Idemo li (konačno) ka bespartijskom pluralizmu?

Srbija se dugo i uspešno odupirala uvodjenju višepartijskog sistema, tako da je svojevremeno, Mira Marković, ideološki vodja JUL-a (šta to beše ?) i supruga pokojnog predsednik Srbije Slobodana Miloševića, kao sociolog i naučna radnica došla na ideju uvodjenja bespartijskog pluralizma – što bi (mi) stariji rekli, neki novi Socijalistički savez! Elem, tada se ta „originalna„  ideja  nije baš primila (na sreću), ali smo dobili SPS i JUL, kao naslednice Saveza komunista Jugoslavije, Socijalističkog saveza, SUBNOR-a i AFŽ-a, dok je  Nova Demokratija  preuzela i postala naslednica Omladine Jugoslavije i Srbije. Tako su nam se svi oslonci socijalizma transformisali u nove pojavne oblike, zauzimajući ne samo odredjeni politički prostor, već i svu imovinu (koja nije bila za potcenjivanje).

*Mala digresija: U vreme predsednikovanja SRJ, legaliste V Koštunice, usvojen je zakon o povraćaju imovine koju koriste političke i druge organizacije, a prethodno je pripadala SKJ, SSRN.....itd. Naravno, niko ništa nije vratio!

Skupština

U medjuvremenu se izdogadjalo, sve što nam se dogodilo - daleko bilo, ne ponovilo se! Radjale su se, nastajale i nestajale partije, neke projektovane od strane DB-a, neke kao koalicije - plod trenutne situacije i ko će sve znati koji su još motivi i razlozi bili da se osnuje stotine organizacija , sa političkom odrednicom.

Evo sada Ministar lokalne samouprave, Milan Marković, kroz novi Nacrt o političkim organizacijama najavljuje mnoge izmene  koje će urediti politički život u Srbiji (i treba tako!), ali ne lezi vraže glavni problem je u velikom broju (malih) političkih organizacija koje su osnovane ko zna kad i kako, bez sedišta i adrese, telefona i odgovornog lica.... dok je drugi veliki problem  u neposrednom izboru gradonačelnika gradova, jer se na taj(?!) način napravio haos u lokalnim samoupravama! Ovog drugog, neposrednog izbora gradonačelnika,  brzo smo se ratosiljali!

OK, liberalni način osnivanja partija  projektovao je režim Slobodana Miloševića, kako bi lakše manipulisao političkom voljom gradjana, ali danas za to nisu krive „male“ partije već država - odnosno nadležno Ministarstvo koje ni sadašnje zakone ne primenjuje! Ako se samo letimično prelista spisak registrovanih političkih organizacija i koalicija može se primetiti „golim okom“ da mnoge od njih ne postoje više od jedne decenije (poput „Deposa“ ili Koalicije „Zajedno“...), ali teška birokratija na državnim jaslama ni ne pokušava da utvrdi činjenično stanje, pa potom primeni važeći  zakon. Dakle prema poslednjoj adresi na kojoj je prijavljena politička organizacija, ili prema (ne)predatom završnom računu  relativno lako se može utvrditi koja stranka zaista postoji, da li je aktivna – pasivna.....itd, kako bi se primenilo pravilo brisanja iz registra. Ali tada bi nadležno Ministarstvo moralo nešto i da radi, pa da krene i ka tzv. „velikim“ strankama, da se prečešljaju njihove knjige i finansije, ali to već nije poželjno! Kako će  kontrolisati sami sebe? Ovako je veliki broj, na papiru, registrovanih stranaka, dobar izgovor, za razne manipulacije.

Uostalom kakve god bile male ili „male“ stranke one ne krckaju pare iz budžeta ili od tajkuna! Možda ponekad, na početku izbora, zamute vodu, ali manje više ih nakon izbora i nema.

A da vidimo šta je sa „velikima“ ili velikima – tek nekoliko slučajno odabranih  primera?

Komunistička partija u SFRJ je bila ne samo jedina, nego i najmoćnija organizacija u svakom smislu, pa ni to nije pomoglo da se „proleteri svih zemalja“ ujedine i spasu državu SFRJ, u koju se se toliko kleli, a bratstvo – jedinstvo se raspršilo u bratoubilački rat.

SPS i Slobodan Milošević su na početku svoje vladavine imali plebiscitarnu podršku, ali su već od 1992. godine morali da „kraduckaju“ na izborima kako bi se zadržali na vlasti! O njihovom političkom programu, kao i rezultatima već je puno rečeno.

„Depos“ i Koalicija „Zajedno“ su se raspadale ne zbog malih stranaka i liderčića, već upravo zbog velikih lidera i njihovih bolesnih sujeta, ili možda nečeg trećeg?

Tako je i  DOS, kao najšira koalicija imao dvotrećinsku većinu u parlamentu, pa ni to nije pomoglo da se donese novi ustav Srbije, već se koalicija raspala, samo par meseci nakon ustoličenja na vlasti.....

Veliki i mali !

Ucenjivali su „mali“ sa par mandata velike, pa je to bio razlog? Ne bi se reklo, bar kada je DOS bio u pitanju, jer se sukob unutar DOS.a odvijao upravo na relaciji dve najveće političke stranke, DS i DSS-a, koje su činile okosnicu DOS-a. Da su se oni dogovorili „mali“ bi mogli samo da „zvižde u prste“

Zar DSS kao mala stranka nije, nakon izbora 2000-te, od podrške koja je bila ispod cenzusa, narastao do neslućenih visina i podrške, koju je „vešto“ svojom autistično-nacionalističkom politikom Vojislav Koštunica krckao punih osam godina, dok se ove godine nije vratio na samu granicu cenzusa ili nešto ispod njega-na pravu meru! Na poslednjim održanim izborima prelazak cenzusa za DSS bi  bio veliko pitanje da nisu pripomogle male (!) stranke, poput Nove Srbije.

Pisati tekst na ovu temu, a ne spomenuti G 17 + bila bi apsolutna greška. Ova stranka eksperata, nestranačkih (naravno!) nastala iz nevladinog sektora u više navrata je potpomogla i direktno uticala da dodje do prevremenih parlamentarnih izbora, odnosno promene Vlade i vlasti. Ta mala stranka, kako su je klasifikovali ipak je bila dovoljno moćna da tako nešto  sprovede, ali ne zbog toga što je bila snažna, već upravo zbog slabosti velikih stranaka.

I moglo bi se tako u nedogled.

Problem dakle nisu male stranke, a posebno ne enorman broj partija koje postoje još, samo, u zvaničnom registru nadležnog Ministarstva. One su samo folklorna aplikacija našeg političkog života, a suštinski problem su  tzv. velike partije. 

Na primeru izbora nove vlasti u Beogradu vidi se presek  stanja  političkog života u Srbiji. Već i vrapci na grani ponavljaju da je „politika veština mogućeg“ pa se tako  došlo do gradonačelnika Beograda i  gradske-opštinske  vlasti. Prvo se promenio zakon o izboru gradonačelnika, kako bi Djilas nekako postao „šef“ Beograda, da bi on sam nedavno izjavio da je ta izmena bila pogrešna, kao da DS to nije izdejstvovao? Potom su se nakon održanih lokalnih izbora izmešali „lopovi i žandari“, pozicija i opozicija, principijelni i neprincipijelni...ali po ko zna koji put nam je laknulo, jer Radikali nisu na čelu glavnog grada. Cena je velika, ali je sprečena drama!

Spakovali su se u Beogradu (a i drugde), kako god, zajedno DS, SPS & PUPS & LDP, dok su na drugoj strani obale ostali DSS & NS & Radikali.....

 DS & SPS & PUPS su formirali gradsku i opštinsku vlast, a LDP se navodno drži po strani, tercira, morališe, pokušavajući da zametne tragove učešća u ovoj sklepanoj vlasti. OK, oni bi na to imali pravo  kad i sami u njoj ne bi učestvovali. Ali ne lezi vraže, dosetili su se i oni da je najbolje poturiti tzv. nestranačke ličnosti, eksperte, pa će tako biti „i vuk sit i ovce na broju !“.

I najzad poslednji u nizu velikih političkih potresa  dogadja se upravo ovih dana. Radikali koji su dugo odolevali medijskoj i svakoj drugoj „promociji“ sopstvenih raskola, pukli su po najvećem mogućem šavu. Razišli su se kumovi (čime samo dokazuju poštovanje tradicije u Srbiji!), predsednik i njegov zamenik, Voja i Toma. Sad sledi već tradicionalno centrifugiranje prljavog veša, pa će na red doći i ispiranje. Naslušaćemo se ko je koga prevario, ko je šta oteo i ukrao, ko je dobio stan, a ko ga je „zaradio“...

A tek kletve...... !!! I SRS pripada korpusu tzv. velikih stranaka, zar ne?

Ipak raduje se demokratska Srbija što je najveći protivnik konačno podlegao, ali se i odmah naravno svrstava na Tominu stranu, zaboravljajući činjenicu da je Tadićeva pobeda bila koncipirana upravo na strahu gradjana od dolaska Tome - radikala na vlast! Strah od dolaska Tome Nikolića homogenizovao je gradjane Srbije i doneo pobedu Tadiću i DS-u. Strah od Aleksandra Vučića, kao mogućeg gradonačelnika Beograda, ne samo da je homogenizovao, koliko toliko, Beogradjane, nego je ujedinio DS & LDP, sa SPS-om i PUPS-om, da bi DS u tome otišao korak dalje, predlažući deklaraciju o pomirenju. U nadmetanju da se i Toma prebaci na „evropejsku“ stranu, prenebegavaju se sva zla koja je Radikalna stranka učinila, pa samim tim i Toma, koji je sa Šešeljom ili bez njega kreirao politiku SRS, ali i države Srbije. OK, nema sumnje da je krilo koje je ostalo verno „Velikom vodji“ talog SRS-a, ali ni vodjstvo sa druge strane nije bilo bolje. Uostalom ni Toma nije bio naivan,  o čemu nam ponajbolje govori činjenica da je, pripremajući puč (koji se sada popularno naziva modernizacija SRS-a?), za početak sklonio „blanko ostavke“. Sad evropejska Srbija očekuje (nada se i bodri ga!) da se mladjani Vučić priključi Tomi, pa da nam svima lakne !?

I mogao bih još o svemu, ali čemu?

Zbog toga se vraćam na početak ovog teksta o bespartijskom pluralizmu, staroj ideji Mire Marković!

Na papiru ćemo imati pluralističko društvo, političke organizacije, koje će učestvovati na izborima sa svojim listima, a kad pobede, onda će one birati nestranačke, nekorumpirane, principijelne ličnosti za visoke funkcije. Pa ako u strankama sede, korumpirani i nesposobni, čemu stranke? Pa ako stranke koje predlažu poslanike, a ne znaju ko su-kakvi su, čemu blanko ostavke?

I moglo bi se u nedogled...

Po svoj prilici da je Mira Marković bila u pravu, kada je predlagala bespartisjki pluralizam (sic!)....Uostalom Deklaracija o pomirenju, bez prethodne lustracije, rehabilituje Slobodana Miloševića, pa i Miru Marković, pa ne vidim zašto ne bi ugasili sve stranke i postali prva država u svetu, sa bespartijskim pluralizmom - ne bi bilo prvi put da smo „originalni“!

PS: Švrljajući po sajtu nadležnog ministarstva i registru političkih organizacija, medju brisanim strankama nadjoh i nekoliko zanimljivosti:

Registar političkih organizacija-

http://www.drzavnauprava.sr.gov.yu/pages/registar.php

DELIMIČNI SPISAK BRISANIH POLITIČKIH ORGANIZACIJA:

Srpska narodna obnova – Mirko Jović, brisana 27.11.1996.

Srpski četnički pokret – Vojislav Šešelj, brisana 08.08.1990.

Demokratski forum - Leon Kojen, brisana 22.09.1992.

Srpska demokratska stranka – Dragoljub Kojčić, brisana 01.08.2004.

Ravnogorski pokret – Petar Jovanović, brisana 12.11.1999.

Socijaldemokratska partija - Čedomir Mirković, brisana 20.10.1995

Gradjanski savez - Nataša Mičić, brisana 29.07.2008.

Demokratski centar - Dragoljub Mićunović, brisana 07.02.2005

Socijaldemokratska unija - Žarko Korać, brisana 26.09.2002.

Demokratska alternativa – Nebojša Čović,brisana 28.02.2005

Politička organizacija „Naša Srbija“ – Dragan Djilas, brisana 25.01.2007

Demokratska socijalistička partija – Milorad Vučelić, brisana 10.02.2003.

Narodna demokratska stranka – dr Slobodan Vuksanović, brisana 22.09.2006.

Socijalistička narodna stranka – prof.dr Branislav Ivković, brisana 17.12.2004.

Politička organizacija“Otpor“ – Slobodan Homen, brisana 10.09.2004