Cinderella Eduardo

Ne oskudevamo otuznim fudbalskim temama ovog leta. Pretople dane “uveseljava” spanska serija sa stadiona JNA, okupiravsi sve prve strane novina. Nekako su u senci ostali svi ostali, pa i lepe Cinderella price.

Eduardo da Silva je u septembru 1999. stigao direktno iz Brazila u Zagreb. Za petnaest godina svog zivota naravno da nikada nije video sneg, igrajuci fudbal po plazama Kopakabane i u malom klubu Bangui. Prve hladne decembarske impresije nije imao s kim da podeli jer nije znao jezik, a brat i majka su bili daleko! Otac je vec od ranih dana njegovog zivota bio jos dalje, prepustivsi familiji da se sa sama stara o sebi.

Jedino sto je malom Brazilcu preostalo bilo je da radi ono sto najvise voli: igra fudbal! U to vreme, kao nepoznati junior FK Kroacija (politicka epizoda u istoriji Dinama iz Zagreba), naravno da nije imao mnogo izbora.

Bez para i slave spavao je u maloj, prasnjavoj sobici na stadionu Maksimir. Kazu, dusek je bio na podu, bez posteljine. Rucao je u klupskom restoranu koji nazalost ne radi vikendom. Subotom i nedeljom bio je srecan ako bi uspeo da pojede neko kuvano jaje, preostalo od prethodnih dana.

Kako to obicno biva kada se igraci iz toplih krajeva nadju u hladnijim, nije bio ni Eduardo postedjen povreda. Najgore sto ga je jedna snasla bas kada ga je Ciro Blazevic, tada trener A tima Dinama, resio da pozove na pripreme. Ciro je istog trenutka hteo da ga vrati kuci, kada je video kako se “vuce” po terenu. A mali Eduardo se upravo toga bojao, pa nije smeo ni da kaze da ima problem.

Spasao ga je Duro Bago, Cirin pomocnik, koji je Eduarda znao jos iz juniorskih dana i koji je umeo da proceni “suvo zlato”.

Kao dobar poslovni covek pokazao se i Zdravko Mamic. U tom trenutku nije bio niko i nista u Kroacija-Dinamu, vec je samo ambiciozno zeleo da pocne da se bavi unosnim menadzerskim poslom. Nanjusio je dobar posao i Eduardu nasao stan, kupio konacno posteljinu.

Prvi radio je bio posebna radost za mladog Brazilca, a kada je otkrio Internet, njegovoj sreci nije bilo kraja: mogao je da komunicira sa porodicom. Uspeo je te 2002. godine da, osim priprema sa A timom, ode i do Brazila!

Sledeca stanica ambicioznog Brazilca je bio Inter iz Zapresica. Skupljao je neophodno iskustvo, snagu, i dalje bio cvrst, jak. U medjuvremenu se i zaljubio, naucio da kao pravi “purger” kaze “kaj”. Odlucio je i da, kada vec nikada nece zaigrati za svoju repezentaciju, zaigra za Hrvatsku.

Staklena cipelica za Pepeljugu Eduarda stigla je iz Arsenala. Pre nedelju dana Mamic, sada vec daleko poznat kontraverzni sportski direktor Dinama, obavestio je 24-godisnjeg igraca da mora da prodje lekarske preglede pa da onda potpise ugovor sa slavnim Englezima. Eduardo, skroman kakav jeste, nije spavao celu noc: dostigao je nebo!

Koliko od sredine ovog meseca, mali Dudu (Eduardo) nece vise moci da uziva u omiljenom mu rostilju u Zagrebu. Seli se u London gde je zeni prepustio da trazi odgovarajuci stan. Valjda ce uskoro i porodica iz Ria da dodje u posetu. Za 150.000 eura nedeljno moze se, uostalom, kupiti mnogo avionskih karata!

NARAVOUCENIJE:

Sve Pepeljuge su prvo vredne, a onda i strpljive! I ne zive u Srbiji!