(дневничком црт'цоми)
накрках се за Ђурђевдан па и залисмо баш, те кљокнух усна за мене неуобичајено рано, па се никако за угодно не могах наместити на лежају..... а с'пуним трбувом и док се такав отимах од будности у измаглици сна назрех
....исто је била нека поодавна Слава, пљуштало ,сам' тако, а ми, ту и тамо обркавиле пубертетлије се окуписмо сећам се уПлавом Дунаву, сеоској нам кафани познатој тамо до Сусека на ону страну узДунав ,док на ову низводну и даље ,да као шприцерамо и меркамо сисе и дупе новопридошле пјеваљке Р., кад Ђука Дзиндзов, газдачки син,
(.....који је имао старијег Брацу . е том је од рођења као бистрооком отац наменуо школовање.оно основно, па средње, одуво је док си се обрно и начитан уписао медицину у Београду (баш скрајнутом од нашег Села) .догуро и до семинарског рада кад се психијатрија у наставном програму појавила слудивши професора темом ...принцип образложења прорачуна нерегуларности планетарних орбита .... као пандам кошмару људских мисли но није успео ни ловорике да покупи под катедром амфитеатерском кад пуче му у глави, јер то лето школског одмора које је као и свако претходно у Селу проводио, умео се попети на дуд предкућом баш густе крошње па кад би неко наишао сокаком би викно онако с'неба -Коњу ..и бележио колико је њих на то реаговало, па то у неком свом раду (који је дуговао Катедри) на тему ..зависности код независних ...толико размишљањем у тексту забраздио окрзнувши овај свет својом другачијошћу и побуном ....да га је наставно особље на катедри за психијатрију упозорилo да малко одмори мождане активности, те у том смислу проведе неко време у установи за ту сврху намењеној.би одабран Вршац и са дијагнозом ши-зофремија никад више није оданде ни изашао, па се у 26ој тамо и обесијо о ретровизор камиона у гаражи, зеленог, који га је потсетио на грану дуда предкућом му Сеоском ...па је после овог братовљевог краха, Отац им, све толерис'о овом млађем сину ,Дзиндзову по изгледу, а и понашању социјалном , иако је сву децу поСелу туко тек онако кад их сретне по сокацима ...мене ние... јер ја му крао клакере из Мајкине содаре па даво да пије забадава те ме збогтог, изгледа, поштов'о бијо......) ,
рокну једног Госта код Белкаћеви директ улабрњу, споречкали се ту за кафанским асталом кои је вишљи од торњева црквених наш сеоски ил његов прекоДунава уБегечу тако олако да смо ондак колко нас је било у кафани у том моменту по сата пузали и туцали се главама под асталима по олајисаном кафанском патосу небили нашли предњи зуб горњи баш коњски крупан Гостов пресвучен златом од једног фрање јосифа дуката са сватовског оковратног мираза бабе му Дикле коју су једва у 41 г увалили газдачком сину из Села њиовог , ашто је малко био другчији углави изнутра однас.породична реликвија тај зуб, како су коментарисали ови наши са школом јачом од наше сеоске , та з.навлака мора да је баш коштала код зубара Швабе у Б. Паланки јер требо да се Гост жени најесен па морали продати вола Сарваша дешњака (па им Вираг левак осто сам) дађу доноваца, само тај му расто укриво па ковеле кад је укриво нек' бар буде златан.зуб наравно нисмо нашли иако се Јоцку лажљивоми учинило да га је прогуто сам Гост после ударца кад је попио патоса. остало би тајна док Рушка ћерка тих домаћина ,ди је Гост био, није признала касније мојој Секи управо то, па кад га је овај исро лепо га опро па продо неком транге франге трговцу упролазу за новце поприличне, а онако успут пустијо бркове, а рутав био, па баш лепо закамуфлиро безубост.тако се и оженијо брадат ал', не за ону намерену већ за другу једну баш гадну ал' којој је стриц био у београду портир на зубној клиники па му обећо да ће израдити да му забадава натакаре новог зуба, имају их тамо нашаке мерено наклиники,па неће бити никаквих проб....
утом ...БУПну.. нешто у кампу нам ,као саобраћајка, на путу за Пожегу уз з.Мораву где теренишем, што ме врну у стварност и прво што урадих језиком проверих мој златни зуб ЛГ4, Лакић ми га, комшија дентиста, има томе више од по века, намести кад сам се на бази рачуна удваро једној лепушкастој Словакињи јер имали њезини кућу уцентру места са две ајнфорт капије са сокака и 8 двокрилних прозора на фасади, а њу у фајанс плочицама до стреје,плавим,па кад се кезнем аон умео да се спонтано зажути самодсебе, сви загледали притом,међутим једна друга с'којом сам ,била подстанарка у вили до наше, студирала филозофију ,волео да нагрчком тумачимо Илијаду ,тај рељефан приказ мудрих карактера са богатим емотивним особинама ...док није забебила па ме посетио отац јој првоборац .....и од плавих фајанс фасадних плочица ..не би ништа ,те завршисмо у скучености наше шестособне сутеренске гарсоњере с'погледом на вртну фонтану, али и са бакине сестре концертним клавиром (марке C.Bechstein) на којем је у пространом салону своје виле приређивала soare-e пробраној господи нсацкој, а на којем сам ија свирком ...дај шта даш....увесељавао уваљену ми набубрену бољуми половину ...после је бивало све млооого мамљивије у комодитету ....мис'им и у свему другоме.