Jednom RTS - uvek RTS

Jednom RTS - uvek RTS

Gorki plodovi (Plodovi gneva?)
Siniša Kovačević

Najzad! Emitovana je prva epizoda nove serije -Gorki plodovi- autorsko delo (scenario i režija) Siniše Kovačevića ! Poštovaoci Javnog servisa imaće priliku da do proleća svakog petka ,,uživaju,, u dogodovštinama scenarija g.Kovačevića.Da ne dužim, o čemu se radi (siže sa sajta RTS) :

,,Професор Васа Тимотијевић, редитељ, његов син Саша, пијаниста, бивша жена Радмила, која ће доћи из Швајцарске, Љубинка, која им помаже у кући, поштар Мића, задужен за снабдевање и једноставне животне истине, главни су јунаци и жртве истог феномена - историјских, друштвених, менталитетских и интелектуалних околности које су међу собом погубно неусклађене.,,

Dakle, krenulo je. Sudeći po izjavi samog g. S. Kovačevića on prosto nije mogao da dopusti nekom drugom reditelju da uradi seriju s obzirom da smatra da je tekst izvanredan ( g.Kovačević je očigledno smatrao za opravdanim da konačno pokaže svima kako se to ustvari radi!) ! Verovatno je ta potreba za potpunom kontrolom i bila razlog što je serija urađena u produkciji kuće ,,Ave Srbija,, (!?) a producent je izgleda g-đa Lj.Blagojević, supruga g.Kovaćevića koja inače i igra u seriji. te se projekat ima smatrati pravom porodičnom manufakturom - i jare i pare.
E sad, to jare, kakvo li je?
Već kod prve sekvence Kovačević situira ,,dramu,, u prepoznatljivi (?) socijalni prostor ,,srednje klase,,. To s toga što je ..srednja klasa,, osnova društva u kojoj se prelamaju i sve traume.Tako je i srpska ,,osnova društva,, ona koja je uprkos svega preživela, istina osiromašena i napaćena, ali ,,moralno čista i neukaljana,,. Ona je zapravo žrtva, finansijski iscrpljena tokom Miloševićevih godina (i moralno neokrnjena!?) ali i ovih godina nepravedne tranzicije u kojoj ta ,,srednja klasa,, iscrpljena i gubitnička s ponosom nosi svoj intelektualno-moralni imperativ (zarad buduće sreće samoga društva) !
Tako, vidimo prof.Timotijevića kako žuri kući u novoj Hondi, ali onoj manjoj, skromnijoj. Tamo ga čeka Ljubinka ,,koja pomaže u kući, gospodskoj, stara gradnja,,(!?) valjda kao recidiv onog tradicionalnog prava poštenih kuća na poslugu, ali i sin Saša koji svira Šopena obznanjujući svima nama svoju ličnu (i porodičnu) tragediju, naime -Saša je slep!!!
Tu se pojavljuje i mama koja dolazi iz Švajcarske i koja će sinu, uz pomoć sposobnih (i skupih) doktora valjda povratiti vid!Razrešenje tog suspansa videćemo u sledećoj epizodi. To je porodica, a u najavi dalje piše:

Током радње, приближавају им се остали битни ликови, политичари и криминалци, Гагулићи са својом свитом, Дача и Мацула, сој осиромашених и понижених који своје битке војују под београдским мостовима, фотограф Неша Фајн, са фрагилном кћери флаутискињом, Милица, мученицом ове изгубљене генерације, Маша, Српкиња из Хрватске, њен брат Милорад, будући монах у Високим Дечанима, мали Сафет коме газда просјака одсеца за казну прстиће, лишавајући га оне последње милости, трубе, која га чека да одрасте....

Arhitektura ove ,,dramske,, stereotipije je dakle ne samo prepoznatljiva već je gotovo neprijatna.Oko porodice koja je dakle, po definiciji žrtva nesrećnih vremena u viziji poklonika moralnosti (licemerstva) srpske ,,srednje klase,, i danas ( pa zar i danas!?) uvlače se likovi jednog nemoralnog društva (!?) i nastavljaju da je maltretiraju i muče.No, ne treba sumnjati. Pravda je sa njom, porodicom, i ona će sigurno izdržati i osvojiti zasluženu budućnost i svoje bogougodno mesto (komotno i bezbrižno), koje joj i pripada. Ko preživi do proleća i kraja serije, uveriće se.
E sad, kako to g. S.Kovačević, pisac radi?
Pa, g.Kovačević se raspisao, baš! Dijalozi su zapravo nefunkcionalni, izveštačeni monolozi kojima glumci deklamuju podatke o sebi, svojom stavovima,problemima (nešto ih muči!) u jednom statičnom mise en scenu, koji zapravo onemogućuje ono osnovno i neophodno u dramskoj radnji - odnose! I, iako se svi trude da kažu baš sve, i to odmah, da ne bude zabune i da svima bude jasno (kako su eto, nezadovoljni, tragični...) baš ta inflacija dramskog ,,telefoniranja,, onemogućuje bilo kakvu pojavnost emocije i nekakvog odnosa.
Sve to nam reditelj g.Kovačević precizno stavlja na uvid te tako vidimo gospodski stan, služavku, klavir, ragastove, vaze (gde su kuce, bar jedna?) i pre svega same glumce. To je naime, maksimum kreativnosti reditelja u osmišljavanju ,,knjige snimanja,, - sve se vidi!
Ovaj, kao i prethodni tv-radovi istaknutih umetnika, pripadnika te Beogradske srednje klase, realizovani od polovine 90-tih (Otvorena vrata, Lisice....) skupa sa igranim domaćim filmovima, nose tu istu ,,dramsku,, arhitekturu pred kojom rutinirane trash-serije poput ,,Boljeg života,, izgledaju kao solidni zanatski radovi provincijskog medijskog standarda.
To pre svega zbog tragikomične pretencioznosti njihovih autora i narcisoidne licemernosti klase (srednje!) kojoj pripadaju.
Upravo u toj licemernosti su izvori te opsesivnosti ,,bavljenja sobom,, ali ne kao suočavanjem sa sopstvenom političkom, socijalnom i etičkom prošlošću, već autističnom potrebom za pronalaženjem kontinuiteta, onog koga nema niti ga može biti, onog kojeg su, takođe licemerno tražili i njihovi roditelji kada su kao stubovi poratnog komunističkog društva lamentirali nad nesrećnom sudbinom ,,srednje klase,, Kraljevine Jugoslavije!?
Tako taj ,,krug dvojke,, žilav i neuništiv, bestidno nastavlja da promoviše sebe kao žrtvu, sa svim neizbežnim patosom lažnog agona, spreman da svoju socijalnu povređenost artikuliše i kao social-demokratski diskurs!?
Oni koji to vole - biće presrećni, cele zime! Tim pre što je u štampu već data najava da ,,ugledni reditelj Gorčin Stojanović, autor kultnih filmova (!!!?) ,,Ubistvo s predumišljajem,, i ,,Stršljen,, sprema novu seriju ,,Ono kao ljubav,, priču koja će se odvijati po ,,tim istim,, Bgd. stanovima i koja, laka i duhovita, ima za cilj da toj umornoj i napaćenoj srednjoj klasi pruži malo zasluženog zaborava.
Biće na RTS-u.