Kreativnost - kako je probuditi

Dracenine "Mrvice"

Da bi se probudila uspavana i usmerila “zalutala” kreativnost danas u svetu postoji čitav niz takozvanih "kreativnih tehnika", počev od svima poznatog brainstorminga, pa nadalje.

Rekli smo da je kreativnost spsobnost rešavanja problema na nov, originalan, neuobičajen način. Medjutim, da bi se stvorilo novo rešenje, potrebno je razgraditi stare konvencionalne, fiksirane obrasce mišljenja i rešavanja probema. Pritom je od najvećeg značaja promena perspektive iz koje se problem posmatra.

Da bi se stvorili uslovi za razgradnju starih obrazaca i izgradnju kreativnog načina mišljenja, potrebno je delovati iz četiri glavna pravca:

proizvod (product),

kreativni pojedinac (person)

kreativni proces (process)

okruženje koje podstiče kreativnost (press) (takozvano 4p-pravilo)

Medju najpoznatije kreativne metode danas spada tzv. otvoreni model rešavanja problema po Geški (Geschka). To je nešto kao vrlo jednostavna generička metoda koja opisuje ciklus rešavanja svih vrsta problema u četiri faze.

1. Objašnjenje problema

Cilj je utvrditi što tačnije formulisati šta to tačno treba rešiti, bez zalaženja u simptome, uzroke i vrednosne ocene. Npr. Loše formulisan problem bi glasio ovako: „Preduzeće beleži loše rezultate.“ „Nema dovoljno porudžbina“, „Proizvod x se slabo prodaje“. To su preširoke formulacije koje ne sadrže zadatak. Pravilno bi bilo: Kako preduzeću obezbediti više porudžbina, kako proizvod x učiniti atraktivnijim /jevtinijim za kupca.

2. Divergentna faza

U ovoj fazi je cilj prikupiti što više ideja iz različitih izvora, od pojedinaca, od grupe, iz literature itd. U ovoj fazi se mogu primenjivati različite kreativne tehnike, zavisno od ranijeg treninga grupe i sklonosti pojedinaca. Moguće su razne kombinacije i modaliteti. Koja će tehnika kad biti upotrebljena, zavisi od različitih faktora.

Ona mora da bude u skladu sa situacijom i da odgovara učesnicima.

3. Konvergentna faza

Odmah, ili što pre nakon divergentne faze treba sprovesti konvergentnu fazu. Cilj je da se izvrši odabir odredjenog, ne prevelikog broja ideja. U daljem toku pojavljuje se jedan problem tipičan za sve kreativne tehnike. Naime, svaka odabrana ideja bi morala da se proveri u pogledu primenjivosti, izvodljivosti, troškova itd. Medjutim, za to je potrebno dosta istraživanja, prikupljanja dodatnih podataka itd. A to košta vremena i novca. Da bi se izbeglo traganje u mnogo pravaca, vrši se dodatna selekcija po kriterijumu koje ideje je najlakše proveriti, pratiti kroz literaturu ili prikupiti podatke potrebne za njenu proveru. Broj ideja se pritom drastično smanjuje, Ako je broj preostalih ideja nedovoljan, vraća se neka odbačena ideja. U ovoj fazi je „zabranjeno“ upuštati se u dokazivanje da ideje koje nisu ušle u najuži izbor nemaju potencijal. Ne samo zbog toga što to može frustrirati učesnike, već i zbog toga da ne bi neka korisna ideja bila olako odbačena i zaboravljena. Možda će već za mesec-dva baš ona biti najbolje rešenje nekog drugog sličnog problema. Odbačene ideje treba zabeležiti i sačuvati za „zlu ne trebalo“.

4. Implementacija

U fazi implementacije donosi se odluka koje će ideje biti realizovane, odnosno dalje obradjivane. Ova odluka se po pravilu donosi zajedno sa višim rukovodstvom ili se podnosi na saglasnost.

Nakon toga se planiraju dalje aktivnosti i „napada“ problem. Ponekad se ispostavi da se problem mora rešavati u više ovakvih cilusa.

Iz ove generičke metode razvijen je veliki broj tehnika, medju kojim je najstarija tzv. brainstorming, koji je kasnih 30.-ih godina osmislio Aleks Osborn (Alex F. Osborn), stručnjak jedne velike američke reklamne agencije. Njegova knjiga „Applied Imagination“ (1953) koja opisuje ovu tehniku prevedena je na mnoge jezike i zahvaljujući njoj brainstorming se već do 1960. proširio u celom svetu. Pravila brainstorminga danas važe kao elementarna pravila igre za sve ostale tehnike kreativnog rada u grupama. Ona su jednostavna, lako se pamte i primenjuju:

- generisati što više ideja

- ideje se ne smeju kritikovati (o ličnosti predlagača da ne govorimo)

- slušati i dalje razvijati tudje ideje

- svaka ideja je dobrodošla, nema glupe ideje ili ideje koja je toliko loša da je treba automatski odbaciti

- sa kreativnim procesom ne prekidati prerano.

Obično je jedna sesija nedovoljna za rešavanje nekih problema. Što je zadatak kompleksniji, potrebno je više ciklusa koje treba objedinjavati u workshopove. Ovi ciklusi se mogu koncentrisati npr. u dva dana sa pauzama. Za radionicu se biraju učesnici koji se i inače svakodnevno bave problemom koji je na dnevnom redu, ali se mogu angažovati i eksterni eksperti kao pomoć. Nakon završene radionice treba izraditi nekoliko (manji broj) koncepata rešenja problema.

Brainstorming se neprekidno širom sveta prilagodjava uslovima i potrebama prakse, pa danas postoji veliki broj novih izvedenih tehnika. U daljem tekstu ću vam predstaviti najjednostavniju od njih.

Brainwriting

Faza u kojoj se primenjuje: prikupljanje ideja

Princip: asocijacije

Cilj: brzo pronalaženje velikog broja ideja

Način rada: pojedinačna ili grupna tehnika

Stupanj: početni

Ključni element: ceduljice

Trajanje: oko 90 minuta

Broj učesnika u grupi: 5-7

Pravila igre:

- nema razgovora

- nema kritikovanja ideja

- što više ideja

Materijal:

- ceduljice

- tabla / table za kačenje ceduljica

Tok:

Kao uvod izloži se kratki opis problema i zadatak učesnika. Učesnici pišu svoje predloge za rešenje na ceduljice. Svaka ideja na posebnoj ceduljici. U prvih nekoliko minuta svako radi za sebe. Kad moderator primeti da su individualne ideje presušile, kaže učesnicima da ceduljice sa svojim idejama proslede susedu. Svako čita tudje ideje i beleži svoje nove ideje na nove ceduljice, pa prosledjuje dalje. Na kraju se sve ceduljice skupe i tematski sortiraju na velikom stolu ili podu zbog preglednosti. Ako ima više ceduljica sa istom idejom, viškovi se odbacuju, ostaje samo jedna. Svaka sortirana grupa ideja dobija svoj natpis / naslov i kači se na tablu. Na kraju članovi mogu i ocenjivati grupe ideja poenima po unapred zadatim kriterijumima.

Zabranjeno je:

pisanje komentara o idejama

Prednosti:

- samostalno razmišljanje

- paralelni rad svih učesnika

- nema ometanja u radu

- aktiviranje povučenih učesnika

- ocenjivanje ideja nije eksplicitno, već integrisano u metodu

Mane:

- manja spontanost nego kod brainstorminga

- ograničen prostor za opisivanje ideje

Korisni linkovi:

Brainstorming

Creative Thinking

Brainwriting

Brainwriting