састав на тему . . . наслецства
удоконости својој кад незнам штаћу сасобом базам валетом .посматрам мештане . извели их њиови кућни љубимци у шетњу те док други уочивши познате разговарају они први, њуше ,те запишавају ћошкове, остављајући само њима знани траг себе неком четвороножном намернику. Неки опет са мобилним науху ,велим у себи, генерација навођених , гестикулирајући ко опичени , дијаложе се са тамо неким козна где .
живост општа . . .
успео је Ђона да капитал стицан деценијама попије са пајташима накратко.покојници се ни оладили поштено нису, говоркало се по селу,а од куће Златићеве остала ето та луда пијана да их брука.Почетак је седамдесетих , сећам га се и данас ,циротичан ал кочоперан мој исписник Ђорђе тетура по селу падајући а зањим Ригов.пас. сви су га оставили кад се и задња пара од профућканог капитала истопила,а он се по навици вукао сокацима му знаним ,пас га није напуштао.цакао га је Ђона и маршовао,ал овај ,репа подвијеног стоички је трпео и вазда ишао зањим.ко зна, можда се сећала животиња времена бивших ,богате сеоске куће, те јединца Ђорђа који му кадгод баци парче. Онда су стари поумирали једне јаке зиме ,упала плућа их обори ,а наследника је баласт капитала поприличног врнула у крајност другу, те је од вредног сељачета постао обесни тукаџија и пијандура. Људи су од њега зазирали,а жене се склањале кад би кадгод сбициклом шеврдо тротоаром крај кућа пајајући раменом прожорске симсеве.пас је и тада ишао зањим.истопио се капитал кућа отишла надобош а луди Ђона време проводијо пред локалним бирцузом исчекујући неког добродушног да му плати једну мученицу. Више му није ни требало, онако запуштеном, ненахрањеном ,сифилистичном ,пао би узнеку кућу те мамуран куњо ,а ригов би сео уз њега и тихо режо насваког коби прошао.
Чувао га је , пијаног.
Били су једно.
Понекад у тренутцима луцидним опрао би се грешник удунаву те долазио пред своју бившу кућу те загледао у прозоре па потом шарао по селу те тако у ходу мрмљао
нешто ушаку прислоњену узуво . сатима.
- ено Ђона телефонира ,људи се спрдали а пас зањим стално.
Онда једног јануара баш стегло о светом сави у црквеном дому дали му да уђе да се огреје и поједе.био је миран ваљда због окружења , чучо је у једном ћошку и заударо разгрејан па му дадоше колача ситних уџеп и флашу вина те испратише у мећаву.
Није се бунијо ни псово.
Ујутру нашли су га модросмрзнутог крај стабла дуда прекопута од његове бивше куће а Ригов уз њега наслоњен.кад су стигла амбулантна кола да га покупе,животиња побесне ,поче да се уједа ко права звер недајући ником да се Ђони приближи.
Проблем је решијо милицајац милисав, сметком. . . .
У сплету догађања каснијих што живот их донесе сметнух испричановам с ума.потсетише ме ови са мобилним , па пребирам нешто,ко зна шта је у својој глави, пијаној, предосећао ђорђе златић - карабаш, другарми, причајући ушаку своју. Поодавно.
Него, када смо већ код теме наслецства . . имател неки изграђенији став од оног увреженог ународу . . . иговному слатко дође . . акоје на дар ?