Za rodjendan mom bratu

Rodjena sam u porodici koja je puno polagala na toplinu doma i zajednistvo porodice. Imam stariju sestru i mladjeg brata. Posto je sestra bila starija od nas, uvek nam je vise bila kao tutor nego kao drugar za igru. Medjutim nas dvoje smo bili tu za sve nestasluke, svadje, pomirenja, decije ideje i izazivanje smeha. Oduvek smo bili kompanjoni, i kako moja mama i dan danas kaze, nit ima neko ko se vise voli, niti ko se vise svadja. Nekako smo oduvek razvijali i takmicarski duh jedno kod drugog namecuci svako svoju jaku volju. Oboje smo neko ko misli da je bolji i pametniji. Ipak nikada to nije izazvalo ozbiljne sukobe ili netrpeljivost medju nama, vec je podsticalo nasu ljubav i privrzenost. Danas smo jedno drugom podrska, pomoc, neznost i utociste. Iako sam ja individualac, a on kako ja cesto kazem bi da zivi u coporu i po mnogo toga smo razliciti, ipak smo nasli odlican vid komunikacije i razumevanja. Mogu da kazem da smo Dream Team.

Juce je proslavljao svoj 30-ti rodjendan. Otisli smo sestra, brat, njegova devojka i ja kod rodjaka u jedno mesto nadomak Beograda da u prirodi proslavimo. Mama i tata su trenutno u Kninu pa smo sa njima komunicirali telefonom i prenosili im atmosferu, a kako su oni juce odsetali malo do mora, oni su nama izazivali zazubice za kupanjem i suncanjem na plazi. Sve u svemu, bilo je jako veselo, gledale su se slike iz nekih vremena kad smo jos bili bezbrizni klinci koji nisu ni slutili sta ce im sve jos zivot doneti.

Nadam se da cu za jos 30 godina sa istim zarom moci reci i osecati sve ovo. Da cemo i dalje biti tu jedno za drugo, u dobru i u onom manjem dobru. Da ce suze radosnice biti jedine koje ce teci niz nase lice...