Lakovane cipelice beze iz Oza

Verujete li u čuda?

Ko živi u Srbiji bar nekoliko decenija mora verovati, to je vaš odgovor zar ne? Mislim budimo realni, svakakva čuda su se izdešavala, ratovi, bombardovanje, raznorazne koalicije... Svi mi koji redovno idemo na glasanje, zaokružujemo već godinama neku cifru na listiću, verujući da će baš naš tiket biti dobitni! To je za većinu nas svečan i radostan trenutak, kao Aladinovo trljanje lampe-napraviš taj magični kružni pokret rukom i sutra kad se probudiš sve izgleda drugačije! Ljudi zaposleni, žive u novim stanovima (bezbednim za život), sa troškovima života koji ne prevazilaze njihove mogućnosti.

Da, svi mi verujemo u čuda!

Mislim da ne poznajem osobu koja bar jednom u životu nije ogrebala srećku, poslala kupone, SMS sa šifrom, olizala štapić...ma bio prosjak ili car, svako je bar jednom pokušao da čistom srećom prevaziđe sopstvene mogućnosti.

Doduše ne poznajem ni jednu osobu koja je dobila premiju, ali to je tema za neki drugi blog!

 Naša vera u dobru sreću, utkala se u sve pore društva, pa svako i najmanje selo ima bar trafiku sa loto tiketima ako ne kladionicu.

Žene između kuvanja ručka, pospremanje kuće, svog posla, neđu vremena da iseckaju barkodove sa svog "omiljenog" proizvoda, muževi za to vreme svoju sreću traže u kladionicama najčešće ispisujući kodove kao kakvi iskusni programeri, nadajući se najvećem zgoditku, ali za svaki slučaj igraju i na manje i ponekad pogledaju ispod čepova. Ali čak i političari rado igraju igre na sreću, praveći koalicije, odlazeći na "ručkove" sa vlasnicima raznih kompanija, njihov zgoditak često je mnogo veći (o ulozima nećemo raspravljati).

Obični smrtnici za sreću često obuku majcu naopačke, političari zarad uspeha budućeg posla sklapaju kumstva. To je nekako potpuno mačo stvar u politici kad bolje razmislim jer žene to ne rade. Žene i deca u poslaničkim klupama svoju sreću traže ne menjajući frizure ili dolazeći na radno mesto u istim cipelicama. Tako kad se stanje u poslaničkim klupama zahukta naša herojka obuje svoje lakovena cipelice u tri boje, čvrsto zatvori oči i zamisli mesto nakom želi da bude i onda tri puta udari jednu cipelicu o drugu i odmah kao u snu, njeno telo...PUF!

Magija političara je mnog jaka i sa njom se smeju igrati samo iskusni, mada ponekad i iskusni precene svoje mogućnosti, uzmimo za primer mađioničare na mestima gradonačelnika npr u Zrenjaninu.

Smrtnici ili političari svi bismo trebali da se vodimo parolom "Život je čudo", jer to je tako naročito u Srbiji!

Zar ne?