LETO I MUSKATLE

Kako izgleda Srbija leti? Uzmimo evo naselje Streliste, u mojoj rodnoj Jagodini. Petospratnice od crvene cigle sa pozamasnim terasama, koje poput kosnica, skrivaju komesanje i vrevu, protkanu mirisima sarme i przene paprike. Uvece se ta kosnica pretvara u mravinjak oko koga cirkulisu komsije,  razmenjuju traceve, informacije, tresnje, jagode i sta sve ne. Nekako je omiljeno jelo u mom komsiluku bila przena paprika sa paradajzom i jajetom, sa dovoljno ulja za umakanje hleba. Mirisi Strelista nisu samo mirisi hrane. Naprotiv, sa terasa bi dolazili najraznovrsniji mirisi koje samo mozete zamisliti- miris buldoga, miris mokrog buldoga, miris upisane pelene, miris Ariela, miris nekupanja, miris parfema, miris cigara, a onda na samom podnozju, ostar i prepoznatljiv miris kontejnera.

Volim da gledam terase na Strelistu- neke zabarikadirane staklima i satorskim krilima, na nekima se nesputano susi ves, a kroz sve prolaze i odlaze ljudi. Zaustave se da pojedu lubenicu, da popiju kafu ili jednostavno da gledaju sta radi komsiluk. Znam da u tim kosnicama ima i svadja i prevara i besparice i kojekakvoh drugih sekiracija, ali ovako iz prikrajka, sve to deluje kao jedna idilicna slika zivota bez trzavica.

Moja porodica i dalje zivi u Jagodini. I svaki put kad se cujem sa majkom, ona je bas krenula na neku predstavu, neku svacanost, neko dogadjanje. Moj tata je konstantno obuzet preduzetnickim duhom i neumarno propagira ideju lokal patriotizma tako sto jede pilice iz Winners-a, slaninu iz Yuhora i pije Jagodinsku ruzicu. Kad pomislim na svoju Jagodinu, pomislim na lagan zivot bez trzavica, ali i neki veliki potencijal.  I stalno nekako mislim da se vratim dole, u neko naselje gde kontejneri ne smrde. Jer hocu i ja da idem do posla pet minuta, da imam vremena za sebe i porodicu.

Sta me onda sprecava? Razmisljam o tome i neprestano mi se u glavi vrzmaju slike tih terasa sa Strelista- uvek negde iz prikrajka vrebaju muskatle, ili makar petonije. Kad se najmanje nadas, one pokazu svoje lice iz neke zardinjere ili makar saksije. Niti smrde nit mirisu, jednostavno kazu da su tu. I tako svake godine. Sad znam da nam je to od Turaka jer sam nedavno bila u Istambulu. I lepo je sto cuvamo tu tradiciju gajenja muskatli. Ali mozda je vreme da Streliste napravi malo mesta i za neke nove, sveze biljke. Mozda cak i mirisljave biljke.

Te muskatle me malo rasveste i potsete na pravu sliku zivota u Jagodini. Nije to samo zivot bez trazvica, to je zivot u kome caruju muskatle.