, da pre ili kasnije će se pokazati da iako samouk si uspeo da napraviš dobrog čoveka. Dobro ljudsko biće, delić civilizacije. Malo li je na ovu skupoću...Možeš li išta više ovom svetu da daš od novog, dobrog čoveka?

I to sve sa osmehom.

florian 18:54 20.05.2008

Jelice

Ako znaš nekog u vezi gornje teme , trebala bi mi stručna pomoć.

Da li je normalno da su moja deca odlučila da u životu urade sve suprotno od onog čemu sam pokušavao da ih naučim. Doduše nisu baš ubice i krimosi al' ovo ostalo.

bravar 18:56 20.05.2008

Re: Jelice

Uh, Florijane.
Reci da se salis sada.
Postoje strucni ljudi (neke i samam poznajem) koji mogu pomoci u ovakvim situacijama.
Veoma je vazno da se problem na vreme uoci, ali cini mi se da su Ti deca poodrasla (ta o kojima govoris).

Jelica Greganović 19:05 20.05.2008

Floriane,

stručni ljudi su svuda okolo, verujem da su dobri makar da ti definišu problem, da ti daju prve korake, ako već stvarno imaš osećaj da sam više nisi kadar. Ponekad su ti treći dobri upravo i zato što vide šire, celu sliku, brže sastave komadiće...
Imam i ja osećaj da su ti deca većeg broja, ali nekako verujem da nikada nije kasno. Naročito ako si pre toga dosta uložio u temelje.

florian 19:06 20.05.2008

Re: Jelice

Ti to bre ozbiljno shvatila?
Izvini ne mećem one zagrade i dvotačke.
Ma dece su mi ko lutke,a i ja sam problem uočio. Možda je i dobro što su odlučila da u životu urade sve suprotno od onog što sam pokušavao da ih naučim.
Moje su bile želje , a njihov je život.
Ne smem dugo da se zadržavam. Znaju mi nik , a obilaze blog povremeno da vide da ne pravim velika s..
Evo malko za decu.

florian 19:08 20.05.2008

Re: Jelice, bravarka

Alo mame , jel' vam dobra. Malo slabije palite, al' na gurku može.

Jednom mama , zauvek mama.

bravar 19:15 20.05.2008

Re: Jelice, bravarka

Floriane, jesi li se ti to kaktusirao, pa nas naso da bockas... ccc

Jelica Greganović 19:33 20.05.2008

Re: Jelice

Šta ću...priznajem primila sam se...ja to ozbiljno kapiram...
Ako tvoja deca svrate, reći ću da ne znam ni za kakvog floriana, tj. da se taj tako retko pojavljuje ovde i da nikada ništa ni ne piše, tako da ne mogu da im pomognem...reći ću da to nisi ti...
Što si im pevao nick...c,c,c...

florian 20:21 20.05.2008

Re: Jelice

Bravarka
Nisam se kaktusirao a i nije taj tvoj već ovaj

Jelice uzrast ja starija 26,mlađa 24,i najmalađi 8.Ubiše me .Kad uvate u mašinu , ne puštaju.Ipak,povremeno imam osećaj da sam više nisam kadar to je tačno

E za vas mame ,mali poklon.

Vid ovo, njih dvojica i 30.000 mama

Obožavam vas, nemo da se ljutite.

Jelica Greganović 20:24 20.05.2008

Re: Jelice

Čuj da se ljutimo! Fala na poklonima :) a obaška obožavanje obožavamo.

Kazezoze 20:43 20.05.2008

Re: Jelice

Da li je normalno da su moja deca odlučila da u životu urade sve suprotno od onog čemu sam pokušavao da ih naučim. Doduše nisu baš ubice i krimosi al' ovo ostalo.

pametna deca, na mamu

))

bravar 21:15 20.05.2008

Re: Jelice

Florijane, znala sam da provociras, provokatoru ni jedan.
Bilo mi sumnjivo posle onog predstavljanja... mislim zivotni CV i tako to.

I, da znas, ja sam izazivacica... nemo vise da se igras s'mene.
Jos da dodam, ljuta sam

)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
ima da radi karate

kaktusu

)))))))))))))))))))))))

florian 21:57 20.05.2008

Re: Jelice

Kaz

pametna deca, na mamu))

Poptuno si u pravu samo , preciznosti radi, mala korekcija, pametna deca na mame.

Ove mame što reaguju su me podsetile na čuvenu izreku:
da probam da parafraziram
" Samo da mi se ne desi ono o čemu misle moji roditelji."

florian 21:58 20.05.2008

Re: Jelice

Bravarka

Al' kao jedna majka, oprosti mi.

ivana23 22:00 20.05.2008

Re: Jelice

" Samo da mi se ne desi ono o čemu misle moji roditelji."

Ili kako je rekao Dusko Radovic - Tucite svoju decu, cim primetite da lice na vas!

bravar 22:09 20.05.2008

Re: Jelice

Oprosteno Ti je

))

A poslovica kaze:

Ne daj boze sto Ti majka misli, vec ono sto zena misli Ti ;-)

Jelica Greganović 22:10 20.05.2008

Pa, Kz

znaš kako se kaže: Ne dao ti bog šta ti majka misli...
i dao ti bog šta ti žena misli.

bravar 22:11 20.05.2008

Re: Pa, Kz

Jeco-pereco... ista meta - isto odstojanje

))

JeJaLeya 00:03 21.05.2008

Re: Pa, Kz

tamo negde dole... kaze se "Ne d'o ti Bog sto ti roditelj pomisli!"

a za tatu...

ili tako nekako...

Jelica Greganović 00:21 21.05.2008

Bravare,

kakav rad, kakva sinhronizacija :))))))))

Kiza car 08:57 21.05.2008

Re: Jelice

Ili grafit kojeg je izsprejisao mog drug davnih dana (na sred zida od prodavnice):
"Mi smo ti na koje su nas naši roditelji upozoravali!"

vishnja 09:20 21.05.2008

Re: Jelice

pametna deca, na mamu))

aha, reci mu Kaz :))

Jelica Greganović 09:26 21.05.2008

Re: Jelice

Tako je Kizo care, to je to...eh kako me je presekla želja za Beogradom kad sam ti pročitala nick...ne pamtim kad sam bila...davno jesenas...cvil...

Kiza car 14:10 21.05.2008

Re: Jelice

Taj natpis tada kada je bio napisan nije imao toliko značenje kao što je dobio nekoliko godina kasnije kada sam sa drugovima ispijao pivo ispred dragstora a pored nas prolazili roditelji sa decom. A mi svi sa dugim kosama (čupavci što bi rekli moji matorci), flaše oko nas.... Stavio sam se u poziciju deteta koje je prolazilo, sigurno je pomislilo da smo neki "banditi".

Tako je Kizo care, to je to...eh kako me je presekla želja za Beogradom kad sam ti pročitala nick...ne pamtim kad sam bila...davno jesenas...cvil...

E a nick sam nadenuo sebi, jer sam bio toliko nadmocan u "Unreal tournamentu" u firmi kojoj sam radio tako da je samo on bio odgovarajući :)

Bright Spot 18:55 20.05.2008

Moramo li?

Posmatram onomad oca mog kuma (a kum momčina: tri sina, jedan drugom do uveta -- dobro de, i kuma ima neke zasluge u tome :) ) kako se igra sa unucima. Mator čovjek, a trči, viče, skače, prevrće se preko glave. Kad sam ga upitao da li je to tako radio i prije 30 godina, sa svojom djecom, nasmijao se: "Ma jok, bre. Ove ne moram da vaspitavam..."
Sve jasno, čika-Mare.
I ja ću tako, za jedno 20 godina :)

Jelica Greganović 19:10 20.05.2008

Re: Moramo li?

Ma, može čovek da se kotrlja i vaspitava. Nije problem kotrljanje-vaspitavanje, nego to što u vreme kotrljanja ti imaš više posla nego posle kad imaš unuke...Ponekad je mnogo lepo što neke probleme upravo "kotrljanjem" možeš da rešiš. Prosto više ti veruju ako im pokazuješ da je i kotrljanje vremena i volje vredno, da si i ti spreman da radiš ono što njima znači nešto u životu, počevši od kotrljanja.
Jedino, što ponekad biva da se zaneseš...od prevelikog uživanja u kotrljanju, a deca su odličan razlog da se kotrljaš, a drugi da ne misle da si odrastao a blesav...ja sam uživala i uživam u kotrljanju i dan danas...čak se ponekad ja "kotrljam", a oni porasli i gledaju me u čudu...onda pristupiš objašnjavanju da se lepe stvari ne mogu prerasti...Uzmimo na primer kićenje jelke

))))))))))))

vishnja 09:25 21.05.2008

Re: Moramo li?

deca su odličan razlog da se kotrljaš, a drugi da ne misle da si odrastao a blesav

aha, meni muz kaze da sam rodila decu samo da bih imala izgovor za svoje prirodno ponasanje... pa me onda pita sta cu kad porastu :)

Jelica Greganović 09:32 21.05.2008

Re: Moramo li?

Zbog toga mi se moj Žmu ponekad slatko nasmeje...ovaj Mali sin mi uporno daje tretman "mala mama", ono pokroviteljski me pogleda, istoleriše i pomazi...onomadne sam pazarila Žmuu za rođendan papuče-natikače, ježeve...predivno napravljene, sa sve crnom sjajnom njuškicom i okicama ko crni, veliki biberi...sva srećna pokažem Malom sinu papuče "Vidi šta sam kupila tati, vidi kako su slatke..." Klinja kao "super, baš su super", ja se primim, a Mali me onda ošamuti rečenicom "to to ozbiljno? to si tati kupila za rođendan?" Ostala sam skamenjena u hodniku sa onim papučama u rukama kao tele...da ne govorim o tome kako on ima najviše razumevanja i kada vidi da sam umorna od nekog pisanja i rada, Mali dođe i velikodušno mi ponudi "mama, oćeš da gledamo crtani, evo i ja ću sa tobom da gledam..."

vishnja 09:42 21.05.2008

Re: Moramo li?

Mali dođe i velikodušno mi ponudi "mama, oćeš da gledamo crtani, evo i ja ću sa tobom da gledam..."

:)))

"mama, hajde molim te malo pricaj kao polica, mooolim te...."
nas podstanarski stan je gusto naseljen dusama raznog namestajskog i drugog porekla.

bravar 19:14 20.05.2008

bez naslova

Nekada je veoma tesko objasniti roditelju da su deca svet za sebe. Da imaju svoje zelje, interesovanja, nacine motivacije.
I... bez obzira sto se to njihovo razlikuje od roditeljskog to ne znaci da je ono lose i pogresno.
Lose stvari - zna se koje su, da ih ne spominjem. Ali, o njihovim uzrocima treba govoriti. Najcesce su posledica nedostatka ljubavi i paznje.
Jednom citirah: Niko nije postao los covek od viska ljubavi.
Neko se nije slozio, ali nije shvatio da rec ljubav ne podrazumeva sebicnost, egoizam, iskompleksiranost.

Prava ljubav iznedruje princeve i princeze, stvara ljude.

Jelica Greganović 19:34 20.05.2008

Re: bez naslova

Potpuno se slažem, svet na ljubav radi i sve najvažnije se na ljubavi temelji. Stereotipno, ali to je to.

ivana23 19:17 20.05.2008

Napredovanje...

Biljana Beba Knežević 19:19 20.05.2008

Deca

Deca su ono što ih mi "napravimo" da budu. Naša slika i prilika. Upravu ste kad kažete da sve funkcioniše po principu uradi sam i da nije nimalo lako. I ja sam bežala od stereotipa pod kojima sam odgajana, a neke, danas, sama ponavljam.
Deca su divna bića. Sa njima moramo pažljivo i sa puno ljubavi. Ljubav je ključna

Jelica Greganović 22:11 20.05.2008

Biljana,

to je to...u najvećoj, najvažnijoj meri, deca su ono što mi u njih uložimo i ulažemo. A bez ljubavi to ne radi.

MuadDib 22:50 20.05.2008

Re: Biljana,

Јес' како да не...

...a onda dete krene u obdanište. Tu negde moraš leđima da podupreš svoj svet, koji se žestoko klima,

п' онда све то х 3 клима, растуриш се и ти и женетина, педагошки. Макаренко, само тако: дочекаш, наранио их, седнеш да и сам нешто (претходно редић чоколаде дао), приђе умљацкано чоколадом и а, аа, ааа (сад ће те зезнем, увалиш слајс киселог краставчића - ааааааа, тражи јооош.
Било пре 20 год, Лелице утехе нема: и данданас принцезама 22 г вечеру спремам

))

Spiridon 09:03 21.05.2008

Re: Deca

Deca su divna bića. Sa njima moramo pažljivo i sa puno ljubavi. Ljubav je ključna

a kako ne preterati u tome??

Jelica Greganović 09:35 21.05.2008

Spiridone,

ja sve nešto mislim da ljubavi nikada nije mnogo ni previše...prosto svet okolo je takav, da ma koliko ljubavi uložio i ulagao, svet od spolja ti to kruni, stalno moraš da dodaješ...

Jelica Greganović 09:36 21.05.2008

E, Muade...

tako ti je to...kad se samo setim kako smo prelazili dečiju prozu i poeziju ne bi li izazvali oduševljeno otvaranje usta...ha! kašika!

kuki 19:19 20.05.2008

Kukijeva skola vaspitanja

Dok su bili minijaturni, celo vaspitavanje se svodilo na podignut prst, mrk pogled i sa posebnim naglaskom izreceno "Neeeee!" Prekinuli bi i odskakutali dalje u nove nestakluke.

Kad su odrasli, otisao sam u drugu krajnost, posadio bih ih ispred sebe i krenuo sa opsirnim i detaljnim objasnjenjem zasto se "to" ne sme. Strpljivo odgovarao na sva pitanja, potpitanja a verbalne zamke su samo izazivale nova objasnjenja.

Moram reci da sam oba pristupa koristio prilicno retko, jer valjda u nasem slucaju je vazila ona cika Duskova: "Dajte mi dobro dete i videcete kako sam dobar roditelj".

Jelica Greganović 19:45 20.05.2008

Re: Kukijeva skola vaspitanja

E, kume, ja kad sam prvi put ispljuvana spanaćem, koji mi se cedio u nedra, rekla "Neee!", došlo mi da se osvrnem i pogledam gde je skrivena kamera...
A što se tiče iscrpnih objašnjenja, ja sam vrlo brzo uvela i "zato", prvo mu kažeš šta ne treba raditi, a onda odmah i zašto ne. Sve to mora da se strpa u skoro sentencu, jer koncentracija je kratka u objekta i beži ko voda među prstima.
Naravno, kasnije mladunac stvar sprovodi po sopstvenom, slobodnom tumačenju. Uzmimo na primer mog Malog sina, koji je kućni proizvođač nevolja, koje kasnije postanu anegdote...ali to je kasnije...
Daklem, objasnim ja Malom sinu stršljenske naravi da se na reč nikada ne odgovara rukama, tj. udaranjem, ali ako te neko napadne i udari - brani se.
Dolazi Mali iz škole i obaveštava me da je kažnjen sa dva dana neigranje fudbala na školskom dvorištu.
-Zašto?
- Zato što me jedan namerno udario.
-Siguran si da je to razlog?
-U stvari, on je mene udario i ja sam pao. Onda sam ga ja jurio, stigao sam ga i branio sam se.

Tu krećemo sa objašnjenjem reči "branio"...ispočetka.

antioksidant 20:11 20.05.2008

Re: Kukijeva skola vaspitanja

Tu krećemo sa objašnjenjem reči "branio"...ispočetka

Od skorije je krenula faza (kontra)objasnjavanja (on nama pojasnjava pojmove kako ih je on shvatio). Ne voli da jede (zivi od vazduha) i uvek je neka prica/igra/zabava dok rucamo. A u pozadini velika borba da mali pojede bar nesto. I skorije dobijemo komentar :"Kad ja kazem "Ne mogu vise", vi treba da mi kazete "Ne moras" a ne "Hajde bar jos jedan zalogaj"".

kuki 20:30 20.05.2008

Re: Kukijeva skola vaspitanja

Mali je genijalac! Savrsen odgovor za mamu - uklapa se u "instrukcije" do poslednjeg slova.

Ovime si otvorila novo poglavlje: vaspitanje ulice. Time mislim, sredine van kuce. Druga pravila tamo vladaju. Roditelji ne mogu da predvide koja, niti mogu mladunce da pripreme. Od zrelosti deteta zavisi do kog doba ce sredina imati uticaj na njega. Nas pristup tome je bio veoma pazljiv odabir "autoriteta" u mladjem uzrastu dok se formiraju licnosti. Noktima smo se borili za dobre vaspitacice i uciteljice.

Kasnije, jedino uputstvo koje smo im utuvili u glavu je bilo: posledice svega onoga sto radite van kuce (i dobrog i loseg) ce se odraziti prvenstveno na vas same.

kuki 20:40 20.05.2008

Re: Kukijeva skola vaspitanja

antioksidant
"Kad ja kazem "Ne mogu vise", vi treba da mi kazete "Ne moras" a ne "Hajde bar jos jedan zalogaj"".

Stariji je bacio majku u ocaj kad joj je jednog dana rekao: "Od sada hocu tata da me hrani. Ne mogu vise sa tobom da se natezem. Kod tate znam da moram da pojedem i tacka."

bravar 21:16 20.05.2008

Re: Kukijeva skola vaspitanja

"Od sada hocu tata da me hrani. Ne mogu vise sa tobom da se natezem. Kod tate znam da moram da pojedem i tacka."

Kuki, ovo je bas, bas

))

mariopan 21:37 20.05.2008

Re: Kukijeva skola vaspitanja

kuki
antioksidant
"Kad ja kazem "Ne mogu vise", vi treba da mi kazete "Ne moras" a ne "Hajde bar jos jedan zalogaj"".

Stariji je bacio majku u ocaj kad joj je jednog dana rekao: "Od sada hocu tata da me hrani. Ne mogu vise sa tobom da se natezem. Kod tate znam da moram da pojedem i tacka."

Genijalno

)))))

Jelica Greganović 21:38 20.05.2008

Antioksidantu, sam' da znaš,

ima i druga strana...moji jedu ko mećava, ne mož' navući, uskoro ću voće i povrće na džakove da kupujem...

bravar 22:13 20.05.2008

Re: Antioksidantu, sam' da znaš,

Vako - ovdi

Jelica Greganović 22:21 20.05.2008

Vaspitanje ulice...

E, kume u tom čuču grmi zec...kako da se izboriš sa onom džunglom napolju, za koju samo slutiš kako bi mogla da ti pokvari posao...pa držim četvore oči otvorene i samo brinem da ono osnovno, ono najbitnije, ono što čini čoveka čovekom, bude tu gde sam se trudila da posadim - u njima. Jer ako je to tako, ako je osnova dobra, teže se kače ulični momenti...dobro ono fore radi, kada rastu i dokazuju se vršnjacima...to ok...ali ono što ponekad sevne iz vesti, poput onog nedavno u Pirotu!? Pa, ono je strahota!

Maksa 22:37 20.05.2008

Re: Kukijeva skola vaspitanja

Ne voli da jede (zivi od vazduha)

Americans are always on the lookout for a new diet. The trouble with
most diets is that you don't get enough to eat (the starvation diet),
or you don't get enough variation (the liquid diet), or you go broke
(the all-meat diet).

Consequently, people tend to cheat on their diets, or quit after 3
days, or go right back to stuffing their faces after it is all over.
Is there nothing you can do but give up and tell your friends you have
a gland problem? Or is there a slim (groan) hope?

Well, now there's the new Toddler Miracle Diet!

Over the years you may have noticed, as I have, that most
two-year-olds are trim. It came to me one day over a cup of black
coffee and a carrot that perhaps their diet is the reason. After
consultation with pediatricians, X-ray technicians, and distraught
moms, I was able to formulate this new diet. It is inexpensive,
offering great variety and sufficient quantity. Before embarking on
this diet, however, be sure to check with your doctor... otherwise you
might have to see him afterward. Good luck!

DAY ONE
-------
Breakfast
One scrambled egg, one piece of toast with grape jelly.
Eat 2 bites of egg, using your fingers; dump the rest on the
floor.
Take 1 bite of toast, then smear the jelly over your face and
clothes.

Lunch
Four crayons (any color), a handful of potato chips, and a
glass of milk (3 sips only, then spill the rest).

Dinner
A dry stick, two pennies and a nickel.

Bedtime Snack
Toast piece of bread and toss it on the kitchen floor.

DAY TWO
-------
Breakfast
Pick up stale toast from kitchen floor and eat it. Drink half
bottle of vanilla extract or one vial of vegetable dye.

Lunch
Half a tube of "Pulsating Pink" lipstick and a handful of
Purina Dog Chow (any flavor). One ice cube, if desired.

Afternoon Snack
Lick an all-day sucker until sticky, take outside, drop in
dirt. Retrieve and continue slurping until it is clean again.
Then bring inside and drop on the rug.

Dinner
A rock or an uncooked bean, which should be thrust up your left
nostril. Pour iced tea over mashed potatoes; eat with a spoon.

DAY THREE
---------
Breakfast
Two pancakes with plenty of syrup, eat with fingers, rub in
hair. Glass of milk: drink half, stuff pancakes in glass.
After breakfast, pick up yesterday's sucker from rug, lick off
fuzz, and put it on the cushion of your best chair.

Lunch
Three matches, peanut-butter and jelly sandwich. Spit several
bites onto the floor. Pour glass of milk on table and slurp up.

Dinner
Dish of ice cream, handful of potato chips.

FINAL DAY
---------
Breakfast
A quarter-tube of toothpaste (any flavor), bit of soap, an
olive. Pour a glass of milk over bowl of cornflakes, add a
half-cup of sugar. Once cereal is soggy, drink milk and feed
cereal to dog.

Lunch
Eat crumbs off kitchen floor and dining room carpet. Find that
sucker and finish eating it.

Dinner
A glass of spaghetti and chocolate milk. Leave meatball on
plate. Stick of mascara for dessert.

florian 22:43 20.05.2008

Re: Kukijeva skola vaspitanja

A vid Budimira , pozvo komšike na večeru

Jelica Greganović 22:45 20.05.2008

Re: Kukijeva skola vaspitanja

Moraću i ja malo da pozovem moje komšinice...da pasemo.

Jelica Greganović 22:51 20.05.2008

Dijeta

:))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))

Nikad neću da zaboravim:
1. kako je Prestolonaslednik izjeo trećinu kutije Nivee pre no što sam ga ukebala...druga trećina je bila svuda po njemu
2. kako je Prestolonaslednik zaspano, u stoličici za bebe, u jednoj ruci držao batak, a u drugoj salvetu koju je jeo

nota 23:13 20.05.2008

Re: Kukijeva skola vaspitanja

Jelica Greganović
E, kume, ja kad sam prvi put ispljuvana spanaćem, koji mi se cedio u nedra, rekla "Neee!", došlo mi da se osvrnem i pogledam gde je skrivena kamera...A što se tiče iscrpnih objašnjenja, ja sam vrlo brzo uvela i "zato", prvo mu kažeš šta ne treba raditi, a onda odmah i zašto ne. Sve to mora da se strpa u skoro sentencu, jer koncentracija je kratka u objekta i beži ko voda među prstima.Naravno, kasnije mladunac stvar sprovodi po sopstvenom, slobodnom tumačenju. Uzmimo na primer mog Malog sina, koji je kućni proizvođač nevolja, koje kasnije postanu anegdote...ali to je kasnije...Daklem, objasnim ja Malom sinu stršljenske naravi da se na reč nikada ne odgovara rukama, tj. udaranjem, ali ako te neko napadne i udari - brani se.Dolazi Mali iz škole i obaveštava me da je kažnjen sa dva dana neigranje fudbala na školskom dvorištu.-Zašto?- Zato što me jedan namerno udario.-Siguran si da je to razlog?-U stvari, on je mene udario i ja sam pao. Onda sam ga ja jurio, stigao sam ga i branio sam se.Tu krećemo sa objašnjenjem reči "branio"...ispočetka.

Draga Jelice, Vaši blogovi su za mene pravo uživanje. Divno pišete i to sve na prijatne teme, dobre za dušu.
Zatim, pišete kvalitetno, zanimljivo, sa divnim opisima i poređenjima. Zato Vas svi vole i na Vašem blogu nikada nema raspravljanja i sukobljavanja čitalaca.
Reći ću Vam nešto što sam ja primetila i malo mi smeta.Pritom sam uverena da ste Vi osoba koja je apsolutno sposobna da me shvati i da se nećete uvrediti.
Dakle čitam ja i uživam u Jeličinom blogu, pa odjednom primetim da ona ima najlepšu kuhinju na svetu,
da svoje ukućane (četvoro + Jelica + dve, tri mačke), neprestano raduje fantastičnim specijalitetima.
Pa onda, kad Jelica čisti kuću to je za priču, nema tog ko tako brzo i kvalitno čisti.
Pa onda, Jeličino selo je najlepše, najbolje, ima super stanovnike, neke pesnike i intelektualce, itd...
Priznajem to me sve frustrira, ja jedno dete nemogu da dovoljno nahranim, "nakotrljam".Dlake ove jedne mačke nikako da načistim, u mom selu nije bilo Ančeta, nego neka devojčica što mi je rekla da ume da gleda u dlan, samo da ga ispružim. Zatim mi je pljunula na njega i pukla od smeha:) :):):):).
Ali dobro to, nego stalno mi oči paraju reči "mladunci", "proizvodi", "objekat vaspitavanja"...

Šta bre uopšte ja hoću? Čula sam ja, da ko ne voli sebe ni drugi ga ne vole. Ja bih volela da nam Jelica da malo obuke u toj životnoj filozofiji ljubavi prema sebi, "jer mi to zaslužujemo"!

Kazezoze 23:38 20.05.2008

Nota,

odlichno si to primetila.
jelica voli sebe, bez isticanja svog ega.
zato se i svi u njenom drushtvu dobro osecaju.
pozitivna energija prshti (svidja mi se ova rech) na sve strane.
to je to!

nota 23:48 20.05.2008

Re: Nota,

Ali ,malopre sam pročitala dole niže u komentarima, da je Jelica imala otprilike i najviše mleka za "mladunce" i otprilike. da joj u tome ne može da parira Rebeka ,slovenačka predstavnica na Evroviziji.
Ja se zbog toga ne osećam dobro, niti mi pršti pozitivna energija, to me stvarno deprimira:( :(.

Jelica Greganović 23:48 20.05.2008

Saveta odgovara:

Draga noto, nema razloga da te pogrešno razumem...vidi, ovako...sve dok nisam mogla sama da organizujem svoj život i da lepe stvari postavim na prvo mesto, stvari su bile drugačije...nešto me zakinula sreća na lutriji sa porodicom...ne volim ni da se sećam, ni neprijatelju ne bih poželela...verovatno zbog toga sam vrlo rano naučila da cenim i slavim male stvari, da tražim i nalazim dobro i tamo gde je izgledalo da ga nema. Zato se sada, kada imam svoju porodicu i trudim da vidim i da im ponudim lepšu stranu života. A jedna od najlepših njegovih strana je znati da se smeješ.
Sad što kad ja napišem to izgleda tako posebno...pa, ja verujem da takve i slične priče i komadiće od kojih je život sastavljen ima svako. Samo treba da ih vidi i opiše....i potrudi se da ih ne vidi kao nevažne sitnice. Od takvih sitnica je život sastavljen. I počesto su mnogo važnije od onih "velikih" stvari, koje nam smetaju da vidimo šta je zapravo ono stvarno bitno.
Naravno da se i moje mačke linjaju i to baš u prolećno sada...mogla bih džempere da napletem za zimu...je l' da da ovako zvuči bolje? Nije ni to linjanje, ni čišćenje toliko grozno koliko na prvi pogled izgleda, mogao bi se čovek i tome slatko najsmejati...a ako ne kuvaš dobro, pa i to je dobra priča...imala sam i ja staru kuhinju, na kraju nas je i vratima napadala i sva se naherila i skupila od pranja...priča o njoj bi bila zabavna koliko i priča o novoj...A i Anče je umelo da nas navuče da stavimo raž u usta i govorimo: Pop, pop, pop...mal' se nismo podavili...ali bez obzira na to ja verujem da i ti imaš neko Anče u životu, samo treba da ga se setiš...Evo, ja ne znam da li se Anče mene seća, ali ja se nje sećam...samo treba gledati...
A što se tiče izraza koji ti paraju uši...to je nekako sastavni deo mene...jače od mene, razbijanje patetike, koju ni malo ne volim...
Svačije selo i svačiji život je sigurna sam naseljen zabavnim, pametnim, dirljivim, zanimljivim ljudima...i stvarima...samo ih treba primetiti. Čak iako su male ili se pojave na kratko. Zato možda i izgleda iz mojih tekstova da volim sebe...ja pravo da ti kažem još više volim sve oko sebe, sve volim da vidim, radoznala sam kao pavijan, pamtim sitnice...i oko toga svega mi se same od sebe pletu priče. Sve u životu, naročito lepo je vredno pažnje. Ono što nije lepo, može se polečiti smehom, humorom. Tako se lakše preživi i lepše živi.
Jesam te uspavala?...

)))))))))))
p.s.
A što su mi uzeli flomastere, to ništa?!
I što ne mogu da savladam ni jedne od ovih takozvanih pantalona do-pipija, jerbo mi je deo gde se leđa prestaju pristojno zvati izašao iz mode živih duhova, a?!

nota 23:51 20.05.2008

Re: Nota,

Mislim, ako joj Rebeka nemože ništa kako onda ja da se osećam?

Kazezoze 23:55 20.05.2008

Re: Nota,

nota
Ali ,malopre sam pročitala dole niže u komentarima, da je Jelica imala otprilike i najviše mleka za "mladunce" i otprilike. da joj u tome ne može da parira Rebeka ,slovenačka predstavnica na Evroviziji.Ja se zbog toga ne osećam dobro, niti mi pršti pozitivna energija, to me stvarno deprimira:( :(.

jesi li sigurna da to nije ljubomora... u chemu je problem sa tim shto zhena sa malim grudima ima dovoljno mleka?
ili si jednostavno depresivna zbog tudje pozitive?

Jelica Greganović 23:56 20.05.2008

Re: Nota,

Noto nisam ja rekla da imam više mleka no Rebeka, nego da to što ima velike grudi ne mora da znači da bi imala i više mleka...što jes' fakat...mada mogla bih ja uz sve što imam, da ti nabrojim i šta nemam...za početak sam jedinče-siroče i nemam rođenog brata ili sestru...tako da trudi se da gledaš šta imaš, a ne šta nemaš...i od toga što nemaš bolje da ne praviš tugu i deprimiranje...ja se radije tome nasmejem...verujem da i ti sama imaš dosta toga šta ja nemam...dakle, samo bez depresije moliću

nota 00:09 21.05.2008

Re: Saveta odgovara:

Joj, draga Saveta, izvini!
Ja sam u međuvremenu još gadosti napisala, ne znam ni sama zašto.
Valjda sam stvarno drugačija osoba od tebe. Istina je što kaže Kazezoze, da si ti osoba sa ogromnom životnom energijom (vitalnošću), i da ja očigledno nisam.
Ja sam stvarno tražila savet kako da ne igram i ne titram oko mojih ukućana, jer prosto mislim da se pod plemenitošću smatra, tuđe potrebe postavljati ispred svojih. I tako sam ti ja neka vrsta žrtve svoje okoline. Od mene se svašta očekuje zdravo za gotovo.
Ja pretpostavljam da si ti ukućanima iznela večeru dok ste gledali Evroviziju, ali i da je svako svoj tanjir odneo u mašinu i da su oni sve sklonili i omogućili ti da dođeš ovde kod nas. Moj sto je još uvek ne raspremljen, a doneli su i još deset čaša u međuvremenu.
Nadam se da me razumeš, možda sam malo zavidna, izvini.

Jelica Greganović 00:13 21.05.2008

Hvala drug,

na razumevanju :)
i lepim rečima.

mariopan 00:13 21.05.2008

Re: Nota,

nota
Mislim, ako joj Rebeka nemože ništa kako onda ja da se osećam?

Eh, Nota....znamo mi Jelicu, sve smo pomalo takve...ona nas podseca samo na one lepe male trenutke od kojih se zaista sastoji zivot a mi ih pretrcavamo, ne osvrcemo se....A to je ono vazno, ono cemu mozes da se nasmejes pa da kazes "zivot je lep"...jer lep jeste samo ako pogledas iz drugog ugla.

I kod nje se narod sjati na malo dobrih vibracija, podignemo raspolozenje, ja nekad malo samo zakasnimi ne mozes da se uguras od komentara, pa vataj red na vreme

))) Al volimo mi i tebe, jer i sebe volimo , nesavrsene, jer Jelica se podmshne ponekad i nekoj svojoj nesavrsenosti....ako duze pratis naci ces, samo ona na to ne gleda kao na tragediju vec kao priliku da se nasmejemo i mi sa njom.Pozitivno, samo pozitivno talasaj i ti kao i mi i sve ce biti ok. Pozdrav.

))

Spiridon 09:10 21.05.2008

3 godine i tri meseca

mi ovih dana mucimo muku sa skidanjem pampersa. Vecina klinaca njegovog uzrasta je pocelo da koristi toalet. Nas mali usranko zna da piski i kaki u toalet ali nas redovno iznenadjuje kada to isto uradi u gacice.

vishnja 09:30 21.05.2008

Re: Kukijeva skola vaspitanja

Ne voli da jede (zivi od vazduha)

moj sin je u cetvrtoj godini smislio da bi mu najblolje bilo da pojede semenku od lubenice pa da mu u stomaku poraste lubenica. tako bi imao debeli stomak a ne bi morao nista da jede :)

Kad ja kazem "Ne mogu vise", vi treba da mi kazete "Ne moras" a ne "Hajde bar jos jedan zalogaj"".

lepo kaze dete. sta tu ima jos da se prica :)

vishnja 09:36 21.05.2008

Re: Saveta odgovara:

p.s.
A što su mi uzeli flomastere, to ništa?!

e te flomastere sam ja otpatila zajedno sa tobom.
evo i sad se nerviram.

Jelica Greganović 09:44 21.05.2008

Re: Saveta odgovara:

Aha...jesu...pa ja slušam simultano 4 dnevnika, sve ručkove i večere praveći, a onda drečim spotičući se za bandom raspuštenom koja za sobom ostavlja sve od čaša, tanjira...kesica...papirića...a čaše, pa za dobro posećenu kafanu ih ima naokolo...ne brigaj, nisu ovi moji mnogo bolji od tvojih...samo lakše je tome se nasmejati i to parodirati...da, da...sklonili se...kako da ne...prvo sam im uvalila večere, a naravno to ne može svima odjednom, gladne sa razmakom...onda sam zgrabila vežbalicu i uprizorila polusatno vežbanje u dnevnoj sobi, dok su se oni davili od smeha "mama se opet sprema za olimpijadu", za to vreme sam davala zadihane opaske na Evroviziju...a onda sam zgrabila par čaša i činija da ne popadaju sa stola, bacila to u lavabo i nastavila galop ka kompu da se i vama javim, pa nazad na kačenje veša, dok oni urlaju rezultate glasanja...nema, ne postoji savršena, apotekarska priča sa tim brojem dece, mačaka i ostalih po kući...samo se ne nerviraš...dobro i kad malo pukneš i to je ok...i guraš dalje, najlakše je smehom i skečevima uživo...
Čuj zavidna...ko nije...taman i sve da imaš pa si zavidan, uvek ti nešto fali...i ja bih volela da imam dve lopte u majici ko Rebeka, pa nemam...i da mi noge rastu iz ušiju, ko Rebeci, pa mi ne rastu...što još uvek nije razlog da se ne znači i da Rebeka meni ne bi imala na čemu da pozavidi, kao i da je zato najbolje da se nasmejem i sebi i Rebeci...

Maksa 09:46 21.05.2008

Re: 3 godine i tri meseca

mi ovih dana mucimo muku sa skidanjem pampersa

A! Padni mi na grudi! Isto ovde!

Jelica Greganović 09:47 21.05.2008

Re: 3 godine i tri meseca

Pampersi...Kuću poveliku smo mogli njima da sazidamo...

nota 12:42 21.05.2008

Re: Saveta odgovara:

Vidim, vidim, da sam pogrešno razumela,stvarno ste u pravu svi . Pozitivno i sa smehom sigurno je mnogo zdravije. Drago mi je da se nisi naljutila Jelice, a i vidim da umeš da uđeš u tuđu kožu, što znači da sam se stvarno prevarila u oceni da si malo egocentrična. Izvini.

Jelica Greganović 14:50 21.05.2008

Noto,

samo ti uživaj, nema frke :)))

Dolybell 17:21 21.05.2008

Re: Kukijeva skola vaspitanja

antioksidant 08:07 22.05.2008

Re: 3 godine i tri meseca

Nas mali usranko zna da piski i kaki u toalet ali nas redovno iznenadjuje kada to isto uradi u gacice.

Meni rekli (i nije se pokazalo kao lose) da ga stalno pitam da li mu se piski/kaki? Na svakih 15 minuta. Mali se jednostavno zaigra i ne obrati paznju na "potrebu".

Mada je mnogo lakse sa pampersima. Krenes lepo u grad i ne razmisljas. Presvuces ga u kaficu kad je i onako i ovako vreme za kafu. Kad smo skinuli pelene krenuli su problemi tipa, nalazimo se u setnji, njemu se piski a stidi se da to uradi napolju (naravno prvi kafic je 200 metara sto je predaleko jer informaciju da mu se piski mali saopstava na 5 sekundi pre pocetka procesa. Onda slozis pricu da bi to mogao da uradi uz drvo i tu napravis sledecu gresku. Njemu to postane toliko zanimljivo da smo 2 nedelje "zalivali" bukvalno svako drvo koje smo videli (mozes misliti na sta je licila setnja do Tasa, sat vremana tamo pa povratak kuci)

Jelica Greganović 10:08 22.05.2008

Re: 3 godine i tri meseca

A onda se ti to uvuče u mali mozak i na zaprepašćenje izrasle dece, po sopstvenoj oceni već odraslih ljudi, ih pred izlaskom iz kuće pripitaš: Kome se piški?

antioksidant 10:44 22.05.2008

Re: 3 godine i tri meseca

mi cekamo bebu i mali je sad u nekoj fazi odredjivanja prema tome: da li je bolje da ostane mali ili da se hrabro upusti u svet velikih? cesto moramo da pitamo da li je sad mali ili veliki da bi razumeli poziciju iz koje govori.
poslednja odluka je da ostane mali i saceka bebu dok ne poraste kao on pa na dalje da budu blizanci.

Jelica Greganović 11:38 22.05.2008

Re: 3 godine i tri meseca

Ako mene pitaš, on treba da ostane mali, zato da ne bi kada stigne beba pomislio da ste ga stavili u kategoriju velikih, samo zbog nove male bebe...jer čak i tako mali znaju da su mali privilegovaniji od velikih. Prema tome, ništa ono "ti, veliki brat", on neka bude beba vaša mala i sin mali, uprkos novodošloj maloj prinovi.

antioksidant 12:00 22.05.2008

Re: 3 godine i tri meseca

Prema tome, ništa ono "ti, veliki brat", on neka bude beba vaša mala i sin mali, uprkos novodošloj maloj prinovi.

ma znam. zna i moja supruga i tu smo uigrani. nego nam koncepciju rastura okolina (babe, dede, tetke, komsije, slucajni prolaznici na ulici...). jos cekamo devojcicu, pa se odmah neko nadje sa komentarom tipa "tek sad ce te videti sta je maza. zensko dete je zensko dete". A on - usi ko radari i sve, ali sve prezivljava...

srecom, mala se dosta rita, pa on cesto stavi glavu kod mame na stomak i prica sa "kicom" (ime nemamo ali je tu nadimak)

Ali voli on po nek put da bude i veliki. Dobro je sto imamo uhodan sistem pa najavljuje (sad cu da budem mali a ti me hrani ili sad cu da budem veliki pa smem da jedem sladoled)

Jelica Greganović 12:17 22.05.2008

Re: 3 godine i tri meseca

sve vas razumem i podržavam...šta da ti kažem, naša Beba trenutno ima 105kg i 2 metra...

antioksidant 12:28 22.05.2008

Re: 3 godine i tri meseca

tako velike bebe su najbolje. bar ne moze da mi nestane iz vidnog polja ....

Jelica Greganović 12:30 22.05.2008

Re: 3 godine i tri meseca

paaa...nisam baš sigurna, tako velike bebe mnogo brže nestaju iz vidnog polja, a zajedno sa njima i ključevi od auta...

antioksidant 12:37 22.05.2008

Re: 3 godine i tri meseca

pricali su mi o tome ali ja u to ne verujem. dok kod biti veliki podrazumeva dupla porcija sladoleda - moze da bude veliki. ali ako misli da se vozi autom.... pa za sta sam ja polozio? a i zena mi?

a da ugradite gprs u kola? pa na tv-u novi program - karta i crvena tackica koja pokazuje gde je beba. jos da pokazuje s kim je i sta prica... gde bi nam bio kraj?!

antioksidant 12:44 22.05.2008

dopuna

na kraju sve dodje na svoje. ja sam se poprilicno rano "osamostalio". izborio sam se za svoju slobodu i niko mi nije mogao uci u trag. ali kad smo dobili malog, ostavljeni sami sebi bez pomoci, postali smo uskraceni za drustveni zivot. naravno, ne postoji bolji bebi servis od baba-servisa. kad izlazimo - malog (najcesc) cuva moja majka. naravno, izlaske sad najavljujem unapred (da bi bila slobodna) detaljno objasnjavam s kim i gde idemo (da bi mogla da nas nadje ako bude potrebe). i tako, sasvim neocekivano, moja majka je ponovo stekla potpune informacije o mom kretanju. sto bi se reklo - stavila mi soli na rep.
Ali nije ni to lose. i ja sam necija beba.

ivana23 12:50 22.05.2008

Re: dopuna

Moja mama je umela da kaze, a ja tada nisam bas razumela (nisam imala klince) - Malo dete mala briga, veliko dete velika briga.
Kad sam sa prvim dosla iz porodilista setila sam se tih reci i pomislila - boze kako je to mogla da kaze... sad mi je sve jasno.

Jelica Greganović 15:48 22.05.2008

Re: 3 godine i tri meseca

ja bih njima ugradila gprs u uvo recimo (ko onim retkim i praćenim vrstama)...na jedno, a na drugo bubicu za prisluškivanje...i sloboda!

e, ivana da dzanš da požalim za vremenima kada si mogao da ih privežeš u kolica ili im lepo prospeš lego po patosu i tu su...a sad...

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Jelica Greganović

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi