Nasilje - nedostatak socijalnog straha kod nasilnika

Najnovije nasilje nad učesnicima "povorke različitosti" u Novom Sadu, pa nasilje nad aktivistima "Incijative mladih" u Nišu, najavljeno nasilje u cilju sprečavanja "gandža marša" i preporuka policije da se isti ne održi, već viđeno masovno nasilje vezano za sprečavanje gej parade u Beogradu, upadi neofašista na tribine i maltretiranje učesnika, tribina o Srebrenici na pravnom fakultetu u Beogradu 2005. godine, divljanje po gradovima Srbije nakon 17. marta 2004. godine te paljevina džamija u Beogradu i Nišu, brojni incidenti na štetu manjinskih pripadnika u Vojvodini tokom proteklih nekoliko godina, samo su neke, vidljive, manifestacije nasilja u našem društvu, nad kojima se redovno zapanjimo, a u stvari nema mesta nikakvom iznenađenju. To nasilje je sistematski podhranjivano, diskretno podržano a negde i planski provedeno od strane centara moći u našem društvu i ono je, na žalost, često puta preovlađujući politički stav.

Tada, kad je nasilje preovlađujući politički stav, nasilnici smatraju da rade legalan posao i smatraju da kompletnom društvu rade uslugu, čuvaju njegove vrednosti i moralno zdravlje.

Ne znam da li ste primetili, ali najveći broj opskurnih pokreta kombinovanih sa navijačkim grupama nastalih u desetak zadnjih godina u najtešnjim je odnosima ca SPC. Ili imaju blogoslov za svoj rad, ili se direktno inspirišu tim "naukom" ili je značajan deo pripadnika tih pokreta iz redova studenata bogoslovije. Skoro svi pripadnici tih pokreta se vrlo glasno pozivaju na crkvu,verske simbole koriste kao znak svog vizuelnog identiteta, pozivaju se na teologe te crkve (N. Velimirovića, recimo) ili nose spoljna obeležja vere. Čak imaju standarnizovane psovke i pogrde ( na primer svakog liberalnijeg čoveka koji im se suprostavi iz gomile kvalifikuju kao "čivuta", "baliju", "ustašu" ili "šiptara". Naravno, tu se za ne faliti i "komunjare"). Isto se moglo čuti na tribini u "žutoj kući", na Trgu Republike, u Novom Sadu ili Nišu. ista pamet i ista ruka, iste naopake instrukcije.

Pre neki dan stajao sam na Trgu za vreme manifestacije ŽUC vezanih za sećanja na žrtve Srebrenice. Bila nas je u grupi nekolicina sa bloga, gospođa Žanka Stojanović i profesor Žarko Korać. Videlo se već po načinu na koji je policija pristupila obezbeđenju toga skupa da incidenata i napada na učesnike neće biti. Dolazili su i prolazili već poznati incijatori incidenata, jedan je čak otišao i seo na postolje spomenika iza leđa učesnicama, neki dva tri puta prošli preko trga, nekolicinu je policija vrlo diskretno udaljila sa trga prethodno ih legitimišući( oni koji bolje poznaju situaciju glede tih grupa skoro sve ih mogu prepoznati jer njih nema mnogo - ja tvrdim ne više od 300 a u tvrdom jezgru mnogo manje - ne računajući navijače). Sreo sam i jednoga moga zemljaka sklonog ideologiji tih grupa. Došao je da im, ako bude trebalo pruži bočnu podršku. Bilo mu je čudno da se to sve odigrava u miru i redu, a da "njegovih" nema. Prodiskutovali smo malo žučnije oko toga treba li ili ne treba praviti takve manifestacije i sigurno bi se rastali uz psovke da nije naišao bloger Milan Novković iz Londona, koji je predložio da razgovor nastavimo u troje, uz pivo u bašti koja je bila na nekoliko koraka.

Dakle, tamo gde policija ozbiljno obezbedi skup nema nasilja. Tamo gde ga ne obezbedi ono je zagarantovano. Kad su pod pritiskom javnosti i međunarodnih faktora neki izgrednici hapšeni i suđeni, kazne su bile simbolične. Sticao se utisak da bi ih neke sudije i nagradile, da je za to bilo ikakve mogućnosti. Setite se paljevine beogradske džamije. Jeli neko možda za to odgovarao, a na snimku pred džamijom se prepoznaje na desetine likova....ili recimo gej parade...

Nasilnici nemaju socijalnoga straha i to je bitan faktor nasilja. A sve dok je tako država je odgovornija od njih samih.