Na aerodromu "Nikola Tesla"

Vratio sam se u Beograd preko Rima (tamo sam prespavao). Sada sam na jednoj od ovih klupa na aerodromu i koristim bezicni internet da vam se javim i da vam kazem da je sve dobro. U sustini, radi se o sumi od hijadu evra nedeljno koja ce mi se uplacivati do kraja zivota na racun koji sam juce otvorio i koja se ne moze preneti ni na koga. Dakle, godisnje dobijam 52,000 evra u 52 nedeljne uplate od 1,000 evra. S obzirom da, kako rece pravnik lutrije  u Barseloni, ukupna suma godisnjeg iznosa ove nagrade  zapravp iznosi 104,000 evra, postoji klauzula po kojoj moram da sumu od 52 hiljade evra godisnje uplacujem kao donaciju/sponzorstvo humanitarnim ili umetnickim projektima bilo gde u svetu koje izaberem da finansijski pomognem kao i da za realizaciju ovih sponzorstava ovlastim pravnu sluzbu lutrije. Tako, nisam izabrao da primam veci iznos nagrade, ali u komplikovanom paketu poreskih obaveza i regulativa koje propisuje EU.

Posle potpisivanja tih ugovora i aktiviranja bankovnih racuna i kartica, umorio sam se i zamolio sam sestrica da mi kupi prvu kartu za Beograd. To je bila ova preko Rima. Mada sam sinoc tamo lepo spavao izgleda da se jos nisam dovoljno odmorio. Zato sam i seo na ovu klupu.... Iskreno receno, ne svidja mi se ova stavka "dozivotno", jer sada moram da razmisljam koliko cu jos zapravo ziveti.