Oči raskrsnice

Jedna velika Raskrsnica jednog velikog grada i na njoj jedan dug semafor na kome dugi niz kola stoji svakodnevno... Musava deca nude nervoznim vozačima ’čišćenje’ stakla na kolima... Neki od njih i dobiju posao. Polako, gledajući sve vreme u oči vozača, kao da hoće da ga hipnotišu, pružaju se mršavim telima preko šoferšajbne dok se blatnjavo sapunjavi slapovi slivaju niz staklo. Kreće zeleno. Ostaju mutni tragovi pred očima vozača. On besno odmahuje rukom i ne da ništa detetu-prosjaku. Ono oguglalo čeka da kola prođu i krene novo zeleno svetlo. Život između crvenog i zelenog... Igra izazivanja griže savesti, sažaljenja ili dosađivanja da bi ih novcem ’otkačili’ - jedino je ono čega žive. Umorni od igre i jedni i drugi, ponekad odustaju. I Raskrsnica postaje kao i svaka druga.
Raskrsnica odnedavno ima novog radnika. Njemu nije lako odrediti godine. Oči govore da bi mogao imati bar stotinu, ali jasno je da nema više od trideset. Na znak zelenog kreće od kola do kola. Nema kofe sa blatnjavim sunđerom i vodom. Ne bi imao čime da ih drži jer obe ruke su mu zauzete štakama na kojima održava telo sa jednom nogom. Prilazi polako kolima. I on gleda ravno u oči. Vozač kaže da nema novca. Stogodišnjak sa razumevanjem klima glavom. Ide kod sledećeg. Polako staje i opet gleda u oči vozača, ni ovaj nema šta da da. Oči dugih trepavica, čoveka mladog a tako mudrog, pune blagosti, pogled u stranu i klimanje glavom - gest kojim odaje da nema osude ni ljutnje. Ni trunke rezignacije. On razume one koji sede udobono zavaljeni u svojim kolima, idu kući na obe noge, nose hranu koju su upravo platili karticom sa računa na koji redovno mesečno stiže novac, vraćaju se na večeru koju je spremila nasmejana žena, i sedaju za sto dok deca već čupaju hleb od nestrpljenja, u čist i udoban život koji im daje osećaj zbrinutosti i sigurnosti. Stogodišnjak prilazi sledećim kolima tražeći oči vlasnika. Jer njegov život je život čoveka sa jednom nogom koga niko neće da zaposli, čiji je dom ulica a društvo musava deca.
Raskrsnica nije više ista. Očima tražim svaki put čoveka koji zna šta je blagodat - stara i zaboravljena reč koja nosi težinu oproštaja za sebičnost i nezasluženu ljubav za grešnike. Oči stogodišnjaka, hiljadugodišnjaka – oči blagodati, preobrazile su Raskrsnicu u iz mesta tuge i otupelosti u mesto nade.
Klize kola niz Raskrsnicu blagodati. Kad dođe crveno treba stati i pogledati joj u oči. Posle toga ćeš znati kuda dalje.