Vila Obrenovica u Smederevu

Smederevo se još nije svrstalo među prvih deset turističkih destinacija u Srbiji, iako lokalna samouprava u razvoj turizma svake godine ulaže sve više novca. Brojni potencijali za razvoj turizma kojima su priroda i istorija obdarile grad na Dunavu i dalje su uglavnom neiskorišćeni.

Turistička organizacija Srbije povodom "Smederevske jeseni" odlučila je da povede novinare u obilazak vile u koju noga građanstva nije kročila od 1945. godine. Kažu da su poslednji bili "iz ministarstva", a sigurno je da veliko srce Vladinih činovnika zaigra pri pogledu na letnjikovac na vrhu brda, opasan vinogradima i stoletnim parkom koji se prostiru na 30 hektara. Sada već oronulo i smežurano lice stogodišnjakinje skriva eksponate iz 17, 18. i 19. veka, koji uglavnom potiču sa dvora Obrenovića.

Salon, popločan mermerom, čuva pozlaćen nameštaj i portrete dva srpska kneza: Miloša i Mihaila, i dva kralja: Milana i Aleksandra. Na spratu dva apartmana koji odišu skupocenom jednostavnošću, a pripadali su starom i mladom kralju. Nameštaj je država otkupljivala u inostranstvu ili od starih beogradskih porodica koje su znale da je pripadao Obrenovićima.

Kustos smederevskog muzeja, Snežana Cvetković, kaže da je nepismeni, ali vispreni srpski knez i najbogatiji čovek Balkana 19. veka, Miloš Obrenović, kupio 1829. imanje u Smederevu od nekog Turčina Muhameda. Iz tog vremena sačuvan je Milošev platan ispred vile, kamen binjektaš sa koga se uzjahivalo na konja i koafeza (toaletni sto koji je knez poklonio kneginji Ljubici). Već 1830. sa ovog imanja se prodaje belo vino.

O izgledu vile za vreme kneza Mihaila pisao je putopisac Feliks Kanic. Oko skromnog jednospratnog letnjikovca sa salonom i drugim zgradama knez je posadio oko 2 000 čokota vinove loze. U vreme loših odnosa sa kneginjom Julijom knez Mihailo nalazio je utočište u smederevskoj vili, mada je najviše vremena provodio u zamku Ivanka u Slovačkoj. Na smederevskom imanju imao je terene za golf i kriket i malu ergelu konja. Nedavno sam čuo da je u ovoj vili boravio i Maradona sa Kusturicom. Da li nam je i to nevažno?

Pravi dvorski život ustanovljen je za vreme kralja Milana i kraljice Natalije. Nakon njihovog razvoda sve je pripalo Nataliji i ona je 1897. angažovala čuvenog dvorskog arhitektu, Jovana Ilkića. Dozidane su dve ugaone kule, načinjeni drveni balkoni, drveno izrezbareno stepenište i filigrantski urađeni drveni ukrasi.

Prema pismima kraljice Natalije, ona je u smederevskim vinogradima saznala za venčanje svog sina Aleksandra sa dvorskom damom Dragom Mašin. U letnjikovcu je kraljevski par priređivao zabave i okupljao poznate umetnike i književnike. Dolazili su Milan Rakić, Laza Kostić, Milovan Glišić. U vili se i danas nalazi sto Milana Rakića na kojem je pisao pesme, dok su rukopisi izgubljeni.

Nakon ubistva Aleksandra i Drage 1903, kraljica Natalija je letnjikovac poklonila pukovniku Antoniju Oreškoviću. Po nejemu danas se  citav ovaj kraj zove Oresac. Njegova kćer Mica Cukić bila je jedna od najbližih Natalijinih dvorskih dama, a on je ostao veran dinastiji. Poklonila mu je 30 hektara zemlje, vilu i sve što je bilo u njoj - srebro za više stotina osoba, nameštaj, oružje, rublje, zapregu okovanu srebrom. Sve je vredelo milion dinara u zlatu.

Poslednji put je renovirana 1961. pred Samit nesvrstanih, kada je izgubila drvene ukrase. Tada je uređena i seoska kuća sa apartmanima za potrebe vlade. Danas kuću koristi samo vlada Srbije, kao i vino sa njenih vinograda. U Smederevu se pitaju zašto se Vladi naplaćuje 76 dinara po litru prvoklasnog vina, a Vlada kaže da nema para da sredi vilu. Čaršija se pita i zašto su stara kupatila u smederevskom kupatilu i šta će nova kupatila u letnjikovcu? Kome trebaju nova kupatila i ko to ovde dolazi petkom, subotom i nedeljom?

Vila Obrenović je kulturno blago od posebnog značaja, ali još nije proglašena spomenikom kulture.