Spin spin spin

Dok sam bio u potpalublju "preštampao" sam jedan tekst o spinovanju tzv. "iranske krize" sa mog (sada pomalo zapuštenog - nepostizavam) privatnog bloga. To je tema koju pratim dosta dugo iz, pretpostavljam, razumljivih razloga -  ne bih voleo još jedan rat na granici zemlje u kojoj živim (generalno ne bih voleo nijedan rat nigde). Pogotovo mi se gadi pomisao da započne na osnovu lažnog preteksta poput onog u Iraku.

Gospodin Mohamed el Baradej, šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (International Atomic Energy Agency, u daljem tekstu IAEA), je pre koliko četiri dana (15. septembra) predao, prvo Savetu bezbednosti UN, pa tek onda, juče, upravnom odboru agencije, novi izveštaj o Iranu i iranskim nuklearnim aktivnostima. Izveštaj, za sada, nije javan što je omogućilo (ponovno) spinovanje onoga šta se nalazi u njemu.

Zahvaljujući ranijim kontaktima sa dr Gordonom Prejterom (Gordon Prather), jednim od retkih stručnjaka (atomski fizičar) koji piše, a ne spinuje, o "iranskoj krizi", sinoć sam došao u posed tog izveštaja. Na moj mejl u kome ga podsećam na te ranije kontakte i pitam ga da li bih mogao dobiti izveštaj dr Prejter je odgovorio u roku od nekih 10 minuta mejlom sa atačiranim izveštajem i jed(i)nom lakonskom rečenicom: "needless to say, the report doesn't say what AP says it says".
[nepotrebno reći, izveštaj ne kaže šta AP (Asošijeted pres) kaže da kaže]

Neću se mnogo baviti time šta je sve izspinovano iz ovog izveštaja. Njujork Tajms u najboljoj tradiciji Džudit Miler (novinarke koja je valjala propagandu protiv Iraka, do te mere da se posle novina morala izvinjavati čitaocima zbog tih laži, a ona bila primorana da "da ostavku") štampa članak u kome je jedina nedvojbena istina da izveštaj IAEA ima 6 (šest) strana. Pomenuti AP (Asošijeted pres) donosi naslov o "zabrinutosti" Rusije i Kine (tek čitanjem vesti se shvati da zapravo Havijer Solana misli da su pomenute zemlje zabrinute). Uglavnom u svakom pisaniju o izveštaju se pominje, odnosno naglašava ad nauseam, iranska nekooperativnost u rešavanju nerešenih pitanja.

Hmm, da, to je (relativno) tačno. Međutim, šta su nerešena pitanja i odakle ona dolaze, niko, osim retkih pojedinaca (Gordon Prater, Garet Porter i Skot Riter su glavni među njima) ni ne pokušava da objasni. No, pre nego što pređem na to pitanje, moram da kažem da i ovaj izveštaj (kao i svi prethodni) konstatuje (više puta, odosno za svaki deo iranskog nuklearnog programa) da nema diverzije fisionog materijala i da je sav fisioni materijal pod kontrolom agencije, kao i to da Iran nije prekoračio obogaćivanje urana preko 5% (obogaćenost dovoljna za nuklearno gorivo, a patetično neupotrebljiva u bilo kakve vojne svrhe).

U gorepomenutom prošlom tekstu sam pomenuo tzv. smoking laptop kao glavni izvor nerešenih pitanja i opisao sam tri problematične studije koje se i zvanično nazivaju navodne studije (aleged studies) iz jednostavnog razloga što ni el Baradejeva agencija nije u stanju da potvrdi njihovu verodostojnost, pa čak ni poreklo. Tada sam takođe napisao da je priča o smoking laptopu relativno komplikovana ali zbog dužine teksta nisam ulazio u detalje. Sada vidim da je za razumevanje apsurdnosti cele situacije neophodno znati barem osnovni kostur te priče.

Smoking laptop

Ta priča (za javnost) počinje novembra 2004. kada tadašnji državni sekretar SAD Kolin Pauel objavljuje novinarima da su američki obaveštajci došli u posed dokumenata koji su, ako se pokažu kao autentični, kako reče, od vrhunske važnosti. Vrlo brzo se otkriva da su dokumenti na jednom laptop računaru, koji je navodno ukraden u Teheranu od jednog iranskog zvaničnika. Ko je ukrao i doneo to američkim obaveštajcima? Pa, u štampi se pojavljuje dva eufemistička opisa organizacije koja je donela taj laptop: 1) "iranska disidentska organizacija", 2) Nacionalni savet otpora Irana (NCRI - National Council of Resistance of Iran). Ovo drugo mu dođe slično svojevremenom Nacionalnom iračkom kongresu, preko koga je Ahmed Čalabi valjao pomenutu propagandu protiv Iraka. Kaj god, pravo ime organizacije je Mudžahedin-e Kalk ili MEK (narodni mudžahedini), a ta se respektabilna organizacija nalazi na spiskovima terorističkih grupa kako SAD tako EU.

Mudžahedin-e Kalk u Bakubi, Irak

Dok Dafna Linzer u Vašington postu (2006.) piše da američki obaveštajci smatraju dokumente u laptopu autentičnim ali ne mogu to da dokažu, dotle Skot Riter piše: "Ja imam jednostavno rešenje za pitanje laptopa: dajte mu UNSCOM tretman. Oformite tim kompjuterskih forenzičara iz CIA, FBI i Sekretarijata odbrane i ispitajte računar bajt po bajt." (Skot Riter je 7 godina bio inspektor u specijalnoj komisiji UN za kontrolu naoružanja u Iraku, UNSCOM). Ups!? Pa zar to nije urađeno po defaultu? Nije i ne postoji nikakva volja da se nešto tako uradi (bar ne javno).

Naravno, neko je odmah otrčao do Beča i el Baradeju & comp. dostavio dokumenta. IAEI je u početku bila mnogo sumnjičava prema istim i nije ih baš mnogo mirisala ali valjda su štap i šargarepa učinili svoje (mislim se, nešto... el Baradejev Nobel za mir) te su ti dokumenti postali ono oko čega se 99% koplja u "iranskoj krizi" lome. Pri svemu tome Iranu nije omogućeno da vidi u celosti i/ili originalu ta dokumenta (!?), liči pomalo na "kadija te tuži, kadija ti sudi".

Dobro, a šta je sa onih preostalih 1%? To je komičnija priča nego priča o smoking laptopu. Prilikom jedne inspekcija IAEA Iranci su inspektorima otvorili neki depo sa dokumentima među kojima je bila i jedna kartonska kutija sa preciznim instrukcijama kako se visokoobogaćeni uran lije u oblik polulopte (dve takve čine "srce" nuklearne bombe). Na pitanje šta i otkud ovo ovde, slegli su ramenima i rekli došlo sa nekim drugim stvarima iz Pakistana (notorne mreže za nuklearnu proliferaciju dr Kana), nit' smo tražili, nit' nam treba, zato je ovde. Proverom sa pakistanskim zvaničnicima je utvrđena autentičnost dokumenta kao i to da ga Iran nije tražio ali da je to dr Kan gratis delio okolo, valjda kao neki bonus. Treba li crtati dalje ili je dovoljno?

Gore sam napisao da je (relativno) tačno da Iran nije kooperativan glede rešavanja spornih pitanja. Međutim, iz perspektive Irana (koji ponavljam nema ni pristupa spornim dokumentima u celini i originalu) ta pitanja su rešena i Iranci očekuju da se El Baradej i agencija ponašaju u skladu sa Međunarodnim sporazumom o neširenju nuklearnog naoružanja, Safeguard agreements i Dodatnim protokolima.

Upravo u tom grmu leži zec. Novembra 2005. (baš nekako pred dodelu Nobela) el Baradej je poslao depešu Iranu (pdf fajl) u kojoj zahteva od istog transparentnost koja, pajz sad, prevazilazi Safeguard agreements i Dodatne protokole.

To implement transparency measures, as requested by the Director General in his report, which extend beyond the formal requirements of the Safeguards Agreement and Additional Protocol, and include access to individuals, documentation relating to procurement, dual use equipment, certain military owned workshops and research and development locations;(prvi paragraf dokumenta, naglašavanje moje)

Nema nikakve osnove u pomenutim sporazumima (ni dosadašnjoj praksi agencije) niti međunarodnom pravu za takav zahtev. Najcrnje je što je Iran dugo pokušavao da balansira i da delimičo izlazi u susret tim zahtevima. Međutim, jednom kad krene priča o dual use ona nema kraja. Setimo se sankcija Iraku, po kojima nije bio u stanju da uvozi ni obične olovne vodovodne cevi, zbog moguće dvostruke upotrebe, o vakcinama da ne govorimo.

Da završim citiranjem Skot Ritera: "Činjenica da se IAEA koristi za blatantnu anti-iransku propagandu ne čini uslugu organizaciji koja ima presudno važnu misiju od svetskog značaja."

The fact that the IAEA is being used as a front to pursue this blatantly anti-Iranian propaganda is a disservice to an organization with a mission of vital world importance.

---------------------------------------------

Beleške na margini

Kao i uvek kad pišem o "iranskoj krizi" moram napisati disclaimer. Ne pišem ovo zato što bih da branim iranski režim.

Ako je neko zainteresovan za izveštaj IAEA neka mi se javi na PP.