Videh, kako suzi

Videh, kako suzi pre jutra,

udahnuh, duboko u prozorsko okno,

svud tisina, a jos tmina.

Kosulja mi orosena nocnom vikom,

slika bedna.

Preko, praga predjoh desnom nogom,

odmah, tu do peci,

hladno bez topline,

okolo me vreba.

Nocas, ce nekog da vrati.

Duvan mi je medju prste,

drhtave, strasene ne od straha vec od hladnoce.

Vec je tu.

Dok, se pec polako opusta, a vatra omamljuje,

zvah je da mi bude blizu,

odmah tu kod nogu.

Prvi dim uvukoh duboko pa zastadoh,i

prvo jutarnje oko proviri kroz prozor.

Nigde nista, jos je tu,

i drza me visoko.

Prodje i jos jedan dan i sutradan i bi

visoko,

U izmaglici videh jutro,

kako suzi okom.

Videh kako suzi.