Vudstok u Skrebatnom

Prošle nedelje, umalo mi promače vest o padu malog aviona u Makedoniji :

 

U udesu školskog aviona) "cesna 172", koji je u četvrtak oko 12.50 pao u portu pravoslavne crkve Uspenja presvete Bogorodice kod izletišta Skrebatno iznad Ohrida, poginule su četiri osobe. Prilikom pada aviona Akademije za obuku pilotskih kadrova, sa oznakama Z-3 DCV, izbegnuta je veća tragedija, jer se letilica srušila na livadu na kojoj je više hiljada ljudi proslavljalo Veliku Gospojinu.

 

Onda se setih: hej, pa ja sam bio u tom selu. Evo teksta koji sam napisao posle te posete, pre ravno 4 godine. Neke stvari su se od onda promenlie, ali je verovatno najveći deo još uvek isti.

 

 

Skrebatno je omanje selo u zaledju Ohrida, pokraj puta ka Bitolju. Selo je bilo najbrojnije 1953. godine, kada je registrovano 110 domaćinstava i 550 žitelja. Po poslednjem popisu od 2002. godine u njemu je samo 6 domaćinstava sa 12 stanovnika. To je tužna sudbina svih zabačenih sela.

 

Do sela se stiže uskim, strmim putem kroz kanjon reke. Nekada je bilo razloga da se sela sakrivaju u planini. No, kako sevremena menjaju, stanovnici sela su se najpre preselili u dolinu iza Ohrida i tako osnovali selo Leskoec, da bi se zatim iz njega u drugoj polovini prošlog veka raštrkali svud po svetu.  U Leskoecu i danas postoji takozvana "Skrebatska maala" a skrebaćana ima čak i u Australiji.

 

Aktivan zaštitnik ambijenta sela je udruženje "Ljubitelji rodnog kraja Skrebatnog" koji su izdejstvovali da nove gradjevine u selu ne narušavaju tradicionalnu arhitekturu. Tokom leta, za redovne goste - turiste sa raznih strana, selo organizuje makedonsko veče sa tradicionalnim makedonskim jelima, domaćom rakijom i vinom, pesmama i igrama.

 

Prostor iznad seoske crkve u Skrebatnu uređen je za okupljanja i svetkovine. U senci ogromnih starih hrastova (stabla do 4 metra u prečniku) uređen je lep prostor sa česmom koja ima osam ispusta. Za nju kažu da je najlepša u makedonskoj crkvi. Na padinama iznad je manastirska kuhinja i nekoliko mesta za roštilj, pa se svakog vikenda ovde okuplja puno sveta.

 

Otkud ja u Skrebatnom? Slučajno, kao što se i otkrivaju zanimljive stvati po Makedoniji (pisah o ovome u prethodnom blogu o Vedatu). Jedno veselo društvo vraćalo se sa Prespanskog jezera, kada neko napomenu nešto kao "skupljaju se tu u planini sutra, na Veliku Gospojinu". Ja se odmah počeh raspitivati i saznadoh da je dan kada se svi iseljeni žitelji Skrebatnog sakupljaju seoska slava Velika Bogorodica - 28. avgust. Tada se, sa sve gostima, u selu okupi nekoliko hiljadu ljudi. Slavu od skora organizuje agilni Crkveni odbor. On nije baš u najvećoj ljubavi sa sveštenstvom koje je ljuto zbog oduzetog prihoda. Crkveni odbor se na takav korak odlučio jer je sumnjao da se sakupljena sredstva troše nenamenski (da na fin način obrazložim njihov stav). Oni sada sve što se sakupi ulažu u obnovu crkve i uređenje sela.

 

Ne budemo lenji i sutradan pohitasmo u planinu. Auto smo morali da ostavimo napola puta jer je toliko kola već bilo parkirano da je bilo nemoguće proći. Tih poslednjih 4 - 5 kilometar jedna izgurasmo uz strminu. A tamo: neverovatan prizor. Na centralnom platou, iza crkve, česme i stoletnih stabala koje ih senkom pokrivaju, sedelo je par hiljada ljudi! Organizovano, u redovima, po porodicama, po nekoliko generacija. Bilo je tu starih i mladih, nekih u tradicionalnim odelima a nekih u modernim trenerkama. Kako reče moj domaćin Taše: "Makedonski Vudstok!"

 

Svako je dobio glineni tanjir (u medjuvremenu, prošle godine seljani su sakupili novac i izradili 3.000 novih drvenih činija koje, kažu posetioci, daju poseban ukus hrani koja se deli)  i mogao je da jede koliko god hoće "manastirske mandže". Kuhinja je bila izuzetno organizovana. Hrana je donošena u veliku kazanima, a zatim presipana u manje za distribuciju. Služen je izuzetno ukusan hleb i domaća rakija. Sav posao veoma organizovano je obavio veliki broj vrednih ljudi. Uz divno vreme, sve je to stvorilo izuzetan svečarski i prisan događaj.

 

Nisam mogao da se opasuljum. Da moji domaćini nisu žurili, ostao bih do kasno u noć. Ovako, nekoliko puta sam prošetao izmedju veselih i razgovorenih ljudi uživajući u opuštenoj, komšijskoj, rodjačkoj, prijateljskoj atmosferi. Kakav dogadjaj!

 

Od onda, eto, ne stigoh da odem ponovo. Nisam više tako kasno u avgustu išao u Ohrid. Tužna vest me je iznenadila i podsetila na ovo zanimljivo mesti i istrajan običaj okupljanja.

 

Malo podatak o Skrebatnom

 

Selo Skrebatno se nalazi u severnom zaleđu Ohrida. Smešteno je u uskoj dolini Skrebatske reke, na zapadnoj strani planine Petrino, ispod stene Samarnice, na nadmorskoj visini od 1000 metara. U pisanim dokumentima pominje se još 1583. godine, kao naseobina sa trideset domaćinstava. U manastoru Sveti Jovan u Demir Hisaru, 1628. godine pominje se iguman Kiprijan iz Skrebatnog. Ranije se selo nalazilo na lokaciji Lelešnica, da bi se zatim premestilo na današnje mesto.

 

Do ovog starog sela stiže se tako što se na periferiji grada skrene sa puta kojim se iz Ohrida krene ka Resenu. Ne postoji tabla, pa je potrebno raspitati se kod meštana. Put do sela je uzak i strm, i ima ga skoro 10 kilometara. Po odvajanju, naići ćete na nekoliko peći u kojima se proizvodi kreč.

 

Oko sela su prelepe livade ispresecane potocima i guste šume hrasta i bukve. Samo tu raste i jedna endemska biljna vrsta - skrebata endemica, po kome je selo i dobilo ime.

 

Pored izuzetne prirode, znamenitost ovog mesta je crkva Svete Bogorodice, koja potiče iz 16. veka. Na temeljima ranije crkve izgradio ju je i oslikao monah i zograf Kiprijan, u tradicionalnom stilu. U oltarnoj apsidi je ikona Bogorodice Širšaje, sa trojicom nepoznatih arhijereja. Ikonostas je izrađen krajem 19. i početkom 20. veka. Tu je i ikona na kojoj je prikazana Tajna večera. Na njoj je Juda oslikan bez oreola, kako priža ruku da uzme naforu. Crkva se uveliko obnavljala u vreme kada sam posetio Skrebatno, i valjda je već završena. Deo je očuvan u izvornom obliku, a deo je nov.

 

Zanimljiva je legenda oko izgradnje crkve. Meštani su je najpre gradili u selu, ali predanje kaže da je tokom noći Bogorodica razrušila sve izgradjeno i odnela majstorske alatke na livadu iznad sela. Seljani razumeše poruku i sagradiše crkvu na tom mestu, a prostor oko nje od tada održavaju kao svojevrsni zaštićen park.

 

Pored ove velike crkve, u selu se grade još dve manje - kao poklon skrebaćana koji danas žive u dalekom svetu.