Е, мој Ниш... мој парађумиш!
Без ич ништо сам, а ете с'лнце ме па греје.
Овдек, нагости ли бе?
А и там, куде ћу идем - и там ли ћу нагости?
На овај па свет, човек ли је с'лте нагости?
Овој па нашо живење - с'лте ли је проодење?
Идем...
Ћу се одлелејем низ стамболијски друм...
Там ћу сам... ама... душа ће ми је овдек...
Из Драме Видосава Петровића „Ибиш-ага“